Profil Animatora Rekreacije U Turizmu"

Aleksanda Ivanovski
Magistarski rad
PROFIL ANIMATORA REKREACIJE U TURIZMU

SADRAJ
1. UVOD
2. TEORIJSKI OKVIR RADA
2. 1 DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA
2. 1. 1
2. 1. 2
2. 1. 3
2. 1. 4
2
4
4
Turizam i rekreacija
Animacija
Animator
Dosadanja istraivanja
4
8
25
29
3. PREDMET, CILJ I ZADACI ISTRAIVANJA
42
4. HIPOTEZE ISTRAIVANJA
43
5. METODOLOGIJA ISTRAIVANJA
44
5. 1
5. 2
5. 3
5. 4
Tok i postupci istraivanja

Uzorak ispitanika
Varijable istraivanja
Statistika procedura
6. REZULTATI SA ANALIZOM I
DISKUSIJOM ISTRAIVANJA
7. ZAKLJUAK
8. ZNAAJ ISTRAIVANJA
9. LITERATURA
10. PRILOG
45
45
46
46
47
91
94
96
98
Aleksandar Ivanovski
Magistarski rad
1. UVOD
Savremena dostignua; visok stepen tehnolokog razvoja doveli su do stvaranja i
pojave novih profesija. Sa novim trendovima javljaju se i novi normativi za te
profesije. U tu vrstu ubraja se animacija u turizmu. Relativno nova profesija, ima svoj
poetak daleko u istoriji, danas je dobila potpuno novo ruho. Menjanjem uslova rada,
a time i uslova odmora, menjale su se i potrebe koje su doprinosile boljem odmoru
ljudi. Ljudi su oduvek bili razliito motivisani za odmor. U svojoj knjiziRekreacija
(2001.) Miti navodi vie motivacija koje doprinose razvoju turizma, a to su: psihika
(odmor, mir, tiina), kulturoloka (novi obiaji i tradicija), psiholoka (zabava i
avantura), interpersonalna (sklapanje poznanstva), fizika (odmor i oporavak) i dr.
Turizam danas izgleda potpuno drugaije nego pre 20 ili 30 godina. Danas je to
velika industrijska grana iji godinji profit premauje milijarde eura. Ukoliko je za
odmor i relaksaciju pre bilo dovoljno samo krevet i dobar ruak, danas je potrebno
mnogo vie od toga. Svaki ozbiljan turistiki objekat pored osnovnih ponuda u
turizmu mora da ima i sportske terene, wellnes sale, beauty salone, scenu, disko,
animaciju... i svakako personal koji je visoko obuen za rad u takvim uslovima.
Animacija predstavlja znaajan element u osmiljavanju programa namenjih
turistima. Postaje imperativ turistike ponude svih zemalja. Zauzima posebno mesto u
hotelijerstvu jer ciljano ispunjava vreme turista i doprinosi njihovom zbliavanju i
meusobnoj komunikaciji. Beg iz svakodnevnice je jedan od glavnih razloga
odlazaka ljudi na odmor. Tim povodom oekivanja su da e na odmoru doiveti nova
iskustva i poznanstva, i maksimalno se prepustiti arima odmora. Ponude programa
moraju da budu atraktivne, interesantne i mnogobrojne kako bi pronale put do svojih
klijenata. Trka za boljim i veim ponudama programa animacije doivljava svoj
vrhunac u razvijenim zemljama ( agencije koje nude let balonom i venanja na
istom...). Iniciranje turista na druenje preko raznih aktivnosti poveava mogunosti
upoznavanja i produivanja poznanstva i posle boravka na odmoru.
Posao animatora je upravo da uini boravak ljudi izuzetnim i lepim. Vane linosti
svakog turistikog objekta su recepcioneri, konobari, barmeni, spremaice ali pre
svih, najveu vanost imaju nasmejani animatori koji svojim programima i
Magistarski rad
sposobnostima (komunikacija, odnos sa gostima, sposobnost za realizaciju sportskih

aktivnosti...) daju notu briljivosti i topline tog mesta.
Pojava velikog broja obrazovnih programa, kurseva, kola, smerova i dr. dokaz je sve
vee popularnosti ove profesije. elja svakog hotela je da ima sposobne, nasmejane
ali i obuene animatore koji govore nekoliko jezika. U trku za obrazovanjem mladog
kadra, ule su razne agencije koje se bave obukom i angaovanjem animatora. Tu su
fakulteti i visoke kole koji imaju poseban smer animacije na nekoj od studijskih
godina. Sve je vie turistikih agencija koje imaju stalno zaposlene animatore.
Animacija u turizmu, kao predmet, je prisutna na mnogim koledima, fakultetima i
visokim kolama irom sveta. Ona se izuava, prouava i razvija u svakom pogledu.
Kod nas je animacija slabo razvijena, kada se uzme u obzir agencijska ponuda.
(poslednjih nekoliko godina animaciju u turistikim destinacijama rade agencije Belvi
i Robinson). Meutim, kada govorimo o obrazovanju mladih po pitanju animacije,
postoji odreena tradicija. Zahvaljujui sposobnosti naih ljudi da odgovore na
zahteve savremenog turizma, profesori i saradnici sa Fakulteta sporta i fizikog
vaspitanja u Beogradu, odravaju tradiciju i ozbiljno rade na unapreenju ove stare,
nove profesije. Ovim istraivanjem smo pokuali da ukaemo na povezanost
programa rekreativnih aktivnosti sa turistikim destinacija tj. turistikim agencijama,
vanost obuke animatora i njihovu postojanost u svetu turizma. Na osnovu rezultata
istraivanja, nadam se da emo uspeti da upotpunimo sliku o profilu animatora
sportsko rekreativnih sposobnosti, to bi moglo znaajno da doprinese podizanju
nivoa kvaliteta pruanja usluga u turizmu.
Magistarski rad
2. TEORIJSKI OKVIR RADA

2. 1 DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA
2. 1. 1 Turizam i Rekreacija
Kada govorimo o animaciji moramo da spomenemo ono to je ivanovi inspirativno
dosegao u pogledu turizma, rekreacije pa i same animacije.
Prema ivanoviu, . turizam (Istraivanje rekreacije u godinjem odmoruturizmu; radni matrijali za internu upotrebu, 1997. str7.) je putovanje radi zabave i
zadovoljstva, naroito peke.
Turizam kao drutvena pojava koja je sa vremenom dobila svoj sadanji obim i naziv,
zasniva se na teorijskim i praktinim zakonitostima postojanja. U istom radu autor
navodi da je meunarodno udruenje naunih turistikih eksperata AIEST prihvatilo
definiciju:
Turizam je skup odnosa i pojava koje proizilaze iz putovanja i boravka posetilaca
nekog mesta, ako se tim boravkom ne zasniva stalno prebivalite i ako s takvim
boravkom nije povezana nikakva njihova privredna delatnost.
Turizam zadovoljava potrebe za odmorom i razonodom, leenjem i oporavkom, a
istovremeno je nain za upoznavanje prirode, podizanje kulturnog nivoa stanovnitva,
povezivanje i zbliavanje naroda i pokrajina. (Enciklopedija leksikografskog zavodaknj. 6, 1969.str. 485.)
Turizmom se bave razliiti naunici, autori, radnici u cilju njenog razotkrivanja i
stavljanja na raspolaganje obinom graaninu.
Turizam je skup odnosa i pojava vezanih za kretanje i potronju izvan mesta stalnog
boravka, a u cilju zadovoljenja rekreativnih i kulturnih potreba. (Jovii, 1976, str.
12.) Jedna od definicija, koju smatram za dobar uvod mog rada, je ona koju je
formulisao Todorovi: Oblast turizma obuhvata irok krug estetskih, prirodnih i
drugih vrednosti koje kultiviu ljudski ivot. Turizam umnoava saznanja, otkriva
nove oblike razonode i zabave razvija novi stil ivota, gradi prijateljstva meu
narodima reju motivie linost da usvaja nove kulturne obrasce i vrednosti. .
(Todorovi, 1990. str.45.) Animator treba da ima sve karakteristike koje je opisao, da
otkrije turistima nova saznanja, da ih kroz zabavu maksimalno zblii, da ih motivie.
Magistarski rad
(Relac, Bartoluci, 1987. str.5.), definiciju baziraju na humanistikim aktivnostima

meu ljudima i izmeu ljudi i prirode, koji se deavaju u toku boravka van mesta
stanovanja. On zakljuuje: Proizilazi da je turizam, prije svega, humanistika
aktivnost u kojoj ovek druei se sa ljudima potvruje i unapreuje svoje ljudske
osobine. Tu humanizaciju ovek ne potvruje samo prema drugim ljudima nego i
prirodi u kojoj provodi svoju izvandomicilnu dokolicu.
Svetska turistika organizacija (WTO) ima svoju definiciju turizma na svojoj internet
stranici koja kae da turizam ujedinjuje sve aktivnosti osobe koja putuje u destinacije
i ostaje u mestima koja nisu njegovo uobiajeno mesto ivljenja do jedne godine a
pri tome razlog putovanja je zadovoljstvo, biznis, zdravlje itd. (slobodan prevod,
www. world-tourism. org,)
Na istim stranicama moe se pronai mnogo injenica koje mogu da budu korisne za
turiste, ali i za one koje rade istraivanja u turizmu. Npr: 2005 zabeleeno je 808
miliona meunarodnih turistikih dolazaka u svim zemljama sveta, ili, turizam je
doprinosio najvie globalnoj svetskoj ekonomiji sa 6 triliona dolara u 2005. godini,
ili, 234 miliona poslova, ili, 8 posto totalne svetske zaposlenosti je indirektno ili
direktno povezano sa turizmom, dok 76 miliona ljudi radi u industriji turizma. (www.
worldwatch. org)
Ovi podaci deluju ohrabrujue kada se radi o istraivanjima u turizmu i sam internet
omoguava dostupnost informacija iz svih karajeva sveta. Svetska turistika
organizacija na svojoj internet stranici daje predloge, savetuje vas, kada birate
destinaciju, ta treba da pitate i potraite od agencija, predlae stvari koje treba da
uradite ukoliko poslovno putujete u neku zemlju i sl. Skree vam panju na
ekoturizam, ili odgovorni turizam. Sve je vie popularan takozvani odgovorni
turizam, radi se o turizmu koji ima u vidu sve bezbednosne faktore po okolinu u
kojoj boravite. Vaim dolaskom u te destinacije nagraujete one koje su preduzeli sve
mere da se zatiti okolina u kojoj oni ive, a vi kao turista boravite. Moete da
pronaete i podatke uspeha turistike organizacije, kao jedan od njih je da je 2472
plae i 635 marina u 35 zemalja dobilo status plave zastavice (blue flag) u 2005
godini. Osim ovih podataka tu su izvetaji, zatim projekti, predvianja, predlaganja
Magistarski rad
itd. Ono to je vano napomenuti je da WTO (Svetska turistika organizacija)

razdvaja turizam od putovanja. Svi podaci se uglavnom odnose na turizam.
Povezanost turizma i rekreacije u dananje vreme je neminovna. Gotovo sve
turistike institucije dobrim delom zasnivaju svoju ponudu na osnovu rekreativnih
programa. U svojim ponudama osim sportskih terena se nalaze i profesionalna lica
koja imaju zadatak da maksimalno poveaju impresiju dobrog i zdravog odmora.
Uglavnom se radi o animatorima koji su se kolovali za taj deo posla.
Prema (ivanovi, 1997.str.6),
tuka, K. kae: Pod pojmom rekreacije
podrazumijeva se irok dijapazon ljudskih aktivnosti, kojima je zajedniki cilj, da

prema vlastitom izboru sadraja svakog pojedinca, dovedu do zadovoljenja ljudskih
elja i potreba za aktivnijim korienjem slobodnog vremena. U istom radu profesor
Jovan Ljuba pie: Rekreacija znai aktivan odmor, sa kojom ovek obnavlja radom
utroenu psihofiziku energiju i uspostavlja sruenu ravnoteu u svojoj porodici.
Rekreacija je ona slobodna i organizovana aktivnost koja fiziki, psihiki i socijalno
obogauje, oslobaa i obnavlja oveka i pomae mu da se oblikuje u svestrano
razvijenu linost.
ivanovi i Ljuba svojim definicijama iskazuju povezanost rekreacije sa harmonijom
svakodnevnog ivota. Nedostatak rekreacije se poistoveuje sa nedostatkom nekog od
vanih vitamina za razvoj ljudskog organizma.
ivanovi u istom radu iznosi: Rekreacija moe imati pozitivan uticaj na
optimalizaciju dnevnog zdravog reima ivota to doprinosi poveanju optih,
intelektualnih i psihofizikih sposobnosti i lakem savlaivanju svih napora.
Rekreacija je dobrovoljna aktivnost koja izaziva zadovoljstvo i radost a ispunjava
ovekovu dokolicu, Brajtbil i Majer u istom radu iznose. Po omiu, Robinzon
smatra da postoji osam osnovnih grupa razloga zbog kojih ljudi putuju:
A) Zbog relaksacije i osveenje tela i duha, to postaje sve neophodnije u modernom
ivotu sa njegovom brzinom, stresovima i naporima.
B) Zbog zdravstvenih razloga, da bi se boravilo na sveem vazduhu i suncu, u cilju
podvrgavanja specijalnim medicinskim tretmanima i kupanju u lekovitim
vodama.
Magistarski rad
C) Zbog uestvovanja u brojnim sportskim aktivnostima, kao to su planinarenje,

skijanje, jedrenje, pecanje, ronjenje, jahanje, tenis, golf, itd.
D) Zbog uivanja, zabave i uzbuenja. Individualna potreba za istim zadovoljstvom
je zaista veoma snana, a putovanje i godinji odmor predstavljaju jednostavno
priliku da se zadovolji ova potreba.
E) Zbog radoznalosti, interesovanja za nepoznate krajeve i kulturu, posebno za mesta
koja pobeuju istorijske i kulturne asocijacije ili za mesta u kojima se odravaju
specijalni umetniki, dramski i filmski festivali i sl.
F) Zbog interpersonalnih razloga i poslovnih razloga na primer uestvovanje na
kongresima i seminarima u vezi sa strukom.
G) Zbog duhovnih ciljeva, kao na primer hodoaa do svetih religioznih mesta,
gradova ili hramova.
Na osnovu svih ovih definicija moemo da kaemo, da istraivanja koja se
konstantno vre na podruju rekreacije doprinele su ekspanziji i ozbiljnoj ulozi
rekreacije u oblasti turizma. Ljudi ciljano odlaze u centre u kojima se nude razliite
rekreativne aktivnosti, a s druge strane sve institucije (hoteli, odmaralita itd. ), sve
vie se uputaju u trku izgradnje i obezbeivanja rekreativnih ponuda.
Pozitivan utisak na mene je ostavio ivanovi koji svojim definicijama, rekreativne
ponude, svrstava u sam vrh lekova koji lee dananji stresan nain ivota.
Miti, (2001.) u svojoj knjizi citira ivanovia Rekreacija i turizam sve vie
predstavljaju bioloko kulturnu potrebu i deo standarda masovnog drutva i, gde god
se pojave, oni su uzrok ili posledica boljih uslova rada i ivota. Pioniri modernog
turizma uoili su interesovanje i oduevljenje turista kojima je bio pripremljen
sadrajni boravak. Oni su u repertoar usluga uvrstili sportsko rekreativne aktivnosti i
vrednosti toga vide u sledeem:
-
uspeniji boravak turista sa zdravstveno-vaspitne i rekreativne take gledita,
sadrajnije zadovoljenje potreba gostiju bez oseanja dosade i izgubljenog

vremena
sigurnost prodaje kapaciteta, ubedljivost reklame i poveanje prometa.
Magistarski rad
Dodao bih jo definiciju koju je izgovorio uveni Tiso (Miti, D. 2001.):Fizika

aktivnost moe da pomogne ili zameni dejstvo mnogih lekova dok nijedan lek ne
moe da zameni kretanje.
2.1.2
Animacija
Pojam i cilj animacije
Pojam animacije dolazi od latinske rei anima-soul, dua, animare- oivljavanje

neega, uzdizanje, motivisanje. Kao rezulatat mnogi autori uzimaju sledee aspekte:
zabava, razonoda, oputanje, relaksacija, uivanje, aktivan odmor, aktivno vebanje,
otvorena komunikacija itd. Ukoliko se ukljuite na internet i potraite radove o
animaciji, dolazite do zakljuka da se mali broj naunih radnika pozabavio ovom
tematikom.
Po Mitiu Animacija jeste podsticanje ljudi da aktivno provedu vreme na odmoru.
To je takodje i zabava u toku slobodnog vremena.
U svojoj knjizi Nestorovska, (2005.), navodi povezanost termina guest relation
(odnosi sa gostima) i leasure organization (organizacija slobodnog vremena) sa
animacijom. Oba ova termina su povezana sa sadrajem o organizaciji slobodnog
vremena kao znaajnog faktora u turistikim ponudama. Samim tim se poveava
uloga animatora kao organizatora. U sledeoj definiciji Cerovia se ogleda njegova
uloga i kao motivatora. U istoj knjizi autorka navodi pojam animacije po Ceroviu:
Motivisanje gostiju da to potpunije koriste ponuene programske sadraje, sa
ciljem da se postignu ekonomski i drugi efekti.
Animacija predstavlja sastavni deo turistike ponude koja doprinosi obogaenju te
ponude. Animacija kao delatnost ima za cilj da: oivi turistiku ponudu novim
sadrajima i podstakne goste da uestvuju u tim sadrajima.
Autorka Nestorovska, (2005.), navodi i Krippendorfa da je znaajnost animacije
velika u svakoj ponudi naroito kada se turisti sreu sa novim mestom i u
uspostavljanju komunikacije sa drugim turistima. U ovoj novoj sredini potreban je
neko ko e da ih animira da se oslobode i da uspostave meusobne odnose. Smatram
da je glavna spona izmeu turistike ponude i gosta, upravo animator, koji ima
kljunu ulogu.
Magistarski rad
Njegova humanistika uloga je primarna, ali i ekonomski efekat je itekako vaan. Cilj
svake turistike ponude je postizanje to boljeg ekonomskog rezultata.
Animacija predstavlja znaajan segment turistike ponude koja preko svojih
raznovrsnih formi i sadraja privlai panju turista, podstie ih na zabavu, razonodu,
rekreaciju, intelektualnu i kulturnu nadgradnju, istovremeno doprinosi poboljanju
sadraja i kvaliteta turistike ponude. Miti, (2001.) navodi kako
Jakovljev, poistoveuje animaciju sa komunikacijom. Veliki deo animacije se zasniva
na komunikaciji, ali to ne bih poistoveivao. Odnosi sa javnou kao deo animacije
jeste prisutana sve vreme, ali postoje i drugi segmenti koji su vani za animaciju:
organizacija, realizacija, koreografija, dekoracija, gluma, svetla itd.
U istoj knjizi autor govori i o motivaciji kao vanom faktoru za ljude na odmoru.
Fizika motivacija obuhvata zdravlje, sport, seksualna iskustva itd, zatim psiholoka
motivacija zasniva se na begu iz svakodnevnice, potragom za pronalskom samog
sebe. Interpersonalna motivacija je pronalazak i upoznavanje novih ljudi,
komunikacija i kontakti, povratak prirodi. Kulturna motivacija, omoguava
upoznavanje novih mesta i predela, razvija interesovanje za umetnost i religiju.
Motivacija prestia, podrazumeva obrazovanje i obuavanje, ali i pokazivanje.
O motivaciji u animaciji govori i Miti, (2001.) koji detaljno analizira oekivanja
ljudi na odmoru. Kao faktore oekivanja izdvaja: sunce, priroda, odmor,zabava,
kontrast, sloboda, kontakt, komfor, aktivnost.
Upravo u ovom poslednjem se ogleda uloga animacije koja je pre svega opisana kao
pogodnost za najmlae, a potom i za one starije. U dananje vreme ta granica se
istopila i na osnovu sopstvenog iskustava mogu da zakljuim da je svim generacijama
podjednako vano da aktivno provedu svoj odmor.
Potreba animacije!
Kada govorimo o potrebama namee se nekoliko pitanja: zato hotel ima potrebu za
animacijom? Koje su stvari neophodne da bi hotel imao animaciju? Zbog ega se
hotelu isplati da plaa tim animacije i da li turistike agencije imaju interes da u
hotelu postoji animacija?
Svaki hotel vodi bitku na tritu da dovede to vie gostiju i da popuni svoje
kapacitete u toku cele sezone. Znai da hotelska ponuda mora da bude raznovrsna s
Magistarski rad
obzirom da gosti koji odlaze na odmor nisu isti u maju, augustu i septembru ili
oktobru. Stariji gosti uglavnom dolaze na poetku sezone i na kraju. Ako uzmemo u
obzir kvalitete i cenu gradnje saznajemo da nije lako napraviti terene ili centre za
rekreaciju i za jedne i druge. Iz tog razloga se mnogi odluuju na drugaiju varijantu
naina zabavljanja gostiju, a to je svakako tim animacije koji je fleksibilan i
prilagodljiv svim uzrasnim kategorijama a ne kota kao izgradnja svih prateih
objekata, za stare i za mlade. Drugim reima, animatori su tu da stvore pozitivnu
atmosferu i starima i mladima, oni se snalaze na svakom prostoru i u svako vreme,
koriste pomenute kapacitete i upotpunjavaju sadraj objekta, ali i prazninu i
nedostatak istih. Zadovoljno lice gosta, i pozitivan formular (na kraju odmora) je
konaan rezultat potrebe animacije u jednom hotelu. Njihova uloga je viestruka u
smislu popravljanja nekih nedostatataka. U svojoj komunikaciji sa gostima animatori
imaju mogunost da potpuno zainteresuju gosta ili da ga oblikuju svojom zabavom
i isprate sretnog tako da zaboravi na neugodne trenutke koji su se desili (ako jesu) na
poetku odmora (nedostatak klime, tople vode, tople hrane... ).
Programom i sadrajem animacija poveava ekonomski profit svakog hotela.
Zadovoljan gost ne odlazi iz hotela i ne troi svoj novac po drugim restoranima,
barovima ili diskotekama. Kompletnu ponudu ima na jednom mestu (u hotelu u kom
se nalazi) uz panju i naklonost animatora koji rade u tom hotelu. Iskustva pokazuju
kako se hoteli koji nisu all inclusive (kompletan aranman), brinu da veernji
program izgleda spektakularno kako bi gosti ostali i proveli vee pored restorana ili
bara koji se nalazi blizu same scene izvoenja programa. Sadraji dnevnih aktivnosti
isto tako se lokalizuju pored mesta za osveenje. U kordinaciji sa barovima i
restoranima hotela, animacija nudi veliki broj nagrada i vri promociju hotelskih
proizvoda (kokteli, domai napici, paket veera za dvoje, itd. ). Jedan od faktora zbog
koga se gosti vraaju u isti hotel godinama, je tim animacije koji svojim radom i
posveenou doprinosi tome. U svojoj knjizi Miti, (2001.), navodi nekoliko
prednosti hotela koji imaju animaciju:
-
poveano zadovoljstvo gostiju
bolju popunjenost
poveanje novanog iznosa koji gosti troe
10
-
privlaenje vie razliitih grupa turista
bolji imid hotela
Magistarski rad
Kada se turistika agencija interesuje za neki hotel, svakako da prednost ima hotel
koji poseduje tim animacije. Mnogi hoteli dobiju prednost u odnosu na ostale ukoliko
je ponuda animacije raznovrsnija, vea, bogatija i tim poseduje animatore koji govore
nekoliko jezika, a pri tome su dobro obueni. Velike turistike agencije u svojoj
ponudi imaju sopstvene animatore koji, pre svega, brinu o klijentima te agencije
ukoliko su sastavni deo veeg tima animacije. Naravno postoji mogunost kada je re
samo o jednoj velikoj turistikoj agenciji tipa : Med club, LTI, TUI ili Robinzon koji
zakupe ceo hotel i pri tom sami kreiraju svoj tim animatora.
Zato se gosti odluuju za hotel koji ima animaciju?
Jednostavno jer animatori su ti koji stvaraju dobru atmosferu, kreiraju, iniciraju i
razvijaju nova prijateljstava. Istovremeno podiu moral, oporavljaju goste u
psiholokom smislu, postaju dobri prijatelji. Umesto roditelja i rodbine na odmoru,
postaju prijatelji i savetnici itd. Posle svega ovog ljudi se rado ponovo sreu sa
svojim animtorima koji su im omoguili totalan beg iz stresne realnosti. Sve to kroz
odreene aktivnosti gde svako moe da pronae bar jednu i uklopi se u koncepciju
programa.
Program animacije
Programi animacije su razliiti u razliitim hotelima. Najbitnije injenice su da sve

aktivnosti moraju da imaju prethodnu pripremu. Pa tako razlikujemo nekoliko naina
pristupa.
Organizacijski pristup:
o aktivnostima se razmilja i pristupa na krajnje ozbiljan nain. Postoje nekoliko
naina pripremanja za aktivnosti:
svaka aktivnost poinje promocijom pola sata pre poetka dogaaja,
mora da se objavi nekoliko dana pre toga,
pripremiti okruenje (oistiti mesto rada, pronai hlad itd.),
pripremiti muziku (adekvatna muzika za populaciju vebaa),
pripremiti rekvizite,
pripremiti osveenje,
11
Magistarski rad
pripremiti nagrade ukoliko su plannirane.
Marketinki pristup/ oblici prezentacije aktivnosti:

Kada najavljujemo aktivnost to moemo da uinimo na nekoliko naina:
oglasna tabla,
flajeri,
mikrofon,
sastanak dobrodolice,
komunikacija sa gostima koja moe da bude glasna, (povikom i najave

pitaljkom) i tiha,( komunikacijom od jednog do drugog gosta.),
etajue oglasne table.
Kod sastanka dobrodolice potrebno je obratiti panju na nekoliko stvari:
da bude brza i efikasna prezentacija,
predstaviti zemlju u koju se dolazi,
po mogunosti prezentacija u tradicionalnoj odei,
po mogunosti prezentacija sa tradicionalnim piem,
kratka informacija o timu animacije,
kratka i precizna informacija o programu.
Program animacije je prilagodljiv u svim hotelima i zavisi uglavnom od gostiju

koji dolaze u hotel. Poetak i kraj sezone uvek imaju drugaiji sadraj u odnosu na
pic sezone jer se radi o starijim gostima, takozvano tree doba. U sluajevima
kada hotel poseti odreena grupa (sportska ekipa, ljubitelji neega ili odreena verska
grupa itd.), program se prilagoava njima. Dodaju se odreene aktivnosti u dogovoru
sa menadmentom. Nekoliko primera hotela koji su predstavili svoj program izgleda
ovako:
12
Magistarski rad
Dnevni program:
HOTEL KLUB IONIAN PRINCESS KRF, GRKA
10.00 Mini club / deji klub
10.30 Slow gym / jutarnja gimnastika
11.00 Volley beach / odbojka na plai
11.00 Darts / pikado
11.30 Syrtaki / as tradicionalnog plesa
12.00 Aperitif Games / aperitiv igre
15.00 Bocce / boanje
15.30 Archery / streliarstvo
16.00 Volley beach / odbojka na plai
16.00 Mini club / deji klub
17.00 Football / fudbal
21.00 Mini Disco / diskoteka za decu
22.00 Evening Program / veernji program
1. Bazen
2. Amfiteatar
Hotel Klub Ionian Princess na Krfu ima program rada prilagoen sezoni i
klijentima koji su poseivali hotel. Kapicitet hotela iznosi oko 400 gostiju. Hotel
poseduje dobre uslove za animaciju. Postoji veliki amfiteatar (slika 1), sa velikom i
lepom binom, zatim prostorije za kostime i rekvizite u neposrednoj blizini, terene za
fudbal, koarku, tenis i odbojku na plai, bazen (slika 2), dobro ozvuenje i rasvetu.
Karakteristino za binu je to to se nalazi veoma blizu publike (slika 2) i svaki
performans je morao da bude do maksimuma uigran. Tim animacije ima 5 animatora
tokom cele sezone. Predstavljen je dnevni program rada u periodu jula meseca.
Animatori se smenjuju na razliitim aktivnostima u toku dana. Koristi se takozvani
13
Magistarski rad
Rota sistem. Ono to nije predstavljeno je da pojedine aktivnosti traju i vie od 45

minuta, a sve u cilju stvaranja dobre atmosfere za klijente hotela.
Dnevni program:
OASISS HOTEL , KRF, GRKA
9.00
Stretching / istezanje
10.00 Aktivnosti na plai ( asovi plivanja, frizbi, odbojka u vodi)

16.00 Aktivnosti na plai ( fudbal na pesku, koarka,odbojka u vodi)
18.00 Aquabik-gimnastika u vodi
19.00 Pikado, ples
21.30 Veernji program
3. Terasa hotel Oasis Krf
Poslednjih nekoliko godina agencije iz Beograda Belvi Travel i Robinson su ule u

priu animacije za svoje goste. Za goste iz Srbije osim regularnog predstavnika na
ostrvu Krfu (sada i Lefkada, Kefalonija i Zakintos) obezbedili su i animatora tj.
program animacije. S obzirom da su gosti smeteni u nekoliko gradova na ostrvu i po
sistemu vie apartmana u jednom gradu, animacija je izvoena u skladu sa
mogunostima. Hotel Oasiss u Kasiopiju na Krfu se nalazi u centralnom delu grada.
Koriten je kao baza gde su se izvodili programi animacije za sve apartmane u
Kasiopiju. Dva animatora su bila zaduena za programe dnevne i veernje animacije.
Animacija je raena na prostranoj terasi (slika 3) samog hotela koja je bila na
vidljivom i pristupanom mestu i za goste ostalih vila. Terasa je spoejana sa velikim
14
Magistarski rad
lobijem to se vidi iz slike 3. Svoje goste su obavetavali putem oglasnih tabli i u

usmenoj komunikaciji o programima. Po potrebi odreene aktivnosti se odvijaju i
pored samih apartmana (ukoliko postoji grupa zainteresovana za aerobik u vodi a
bazen pored njihovog apartmana odgovara toj aktivnosti).
Nedeljni program:
VENUS BEACH HOTEL, GRKA
TIME
MON
TUE
10-12
Mini club
Deji klub
Mini club
Deji klub
10.30
Darts
pikado
ekskurzija
WED
THU
FRI
SUN
Mini club Mini club Mini club Mini club

Deji klub Deji klub Deji klub Deji klub
Darts
pikado
Darts
pikado
Darts
pikado
11.30
Water gym Scuba diving Water gym Water gym Water gym
Vodena as ronjenja Vodena
Vodena
Vodena
gimnastika
gimnastika gimnastika gimnastika
15-17
Mini club
Deji klub
Mini club
Deji klub
15.30
Foot-tennis
Tennis
16.30
SAT
Poseta
marketu
Darts
pikado
Scuba
Water
diving
gym
as
Vodena
ronjenja gimnasti
ka
Mini club Mini club Mini club Mini club
Deji klub Deji klub Deji klub Deji klub
Table tennis Foot-tennis Tennis

Stoni tenis
tournament
Table
tennis
Basketba
ll
koarka
Volley ball Volley ball Volley ball Volley ball Volley ball Volley ball Volley
odbojka
odbojka
odbojka
odbojka
odbojka
odbojka
ball
odbojka
Ovde je predstavljen program soft (meka) animacije. Kompletan program izvode 2

animatora. Olakavajua okolnost je to ne postoji veernji program tako da ima
dosta vremena da se animatori pripreme za sutranji program. Tei deo, predstavlja
injenica da ova dva animatora nemaju mogunost odmora, ne postoji niko da ih
zameni, moraju da rasporede enrgiju svih 3,6,9 meseci rada.
15
Magistarski rad
Dnevni program:
TRIPITI HOTEL AND BUNGALOWS, THASOS, GRKA
10.00-12.00 Mini club
10.30- Morning Gym / jutarnje vebanje
10.30- Darts / pikado
11.00- Bocce
11.30- Course of swimming / as plivanja
12.00- Aquabic / vodena gimnastika
12.30- Aperitif games / aperitiv igre
15.00-17.00 Mini club deji klub
15.30- Darts/ pikado
16.00- Kids volley ball / odbojka za decu
16.30- Volley beach / odbojka na plai
21.00- Mini Disco /diskoteka za decu
21.30- Evening program / veernji program
U navedenom rasporedu kao i u raporedu hotela Ioninan Princess imamo slian

sluaj, hotel koji ima kapacitet oko 300 gostiju i tim animacije 4 do 5 animatora. Za
razliku od prethodno spomenutog hotela ovde ne postoji amfiteatar, i tereni za fudbal,
koarku i tenis. Program aktivnosti je drugaije koncipiran. Hotel ne poseduje
najbolje uslove za animaciju ali to ne umanjuje mogunost realizacije programa.
Predstavljeni programi u hotelu govore o dobroj pripremi animatora. Iskoriteni su svi
pogodni objekti za obavljanje aktivnosti animacije. Veernji programi se izvode
pored bazena. Prostor ispred bara se koristi kao improvizovana bina. Hotel poseduje
idealnu plau za sve aktivnosti animacije.
16
Magistarski rad
Dnevni program:
HOTEL KLUB HOLIDAYS IN EVIA EVIA, GRKA
TIME
10.00
10.30
11.00
12.00
16.00
16.30
17.00
17.30
18.00
21.00
22.00
MORNING ACTIVITIES / prepodnevne aktivnosti

MINI CLUB/ deji klub
SLOW GYM / jutarnja gimnastika
AEROBIC
SWIMMING CLASS / as plivanja
DANCING CLASS / as plesa
WATER POLLO
MARSHAL ARTS / borilaki sportovi
MINI GOLF
APERITIV GAMES / aperitiv igre
AFTERNOON ACTIVITIES / popodnevne aktivnosti
WATER POLLO
DANCING CLASS / as plesa
TENNIS AND TABLE TENNIS/ tennis i stoni tenis
MINI CLUB/ deji klub
BEACH VOLLEY AND FOOTBALL / odbojka na pesku i fudbal
AEROBIC
WATER GYM / vodena gimnastika
CELLULITE TRAINING / vebe za celulit
STRETCHING / istezanje
PETANGUE / boa
MINI GOLF
MINI DISCO diskoteka za decu
EVENING SPECTACLE / veernji program
Hotel club Holidays in Evia i Eretria Village su hoteli koji su smeteni na ostrvu
Evia, na jugu Grke. Udaljenost od Atine je 115 km. Evia je ostrvo koje je puno
prirodne lepote sa mnogim istorijskim i arheolokim znaajnim mestima. Kompleks
hotela je idealna taka za poetak obilaska tradicionalnih sela, crkvi, manastira i
17
Magistarski rad
borovih uma. Takoe postoje uslovi za slobodno penjanje na planinama, etnju i

pecanje.
4. Diskoteka, bina i bazen
Kompleks raspolae centralnom zgradom sa 330 soba i 24 zgrade (apartmana),

rasporedjenih oko hotela. Sve sobe imaju pogled na more, plau i vrt. Zatim glavnim
restoranom (gde se slue grki specijaliteti, vedski sto), Silinos barom, tavernom,
restoranom na plai, prostorijom za animaciju (animacija raspolae sa kostimima,
dekoracijom, rekvizitima za predstave i sportske aktivnosti ), prostorom za vodene
sportove (kola skijanja na vodi, paraglajding, banana ski, surfanje, pedaline), tereni
za sport (koarka, odbojka, odbojka na plai, dva terena za tenis, dva stola za stoni
tenis, kugle za boanje, traka za jogging po dvoritu hotela, water pollo), pogodnosti
na plai (bazen sa morskom vodom, mali bazen za decu), bar kod bazena, disco,
prostorije za mini klub, brod itd. Slika 4. nam doarava utisak povezanosti diskoteke
na otvorenom, bina na kojoj se izvodi veernji program, bazena gde se uglavnom
deavaju dnevne aktivnosti vezane ze vodu i restorana koji je lociran tako da iz njega
sve moe da se prati i uiva u arima programa.
18
Magistarski rad
5. Bina i deo diskoteke
Primer programa sa Evie nam govori da je u pitanju tim animacije koji u sebi ima
najmanje 15 do 20 animatora. Veliki broj animatora pokriva sve aktivnosti.
Aktivnosti se razlikuju u odnosu na ostale hotele jer se poklapa vreme poetka i
zavretka (tabela 5). Pored toga zastupljen je vei repertoar ponude. Uloga tim lidera
je vana jer je u pitanju tim sa velikim brojem animatora. U velikim hotelima kao to
je hotel club Holidays in Evia i Eretria Village koji ine jedan ogroman kompleks
tim animacije ima konstantna zaduenja.
Kostimografija, dekoracija, minka i koreografija
Hotel raspolae sa vie od 1500 kostima, mnotvom rekvizita, velikim brojem
interesantnih i atraktivnih eira, kapa, perika. Ovi predmeti omoguavaju vizuelno
bogatiju predstavu. Animatori imaju mogunost da naprave spektakl svojom glumom
i svim kostimima kojima raspolau. minka je neophodna za svaki show. Devojke
nekad moraju da stave izraajniju minku, da bi efekat uloga, koje igraju bio vei. U
nekim predstavama kao u Cannibal Show-u za minku se koriste boje za telo i lice.
Hotel poseduje vie od 20 velikih panoa 3 x 3 m. Panoi su uljane boje na platnu. Kae
se na binu (slika 5.) po potrebi. Za svaki show se stavlja posebna dekoracija. Za
predstave poput pepeljuge i sneane i 7 patuljaka, dekoraciju predstavljaju specijalni
prozori, kamin i drugi veliki elementi.
19
Magistarski rad
Zvuni i svetlosni efekti su podjednako vani kao prethodno navedene kategorije. U

predstavi Ceremonija otvaranja Olimpijskih igara, dim uz svetla ratliitih boja
stvara nezaboravan trenutak teatarskog spektakla. U Cannibal show-u vatra ispod
lonca i dim su takodje efikasni deo predstave. Kad su svetla ugaena, animatori
koriste trenutak da se promene na sceni, koriste jedan od prolaza na bini (slika 5.) da
zamene dekoraciju, odeu i ostalo.
Bez muzikih koreografija i prethodnog uvebavanja ni jedna predstava ne bi bila
skoro profesionalno izvedena. Iste koreografije slue animatorima i u komunikaciji i
igrama koje se deavaju u toku dana. S koreografijama (village dance) se mnogo
lake predstaviti, jer su pokreti markantni, brzo su savladivi, efikasni su i svi ih prate.
Pesme su simbol animacije, hotela, leta... Uvebavanje koreografija za predstave se
deava prvih 45 dana. Svako u timu dobija svoj deo koreografija koje mora da
savlada. O tome brine glavni koreograf. Postoji mnogo predstava koje se sastoje od
velikog broja muzikih numera kao to su: Pepeljuga, Sneana i 7 patuljaka, Grki
show, Francuski show, Brilijantin, Ruski show itd. Sve navedene predstave zahtevaju
mnogo utroenog vremena za uvebavanje, koje se kasnije prikazuju na zavidnom
nivou. Treba napomenuti da za vreme premijera, obavezne su generalne probe sa
svim kostimima i minkom.
Kaemo da komunikacija predstavlja razmenu informacija izmeu dve ili vie osoba.
Komunikacija se postavlja kao vano sredstvo u animaciji. Moemo da istaknemo da
je osnova dobrog funkcionisanja u timu upravo komunikacija. U svojoj komunikaciji
animatori omoguavaju laku realizaciju programa, planiranje i ostvarivanje
aktivnosti (programi, ekskurzije, itd. ). Komunikacija kao osnov se namee i u
kontaktu sa gostima. Uspostavljanjem komunikacije sa klijentima omoguava se
jednostaviji pristup, i realizacija programa, upoznavanje gostiju sa odreenim
aktivnostima.
Najtei i najlepi deo je komunikacija. Poznavanjem jezika, komunikacija sa turistima
je znatno olakana. Mogue je ostvariti prijatna poznantstva s gostima. Ona ti
omoguava da bolje upozna gosta kao osobu, zatim njegovu kulturu, da uz povratne
informacije naui neto vie o ivotu drugih, i u krajnjem sluaju da naui neto o
sebi. Mnoga steena poznanstva se produavaju i posle zavrenog sezonskog rada.
20
Magistarski rad
Vrlo su este pojave poseta prijatelja koje ste upoznali ili sami odlazite da ih posetite
svuda po svetu. Mogu se stei prijateljstva, koja mogu trajati i ceo ivot.
U podeli razlikujemo :
verbalnu kominikaciju
Gde je glavno sredstvo re, kombinacija rei, jezik, odnosno govor u usmenoj
komunikaciji. Verbalnom komunikacijom animatori ostvaruju veliki procenat
zbliavanja klijenata sa hotelom ili institucijom u kojoj borave. Verbalnom
komunikacijom se upotpunjuju informacije vezane za prostor, dogaaj, vreme itd.
Verbalnom komunikacijom se emotivno uvruje stabilnost impresije klijenta o
odreenoj destinaciji i neverbalnu komunikaciju za koju je bitna
karakteristika glasa, intonacija, izgovor i sl. (paralingvistika komunikacija),
pokret, poloaj tela i sl. (kinezika komunikacija),
prostorni odnosi (proksemika komunikacija).
Neverbalna komunikacija prati verbalnu, veoma esto i nesvesno. ovek ne moe a

da pri govoru ne podigne ili spusti glas, pokazuje rukama, ili zauzme neki poloaj.
Po Ravkin, ( 1989. str 54.) kao tri glavne uloge neverbalne komunikacije K. Wheidall
iznosi:
neverbalni znakovi izrazitije izraavaju efekte ili emocije,
neverbalna komunikacija moe upotpuniti znaenje govornog izraavanja (npr.
gestikulacija, klimanje glavom itd. ),
neverbalna kominikacija moe zameniti govor kad on zataji.
Neverbalna komunikacija je veoma vana za animaciju. U nekim sluajevima je
glavni oblik animacije kao to je to pantomima.
Vanost neverbalne kominikacije dolazi do izraaja u komunikaciji sa gostima kada
je prepreka jezika barijera. Tada je vizuelno prikazivanje neizmerno vano za
demonstraciju aktivnosti i programa.
U veini sluajeva radi se o velikim hotelima u kojima borave klijenti iz razliitih
zemalja. Demonstracija pokretom je univerzalni jezik koji je razumljiv svim gostima.
Timski rad i odnosi u timu animatora
Tim animacije predstavlja sastavni deo jedne velike hotelske familije. Hotel
funkcionie na bazi vie timova koji su meusobno povezani izuzetno jakim vezama.
21
Magistarski rad
Svaki od ovih timova (recepcija, kuhinja, restoran, bar, veeraj i dr. . ) funkcionie na
svoj nain, ali u velikoj meri zavisi i od pomoi koju dobija od ostalih sektora. Tako
na primer, da bi se ostvarila jedna velika svadba u hotelu, sve snage se angauju u
pripremi manifestacije tako da teret ne snosi samo osoblje restorana ve i tim
animacije, recepcije, majstori, vrtlari i dr. Pri tome cela ceremonija predstavlja
dodatni angaman za zaposlene, a dodatni program za goste. Gosti imaju ansu da
vide kako izgleda jedna tradicionalna svadba.
Da bi dobar tim funkcionisao potrebno je imati dobrog tim lidera, menadera. Svaka
odluka tim lidera bi trebalo da bude ispravna, mogunost greke je svedena na
minimum. Pre svega tim lider mora:
da bude detaljno informisan o svakom problemu,
da proveri tanost informacije,
da je ve izvrio konsultacije sa pretpostavljenima (menader, supervizor itd. ),
da ne namee svoje miljenje,
da potuje miljenje svih lanova u timu,
da donese odluku u korist hotela , gostiju i tima ako je mogue,
da osigura realizaciju odluke.
ivot u timu, 3, 6, 9, itd. meseci predstavlja tekou za sebe. Govorimo o ljudima koji
dolaze sa razliitih teritorija, sa razliitim navikama, hobijima, eljama i ambicijama,
mogunostima i verovanjima.
Ekipu koja broji od 25 do 50 lanova nije lako voditi. Svaki lan tima mora shvatiti
da vie nije kod kue, da su svi jednaki, da se uspeh meri uspehom celog tima i jedino
kao ekipa e funkcionisati. Uzajamno pomaganje, rad, disciplina, istina, drugarstvo su
samo neke od stvari koje bih izdvojio i krase jedan tim animacije.
Studenti dolaze na praksu uglavnom na mesec dana. U okviru te prakse ostali deo
ekipe pomae da se to pre uklope i naue sve o programima i aktivnostima koje se
deavaju u hotelu.
U svakom hotelu postoje pravila kue koja moraju da se potuju. Pravilima se
uglavnom svi prilagoavaju. Svaka dobra ideja je prihvaena od tima i moe da se
realizuje u saradnji sa menadmentom.
22
Magistarski rad
Najvaniji od svega je timski duh, ukoliko on postoji, tim je spreman da prebrodi sve
tekoe na koje nailazi. Timski duh zavisi u mnogom od postavljenosti tim lidera
prema animatorima, njihov uzajaman odnos. Tim lider stvara dobru atmosferu u timu
koja nije prisutna samo jedan dan, nedelju dana, ve 3, 6, 9,ili 12 meseci.
Napomenuo bih i vanost tima kada je u pitanju soft animacija ili rad tima koji u sebi
ima dva, tri ili etiri animatora. Njihova uloga je identina kao i kod velikog tima.
Kompleksnost izvoenja programa moe da bude i vea jer ne postoji mogunost
zamene ili pokrivanja tako da koncentracija mora da postoji tokom cele sezone.
Psiholoki aspekt je vaniji jer nemaju mogunost odabira partnera za druenje unutar
tima kao u velikom timu, ve se oslanjaju na jedinog kolegu kojeg imaju pored sebe.
Pri tome se i dalje razvija atmosfera u hotelu sa ostalim osobljem.
Problemi koji se javljaju u timu animatora:
Drugaiji nain razmiljanja.
Kao problem moe se pojaviti i razliit nain razmiljanja. Uvoenjem postepeno u
posao i upoznavanjem sa aktivnostima, kunim redom, svaki lan tima polako poinje
da razmilja kao i ostali lanovi. Mora se potpuno posvetiti promeni svega onoga to
je bilo kod kue ili u prethodnom poslu. injenica je da mora da se vidi da svaki lan
poseduje veliku elju da radi ovaj posao i da bude deo ekipe koja pre svega donosi
vedro raspoloenje i radost gostima. Svoju satisfakciju doivljava kroz lepe trenutke
koje je obezbedio klijentima, a i sam u njima uivao.
Razliito domae vaspitanje, navike i kultura ponaanja.
Izuzetno teak deo posla svakog tim lidera je da od ljudi koji su pristigli sa razliitim
navikama iz razliitih sredina stvori ekipu koja treba da funkcionie za jedan cilj.
Svako od njih je na drugaiji nain vaspitan i dolazi iz razliite kulturne ili verske
sredine. To su opcije koje treba da razmotri i analizira tim lider, ali svako od tih
lanova mora da razume situaciju u kojoj se nalazi, pronae veliku dozu tolerantnosti
i uklopi se im pre u ekipni nain rada, razmiljanja i funkcionisanja. Da bi ceo tim
funkcionisao potrebno je dosta tolerancije svih lanova. Faktor koji pomae u borbi
za ouvanje tima, dobrog rada, kreativnih ideja je svakako komunikacija u timu.
Osnova svakog progresa vidi se ukoliko se problemi koji se javljaju, reavaju u
23
Magistarski rad
okviru tima, komunikacijom. Svako ko ima problem mora da ga iznese i da se o

njemu prodiskutuje, pronae najbezbolniji nain za njegovo reenje.
Individualan rad
Individualan rad se isto tako moe javiti kao ozbiljan problem u timu animatora. Tim
kao celina ne trpi individulnost, shodno tome svako mora da shvati neophodnost
pomaganja i istrajavanja u poslu uz pomo svojih kolega. Stvari u timu se postavljaju
na taj nain da pojedinac ne moe da zavri ono to moe cela ekipa. Poevi od
dnevnih aktivnosti, veernjeg programa, pa do situacija kada se pomae nekom
drugom sektoru zbog nastale vanredne situacije (dolaska prevelikog broja gostiju).
Rasporeivanje energije celog tima je izuzetno vano za pravilno funkcionisanje
tokom celog leta, odnosno sezone. Nije mogue samostalno raditi istim tempom od
poetka do kraja sezone; pri tome nemati pauzu ili teke trenutke. Upravo u tom
periodu kada pojedinac oseti slabost, nastupa uloga timskog rada. Ceo tim i dalje
funcionie istim intenzitetom pa je nedostatak maksimuma pojedinca jedva
prepoznatljiv.
Jedan od problema moe svakako da bude i elja da se pre ostalih ispuni zadatak koji
je namenjen celom timu. Problem je prisvajanje zasluga koje pripadaju celom timu.
Ovakav problem pre svega lei u pojedincu, kojeg mora tim lider na vreme da
identifikuje i radi na njegovom osposobljavanju funkcionisanja u timu. Osoba koja ne
moe da razume jednostavno mora da bude odstranjena iz tima. Napredovanje na
raun drugih je kratkog veka i ne moe da proe u dobrom timu. Ukoliko neko eli da
prisvoji rezultate dobro uraenog veernjeg programa i objanjava svima u hotelu
(publici i zaposlenima) da je to njegovom zaslugom, treba da razmisli o svom
boravku u tom timu. injenica je da je timski rad na prvom mestu i da svi funkcioniu
kao lanac. Ukoliko jedna karika pukne, puca ceo lanac. Tim ne valja.
Dolazak iz razliitih zemalja gde su primanja razliita.
Radi se o dravama koje imaju dobar standard. Ukoliko se jedan tim sastoji od
lanova koji dolaze iz bogatijih i iz siromanijih zemalja, a potrebno je da rade
zajedno, onda se mora sa velikom opreznou pristupiti podeli radnih zadataka.
Potrebno je fokusirati se na stvaranje dobre atmosfere i psiholokoj pripremi na polju
uzajamne tolerancije i timstva. Uobiajena je praksa da visina plate zavisi od
24
Magistarski rad
ekonomskog standarda zemlje iz koje dolaze. lanovi tima koji dolaze iz siromanijih
zemalja, posle izvesnog vremena u timu, primeuju razlike oko primanja, a koliina
posla i aktivnosti je uglavnom izjednaena. Mora se vriti kontrola rada, ali isto tako
razgovarati sa svim lanovima tima o svim temama i izbei mogue neeljene efekte.
2. 1.3 Animator
Animator je pre svega inicijator i pokreta programa. On je i turistiki radnik koji
svojim optim karakteristikama mora da zadovolji sve traene kriterijume. Njegova
aktivnost poinje prvim kontaktom sa gostom, traje tokom boravka sve do odlaska
gosta, to ukljuuje ispraaj i obeanje da e se sledeim prilikama (ukoliko se vrate)
sresti sa novim aktivnostima i programima. Stoga se od animatora zahtevaju posebne
psihofizike osobine. Animator treba da bude solidnog fizikog izgleda, starosne dobi
koja nije posebno definisana, ali mora biti u skladu sa zahtevima i sadrajem
programa. Animator je osoba koja je informisana o aktuelnostima u zemlji u kojoj
radi, a posebno ukoliko se velike sportske ili kulturne manifestacije dogaaju, npr.
Svetsko prvenstvo u fudbalu ili koarci, Olimpijske igre, izbor pesme za Evroviziju i
sl. Mora da poseduje informacije o hotelu (gde se nalaze bungalovi, kako doi do
odreene taverne ili prodavnice u sklopu hotela, kad je dozvoljeno kupanje u
bazenima, u koliko sati poinju pojedine aktivnosti, kad polaze lokalni autobusi do
veeg grada itd. ). Svakodnevno je nasmejan i vedar, i to pokazuje i kad nije u
kontaktu sa gostima, kad je u prolazu i razgovara sa njima. Njegovi maniri moraju da
budu na zavidnom nivou, on je dentlmen u svakoj prilici i na svakom mestu. Budno
oko animatora prati svaku situaciju u hotelu i spreman je da priskoi i pomogne
svakom klijentu, (npr. ukoliko je starica u kolicima htela da izae ili ue u lift,
ukoliko dete trai svoje roditelje, ukoliko hendikepirana osoba eli da odigra valcer
na terasi a nema s kim itd. ).
I pored rasporeda rada i aktivnosti u toku dana svaki animator mora da pronae
vremena za sebe, da odrava linu higijenu, da proita neku novu knjigu ili asopis,
da pogleda neki novi film, da koristi internet, svakako da odrava svoju kondiciju i
brine o svom fizikom izgledu.
25
Magistarski rad
U dananje vreme tehnologija je dovela do napretka ne samo u medicini, sportu,

komunikaciji idr. ,nego i u animaciji. Savremeni animator pored injenice da govori
teno tri jezika a sa dva da vlada u osnovi, mora da barata sa svim tehnikim
dostignuima. Drugim reima rad na kompjuterima, korienje osnovnih programa
kao to su word, excel, power point, korienje interneta i komunikacija putem
mobilnih telefona. Oni koji su ambiciozniji i predaniji poslu treba da poseduju i
kameru (photo i video), lap top, i da umeju da koriste razne programe za prenos i
pravljenje dvd filmova i sl. Naravno to namee i situaciju da su dobri fotografi ili
kamermani i da su u stanju da snime znaajne trenutke u kojima se tano sagledava
odreena aktivnost. Svaki animator mora da poseduje hrabrost ulaska u komunikaciju
sa gostima i bez odreene pripreme, da uradu dnevnu aktivnost na licu mesta ili
povede veernji program i stvori lepu i veselu atmosferu (ukoliko to prilike
zahtevaju).
Svakako da mora da proceni svaku potencijalnu opasnost i da izbegava konfliktne
situacije. Ne zaboraviti zlatno praviloGOST JE UVEK U PRAVU.
Nikada ne poinjati reenicu sa niste u pravu ili nije tako, uvek sa slaem se sa
vama ali zar nije bolje, ili da, ali postoji opcija koja je efikasnija i sl. Jedno od
pravila je da uvek mora paljivo da saslua svoje govornike i onda odgovori, nikako
prekidati nekoga. Da poseduje lepe i kulturne manire.
U svakoj situaciji animator mora da prepoznaje trenutke kada e odreenu stvar
uraditi na jedinstven nain sa mnogo stila. Od obine dodele diploma ili nagrada
napraviti spektakl; od proglaenja mis hotela napraviti progalaenje za mis sveta itd.
Sve ovo nas navodi na injenice da animatori moraju da poznaju jezike u osnovi. Iza
toga stoji mukotrpan rad odlaska na razne kurseve, itanje knjiga na stranim jezicima
kao i pisanje elektronske pote. Ne postoji granica ulaganja u svoje sposobnosti bilo
intelektualne ili psihofizike. Neko ko se bavi ovom profesijom konstantno ulae u
sebe. Sva sredstva uloena vrate se na ovaj ili onaj nain, a bogatstvo ostaje.
Nestorovska, (2005. str.149.) navodi: Animator je pre svega struno osposobljen
turistiki radnik iji zadatak je ispunjavanje i zadovoljavanje oekivanja turista
/gostiju. Dodao bih da svojim osmehom pleni, svojim armom uspeva da napravi
26
Magistarski rad
dobru komunikaciju sa gostima, i sve to koristi u svrhu ukljuivanja turista. Uvek na

dobrovoljnoj bazi.
U istoj knjizi Radoslava Ravkin kae da je animator posrednik pomou kog ljudi
lake komuniciraju meusobno kroz zajedniko uee u aktivnostima, igrama itd.
ANIMATOR
INICIJATOR
DOMAIN
ORGANIZATOR
PREDSTAVNIK
UNIVERZALAC
INFORMATOR
SPECIJALISTA
PARTNER U
RAZGOVORU
AKTIVAN GOST
PRIJATELJ NA ODMORU
PRIJATELJ GOSTA
Uloga animatora po Ceroviu, Z. 1999.
Cerovi nam predstavlja emu u kojoj je opisao animatora kao svestranu osobu.
Osoba koja je i domain i specijalista i partner u razgovoru itd. injenica da je na
prvom mestu opisao da je animator ustvari pokreta. Smatram da animator treba da
poseduje vetinu da isprovocira klijente na aktivnosti koje su zastupljene u hotelu. Da
inicira dogaaj ili hepening.
Od animatora se oekuje da bude:
uvek nasmejan,
prvi pozdravlja goste,
27
Magistarski rad
nikad ne kasni, dolazi na sve sastanke na vreme,
brine o svim rekvizitima i opremi koja postoji u timu,
ne koristi pogrdne rei,
razvija prijateljsku atmosferu u timu,
uvek ljubazan prema svima, naroito klijentima,
nikada ne raspravlja o svojim privatnim problemima, pogotovo ne sa klijentima,
nikad ne potcenjuje hotel i vri promociju hotelskih kapaciteta,
vri promociju programa konstantno,
tu je da pomogne u svakoj situaciji,
ne upotrebljava alkohol ili drogu,
ponaa se prirodno; ne pokazuje dosadu,
ne pokazuje javno odnose sa gostima hotela ili personalom.
Prilikom odlaska na odreenu destinaciju sve vie su popularne takozvane sport bili
torbice gde se nalaze rekviziti i oprema animatora. Od stvari koje su karakteristine
za jednog animatora koji odlazi na 3, 6, 9 itd. meseci izdvojio bih:
Torba animatora (osnovne stvari):
letnja klasina odea (orcevi majice itd),
patike,
udobne cipele zap les i igru,
crne pantalone- bela koulja, ili crna suknja bela koulja,
majice kratkih rukava (uvek vie komada zbog znojenja),
naoare za sunce i vodu,
runi sat i alarm,
pribor za brijanje i depilaciju,
kupai kostim i pekir,
paso i 2 fotografije,
lekovi ukoliko se koriste.
Rekviziti:
baloni,
teniske loptice,
loptice za stoni tennis,
28
Magistarski rad
gumice, velike i male,
selotejp,
listii (kladim se i kermes),
pampur,
obruevi,
vijae,
cd sa muzikom,
konopac za nadvlaenje
lasti ,
mikrofon, cd plejer, diskovi sa muzikom programa i ples,
pitaljke, no sa vie operacija,
foto aparat, kamera, lap top raunar.
2. 1. 4 Dosadanja istraivanja
Rekreacija i turizam, kao totalni drutveni fenomeni, sve vie pokazuju svoju
znaajnost i apsolutnu aktuelnost u slobodnom vremenu, koje se stalno poveava.
Ovako poinje svoj rad ivanovi, . Preferencija stavova i potreba uesnika
rekreacije u turistikim centrima Srbije (Zbornik radova, 1990. str. 333), ovek koji
je ostavio neizbrisiv trag u istraivanjima rekreacije i turizma. Korieni su podaci iz
nekoliko istraivanja koji ukazuju na postojanje organizovane forme vebanja
odnosno aktivno provodjenje odmora. Isto tako odabir destinacija kod turista zavisi
od turistike ponude. Njihovi zahtevi su sve vei i sloeniji, to ubrzava i proiruje
ponude usluge na tritu.
U radu su prezentovani podaci istraivanja iz nekoliko mesta u Srbiji. Radnici
Beograda koji su koristili dopunske odmore u Vrnjakoj Banji, imaju sledee
miljenje:
...6. Da li godinji odmor treba da bude:
1973 god.
1988 god.
Organizovan
37,14%
34,00%
Delimino organizovan
32,86%
24,00%
Bez posebne organizacije
15,00%
40,00%
Bez odgovora
15,00%
2,00%
29
Magistarski rad
7. Da li si pristalica da se redovni godinji odmor podeli i koristi iz dva puta, nekoliko

dana leti-nekoliko dana zimi:
Da
37,86%
80,00%
Ne
32,86%
16,00%
Moda
16,42%
2,00%
Bez odgovora
12,86%
2,00%
Kod kue obavljam lake poslove
27,14%
14,00%
Kod kue i nita ne radim
3,58%
4,00%
Odlazim u neko od letovalita
24,29%
58,00%
8. Kako najee provodi godinji odmor:
Obraujem zemlju ili radim neto drugo van

mesta stalnog boravka
0,71%
6,00%
tamo se zabavljamo
22,14%
14,00%
Bavim se omiljenom aktivnou
7,14%
4,00%
Bez odgovora
15,00%
0,00%
Idem kod roaka i
9. Ukoliko bi se ukazala prilika godinji odmor sa porodicom bih najradije proveo i

to:
Na planini
23,57%
34,00%
Na moru
30,00%
40,00%
U inostranstvu
3,57%
14,00%
U banji
25,72%
10,00%
Bez odgovora
17,14%
2,00%
Genex hoteli na Kopaoniku koji su angaovali esi, (1987.str 53.,61.,66.) koja je

obavila obimno i uspeno prouavanje trita. Ovde je samo deo podataka vanih
za nae istraivanje:
30
Magistarski rad
...MOTIVI ZA IZBOR CENTRA:

Dobri tereni
22,62%
Blizina
21,33%
Zbog drutva
7,45%
Prikladna cena
6,68%
Voli-dopada
3,85%
Iao sa kolom
2,31%
Dobra usluga
2,05%
Dobra organizacija
2,05%
Dobri uslovi
1,54%
Sunce
1,28%
Preporuka
1,02%
Nema guve
1,02%
Ski centar
0,77%
Imam kuu
0,77%
Imam prijatelja
0,77%
Odgovarajui tereni
0,77%
Navika
0,51%
Povezani tereni
0,51%
Neto drugo
8,96%
TA ZA VAS SMUANJE ZNAI- % (otvoren odgovor)
Rekreacija
27
Najlepi sport
4,75
Zadovoljstvo
26,5
Blizina
1,75
Dobar interesantan sport
21,75
Prava stvar
1,75
Zdrava aktivnost
17
Sneg
1,5
Odmor i relaksaciju
9,75
Privlanost
0,75
Zabavu- razonodu
5,75
Izazov
0,75
Lepota
6,25
Skup sport
0,5
31
Magistarski rad
Naporan sport
0,5
Snaga
0,25
Zimska radost
0,5
Oslobaanje
0,25
Druenje
0,75
Hobi
0,25
Vetina
0,75
Sputanje niz padinu
0,25
Aktivnost
o,5
Najlepe oseanje
0,25
Uzbudljivost
0,25
Pomodnost
0,25
Strast
0,25
Svetlost
0,25
Muenje
0,25
Sloboda
0,25
Radost
0,25
Tehnika
0,25
DUINA BORAVKA NA SMUANJU
Vikend
Tri nedelje dana
3,25
Nedelju dana
37,75
Preko tri nedelje
0,75
10-12 dana
32,25
Neto drugo
3,25
Dve nedelje dana
18,75
Istraivanje potreba i stavova radnika u vezi rekreacije na Borskom jezeru upuuju

nas na potrebu pouzdanijeg programiranja svih oblika rekreacije. Ovde su
prezentovani samo podaci koji se odnose na korienje turistikih prostora i nain
provoenja odmora:
... 7. Koliko si puta prole godine iao-ila
Blie izletite, plaa i sl.
0
27,11
Dalje, dui izlet

%
31,69
08,50
23,80
6,44
15,71
9,83
8,47
5,25
2,20
17,79
8,47
Vie puta
17,79
Vie puta
9,66
8. Gde si proveo proli godinji odmor:
32
Kod kue
25,42
Na jezeru
1,69
Kod roaka
11,01
Komb.vie mesta
31,88
Na moru
17,79
Neto drugo
5,59
Na planini
5,93
Bez odgovora
0,69
11. Da li prihvata da za vreme godinjeg odmora koristi skromniji pristupaniji

smetaj ( bungalov , prikolica, kamp)
NE
13,22
DA
81,71
MODA
4,40
Bez odgovora
0,67
12. Da li treba za vreme boravka u turistikom objektu da postoje mogunosti za

rekreaciju i optu zabavu.
DA
99,84
NE
0,16
Korieni su podaci iz nekoliko istraivanja tako da se ne moe izvriti direktno

uporeenje odnosa i stanja. Meutim ovako dobijeni odgovori omoguavaju analizu i
formiranje miljenja po raznim pitanjima.
Opti zakljuak koji se namee ukazuje da se osnovne karakteristike koje utiu na
stavove i ponaanja turista upravo reflektuju putem programa i uestvovanja u
turistikim rekreativnim aktivnostima.
Rekreacija je postala bitan faktor, bolje reeno osnov turistike ponude i ljudske
pobude.
U svom radu Miti, za meunarodni nauni kongres 1990. u Rovinju izdvaja da za
potrebe SIZ-a omladinski turizam Beograda, Mladi istraivai Beograda su na
Omladinskoj istraivakoj akciji Titovim putem 88 u okviru programa TURIZAM
I FIZIKA KULTURA realizovali istraivanje potreba i mogunosti mladih radnika.
Kod vie autora iz oblasti turizma (1), ekonomije (3), sociologije (2), sociologije
turizma (6), psihologije (4) i fizike kulture (5) sreemo se sa pokuajem definisanja
rekreativnog turizma, odnosno sporta i rekreacije kao fenomena XX veka ( Relac-5,
Karanfilovski-3).
Magistarski rad
Tom prilikom saznali smo koliko su mladi radnici Beograda, iz neposredne

proizvodnje,
ukljueni u pojedine oblike turistike rekreacije. Anketom je
obuhvaeno 816 mladih radnika Beograda( do 30 godina ) koji rade u neposrednoj

proizvodnji u kombinatu SPORT, Industriji motoraDMB, fabrici guma REKORD,
IMT- Novi Beograd, konfekciji RUDNIK i industriji alatnih maina ILR, SOUR
MINEL.
Izmeu ostalog rezultati ankete govore da mladi radnici smatraju da u turistikim
objektima treba stvarati uslove za rekreativne aktivnosti ( 743-91,05 %), a njih 5,88%
nije za to. U toku letovanja mladi radnici su zainteresovani za sledee aktivnosti:
sportske igre
282- 34,56 %
tranje
180- 22,06 %
plivanje
464- 56,86 %
biciklizam
144- 17,65 %
veslanje
103- 12,62 %
jedrenje
70- 8,58 %
stoni tenis
123- 15,07 %
tenis
141-17,28 %
sunanje
319- 39, 09 %
druge aktivnosti
58- 7,11 %
Rekreativnim aktivnostima u toku letovanja mladi radnici se bave:
zato to imaju naviku da se time bave
175-21,45 %
eljni su igre i kretanja
211- 25,86 %
ine to po nagovoru prijatelja
89- 10,91 %
zato to koristi zdravlju
304- 37,25 %
nije odgovorilo
37- 4,53 %
34
Magistarski rad
Prilikom izbora mesta za letovanje vani su sledei elementi:

UVEK
PONEKAD
NIKAD
snabdevenost prodavnica 209- 25,61 %
288- 35,29 %
176- 21,57%
ureenost plae
305- 37, 38 %
263- 32,23 %
105- 12,87 %
mogunost org. izleta
213- 26,10 %
272- 33,33 %
183- 22,43 %
276- 33,82 %
284- 34,80 %
112- 13, 73%
udaljenost plae od sobe 288- 35,29 %
241- 29,53 %
145- 17,77 %
mogunost za zabavu
348-42,65 %
226- 27,70 %
93- 11,40 %
pristupane cene
458- 56,13 %
155- 19,00 %
54- 6,62 %
395- 48,41 %
189- 23, 16 %
69- 8,46 %
mogunost za bavljenjem
sportom
mogunost plaanja
u vie rata
Rezultati ovog istraivanja nam govore o ozbiljnosti postojanosti programa za turiste ,

a u svojim zakljunim razmatranjima Miti se osvre na lou socijalnu politiku i
preputenost radnika samih sebi po pitanju rekreacije.
Sport i turizam (Relac, 1990. str.180) su dve najvee socijalne pojave dananjice.
Njihova uzajamna povezanost je sve izraenija. Primena sportsko rekreativnih usluga
u turistikim centrima uz praenje organizacije rada, primena programa uz interese
gostiju, uloga kadrova, kao i procena direktnih i indirektnih ekonomskih pokazatelja,
vrena je u razdoblju 1967. i 1968. godine u Institutu za kineziologiju Fakulteta za
fiziku kulturu u Zagrebu, u okviru 12 eksperimentalnih centara na obali Jadrana.
Izmeu ostalog je utvreno:
-da turisti daju prednost aktivnom odmoru pred pasivnim i da su sportsko rekreativni
sadraji znaajan podatak odluivanja za mesto letovanja
(30% anketiranih gostiju Plave Lagune Pore izjavljuje da su njihovi posetioci
zbog sportsko rekreativnih sadraja);
- turisti smatraju da bi svako mesto ili hotel treba i pruati usluge sportske razonode
- da ist profit od ukupno ostvarenog prometa u pruanju sportsko rekreativnih usluga
iznosi 30%, te da se uloena sredstva u sportsko rekreativne sadraje (ako im je izbor
adekvatan, pogodna lokacija i struno vodjenje) mogu otplatiti u roku od 8 do 10
godina.
35
Magistarski rad
Znaaj sportsko rekreativnih sadraja u odnosu na direktne i indirektne pokazatelje

dobiven je istraivanjima 1987. godine u okviru Fakulteta za fiziku kulturu u
Zagrebu, vrenim u oko 40 centara na Jadranskoj obali. Dobijeni rezultati ukazuju na
visok doprinos efikasnosti poslovanja turistikih destinacija sa dobro koncipiranim i
struno voenim sportsko rekreativnim uslugama. Efikasnost se pokazuje u
direktnom praenju efekata, kao i u indirektnim pokazateljima produenja sezone, te
mogunosti, lake prodaje kapaciteta i celogodinjeg poslovanja.
Ova istraivanja ukazuju na nunost investiranja u izgradnju sportsko rekreativnih
objekata ali su i pokazatelj stvaranja i definisanja nove profesije. Rezultati pokazuju
da se vanpansionska potronja poveava uz struno voenje sportsko rekreativnih
programa. Sve ovo je uslovilo da mnoge turistike institucije ozbiljno rade na
usavravanju zabave, razonode, odmora svojih gostiju. Obukom osoba koje se bave
ovim poslom i uvoenjem i drugih vrsta programa stvaraju se oblici dananje
animacije.
avlek, za meunarodni nauni kongres u Rovinju, 1990, (str.247) u svom radu se
osvre na poetke programa u animaciji osamdesetih godina u bivoj Jugoslaviji.
Analiza ankete sprovedene 1987 godine meu gostima organizacije Bemextours iz
Velike Britanije (Phoenix Holidays) pokazuje da je jedna od osnovnih zamerki na
provedeni odmor u Jugoslaviji stavljena upravo na nedostatak, zabavnog, kulturnog i
rekreativnog programa. S druge strane, ista anketa pokazuje da je zadovoljstvo gostiju
zabavnim programom u holidy klubovima bilo znatno iznad prosene ocene za veinu
hotela iste kategorije. Preko 70 % gostiju se izjasnilo da bi svoj odmor ponovo
proveli u nekom od Bemextoursovih holiday klubova. Bemextours je prvi takav klub
osnovao 1983.godine u Solarisu kraj ibenika. Interes turista za takvim nainom
provoenja odmora toliko se poveao da je do 1988.god. Bemextours otvorio jo
sedam takvih klubova i to u Ankaranu, Umagu, Funtani, Zadru, Katel Starom,
Tuepima i Dubrovniku, 1989 Bemex tours otvara jo etiri nova kluba u
Valovinama, Punta Skali, Vodicama i Beiima. Samo u Jugoslaviji boravilo je u
aranmanima Bemextoursa 171 000 turista koji su ostvarili 2 052 000 noenja, a
devizni prihod (bez vanpansionske potronje ) bio je 70 miliona dolara.
36
Magistarski rad
Iz navedenih injenica vidimo da je animacija bila prisutna jo osamdesetih godina

prolog veka i imala svoju tendenciju napretka.
Na osnovu Hanovih (Hann) istraivanja (1975.) kako navodi De Knop u Nemakoj
moglo se zakljuiti da bi se motivacija za odmor mogla rezimirati tako da se motivi
svrstaju u 6 kategorija:
S-tip:
sunce, pesak, more,

videti i biti vien,
relatino pasivan,
posete ljubaznim ljudima.
F-tip:
ambijent i flertovanje,
uivanja,
tei raznovrsnosti.
W-1-tip
ume i etnje,
svest o vlastitom zdravlju,
najvei znaaj pridaje se kretanju i sveem vazduhu,
W-2-tip
ume i takmienja,
elja za vebanjem,
A-tip
avanture, misterija, opasnost, iznenaenja,
V-tip
razgledanje i obrazovanje,
V1-tip
kolekcionarstvo,
usmerenost na koliinu,
eli da vidi to je mogue vie,
V2-tip:
smirenost
rukovodi se emocijama,
V3-tip
tip zainteresovanog oveka,
Veoma zainteresovan za neke konkretne stvari (priroda, kultura,itd) i odluke o

turistikoj destinaciji donosi upravo na temelju tih interesovanja navode Han H.
Finter,K. 1975. (De knop. 1990. str 186.).
Na osnovu sociolokih istraivanja vidimo da je od 1975. na ovamo u Flandriji dolo
do pojaanog uea prodora i nivoa aktivnosti (mereno satima-mesecima) sportova
koji zadraavaju vanu vezu sa prirodom (jedrenje na dasci, klasino jedrenje,
37
Magistarski rad
hodanje, planinarstvo itd. ). Najzastupljenije sportske aktivnosti u ovom trenutku u

Flandriji su hodanje (59,6%) i plivanje (42,2%) dakle one aktivnosti kojima se ovek
moe baviti sam ili sa svojom porodicom navodi Claeys,U. (De knop. 1990. str 186.).
Pored toga, vid sporta koji belei najvei porast jeste biciklizam . Drugaije reeno
danas kod ljudi postoji tendencija da slobodno vreme provode aktivno, bavei se
sportom u prirodi. To je kako se ini znatno uticalo na sport u okviru turizma.
Najpopularnije sportske aktivnosti na (klubskom) odmoru su: plivanje, tenis, klasino
jedrenje i jedrenje na dasci (De knop. 1990. str 186). Meu najpopularnije sportske
aktivnosti na svim vrstama odmora, sem onih ve pomenutih u klubovima, verovatno
treba svrstati: hodanje, biciklizam i skijanje . Tako recimo, 68% (nemakih) turista
eli da im se prui prilika da plivaju, njih 56% eli da ima dobro markiranu mreu
staza pogodnih za etnju, dok njih 29% eli odgovarajue parkove u kojima su
organizovane igre poput mini golfa, boanja i tenisa navodi EMNID( De knop. 1990.
str 186).
ANALIZA TURISTIKIH PUTOVANJA 1986. GODINE
Ukupno turista
N = 3437
27,6 miliona turista na letovanju
1985
1986
plivanje, kupanje
67,5
63,6
etnja u prirodi
51,7
45,2
vezani za kretanje
18,1
16,5
vonja bicikla
10,7
11,6
doging
7,8
8,6
stoni tenis
7,8
8,1
tenis
5,5
6,6
gimnastika
6,8
6,1
veslanje
6,o
5,6
igre sa loptom i drugi sportovi
38
Magistarski rad
planinarenje
6,4
4,9
vonja motornim amcem
4,9
4,9
jedrenje na dasci
4,6
4,7
ronjenje
4,8
4,0
klasino jedrenje
4,1
3,6
kuglanje
3,2
3,2
alpsko skijanje
2,5
2,5
pecanje
2,7
jahanje
2,0
skijanje-nordijske discipline
1,5
1,6
ostalo
2,5
nijedna sportska aktivnost
8,1
15,3
1986 prvi put ukljueno u analizu
Izvor : analiza turistikog putovanja 1986. Sekcije za prouavanje turizma

Podatke prikupio GFK- istraivanja trita
Ova studija je obelodanila dva elementa koja su veoma vana i zapravo odluujua za
sadraj usmeravanja sportskih aktivnosti za vreme sportskog odmora. Tako e
organizator sportske rekreacije morati da se pozabavi ostvarivanjem dveju naizgled
konfliktnih vrednosti, tj:
s jedne strane: zadovoljstvo, zabava, drutveni kontakti, relaksacija i oseanje slobode
(rekreacija),
s druge strane: ozbiljno uenje, vebanje panje i treniranje tehnike.
S obzirom na to da proseni sportski turista ima veoma malo interesa za takmienje,
naglasak se mora staviti na igre i na takve aspekte sportskih aktivnosti, a ne na
postignute rezultate (De Knop. 1990. str.186.)
Sve se ee izbor turistike destinacije temelji na mogunostima bavljenja sportom
(jedrenje, postojanje staza za etnje, tenis, skijanje. . ).
39
Magistarski rad
U svojoj knjizi Miti, ( 2001. str.282). iznosi tabelu Rakina, kako se poveava profit u
hotelu kroz razne programe animacije:
Kuhinja
Bar
Ostale ponude
HOTEL ***
18%
76%
63%
HOTEL ****
36%
75%
74%
HOTEL *****
32%
92%
84%
Kada se pokrene program animacije u hotelu raste ukupan prihod na pojedinim

sektorima, proporcionalno kvalitetu hotela. Moramo da pomenemo da u svakoj
situaciji gde postoji animacija u turistikoj ponudi svakao da su ekonomski efekti
poslovanja itekako pozitivni. U svojim ponudama hoteli imaju specijalno smiljene i
kreirane restorane, barove, diskoteke u blizini scena ili mesta gde se izvodi animacija.
Pored igralita i mini klubova postoje restorani i mesta gde roditelji mogu da se
opuste i uivaju a pri tom posmatraju i fotografiu svoje maliane.Sve to nam ukazuje
na pozitivan ekonomski efekat. Sa druge strane svedoci smo da gosti koji su se
jednom odlino proveli uz animatore rado se vraaju na isto mesto odmora ili trae
mesta koja svakako imaju animaciju. I to ide u prilog pozitivnog poslovanja kad je u
pitanju uticaj animacije na prihod hotela.
Bartoluci i Andrijaevi u publikaciji grupe autora u Opatiji, (1998 str.165) nabraja
sportsko rekreativne usluge( programe) kao to su:
Iznajmljivanje razliitih sportskih objekata ( tenis, golf, sportske dvorane, bazeni i
sl.)
Korienje sportskih objekata i opreme ( plovila za sportove na vodi, oprema za
ronjenje, jedrenje, koritenje fitnes opreme i dr.)
kole uenja raznih sportskih vetina ( skijanja, tenisa golfa, jahanja, sportova na
vodi)
Pripreme sportista u raznim sportovima
Sportske igre, turniri i razna takmienja
Velike sportske priredbe ( mediteranske igre, univerzijada, evropska i svetska
takmienja i dr.)
40
Magistarski rad
Sportsko rekreativne atrakcije (let zmajem, tobogani na vodi i dr.)

Iz ovih injenica mogli bi da izdvojimo prve dve i poslednju koje se direktno odnose
na programe animacije u hotelima ali je diskutabilno koliki je profit s obzirom da
neke od navedenih injenica su ukljuene u ponudu hotela. Svakako da ne negiramo
ostavreni ekonomski dobitak koje one imaju.
41
Magistarski rad
3. PREDMET, CILJ I ZADACI ISTRAIVANJA
Predmet istraivanja je profil animatora rekreacije, koji mora da prati aktuelne

sportske i drutveno politike dogaaje, muzike trendove, da poseduje sportske
vetine, primeni aktuelnu tehnologiju i da na bazi toga uestvuje u kreiranju programa
dajui svoj lini kreativni doprinos.
Cilj istraivanja je da se utvrdi opteobrazovni profil i osposobljenost animatora za

dnevne i veernje programe i priroda povezanosti sposobnosti animatora i programa
koji realizuju po hotelima.
Osnovni zadatak istraivanja je da se definie opteobrazovni profil, kao i specifino

obrazovanje i znanja animatora na osnovu kojih se realizuje program rekreativnih
aktivnosti u hotelima.
Zadaci istraivanja:
1. Utvrditi sociodemografske karakteristike animatora (pol i uzrast).

2. Utvrditi nain sticanja znanja i vetina na osnovu kojih animatori realizuju
aktivnosti.
3. Analizirati dnevne programe animacije rekreativnih aktivnosti u hotelima koje
izvode animatori.
4. Analizirati veernje programe animacije u hotelima koje izvode animatori.
5. Analizirati vanost komunikacije animatora sa zaposlenima i gostima hotela.
6. Analizirati nain komunikacije sa gostima i osobljem za realizaciju programa.
42
Magistarski rad
4. HIPOTEZE ISTRAIVANJA:
Na osnovu cilja i zadataka istraivanja mogue je postaviti glavnu i pomone

hipoteze.
GH Oekujemo da su animatori osposobljeni da realizuju vei broj dnevnih sportsko
rekreativnih aktivnosti i tipske veernje programe na osnovu opteg nivoa
obrazovanja i specifine obuke za realizaciju programa.
H1 Oekujemo da se poslom animatora bave najee osobe mlae od 35 godina,
priblino podjednako oba pola.
H2 Pretpostavljamo da su animatori proli obuku i poseduju znanja za realizaciju
programa animacije rekreativnih aktivnosti.
H3 Oekujemo da u dnevnim programima preovlauju programi sportsko
rekreativnih aktivnosti koji po krunom sistemu realizuju svi lanovi tima.
H4 Oekujemo da u veernjim programima koje izvode animatori preovlauju tipski
kontakt programi.
H5 Pretpostavljamo da je komunikacija sa gostima i osobljem izuzetno vana za
realizaciju programa dnevnih i veernjih aktivnosti
H6 Pretpostavljamo da je objavljivanje programskih aktivnosti vano u komunikaciji
sa gostima.
43
Magistarski rad
5. METODOLOGIJA ISTRAIVANJA
U ovom istraivanju, kao osnovna metoda, koristie se empirijsko-neeksperimentalna
metoda ili tzv. "servey" metod. Na izbor primene ove metode prvenstveno je uticala
priroda problema istraivanja, posebno sa aspekta postavljenih hipoteza. Takoe, na
izbor ove metode znaajno je uticala vrsta uzorka koji je odabran u skladu s
predmetom istraivanja. Korienje servej metode u naunom istraivanju zahteva
odabiranje reprezentativnog uzorka, a time se ostvaruje mogunost generalizacije
dobijenih rezultata, tj. mogunost zakljuivanja s uzorka na populaciju.
Ovom metodom ispitae se profil animatora rekreacije u turizmu u odnosu na
programske sadraje. Ispitivanje profila izvreno je transverzalno, odnosno ispitivana
je populacija animatora u turistikoj sezoni u sadanjoj situaciji, to predstavlja
sutinu primene servej metode. Osim toga, servej metod je pogodan za izvoenje
istraivanja u prirodnim uslovima.
Kao dopuna uz osnovnu analizu bie koriena metoda teorijske analize. Ovom
metodom su analiziraju, pre svega, rezultati i dometi dosadanjih istraivanja o
profilu animatora rekreacije u turizmu koji su u posrednoj ili neposrednoj vezi sa
uim problemom naeg istraivanja. Uz pomo metode komparacije bie
ustanovljeno ono to je zajedniko i ono to je razliito u tim istraivanjima i na
osnovu toga, uz pomo korienja logikih procesa apstrakcije i generalizacije, bie
pripremljen okvirni teorijski pristup naem empirijskom prouavanju. Istovremeno,
takav teorijski okvir posluie za odgovarajuu klasifikaciju i tumaenje dobijenih
rezultata. Razlog da se opredelimo za ovu metodu je i injenica da ona, na neki nain,
u sebe ukljuuje i istorijsku metodu to e pretstavljati nain da se racionalno i
efikasno realizuju ciljevi i zadaci ovog istraivanja.
Kao istraivaka tehnika koriena je tehnika anketiranja i skaliranja i
statistike tehnike obrade rezultata istraivanja.
44
Magistarski rad
5.1 Tok i postupci istraivanja

Samo istraivanje je trajalo u toku letnjih sezona. Za samo neke destinacije je uraen
anketni list putem faxa. Koriena je istraivaka tehnika anketiranja. Ankete su
podeljene animatorima po hotelima. Anketni list sadri 10 pitanja napisanih na
engleskom. U svakom od pitanja autor je dao ponuene odgovore. S obzirom da se
radi o skali vetina i znanja koja animatori poseduju, uzeta je njihova subjektivna
procena o znanju i vetinama u pojedinim aktivnostima. Autor se u podeli anketnih
listova animatorima, vodi injenicom da je u svetu animacije engleski jezik osnova
bavljenja ovom profesijom. Pored 10 pitanja, na samom poetku se nalaze pitanja
koja se odnose na osnovne informacije. Za potrebe ovog istraivanja uraen je prevod
ankete na srpski.
Prilog 1. Obraena su pitanja koja su direktno u vezi sa naim istraivanjem. S
obzirom na veoma mali broj hotela u Crnoj Gori koji imaju razvijenu Animaciju,
autor se nije koncentrisao na dugo provoenje vremena u Crnoj Gori. to se tie
Bugarske i Turske uglavnom su se ankete radile po povratku animatora ili putem
faxa. Grka je bila glavni priliv podataka.
5. 2 Uzorak ispitanika
Uzorak ispitanika u ovom istraivanju su odrasle osobe oba pola, koje se aktivno bave
animacijom. Ukupan uzorak ispitanika je 75. O toga je 40 ispitanika enskog pola i
35 ispitanika mukog pola. Svi ispitanici su osobe koje su obavljale posao animatora
u toku letnje sezone. Ispitanici su osobe koje dolaze iz razliitih socijalnih okruenja.
U anketnom listu nisu traeni imena i prezimena anketiranih sa ciljem da to
objektivnije predstave sebe i posao koji obavljaju.
45
Magistarski rad
5.3 Varijable istraivanja i nain merenja:

Varijable koje su znaajne za istraivanje su kvalitativne(s obzirom da su rezultati
prikazani deskriptivnim kategorijama) i prediktorskog karaktera:
Varijable iz oblasti linih informacija koje se odnose na pol ispitanka.
Varijable iz oblasti profesionalnih informacija koje se odnose na obrazovanje za
profil animatora, umea i znanja u voenju odreenih aktivnosti.
Varijable iz oblasti dnevnih rekreativnih aktivnosti.
Varijable iz oblasti veernjeg programa.
Varijable iz oblasti komunikacije.
Varijable iz oblasti objavljivanja programa.
Karakteristika za sve varijable je to postoji irok spektar ponuenih odgovora. Na
primer, kod varijabli iz oblasti profesionalnih informacija za znanja o voenju
odreenih aktivnosti su ponuene konkretne aktivnosti o umeu voenja. Za svaku
ponuenu aktivnost postoji petostepena skala, kao mogunost ocene svog znanja o
voenju aktivnosti. irok dijapazon skaliranja omoguava ispitanicima da tanije
procene svoje znanje o ponuenim aktivnostima. Poto se radi o skali vetina i znanja
koja animatori poseduju, uzeta je njihova subjektivna procena o znanju i vetinama u
pojedinim aktivnostima.
5.4 Statistika procedura

Podaci dobijeni ovim istraivanjem (anketiranjem) obraeni su standardnim
postupcima deskriptivne statistike. Kod nekih pedagokih pojava nije mogue, ili nije
lako da se opredele kvalitativne dimenzije zato to su to atributivna obeleja. Ova
obeleja daju podatke u vidu frekvencija i kao takva su pogodna za neparametrijske
procedure. Dobijeni podaci su obraeni aplikacionim statistikim programom SPSS
12.0 prilagoenim za korienje na personalnim raunarima. Ovim putem su dobijene
razliite statistike vrednosti koje su svrstane u nekoliko tabela, a rezultati su
interpretirani u nastavku za potrebna pitanja pojedinano.
46
Magistarski rad
6. REZULTATI SA ANALIZOM I DISKUSIJOM ISTRAIVANJA

Iz oblasti linih informacija, na pitanje uzrasta, tabela 1 ilistruje odgovore ispitanika.
Tabela 1. Uzrast ispitanika
Uzrast
Frekvencija
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
33
34
35
36
Ukupno
Ne vaei
Ukupno
Procent
1
3
3
6
6
14
11
8
4
7
1
3
2
1
1
1
1
1
74
1
1,3%
4%
4%
8%
8%
18,7%
14,7%
10,7%
5,3%
9,3%
1,3%
4%
2,7%
1,3%
1,3%
1,3%
1,3%
1,3%
98,7%
1,3%
75
100%
Tabela 1a osnovna statistika
N
uzrast
74
Range
Minimum
Maximum
Sum
Mean
Std.
Deviation
18
18
36
1816
24.54
3.65
Na pitanje o uzrastu odgovorilo je 74 ispitanika od 75. Svi ispitanici su starosne

strukture od 18 do 36 godina.
Dobijeni rezultati iz tabele 1 i 1a nam ukazuju da veina ispitanika koja se bavi
animacijom je uzrasta od 23 godine do 27 (grafikon 1.). , tj prosena starost iznosi
24,5 godina (tabela 1a.)
Uvidom u ove podatke moemo da potvrdimo da se poslom animacije uglavnom bave
osobe mlae od 35 god.
47
Magistarski rad
Grafikon 1. uzrast ispitanika
go
d.
go 1 8
d
go .1 9
d.
go 2 0
d.
go 2 1
d
go .2 2
d.
go 2 3
d.
go 2 4
d
go .2 5
d.
go 2 6
d.
go 2 7
d
go .2 8
d.
go 2 9
d.
go 3 0
d
go .3 1
d.
go 3 3
d.
go 3 4
d
go .3 5
d.
36
20
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
Frekvencija
Procent
Tabela 2. Pol ispitanika
Pol
muki
Frekvencija
35
Procent
46,7%
enski
40
53,3%
Ukupno
75
100,0
U anketi je uestvovalo 75 ispitanika od kojih je 35 ispitanika mukog pola ili 46,7%

i 40 ispitanika enskog pola ili 53,3%.
U anketi je uestvovao i priblino podjednak broj ispitanika to nam govori da je u
svetu animacije priblino podjednak broj mukih i enskih animatora koji se bave
ovim poslom. Praktino je lepo prikazano na grafikonu 2.
48
Magistarski rad
Grafikon 2. pol ispitanika
Muki
ispitanici
46.7%
enski
ispitanici
53.3%
Muki ispitanici
enski ispitanici
Tabela 2b. statistka
Uzrast
muki
enski
Range
16.00
18.00
Minimum
19.00
18.00
Maximum
35.00
36.00
Mean
25.24
23.95
Std.
Deviation
3.44
3.77
Na osnovu pokazanih rezultata moemo da konstatujemo da je prosena starost

mukih animatora za nijansu vea nego prosena starost enskih animatora. Ovim
moemo da potvrdimo prvu hipotezu da se animacijom bave osobe mlae od 35
godina oba pola priblino podjednako.
Na pitanje koje je vae obrazovanje za posao animatora rezultat je bio sledei:
Tabela 3. Obrazovanje za animatora
Frekvencija
Procent
Bez obrazovanja
6,7%
Rangirano
obrazovanje
5
Kurs kod kuce

Kurs agencije
34
17
45,3%
22,7%
1
2
Kurs hotela
Visa ili visoka kola
10
16
13,3%
21,3%
4
3
Kurs kod kue je zavrilo je 34 ispitanika ili 45,3% od ukupnog broja ispitanika, od
toga 16 ispitanika enskog pola ili 40% i 18 ispitanika mukog pola to je 51,4%
mukih ispitanika. I nalazi se na prvom mestu kada je u pitanju obrazovanje za posao
animatora (trea kolona tabele 3.).
49
Magistarski rad
Agenciju za animaciju kao oblik obuke prolo je 17 ispatnika ili 22,7 % od ukupnog
broja. Od toga 7 ispitanika ili 20 % je mukog pola i 10 ispitanika ili 25% je enskog
pola.
Viu odnosno visoku kolu ili odsek tj smer animacija je zavrilo 16 ispitanika ili
21,3% od ukupnog broja ispitanika od toga 7 ispitanika ili 20 % mukog pola i 9 ili
22,5 % ispitanika enskog pola. Ova vrsta obrazovanja zauzima tree mesto na skali
ponuenih obrazovanja.
Kurs koji organizuje hotel zavrilo je 10 ispitanika ili 13,3 % od ukupnog broja
ispitanika a od toga 6 ispitanika ili 17,1 % mukih ispitanika i 4 ispitanika enskog
pola ili 10 % enskih ispitanika.
Bez ikakvog obrazovanja za posao animatora izjasnilo se svega 5 ispitanika ili 6,7
%.1 ispitanik mukog pola i 4 ispitanika enskog pola.
Grafikon 3. obrazovanje ispitanika
Obrazovanje za posao animatora
21,3%
6,7%
Bez obrazovanja
Kurs kod kuce
Kurs agencije
13,3%
45,3%
22,7%
Kurs hotela
Visa ili visoka kola
Kada govorimo o obrazovanju za posao animatora, veina ispitanika svoje

obrazovanje za posao animatora zavrava kursevima koji se odravaju kod kue 45%
(tabela 3), razlog je jednostavan jer to je uvek praktinije i jeftinije, ali isto tako
znaajan broj animatora upisuje takav vid obrazovanja na visokim kolama ili
fakultetima (21,3%) kao i kursevima u agencijama koje nude poslove tog tipa
(22,7%). U ovoj varijanti sama agencija ve predlae neku od opcija, mogunosti
rada upravo za tu agenciju. Neto manje animatora se odluuje na kurs hotela 13,3%,
50
Magistarski rad
jer bi to znailo da su ve bili u tom hotelu eventualno kao gosti i da im se dopao

posao animatora pa su se javili u taj hotel povodom istog. Grafikon 3 oslikava pravo
stanje stvari i daje vizuelnu sliku.
Na pitanja o znanju i umeu voenja dnevnih aktivnosti doli smo do sledeih
rezultata.
Tabela 4. znanje i umee voenja pojedinih programa animacije
Frek / proc
aktivnosti
loe
dovoljno
dobro
vrlo dobro
aerobik
20
26,7% 13
17,3% 18
24% 16
aerobik u vodi
16
21,3% 8
10,7% 15
20% 21
taebo
29
38,7% 14
18,7% 14
latino aerobik
33
44% 15
step aerobik
23
30,7% 17
dance aerobik
27
36% 18
odlino
21,3% 8
10,7%
28% 15
20%
18,7% 12
16% 6
8%
20% 10
13,3% 10
13,3% 7
9,3%
22,7% 17
22,7% 10
13,3% 8
10,7%
24% 10
13,3% 12
16% 8
10,7%
29,3%
fitnes program
20
26,7% 4
5,3% 13
17,3% 16
21,3% 22
personalni trening
23
30,7% 8
10,7% 15
20% 17
22,7% 12
bodyline
30
40% 8
10,7% 14
18,7% 15
pilates
29
38,7% 8
10,7% 15
20% 11
14,7% 12
16%
body building
27
36% 5
6,7% 13
17,3% 19
25,3% 11
14,7%
masaa
25
33,3% 10
13,3% 20
26,7% 12
16% 8
10,7%
20% 8
16%
10,7%
latino ples
28
37,3% 12
16% 15
20% 10
13,3% 10
13,3%
tradicionalan ples
22
29,3% 15
20% 18
24% 13
17,3% 7
9,3%
klasian ples
27
36% 18
24% 14
18,7% 14
18,7% 2
2,7%
pevanje
20
26,7% 18
24% 21
28% 11
14,7% 5
6,7%
show dance ples
14
18,7% 12
16% 22
29,3% 18
24% 9
12%
sviranje instrumenta
37
49,3% 7
9,3% 15
20% 11
14,7% 5
6,7%
DJ oprema
16
21,3% 14
18,7% 19
25,3% 16
21,3% 10
13,3%
drama
15
20% 4
5,3% 24
32% 25
33,3% 7
9,3%
koreografija
17
22,7% 11
14,7% 18
24% 19
25,3% 10
13,3%
dekoracija
12
16% 14
18,7% 22
29,3% 15
minka
20
26,7% 7
9,3% 23
30,7% 16
kostimografija
26
34,7% 14
18,7% 19
25,3% 9
Dizajniranje kostima
31
41,3% 15
20% 12
16% 10
maioniarski trikovi
47
62,7% 18
24% 5
show sa vatrom
54
72% 11
14,7% 5
20%
12
16%
21,3% 9
12%
12% 7
9,3%
13,3% 7
9,3%
6,7% 3
4% 2
2,7%
6,7% 2
2,7% 3
4%
Crvenim su oznaene kolone koje se smatraju za za pozitivno umee animatora za

voenje odreenih aktivnosti. Upojedinim sluajevima u analizi se sluimo sumom
tih rezultata radi preglednije slike znanja i umea voenja aktivnosti
51
Magistarski rad
Tabela 5. rangirani programi znanja i umea voenja pojedinih aktivnosti
Aktivnost
Srednja vrednost
Rang
Fitnes program
3,21
Aqua aerobik
3,15
Drama(gluma)
3,07
Dekoracija
3,01
Show dance
2,95
Koreografija
2,92
Dj oprema
2,87
minka
2,83
Personalni trening
2,83
Bodybilding
2,76
10
Hl ,low aerobik
2,72
11
Pilates
2,59
12
Masaa
2,57
13
Folklor
2,57
14
Pevanje
2,51
15
Step aerobik
2,51
16
Bodyline
2,51
17
Latino ples
2,49
18
Kostimografija
2,43
19
Dance aerobik
2,41
20
Taebo
2,36
21
Dizajniranje kostima
2,29
22
Klasian ples
2,28
23
Latino aerobik
2,24
24
Svir.muz. instrum.
2,20
25
Maioniarski Trik
1,60
26
ou sa vatrom
1,52
27
Crvenom bojom su oznaene rangirane rekreativne aktivnosti.
52
Magistarski rad
U svojoj knjizi Stojiljkovi i saradnici, (2005,str 69.) detaljno opisuje aerobik prema
nameni, prema upotrebi rekvizita, prema upotrebi muzike, prema populaciji, prema
naporu trajanja. U naem istraivanju koristili smo neke od tih vrsta aerobika
prilagoenog turistikim uslovima. Aktivnost aerobik, za potrebe animacije u turizmu
i naeg istraivanja, je aktivnost prilagoena gostima i u trajanju je oko 30 min.
Prema nameni spada u rekreativni aerobik.. Moe da bude jakog intenziteta tzv. HI i
slabijeg intenziteta tzv. LOW. Animatori koji se javljaju za posao u veini sluajeva
oekuju voenje nekog modela ove aktivnosti to se vidi iz rezultata. Ova aktivnost se
nalazi na 11. mestu na skali rangirani aktivnosti znanja i umea(tabela 5). Preko 50 %
animatora se izjasnilo da dobro i odlino vode ovu aktivnost (tabela 4).
Akva aerobik (aquabic) ili aerobik u vodi, nosi sa sobom jednu atraktivnost i izazov
(slika 5), i samim tim doprinosi da vlada veliko interesovanje meu animatorima,
upravo za voenje ove aktivnosti. 20% animatora se izjasnilo da dobro umeju da vode
akvabik, 28%je odgovorio da vrlo dobro ume da vodi akvabik i 20%. animatora se
izjasnilo da odlino umeju da vode akvabik. Ovi podaci svrstavaju aktivnost akvabik
na visoko drugo mesto (tabela 4) rangiranih aktivnosti po znanju.
5.
Akva aerobik u hotelu Portes Palace, Halkidiki
Aktivnosti kao to su taebo, latino aerobik, step aerobik i dance aerobik su

karaktetiristine za animatore koji su proli neko struno obrazovanje u ovoj oblasti,
samim tim, manje je onih koji imaju mnogo znanja iz ovih oblasti. Rezultati nam
53
Magistarski rad
pokazuju da 38,7% animatora je odgovorilo da loe umeju da vode taebo i to stavlja

ovu aktivnost na dnu nae lestvice na 21. mesto. 44% animatora je odgovorilo da loe
umeju da vode latino arobik. Latino aerobik je svojstven animatorima koji su se bavili
nekim latino plesom i svojim aerobikom ine veselu i atraktivnu atmosferu ukoliko su
gosti hotela mlade osobe. Meutim u
naem istraivanju kako vidimo nisu svi
animatori vini ovom aerobiku i nalazi se na 24. mestu rangirane skale znanja i
umea. Za razliku od latino aerobika, step aerobik je vie poznat animatorima i nalazi
se na sredini skale na 16. mestu. Ova vrsta aerobika je dosta popularna u svetu, to je
jedan od razloga da ga animatori poznaju. Treba napomenuti da step aeribik u
velikom broju sluajeva se izvodi na modifikovanim steperima ili stepenicama koje
zamenjuju prave stepere. Samo voenje asa se u potpunosti ne podudara sa step
aeribikom objanjenim u knjizi Stojiljkovia i saradnika, ( 2005, str.79).
Dance aerobik se nalazi u donjem delu tabele na 20. mestu. Slino je kao i sa latino
aerobikom, svojstvenom samo odreenoj grupi animatora koja se bavila nekom
vrstom plesa. Vano je da animatori koji poznaju neku vrstu plesa ili latino ples,
izuzetno dobro urade ovu aktivnost. Toliko je atraktivna, dinamina i vesela da
jednostavno niko ne ostane po strani.
Veina hotela u turizmu poseduje fitnes sale, kao jedan od ozbiljnih uslova u trci za
klijente irom sveta. To predstavlja izvestan mamac za sve kandidate koji bi da
postanu animatori, tako da se njihova priprema u velikoj meri i zasniva na obuenosti
fitnes programa. Samim tim veliki je broj onih koji poseduju znanja i umea iz ove
oblasti kako meu mukim tako i meu enskim ispitanicima.
Kada je fitnes program u pitanju 17,3% animatora je odgovorilo da dobro umeju da
vode fitnes program, 21,3%, animatora je odgovorilo da vrlo dobro umeju da vode
program a 29,3% animatora se izjasnilo da odlino umeju da vode fitnes program.
Ovo nam pokazuje da se ova aktivnost nalazi na visokom prvom mestu na skali
rangiranih aktivnost (tabela 5).
Personalni trening (lini trening), pilates i body building su karakteristine aktivnosti
za osobe koje su struno usavrene u ovoj oblasti i kao takve su adekvatno obuene
za rad i u uslovima fitnes centara kod kue. U uslovima dnevnih aktivnosti u turizmu,
kada nekome ko je doao na odmor posvetite individualnu panju tj. lini trening a to
54
Magistarski rad
je u ceni aranmana, taj neko je veoma zadovoljan i osea se odlino. Mogunost da

se neko u direktnom kontaktu usrei na taj nain, je motiv za animatore da budu
obueni iz ove oblasti a ujedno i ovu aktivnost ocene dobro. Pilates je globalni
fenomen i prisutan je svuda u svetu, tako da jedna turistika destinacija, treba da
poseduje tu vrstu aktivnosti. Animatori u svojim namerama da postanu animatori,
motiviu sebe da naue upravo ovaj vid vebanja. Mogunost da pilates izvode na
mestima koja nisu tipina za uslove kao kod kue, nego je to pored bazena, na travi (
slika 6) ili pored mora, je dodatni motiv za animatore. Rezultati istraivanja govore
da oko 50% (tabela 4) ispitanika ume da vodi ovu aktivnost i ona se nalazi na
solidnom 12. mestu rangiranih aktivnosti znanja i umea.
6. Pilates u hotelu Ionian prinessna Krfu
Masaa u hotelskoj ponudi je uvek atraktivna aktivnost, bez obzira da li se radi o

tradicionalnoj, kalifornijskoj, limfnoj, iacu, kineskoj, tajlandskoj ili kembiki. Kako
to navodi Milinkovi( 2003,str.15.) cilj je uglavnom da se postigne pozitivan rezultat,
tj. da se smanji preterano nagomilavanje tenosti u tkivu, eliminacija suvinih
tenosti, smanje otoci, smanji stres, pojaa tonus miia, podstakne cirkulacija itd.
Meutim u mnogim situacijama ona je veoma zahtevna po pitanju strunosti. ak
33,3% ispitanika umeju loe da rade masau, a 13,3% je odgovorilo da imaju
55
Magistarski rad
dovoljno umea da rade masau, dok sa druge strane 26,7% je odgovorilo da dobro
umeju da rade masau, 16% da vrlo dobro umeju da rade masau i 10,7% kako
odlino rade masau. to stavlja ovu aktivnost na solidno 13. mesto rangiranih
aktivnost po znanju i umeu. Na osnovu ovih rezultata vidimo da je 8 ispitanika u
kategoriji odlino obuenih, ostali bi bili u kategoriji onih koji poznaju da rade
masau u komunikaciji sa klijentima recimo na plai.
Latino ples je lepa i atraktivna aktivnost koji ima umetniki efekat. Meutim ukoliko
hotel nema adekvatnu klijentelu za ovu aktivnost, ona nema velikog znaaja u
primeni. Rezultati isptanika, gde su ovu aktivnost stavili na solidno 18. mesto, govore
da ipak dosta animatora imaju odreena znanja kad je u pitanju latino ples. Za razliku
od latino plesa, tradicionalan ples ili folklor, ima svoju istorijsku notu. Veoma je
popularan u zemljma Mediterana. U veini hotela celo jedno vee namenjeno je
upravo folkloru. Meutim nije veliki broj onih koji dolaze sa znanjem folklora.
Veina animatora naue odreene koreografije na poetku sezone. To zakljuujemo
iz injenice da 24% je odgovorilo da umeju dobro da vode i 17,3% da umeju vrlo
dobro da vode tradicionalni ples, dok 9,3% njih imaju odlino poznavanje u vodjenju
tradicionalnog plesa.
Za razliku od tradicionalnog, klasian ples ima svoje poznavaoce u retkim
sluajevima i uglavnom su takve osobe poeljne u hotelima gde je starija klijentela. U
naem sluaju ak 36% umeju loe da vode klasian ples i to stavlja ovu aktivnost na
23.mesto.
Pevanje u kombinaciji sa umeem sviranja na nekom instrumentu, je dobitna
kombinacija kao program za hotele koji nemaju veliki broj gostiju ili one koji imaju
neki miran bar. Ova umea uvek omoguavaju one man show varijantu. Za pevanje
su podeljeni rezultati animatora to stavlja ovu aktivnost na dobro 15, mesto po
znanju. Dok umea sviranja pojedinih instrumenata nisu nala svoje utoite u poslu
animacije. ak 49,3% je odgovorilo da loe sviraju neki instrument i svrstavamo je na
25. mesto tabele znanja i umea animatora.
Show dance ples je sa druge strane atrakcija za velike hotele. Uvek je privlaan za
mlade animatore. Ima veliku primenu kada je u pitanju animacija u hotelima. Moe
da se primeni u veernjim programima (slika 7), ali i u toku dana recimo za village
56
Magistarski rad
dance tj. ples koji je nekad autentian za odreenu atraktivnu destinaciju. Show
dance sposobnosti su na visokom 5. mestu kada su u pitanju znanja i umea
animatora.
7. Show dance Holidays in Evia Evia
Kada je u pitanju rukovanje sa DJ opremom, savremena tehnologija je pomogla da je

to sada lako uiniti, potrebno se malo vie posvetiti muzici a to danas i nije problem
za mlade ljude. Savremeni softver omoguava i poetnicima da dobro rukuju
miksanjem i putanjem muzike. Sve ovo utie da su animatori prilino dobro
obaveteni kada je u pitanju rukovanje DJ opremom. 25,3% animatora je reklo kako
dobro vladaju opremom DJ, 21,3% je dogovorilo da vrlo dobro barataju opremom DJ
a 10 ispitanika ili 13,3% odlino to stavlja ovu aktivnost na 7. mesto na tabeli znanja i
umea.
Drama (gluma) nas uvek asocira na scenu, a kada je re o pozivu animatora, scena je
nezaobilazan sastojak animacije. Upravo zbog ovog veliki je broj onih koji za posao
animatora imaju znanja i umea o glumi. ak 32% animatora je odgovorilo kako
dobro poseduju znanja o glumi, 33,3% je odgovorilo sa vrlo dobro a 9,3% kako
odlino poseduju umea o glumi. Ovakvi rezultati stavljaju ovu sposobnost na
odlino tree mesto kada su u pitanju znanja i umea animatora. Koreografija nosi
svoje specifinosti i u veini sluajeva vie je privrzana enskoj populaciji ispitanika,
ali je generalno prilaan broj onih koji se nose sa umeem ove aktivnosti. Nalazi se na
visokom 6. mestu.
57
Magistarski rad
Dekoracija i minka su aktivnosti koje se nalaze u prvih deset kada su u pitanju

znanja i umea animatora. Kako nam kasnije rezultati govore, tome doprinosi da je
kandidatima enskog pola ova aktivnost veoma bliska.
Kada su u pitanju kostimi, jesu bitni, pogotovo kada su kvalitetni kao na slici 8, ali
nisu neophodni da bi se jedna predstava odigrala. U istraivanju se ipak nalaze na
19.poziciji, dakle u donjem delu tabele.
8. Specijalno dizajnirani kostimi za predstavu Pepeljuga
Na pitanje o sposobnostima dizajniranja ak 41,3% animatora je odgovorilo kako loe

poseduju umee dizajniranja, to stavlja ovu aktivnost na 22. mesto rangiranih
aktivnosti znanja i umea animatora. Sa druge strane 9,3% animatora odlino
poseduju znanje dizajniranja. Ovo nam govori da je veoma mali procenat onih koji
imaju znanja iz ove oblasti i samim tim su posebno traeni.
Maioniarski trikovi i ou sa vatrom spadaju u red aktivnosti koje se vezuju za
spektakl gledanja, to u veini hotela nije ba omiljena aktivnost animatora tj nemaju
velikog umea i te oblasti. Rezultati govore da ak 62,7% ispitanika ume loe da radi
maioniarske trikove i samim tim je rangirana na preposlednjem 26.mestu.
58
Magistarski rad
72% ispitanika ume loe da radi ou sa vatrom. Ova aktivnost iako moda u nekim
afrikim zemljama ima svoju popularnost, ovde se nalazi na poslednjem mestu
rangiranih aktivnosti po znanju animatora.
Grafikon 4. znanja i umea voenja aktivnosti
muki animatori
3,40
3,20
3,00
2,80
2,60
2,40
2,20
2,00
1,80
1,60
1,40
1,20
1,00
ae
ro ae
bi ro
k b
u ik
la
vo
tin
t
d
o
a
s
da tep ae eboi
r
n
pe fi tn ce aer obi k
rs es ae ob
on p ro ik
a l r o bi
ni gr k
t a
boren m
d ing
bo
dy p yli n
builatee
tra
i s
di la maldin
ci ti s g
o n a
kl nal o p a
as a l
sv sho ian p es
ira w
n le
nj da pe ples
e n va s
in ce n
s
j
D trumplee
J
op en s
ko remta
re dra a
de ogr ma
D
iz ko kor afij
m ajn s ac a
a ir tim m ij
io an o i n a
n j g k
sh i a e k raf a
ow rsk os ija
t
sa i tr i ma
i
va kov
tro i
m
prosek
enski animatori
Na grafikonu 4. se primeuje razlika kada su u pitanju znanja i umea animatora

enskog profila i animatora mukog profila. utom linijom je oznaen muki
animator, a rozom linijom enski animator. Kako vidimo velika razlika postoji u
aktivnostima step i dance aerobik, vea je prosena vrednost kod enskog animatora,
dok kod personalnog treninga i bodybuildinga vei prosek imaju muki animatori.
Evidentna razlika se uoava i kod baratanja DJ opremom u korist mukih animatora
dok kod korienja minke enski animatori imaju veu prosenu vrednost.
Kada pogledamo generalne rezultate o znanju i umeu voenja dnevnih i veernjih
aktivnosti razliiti su odgovori. Svi animatori koji se spremaju za posao animacije
uglavnom imaju najvie znanja iz oblasti fitnesa, akvabika, glume, dekoracije, show
59
Magistarski rad
dance, koreografije zatim, baratanje sa DJ opremom itd. ( tabela 5) raunajui da su

to najpotrebnije sposobnosti za bavljenje animatorskim poslom. S druge strane iz tih
sredina odnosno kola i najvie dolaze kandidati da budu animatori te ne udi
injenica da te sposobnosti visoko kotiraju. A opet treba naglasiti da kada je u pitanju
all round animator, (to je ovde sluaj kod veine hotela) to su upravo sposobnosti
koje ine jednog animatora kompletnim i omoguavaju mu da visoko kotira tj. da radi
posao animatora. To svakako ne znai da samo oni koji vladaju ovim sposobnostima
mogu da budu animatori. Animator moe da bude i onaj koji je specijalista jedne
oblasti a druge delimino poznaje. Preko 50% ispitanika (tabela 4) dobro, vrlo dobro i
odlino poznaju fitnes, personalni trening, akvabik, aerobik, pilates, bodybuilding,
masau itd. Jo jedan podatak koji nam govori o spremnosti i pripremljenosti
animatora za bavljenje ovim pozivom to potvruje drugu hipotezu ovog istraivanja.
U analizi rezultata, u tabeli 6, vodili smo se injenicom da tri kolone oznaene

crvenom bojom predstavljaju rezultati, koji su omiljeni kod animatora kada u su
pitanju dnevne aktivnosti. U pojedinim sluajevima diskusije data je suma tih
rezultata. Sa leve strane iste tabele razliitim bojama su oznaene prosene vrednosti
pojedinih aktivnosti, a u tabeli 7. odmah moemo da vidimo po boji u kom delu
tabele pripadaju.
Na pitanja koje aktivnosti i koliko preferirate u hotelu u kom radite odgovori su bili
sledei:
60
Magistarski rad
Tabela 6. preferirane dnevne aktivnosti
aktivnosti
manje
Prosene vrednosti ne preferira preferira
preferira
dosta
preferira
oboava
18,7%
10
13,3%
13
17,3%
12%
15
20%
17
22,7%
15
latino aerobik
2,40
30
40%
hi and lo aerobik
3,00
19
25,3%
step aerobik
2,73 19 25,3% 19 25,3% 11 14,7% 15

20% 11 14,7%
2,67 22 29,3% 18
24% 8
10,7% 17 22,7% 10 13,3%
3,75 9
12% 7
9,3% 12
16% 13 17,3% 34 45,3%
dance aerobik
stratching
lagano vebanje
3,52
16
vodena gimanstika
4,25
vebanje tai chi
pikado
1,79
2,13
3,59
3,89
4,13
streliarstvo
jahanje
taebo
boanje
stoni tenis
14
9
10,7%
20%
21,3%
6,7%
11
14,7%
10
13,3%
33
44%
8%
2,7%
6,7%
16
21,3%
46
61,3%
44
58,7%
14
18,7%
10,7%
9,3%
2,7%
37
49,3%
12
16%
10
13,3%
11
14,7%
6,7%
14
18,7%
1,3%
13
17,3%
21
28%
26
34,7%
8%
4%
14
18,7%
22
29,3%
30
40%
5,3%
1,3%
10
13,3%
26
34,7%
34
45,3%
2,68
30
40%
6,7%
11
14,7%
17
22,7%
12
16%
44
58,7%
15
20%
13
17,3%
1,3%
2,7%
41
54,7%
15
20%
13
17,3%
1,3%
6,7%
odbojka
1,69
1,85
2,75
2,88
1,43
2,37
3,55
4,29
karate
show dance
30
40%
5,3%
11
14,7%
15
20%
15
20%
27
36%
9,3%
12%
12
16%
20
26,7%
57
76%
10
13,3%
4%
5,3%
1,3%
35
46,7%
12
16%
6,7%
11
14,7%
12
16%
19
25,3%
1,3%
9,3%
16
21,3%
32
42,7%
9,3%
1,3%
8%
10
13,3%
51
68%
fudbal
3,52 14 18,7% 5
koarka
3,21 18
vaterpolo
golf
3,79
2,96
3,15
2,04
folklor
balet
latino ples
aperitiv igre
6,7%
14
18,7%
12
16%
30
40%
24%
9,3%
17
22,7%
9,3%
26
34,7%
14
18,7%
2,7%
12%
11
14,7%
39
52%
25
33,3%
5,3%
14
18,7%
13
17,3%
19
25,3%
19
25,3%
6,7%
19
25,3%
10
13,3%
22
29,3%
43
57,3%
10,7%
10,7%
10
13,3%
mini golf
2,68 33
44%
4%
10,7%
17
22,7%
14
fitnes
3,68 11 14,7% 3
koarka u vodi
tenis
3,81
drutvene igre na stolu
3,37
3,71
peaenje
3,25
doging
as plivanja
3,35
2,32
joga
igre bez granica
3,48
olimpijski dan
3,79
turniri u raznim sportovima
3,44
takmienja za kompanije 1ili 2 dana2,59
potraga za blagom
2,84
Orijentiring
2,55
3,43
ekskurzije
mini klub
16
21,3%
4%
1,3%
8%
18,7%
13
17,3%
20
26,7%
28
37,3%
5,3%
14
18,7%
40
53,3%
11
14,7%
20
26,7%
22
29,3%
8%
24
32%
29
38,7%
13,3%
22
29,3%
20
26,7%
14
18,7%
10,7%
13
17,3%
4%
20
26,7%
4%
10
20
26,7%
1,3%
11
14,7%
19
25,3%
24
32%
34
45,3%
11
14,7%
13
17,3%
8%
11
14,7%
24
32%
0%
6,7%
10,7%
38
50,7%
18
24%
0%
6,7%
12
16%
40
53,3%
19
25,3%
2,7%
9,3%
21
28%
26
34,7%
30
40%
10,7%
13
17,3%
11
14,7%
13
17,3%
23
30,7%
12
16%
11
14,7%
12
16%
17
22,7%
28
37,3%
12
16%
12
16%
12
16%
11
14,7%
19
25,3%
6,7%
5,3%
19
25,3%
28
37,3%
61
Magistarski rad
Tabela 7. rangirane preferirane aktivnosti

Aktivnosti
Srednja vrednost
Rang
Odbojka
4,29
Gimnastika u vodi
4,25
Pikado
4,13
Stoni tenis
3,89
Mini klub
3,81
Vaterpolo
3,79
Olimpijski dan
3,75
Stretching
3,75
Peaenje
3,71
Fitnes
3,68
10
Boanje
3,59
11
Aperitiv igre
3,55
12
Lag. Vebanje
3,52
13
Fudbal
3,52
14
Igre bez granica
3,48
15
Turniri u sportovima
3,44
16
Ekskurzije
3,43
17
Igre na stolu
3,37
18
as plivanja
3,35
19
Doging
3,25
20
Koarka
3,21
21
Tenis
3,15
22
Hi I lo aerobik
3,00
23
Koarka u vodi
2,96
24
Folklor
2,88
25
Potraga za blagom
2,84
26
Show dance
2,75
27
Step aerobik
2,73
28
Streliarstvo
2,68
29
Mini golf
2,68
30
Dance aerobik
2,67
1ili 2 dana takmienja
kompanija
2,59
31
Orientiring
2,55
33
Latino aerobik
2,40
34
Latino ples
2,37
35
Joga
2,32
36
Taebo
2,13
37
Golf
2,04
38
Karate
1,85
39
Tai chi
1,79
40
Jahanje
1,69
41
Balet
1,43
42
32
62
Magistarski rad
Aktivnosti latino aerobik i dance aerobik se nalaze u treoj(crvenoj) zoni rangiranih

aktivnosti. To nam ukazuje na injenicu da nisu mnogo preferirane aktivnosti od
strane animatora. ak 40% animatora je odgovorilo da ne preferira aktivnost latino
aerobik. Ove aktivnosti i pored svoje atraktivnosti i popularnosti u gradskim
sredinama se nalaze, latino na 34.mestu i dance aerobik na 31. mestu.(tabela7).
Aerobik visokog i niskog intenziteta hi and low i step aerobik neto bolje kotiraju i
nalaze se drugoj (zelenoj) zoni preferiranih aktivnosti na 23.tj na 28.mestu. Ovi
podaci nam govore da ipak oni koji se spremaju za posao animatora imaju neka
predznanja o aerobiku i to su upravo ova dva. Kad se pogleda procentualno za hi i
low aerobik postoje simpatije 62,7% animatora( tabela 6, hi i low aerobik,oznaeno
crvenim).
9. Lagano vebanje na travi u hladu hotela Portes palace Halkidiki
Stratching i Lagano vebanje dosta dobro kotiraju. Kao aktivnosti su dosta omiljene
meu animatorima. Nalaze se u provoj zoni preferiranih aktivnosti (tabela7).
Animatori imaju posebnu mogunost kreativnosti, rade sa laganom muzikom i skoro
u svim (slika 9) uslovima (na plai, na terasi, na travi, na bini pratei zalazak sunca i
sl.). Publika veoma esto pozitivno reaguje na ove aktivnosti. Kada se nalaze na
odmoru, smatraju da brzi tempo ne bi odgovarao uslovima oputanja, pogotovo za
tree doba. Zastratching je ak 45,3% animatora reklo da oboavaju ovu aktivnost,
63
Magistarski rad
17,3% dosta preferiraju stretching i 16% samo preferira, to stavlja ovu aktivnost na
visoko 8. mesto(tabela 7).
Dok lagano vebanje 14,7% animatora samo preferira, 10 ispitanika ili 13,3% dosta
preferiraju lagano vebanje i ak 33 ispitanika ili 44% oboavaju ovu aktivnost.
Vodena gimnastika je jedna od najatraktivnijih aktivnosti pogotovo kada se radi u
moru (slika 8). Hoteli koji imaju bazene dosta esto organizuju vodenu gimnastiku i u
bazenima. Gosti imaju sasvim malo mogunosti da kod kue probaju vodenu
gimnastiku iz raznih razloga. Sa druge strane animatori obezbeuju vrhunsku zabavu
(slika 10). Postoje dva naina pozivanja gostiju da se prikljue aktivnosti. Jedan je
tiho i mirno a drugi je uz pomo pitaljke i glasno. U zavisnosti od hotela, u veini
postoji veliko interesovanje za ovu aktivnost. To je izazov i za animatore i za goste.
Rezultati nam idu prilog. ak 61,3% oboava ovu aktivnost, 21,3% dosta preferiraju
vodenu gimnastiku, i 6,7% samo preferira. to ovu aktivnost stavlja u sam vrh
preferiranih aktivnosti animatora na visoko drugo mesto.
10. Vodena gimnastika u moru
Tai chi kao aktivnost nije doiveo veliku afirmaciju ni meu animatorima a ni meu
klijentima. Razlog je verovatno to nije dovoljno zastupljen u mediteranskim
zemljama. Za Tai chi je ak 58,7% animatora odgovorilo da ne preferira tu
aktivnost a 18,7% kako je manje preferira. To je stavlja na 40. poziciju naeg
istraivanja.
Slinu sudbinu ima i taebo, 49,3% animatora je odgovorilo da ne preferira tu
aktivnost, a 16% kako je manje preferira.
64
Magistarski rad
Aktivnosti koje se defeinitivno nalaze u gornjem delu tabele preferiranih aktivnosti

su: boanje, pikado i stoni tenis.
Kada je boanje u pitanju, uglavnom francuzi dolaze sa nekim predznanjem same
igre. Meutim to ne znai da i ostali ne uestvuju u ovoj aktivnosti. Lako se ui. Nije
potrebna specijalna oprema. Upravo oni koji su to probali prvi put na odmoru, ostaju
verni toj aktivnosti do kraja svog boravka. Zbog dinamike same aktivnosti,
animatorima je ova igra itekako draga i nalazi se na 11. mestu peferiranih aktivnosti,
tj. u prvoj zoni tabele 7.
Stoni tenis zauzima visoko etvrto mesto na rangiranoj skali preferiranih aktivnosti.
ak 88% animatora je pozitivno prihvatilo ovu aktivnost. Stoni tenis kao aktivnost je
vrlo lako postaviti. Iole dobar prostor koji se nalazi u zavetrini i koji je pokriven,
moe da poslui kao mesto za stoni tenis. Svi ga vole i rado igraju. Prua mogunost
organizovanja turnira veoma esto.
Pikado prua mnogo zabave. Lako se postavlja i moe da se igra u svim uslovima i na
svakom mestu (slika 11). Animator ima mogunost na nekoliko naina da postavi
pravila. U ovim uslovima najbitnije je da se gosti dobro zabave. Ne moraju da budu
striktna pravila koja vae na meunarodnim takmienjima. Za pikado je ak 45,3% se
izjasnilo da oboava ovu aktivnost, 34,7% dosta preferiraju pikado i 13,3% samo
preferira. Ovo je postavilo pikado na visoku treu poziciju preferiranih aktivnosti
(tabela 7).
11. Pikado u hotelu Oasiss na Krfu
65
Magistarski rad
Streliarstvo je aktivnost koja zahteva specifine uslove. Potrebno je obezbediti

specijalno mesto. Mete su statine i nije ih mogue pomerati u toku dana. Animatori
posebno vode rauna o bezbednosti gostiju kada se gaa strelom( slika 12).
Miljenja i simpatije animatora su podeljena to stavlja ovu aktivnost u treu zonu na
29. mesto.
12. Streliarstvo, hotel Ionian Princess, Krf
Za aktivnosti kao to su jahanje i karate ne vlada veliki interes meu animatorima.

Za jahanje je ak 58,7% je odgovorilo da ne preferira tu aktivnost, 15 ispitanika ili
20% kako je manje preferira, to je veliki procenat onih kojima se ova aktivnost ne
dopada i ona se nalazi na pretposlednjem 41.mestu. Za karate se preko 70%
animatora izjasnilo da im se ne dopada ova aktivnost i zauzima 39.mesto. Show
dance kao aktivnost ima podeljene simpatije animatora. Ova aktivnost je u drugoj
zoni na 27.mestu preferiranih aktivnosti animatora.
66
Magistarski rad
Folklor po svojoj orginalnosti je naroito interesantan animatorima ali pre svega

gostima. Kako smo ve ranije pomenuli, a to se vidi iz priloenog (slika 13.) veina
animatora deo ovog plesa naui tek kad doe da radi u odreeni hotel na poetku
sezone i posle obuavaju goste. Poto nije nimalo lak zadatak da se naui
tradicionalni ples neke zemlje, simpatije animatora su podeljene. Folklor sa nalazi na
25. mestu preferiranih aktivnosti.
13. Tradicinalan ples-folklor, hotel Holidays in Evia
Na pitanje koje aktivnosti preferirate u hotelu u kom radite odgovor za balet

je bio da ak 76% je odgovorilo da ne preferira tu aktivnost, 10 ispitanika ili 13,3%
kako je manje preferira, to stavlja balet na poslednje mesto preferiranih aktivnosti.
Latino ples nije veoma popualaran meu animatorima, uglavnom ga povezujemo za
animatore koji su angaovani samo za tu vrstu plesa, to nije sluaj kada je u pitanju
all round animator. Nalazi se u treoj zoni na 35. mestu.
Aperitiv igre imaju strateko mesto kada je u pitanju program animacije. Mnogi
animatori vole aperitiv igre jer svojom dinamikom omoguavaju dobru zabavu (slika
14). Aperitiv igre, kako naziv govori, se deavaju uglavnom pre ruka. Karakteristika
je da su te igre dobile naziv po aperitivu koji je sledio kao nagrada za pobednike
igara.U naem istraivanju prilino dosta animatora se izjasnilo da preferiraju aperitv
67
Magistarski rad
igre, to se vidi iz rezultata. Na tabeli preferiranih aktivnosti se nalaze na 12. mestu i

imaju oko 70% simpatizera meu animatorima.
14. Aperitiv igre hotel Portes Palace, Halkidiki
Odbojka zauzima ubedljivo prvo mesto meu animatora. Kao aktivnost koja zbliava
goste, omoguava lepu komunikaciju animatora sa gostima, ima veoma iroku
primenu u hotelima irom mediterana. Treba istai da je to odbojka rekreativnog
karaktera, bez strogih pravila. Uz nju se gosti opuste, drue i komuniciraju. Iz istih
razloga i animatori je oboavaju kao aktivnost (slika 15).
Oko 90 % animatora vole ovu aktivnost(tabela 6).
15.Odbojka
68
Magistarski rad
Fudbal i koarka nemaju toliku popularnost u odnosu na odbojku. Za odbojku se

odluuju rado i oni koji je do tada nisu igrali, dok fudbal i koarku neto ree.
Meutim ako se uzme da je fudbal najvanija sporedna stvar na svetu ova aktivnost
kotira dosta visoko na 14. mestu preferiranih aktivnosti a koarka na solidnom 21.
mestu.To se odraava i na animatore pa su rezultati sledei: Fudbal samo preferira
18,7 % animatora,16 % dosta preferira fudbal i 40 % oboavaju ovu aktivnost. Za
koarku je 22,7 % animatora reklo da samo preferira, 9,3% dosta preferira koarku i
34,7 % oboavaju ovu aktivnost.
Vaterpolo ima odlian odaziv animatora. Nalazi se na 6.mestu rangiranih aktivnosti
aniamtora. Treba napomenuti da se igra u modifikovanim bazenima (slika 16) i da
kao kod odbojke ne postoje striktna pravila. Vano je uestvovati i dobro se zabaviti.
Simpatije su vidljive u tabeli 6 oznaeno crvenim da 12 % animatora samo preferira,
14,7 % dosta preferira vaterpolo i ak 52 % animatora oboavaju ovu aktivnost.
16. Vaterpolo
69
Magistarski rad
Za koarku u vodi je prepolovljene su simpatije animatora. Iako je veoma atraktivna

aktivnost nije jednostavna za izvoenje. Koevi se nakanadno donose to se vidi iz
priloenog(slika 17). Kao preferirana aktivnost animatora nalazi se na 24. mestu u
tabeli 6, oznaeno zelenim.
17. Koarka u vodi
Tenis je aktivnost koja je smetena negde u sredini, na 22. mestu preferiranih

aktivnosti animatora.
Golf po svojoj prirodi je veoma zahtevna aktivnost. Za golf je ak 57,3 % animatora
odgovorilo da ne preferira tu aktivnost, i 10,7 % kako je manje preferira, to dovodi
ovu aktivnost na 38. mesto tj nalazi se u poslednjoj zoni.
Mini golf poseduje veina hotela na Mediteranu. Lako se slede pravila a uvek ima
zainteresovanih da igraju. Na naoj listi nalazi se negde oko sredine.
Fitnes se uglavnom povezuje za rad u fitnes sali ali i na otvorenom. Svaki hotel danas
poseduje salu sa fitnes spravama. Veliki broj ispitanika preferira rad u tim salama ili
napolju, to nai rezultati to pokazuju. ak 37,3 % oboava ovu aktivnost, 26,7 %
dosta preferira fitnes, 17,3 % i samo preferira, ova aktivnost se nalazi na visokom
desetom mestu preferiranih aktivnosti.
Rad sa decom je uvek inspiracija. Kad veini animatora spomenete animaciju,
njihova prva asocijacija su deca i rad sa decom. Svakako da je to pokazatelj i naeg
istraivanja i da veliki broj animatora preferira aktivnost mini klub (slika 18), gde se
upravo radi sa najmlaima. Aktivnost mini klub se nalazi na visokom 5 mestu
70
Magistarski rad
preferiranih aktivnosti ispitanika sa 40 ispitanika ili 53,3 % koji oboavaju ovu

aktivnost, 18,7 % dosta preferira i 5,3 % samo preferira.
18. Mini klub
Igre na stolu (monopol...), povezujemo uglavnom za tree doba. To je populacija koja

esto igraju igre na stolu, pogotovo to dolaze u ranije u sezoni ili kasno krajem
sezone. Meutim i deca svakao igraju takve igre na stolu ali u okviru njihovog mini
kluba. Za igre na stolu (monopol...) podeljene su simpatije animatora. Ova aktivnost
se nalazi na 18. mestu preferiranih aktivnosti.
Peaenje je aktivnost koja oputa i relaksira sve uesnike. Obino, od zavisnosti
uslova, se sprovodi u lokalnoj umi, parku, moe plaom, ili nekim lakim
uzvienjem. Radi se u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima. Znatan broj
animatora se izjasnio kako preferira ovu aktivnost, ak 38,7 % oboava ovu aktivnost,
i ona se nalazi na visokom 9. mestu. To nam govori, da ova najstarija aktivnost ne
gubi svoju popularnost.
Kod Doginga vlada podeljeno miljenje animatora. Neki ga preferiraju neki ne. Ova
aktivnost je smetena u drugoj zoni nae tabele 7, dakle na sredini na 20.mestu.
as plivanja uglavnom je namenjen za neplivae(slika 19), meutim mnogo je onih
koji bi hteli da svoje znanje plivanja usavre ili naue neki novi stil. asove obino
daju animatori koji su dobri plivai. Vie od dve treine animatora gaji simpatije
prema ovoj aktivnosti i dovodi je na 19. poziciju.
71
Magistarski rad
19. Plivanje
Za jogu ne vlada veliko interesovanje animatora to se vidi iz tabele 7. ak 45,3 %

animatora je odgovorilo da ne preferira tu aktivnost.
Igre bez granica i olimpijski dan nikoga ne ostavljaju ravnodunim (slika 20).
Aktivnosti koje se u toku smene deavaju jednom ili dva puta nose u sebi mnogo
dinamike, dosta euforije oko takmienja. Gosti rado uivaju u ovim aktivnostima ali
ih dosta preferiraju i animatori. Kada se na to daju i takmienja u raznima sportovima
uivanje je kompletno. Za igre bez granica ak 50,7 % oboava ovu aktivnost, 10,7 %
dosta preferiraju igre bez granica, 6,7 % samo preferira. Nalaze se na dobrom 15.
mestu. Za olimpijski dan je 6,7 %animatora reklo da samo preferira, 16 % dosta
preferira olimpijski dan i ak 40 ispitanika ili 53,3 % oboava ovu aktivnost. I ova
aktivnost visoko kotira na skali preferiranih aktivnosti, na 7. mestu u plavoj zoni.
20. Olimpijski dan
72
Magistarski rad
Dok za turnire u raznim sportovima vlada slina podela simpatija animatora kao kod
igara bez granica. Po potrebi tim animacije organizuje takmienja u odnosu na
poseenost gostiju tj.njihovog interesovanja. Turniri u raznim sportovima se nalaze na
dobrom 16. mestu odmah posle igara bez granica.
Takmienja za kompanije koja traju 1 ili 2 dana, ili kako to danas popularno zovu,
tim bilding igre, su takmienja za poboljanje komunikacije unutar kompanija. Cilj je
pre svega da se dobro zabave sportsko rekreativnim programom i takmienjima koje
organizuju timovi animatora(slika 21). Za takmienja za kompanije je 40 % je
odgovorilo da ne preferira tu aktivnost, 8 ispitanika ili 10,7 % kako je manje
preferira, to ovu aktivnost stvlja na ne ba popularno 32. mesto preferiranih
aktivnosti.
21. Takmienja kompanija koja traju 1, 2 ili nekoliko dana

Potraga za blagom i orijntacija kao aktivnosti se postavljaju jednom ili dva puta u
toku smene. esto se igraju i sa decom. Potragu za blagom je u hotelskim uslovima
mnogo lake izvesti i zbog toga je verovatno pristupanija i milija animatorima te se
nalazi na solidnom 26. mestu, dok orijentacija zahteva vei hotelski kompleks.
73
Magistarski rad
to se tie ekskurzija koje se nude turistima, uglavnom se uvek radi o atraktivnom

putovanju koje nije dostupno kod kue i u svakoj situaciji.. To moe da bude
putovanje brodom (slika 22), dipovima(safari), autobusom itd. Za iskljuivo dobru
atmosferu se brinu animatori
22. Ekskurzija brodom
Kada analiziramo preferirane aktivnosti u toku dana moemo da vidimo da ja na

prvom mestu odbojka koja ima procenat od 68% ispitanika koji, oboavaju ovu
aktivnost i dosta preferiraju 13,3%. Zatim sledi akvabik ili gimnastika u vodi sa
61,3% ispitanika koji oboavaju tj. 21,3% onih koji dosta preferiraju ovu aktivnost.
Za razliku od njih pikado, stoni tenis i mini klub su aktivnosti koje su dosta
preferirane, ne toliko oboavane od strane animatora. Zatim slede aktivnosti
vaterpolo, olimpijski dan aktivnosti koje su isto dosta oboavane od strane animatora,
streing i peaenje. U samom vrhu preferiranih aktivnosti se nalazi i mini klub sa
53,3% onih koji oboavaju ovu aktivnost. Deca su nepresuni izvor inspiracije. Na
samom kraju rangiranih aktivnosti se nalaze golf, karate, tai chi, jahanje i balet, koje
su povezane sa kulturom, obiajima, potrebama ali i uslovima hotela koji nudi
program animacije. Svi programi sportsko rekreativnog karaktera su veoma
zanimljivi za animatore i na prvom su mestu kada je u pitanju dnevna animacija, to
potvrdjuje nau treu hipotezu.
Rangirani programi pokazuju atraktivnost pojedinih aktivnosti i na prvim mestima su
univerzalne i komercijalne aktivnosti kada je u pitanju animacija u hotelima.
74
Magistarski rad
Na pitanje koje veernje programe preferirate u hotelu u kom radite, odgovor je bio
sledei:
Tabela 8. preferirani veernji programi
aktivnosti
Srednja
vrednost
ne preferira
manje
preferira
preferira
dosta
preferira
oboava
22
29,3%
5,3%
13
17,3%
11
14,7%
25
33,3%
30
40%
10,7%
10
13,3%
11
14,7%
16
21,3%
26
34,7%
8%
12
16%
12
16%
19
25,3%
26
rat polova
3,17
2,67
2,89
3,17
34,7%
4%
6,7%
14
18,7%
27
36%
biramo naj par
3,44 22 29,3%
4%
2,7%
16
21,3%
32
42,7%
zlatna kapija
kermes ili vaar
kladim se
rock and roll takmienje 2,67
34,7%
9,3%
izbor za mistera
3,40 23 30,7%
0%
izbor za mis
3,49 22 29,3%
1,3%
plesno vee
3,69 15
20%
0%
karaoke vee
16
21,3%
15
20%
13
17,3%
0%
vee folklora
3,61
3,92
3,79
3,33
18
24%
plesni ou
3,04 29 38,7%
kanibal ou
2,32 38 50,7%
mjuzikli
3,40 23 30,7%
ske ou
meani ou
3,01
bal na vodi
1,81
ou maioniara
2,07
nastup ou dens grupe 2,81
diznijeve prie
26
18
24%
14
18,7%
10
13,3%
10,7%
12
16%
32
42,7%
5,3%
14
18,7%
34
45,3%
11
14,7%
16
21,3%
33
44%
4%
9,3%
17
22,7%
32
42,7%
1,3%
4%
12
16%
44
58,7%
9,3%
25
33,3%
30
40%
5,3%
11
14,7%
19
25,3%
23
30,7%
1,3%
10,7%
12
16%
25
33,3%
5,3%
12
16%
13
17,3%
10,7%
2,7%
8%
10
13,3%
34
45,3%
29
38,7%
2,7%
12%
12%
26
34,7%
44
58,7%
14
18,7%
9,3%
9,3%
40
53,3%
12
16%
9,3%
10
13,3%
32
42,7%
0%
4%
30
40%
10
4%
8%
13,3%
U analizi rezultata vodili smo se injenicom da tri kolone oznaene crvenom bojom
predstavljaju rezultati koji su omiljeni kod animatora kada u su pitanju veernji
programi. U pojedinim sluajevima diskusije data je suma tih rezultata. Sa leve strane
iste tabele crvenom bojom su oznaeni tipski kontakt programi i njihova prosena
vrednost.
75
Magistarski rad
Tabela 9. rangirani veernji programi

Veernji programi
Srednja vrednost
Rang
Ske ou
3,92
Meani ou
3,79
Plesno vee
3,69
Karaoke vee
3,61
Izbor za mis
3,49
Biramo naj par
3,44
Izbor za mistera
3,40
Mjuzikli
3,40
Vee folklora
3,33
Zlatna kapija
3,17
10
Rat polova
3,17
11
Plesni ou
3,04
12
Dizni vee
3,01
13
Kladim se
2,89
14
Nastup ou dens grupe
2,81
15
Kermes
2,67
16
Rock n roll takmienje
2,67
17
Kanibal ou
2,32
18
ou maioniara
2,07
19
Bal na vodi
1,81
20
Programi oznaeni crvenom bojom u tabeli 8 i tabeli 9 spadaju u kategoriju tipskih

kontakt programa. Kada govorimo o kontant programima moramo da napomenemo
su to programi ija je glavna karakteristika uestvovanje. Da bi neko uestvovao u
programima animacije mora da veruje animatorima tj. da postoji izgraena
komunikacija. Pravilo AIDA, koje je jako bitno u komunikaciji sa gostima, nam
govori da je prvo potrebno dobiti panju gostiju (eng. Atention), zatim to to je u
ponudi, mora da bude interesantno (engl. Interesting), da bi se stvorila elja
(engl.Desire) kod gostiju za uee i na kraju ispunjenje plana (engl. Action). Kontakt
programe gosti lake prihvataju, rado se oputaju i uestvuju u njima. Za razliku od
njih veernji programi koji se gledaju su dosta zahtevni to emo i pojedinano
pomenuti.
Zlatna kapija (golden gate) predstavlja dinamino kontakt vee. Glavni uesnici su
upravo gosti hotela. Na razliite muzike anrove oni aktivno uestvuju na podijumu.
76
Magistarski rad
Animatori kanaliu energiju gostiju u pravcu dobre zabave. Preko 60% animatora se
pozitivno izjasnilo o ovom veernjem programu(tabela 8). To ga u naem istraivanju
stavlja na deseto mesto, tj, gornji deo tabele.
Muzika i igra, u ovom kontakt
programu, nas uvek teraju da pozitivno reagujemo, da rado skoimo i pridruimo se

ostalima i smatram da je to veliki adut ovog programa.
Kermes ili vaar je jo jedno kontakt vee gde publika tj, gosti imaju dominaciju kada
je u pitanju uestvovanje. Na odreenim stanicama gosti ispunjavaju odreene
zadatke i dobijaju bonove. Ti bonovi im slue za licitaciju poklona koja se radi u
drugom delu programa. Uloga animatora je znaajna jer na stanicama kontroliu
ispunjenje zadataka. Miljenja animatora su podeljena. Za program kermes je ak
40 % je odgovorilo da ne preferira taj veernji program i 10,7 % manje preferira, to
znai skoro pola, dok se druga polovina aniamtora dobro snalaze. To je svrstalo ovaj
program na daleko 16. mesto. Smatram da se ovako razmiljanje animatora bazira na
pripremama koje su potrebne za realizaciju ovog programa. Potrebno je spremiti sve
stanice i zadatke, pripremiti bonove i poklone i izvriti licitaciju.
Slina razmiljanja imaju animatori kada je u pitanju program kladim se. Vee koje
podie i one koji su se preplatili na sedenje. Veina gostiju bi da probaju zadatke koji
se zadaju. Animatori dele listie i komuniciraju sa gostima.
Kada pogledamo 34,7 % je odgovorilo da ne preferira taj veernji program a 8 %
manje preferira, ostali su se pozitivno izjasnili (tabela 8). Razlog ovakvog
razmiljanja nalazim ponovo u pripremi i slaboj komunikaciji sa gostima. Iako nije na
vodeem mestu, veliki je broj onih koji praktikuju ovo kontakt vee. Iskustva su
pokazala da veliki broj gostiju uiva upravo u ovom kontakt programu.
Karakteristino je to to moe da uestvuje veliki broj gostiju. Ovom programu dajem
prednost tek kada se uradi prvi put. Posle toga postane omiljeniji animatorima.
Veito pitanje dominacije mukaraca i ena uvek se nae na rasporedu veernjih
programa animacije. Rat polova predstavlja kontakt vee gde se u raznim zadacima
takmie mukarci protiv ena. Za program rat polova vlada slina podela meu
animatorima( tabela 8). Oko 60 % njih se dobro snalaze i preferiraju ovaj program,
iako se nalaze na 11.mestu naeg istraivanja. Karakteristika ovog programa to moe
da uestvuje samo odreen broj gostiju ostali posmatraju ili uestvuju sa svojih
77
Magistarski rad
mesta. Adrenalin je prisutan i kod gostiju ali i kod animatora. Iskustvo je pokazalo da
veoma esto animatori zaborave na svoju ulogu i uive se sa gostima u igrama i
navijanju.
Biramo najbolji par je kontakt vee gde parovi pokazuju svoja umea u savladavanju
raznih zadataka(slika 23). Prilino popularan program kod animatora to pokazuju
rezultati ovog istraivanja. ak 42,7 % od ukupnog broja animatora oboava ovaj
veernji program, 21,3 % dosta preferira, 2,7 % samo preferira. to je negde oko 65
% onih koji rado rade ovaj veernji program. Ovaj kontakt program se nalazi na
visokoj 6.poziciji naeg istraivanja. Animatorima i publici je interesantno ukoliko
parovi nisu prethodno dogovoreni. Tada program postaje interesantan i to je razlog da
ga animatori u toj meri preferiraju.
23. Biramo naj par
Rock and roll takmienje je program koji se bazira na promeni rok n roll muzike uz
odreene zadatke. Rezultati nam govore da animatori nisu veoma oduevljeni ovim
programom. ak 34,7 % je odgovorilo da ne preferira taj veernji program. A samo
13,3 oboava ovu vrstu veernjeg programa.
Izbor za mistera i mis veeri su veoma popularni kontakt programi. Smatram da tajna
lei u atraktivnosti zadataka koji se daju uesnicima. Npr, u pojedinim segmentima
mukarci se oblae u ensku odeu ( slika 24), to dovodi do velike euforije kako u
gledalitu tako i meu animatorima. ak 42,7 % od ukupnog broja animatora oboava
veernji program izbor za mistera, a 45,3 % animatora oboava program izbor za mis
hotela. Dakle i u jednom i u drugom sluaju preko 65% animatora vrlo rade ove
78
Magistarski rad
veernje programe. U naem istraivanju animatori su stavili ove programe na visoke

pozicije 7. i 5. mesta.
24. Izbor za miss
Plesno vee je diva meu programima. Jo od davnina poziv na ples predstavlja

komunikaciju na prefinjenom umetnikom nivou. Svaka dama se osea kao dama
kada je jedan dentlmen pozove na ples. I meu animatorima vlada pozitivno
miljenje kada je u pitanju program plesno vee. ak oko 80 % animatora preferira
ovaj veernji program. Visoko tree mesto (tabela 9) govori o popularnosti ovog
kontakt programa. Kontakt program koji ne zaostaje mnogo je svakako karaoke vee.
Svoju popularnost, karaoke, su stekle na marginama svetskih razmera. Teko je
zamisliti jedno ozbiljno mesto za odmor a da nemaju karaoke. Animatori vrlo rado
koriste blagodeti tehnike da organizuju ovo vee to govori podatak da oko 75 %
(tabela 8) animatora voli da radi karaoke kontakt vee. I to ovaj programa postavlja
na etvrto mesto (tabela 9) preferiranih veernjih programa.
Ske ou vee svoj vrhunac doivljva onda kada u njemu uestvuju i gosti(slika 25).
Nepredvidljivost skrivene glume koja lei u obinim ljudima kada su na sceni,
omoguava komiku na vrhunskom nivou. Tu negde izmeu ou programa i kontakt
programa ovo vee ovako kako smo ga opisali predstavlju najomiljeniju kariku u
programima animacije. Nalazi se na prvom mestu preferiranih programa
79
Magistarski rad
animatora(tabela 9). 78,7% animatora rado radi ovaj program od kojih ak 58,7 %
spada u grupu oboava (tabela 8).
25. Ske ou uz uee gosta
Recept za mix show ili meani ou je sledei. Malo ske, malo muzika, malo
pesma, malo igra i to dobro pomeate, ostavite dva tri puta da provri na letnjoj
temperaturi i servirate u veernjim satima. Rezultat je da se ovaj program nalazi na
visokom drugom mestu preferiranih programa animatora (tabela 9). Jedan od motiva
mix show prikazan je u slici 26. u izvoenju velemajstora animacije.
26. Mix show
80
Magistarski rad
Predstavljanje jedne tradicije neke zemlje u veini sluajeva se upotpunjava kroz vee
folklora. Program koji se posmatra i gde rade fotoaparati i kamere da zabelee
autentine kostime izvoaa programa(slika 27). Obino su izvoai posebne
folklorne grupe koje su angaovane ali svakako to moe biti i tim animatora na sceni.
Ono to ovaj program postavlja na 9 mesto preferiranih programa je mogunost da se
naui neki novi tradicionalni ples( npr.sirtaki), tj direktna komunikacija sa gostima,
koji opet ue to isto.
27.Grko vee
Ne svim animatorima odgovaraju probe i uvebavanja pojedinih koreografija do

kasno u no ili ranim jutarnjim satima. To je upravo dance show program. Ovaj
program se nalazi na 12 mestu (tabela 9) preferiranih veernjih programa animatora i
sa polovinim procentom prihvatljivosti programa.
Canibal show je program koji se gleda. Za gosta je to spektakl jer obiluje sa dosta
efekata, minke i kostima na sceni. Za animatora to je atraktivnost kostimiranja ali i
obaveza uvebavanja. Obaveza postavljanja scenografije. Rezultati su pokazali da
animatori nisu oduevljeni ovim programima. ak 50,7 % je odgovorilo da ne
preferira taj veernji program(tabela 8) i nalazi se na dalekom 18. mestu preferiranih
programa(tabela 9).
81
Magistarski rad
28. Cabaret show
Mjuzikli su oduvek bili privlani svim generacijama. Kao program koji se posmatra
zauzima visoko 8 mesto rangiranih aktivnosti animatora. ak 45,3 % animatora
oboava ovaj program. Uigranost i izvoenje koreografija za vreme predstave(slika
28) omoguavaju animatorima da iste reklamiraju kada nisu na sceni i budu veoma
popularni. To je jedan od razloga zbog ega je toliko oboavan program.
Pepeljuga, sneana i sedam patuljaka, uspavana lepotica, pinokio i mnoge druge
diiznijeve predstave sa velikim zadovoljstvom i dosta rada predstavljaju se publici.
To su programi koji se gledaju i u naem sluaju oni se nalaze na 13 mestu tj. U
drugoj polovini tabele 9. To nam govori da iako su spektakli ipak nemaju naklonost
animatora.
Bal na vodi i ou maioniara nemaju naklonost naih animatora. U ovom
istraivanju oni se nalaze na poslednjim mestu.
Dok nastup ou dens grupe ima svoju magiju na nekom velikom prekookeanskom
brodu u naem sluaju animatori mu nisu dali puno panje. To su uglavnom trupe
koje idu od jednog do drugog hotela i prikazjz svoj nastup. Klasian program koji se
posmatra i smatram da upravo zbog toga nije omiljen ni meu publikom a ni meu
animatorima. Ovaj program u oceni animatora se nalazi na 15. mestu omiljenih
programa.
Kada su u pitanju veernje aktivnosti, u prvih 10 preferiranih aktivnosti ( tabela 9) se
nalaze najvie kontakt programi (oznaeno crvenim). Mora da se uzme u obzir da
ske ou zahteva dosta angamana publike kao i meani ou koji isto tako ima dosta
82
Magistarski rad
uea publike, te u naem sluaju smo ih svrstali u kontakt programe. Veina

animatora smatra da se mnogo bolja atmosfera za publiku stvara ukoliko i sama
publika uestvuje u stvaranju tog programa. Dokaz toga su i programi plesno vee,
karaoke vee, izbor za mis i mistera i naj par koji imaju preko preko 60% tj i 70%
ispitanika koji preferiraju ove veernje programe (tabela 8). Dakle moemo da
zakljuimo da veina animatora preferira tipske veernje programe tj. programe gde
je kontakt sa publikom glavna veernja predstava. Iskustvo sa jednim rusom je bilo
nezaboravno, tako to nas je pogledao jedno vee (tek to je pristigao u hotel ) kako
igramo u veernjem programu, bio oduevljen i pitao jel sutra i ja mogu da
uestvujem. Naravno da su programi gde ljudi sami kreiraju program u stvari
najinteresnatniji i nezaboravni. Ovo potvruje nau etvrtu hipotezu ovog
istraivanja.
Grafikon 5. preferiranih veernjih programa posebno
muki animatori
4,40
4,20
4,00
3,80
3,60
3,40
3,20
3,00
2,80
2,60
2,40
2,20
2,00
1,80
1,60
1,40
1,20
1,00
z
ke latn
rm a
es kap
ili ija
kl va
ad a
ro
ck b ra im r
an ira t p se
d mo olo
ro
v
l n a
i z l t a aj p
bo km a
r z i r
a en
iz m is je
bo t
e
pl r za ra
e
ka sno mis
ra v
ok e
e e
sk ve
m e e
e
ve an ou
e i
f o ou
pl lkl
e o
ka sni ra
ni o
ba u
l
di
zn mj ou
ije uz
v ik
na o b e p li
st u al ri
up m na e
o ai vo
u on di
de i
ns ara
gr
up
e
prosek
enski animatori
U grafikonu 5 moemo da vidimo da je interesna sfera, kada su veernji programi u

pitanju, kod mukih i enskih animatora, veoma slina. Na osnovu proseka jednih i
drugih napravljen je grafikon 5, sa svim preferiranim aktivnostima. Oblik krive, se u
83
Magistarski rad
velikoj veini podudara, to znai da ne postoje velika mimoilaenja oko samih

veernjih programa. Malo se razlikuju prosene vrednosti, kada su u pitanju rat
polova i biramo najbolji par, no ipak i jedna i druga idu svojom uzlaznom putanjom u
ovom delu grafikona.
Na pitanje koliko je vana komunikacija u hotelu, rezultati su sledei:
Tabela 10. komunikacija
Komunikacija:
sa klijentima
sa menadmentom
sa personalo recepcije
sa odelenjem za odravanje hotela
sa personalom iz kuhinje
sa personalom sa barova
sa personalom iz restorana
nije vana
0
0%
1
1,3%
0
0%
1
1,3%
1
1,3%
1
1,3%
2
2,7%
vana
sasvim
malo
0
0%
0
0%
2
2,7%
4 5,3%
2
2,7%
1
1,3%
1
1,3%
dovoljno
za posao
animatora
5
6,7%
3
4%
11 14,7%
23 30,7%
21 28%
7
9,3%
9
12%
dobro za
okruenje i
menadment
tim
1
1,3%
11
14,7%
30
40%
22
29,3%
27
36%
26
34,7%
24
32%
odlina i
veoma
vana
69 92%
60 80%
32 42,7%
25 33,3%
24 32%
40 53,3%
39 52%
Radi preglednijeg komentara, sa crvenim su oznaena polja koja podrazumevaju one

odgovore animatora, koji daju sliku vanosti komunikacije. Ovde vrimo grupisanje
rezultata radi lakeg komentara.
Tabela 11. rangirana komunikacija
Komunikacija:
Srednja vrednost
Rang
sa klijentima
4,85
sa menadmentom
sa personalom sa
barova
sa personalom iz
restorana
sa personalom
recepcije
sa personalom iz
kuhinje
sa pers.iz odelenja
za odravanje hotela
4,72
4,37
4,29
4,23
3,95
3,88
Komunikacija sa klijentima ili gostima kada je u pitanju animacija u turizmu se nalazi

na prvom mestu rangiranih komunikacija. Svaki trenutak kada animator ne radi
odreenu akktivnost on je u komunikaciji sa gostima. Pod obavljanjem animacije, to
smo ranije pomenuli, podrazumeva se i komunikacija sa gostima. Rezultati govore da
84
Magistarski rad
je ak 92% animatora odgovorilo da je komunikacija sa klijentima odlina i veoma

vana. Dobro funksionisanje jednog hotela vidi se u komunikaciji meu zaposlenima.
Koliko je vana komunikacija sa menadmentom ogleda se u injenici, da menaderi
dosta esto imaju potrebu da se oslone na usluge animatora, ali i animatori dosta esto
dolaze u situaciju da pozovu menadere kako bi reili odreene situacije. 80%
animatora je odgovorilo da je komunikacija sa mendmentom odlina i veoma vana
to je stavlja na drugo mesto rangiranih komunikacija.
Svaki dolazak novih gostiju u hotel, za recepciju predstavlja odreenu potekou.
Svojim prisustvom da uvelia dobrodolicu, animatori (po obiaju adekvatno
obueni) pomau da se recepcija ne okupira tj, da se ne stvaraju velike guve.Sa
druge strane veoma esto se desi da je timu animacije potrebna logistika podrka sa
recepcije( kopiranje raznih materijala, pronalaenje klijenata radi uruivanja
obavetenja za odreene programe itd.). Rezultati pokazuju da je 40% animatora
odgovorilo kako je ta komunikacija dobra za okruenje i sam menadment tim a
42,7% je odgovorilo da je komunikacija sa mendmentom odlina i veoma vana.
Komunikacija sa odelenjem za odravanje hotela je neophodna pogotovo kada
problem odreene prirode ne moemo sami da otklonimo, u toj situaciji ovaj tim
nastupa i ekspresno otklanja problem. Ipak ova vrsta komunikacije se nalazi na
poslednjem sedmom mestu skale komunikacije, ali primetiti da ak 33,3% animatora
da je ova komunikacija odlina i veoma vana.
Komunikacija sa personalom iz kuhinje ima posebnu vezu. Ona se zasniva na
uzajamnom pomaganju, timu animacije oko pojedinih proizvoda koji se
upotrebljavaju u aktivnostima animatora ( krompir, pageti, lubenica.. za potrebe
aperitiv igara), a sa druge strane kuhinji je uvek dobrodola dobra reklama animatora
o visokom kvalitetu ishrane u tom hotelu. Sa visokim procentom od 32% animatora
koji misle da je komunikacija sa personalom iz kuhinje veoma vana, ipak se ova
vrsta komunikacije nalazi na 6.mestu ove skale.
Uglavnom se svi prostori gde se radi dnevna ili veernja animacija nalaze u
neposrednoj blizini barova. Komunikacija sa personalom sa barova je od izuzetne
vanosti za tim animacije to govore i rezultati istraivanja. 34,7% animatora je
odgovorilo da je ta komunikacija dobra za okruenje i menadment tim i 53,3% je
85
Magistarski rad
odgovorilo da je komunikacija sa barovima odlina i veoma vana. Ona se nalazi na

treem mestu rangerane komunikacije animatora.
Komunikacija sa personalom iz restorana je u slinoj varijanti zastupljena i nalazi se
na 4. mestu rangirane komunikacije animatora. Uzajmnom pomaganju sa restoranom
i barom, ne postoji striktna granica. Animatori se esto nau u situaciji da pomognu
personalu sa bara ili iz restorana oko sreivanja prostora, vraanja stolica na mesto ili
ak usluivanja gostiju ukoliko je prevelika guva. Sa druge strane personal to zna
zaista da ceni.
Kao najvaniji vid komunikacije animatori su rangirali komunikaciju sa klijentima.
(tabela 11) Preko 90% ispitanika smatra da je ona veoma vana to potvruje
prethodno postavljene teorije i petu hipotezu da je komunikacija osnova za posao
animatora (tabela 10). Neto manje procentualno su i ostali pokazatelji da je vana
komunikacija i sa menadmentom, personalom bara, personalom restorana i
recepcije, zatim kuhinje i odelenjem za odravanje hotela.
Na pitanje na koji nain preferirate objavljivanje programskih aktivnosti u hotelu u
kom radite, odgovori su bili sledei:
Tabela 12. naini objavljivanja programa
naini
manje
ne preferira preferira
preferira
dosta
preferira
oboava
nedeljni program na tabli
14
dnevni program na tabli
18,7%
0%
5,3%
19
25,3%
38
50,7%
4%
2,7%
4%
15
20%
52
69,3%
10
13,3%
33
44%
12%
38
50,7%
29,3%
25
33,3%
flajeri na sastanku dobrodolice
19
25,3%
4%
10
13,3%
prezentacija na sastanku dobrodolice
14
18,7%
2,7%
12
16%
dnevni pasa
15
20%
1,3%
12
16%
22
objavljivanje nekoliko dana unapred
20
26,7%
9,3%
22
29,3%
18
24%
objavljivanje programa na mikrofonu
10,7%
2,7%
2,7%
13
17,3%
10,7%
50
66,7%
Na identian nain, je obeleena tabela crvenom bojom, radi lakeg uoavanja

pozitivnih karakteristika (one koje su nama vane u diskusiji) objavljivanja programa.
86
Magistarski rad
Tabela 13. rangirani naini objave programa
Srednja vrednost
Dnevni program na
tabli
Objav. programa na
mikrofonu
Nedeljni program na
tabli
Prezentacija na
sastanaku dobrodo.
Dnevni pasa
Flajeri na
sast.dobrodolice
Nekoliko dana
unapred
Rang
4,48
4,27
3,89
3,73
3,55
3,47
2,83
Nedeljni program na tabli, je u veini sluajeva prisutan u hotelima. Animatori ga

preferiraju i nalazi se na treoj poziciji rangiranih naina objave programa. Na slici 29
je prikazan matovit nain nedeljnog programa animacije.
29. nedeljni program na tabli
Za razliku od nedeljnog, dnevni program na tabli je najomiljeniji kod animatora.

Svakodnevno se upisuje koje su aktivnosti na raspolaganju turistima i koji veernji
program. 69,3 % animatora oboava ovaj nain objavljivanja programskih sadraja u
87
Magistarski rad
hotelu kom radi. Flajeri nisu najomiljeniji nain objave programski sadraja kod
animatora. Ipak solidan procenat njih i to primenjuju.
Prezentacija na sastanku dobrodolice su od jedan od naina da se gosti informiu o
dogaajima kada je animacije u pitanju. Miljenja animatora su podeljena i nalazi se
na sredini skale rangiranih naina objave programa.
na sastanku dobrodolice
Dnevni pasa je direktna komunikacija sa gostom hotela, iako nije najbolje rangiran
meu animatorima, ima svoju teinu. iva re je uvek najbolja promocija aktivnosti i
programa. Nalazi se na 5. mestu na skali sa preko 50% onih kojima se dopada ovaj
nain objavljivanja programa.
30. Sandwich man
Objavljivanje odreenih programskih sadraja nekoliko dana unapred se uglavnom

obavlja na nain prikazan na slici 30. Za sada ne predstavlja najomiljeniji nain
objave kod animatora. Za razliku od ovog, objavljivanje programa na mikrofonu je
dosta prihvatljivo za animatore to govore i rezultati. Mikrofon ima znaajnu ulogu
kada je u pitanju veernji program. Tada pred publikom se najavljuju aktuelne
aktivnosti , posebno one koje imaju veliki znaaj za tim i hotel. Ovaj nain
objavljivanja se nalazi na drugom mestu tabele 13.
Objavljivanje programa animacije u hotelima je izuzetno vana karika koja
upotpunjuje sliku uspene animacije. Kada pogledamo rezultate istraivanja
videemo da veina animatora preferira kada su aktivnosti objavljene na tabli bilo
dnevna i li nedeljna varijanta (tabela 12). Preko 80% (kad se saberu kolone oznaene
88
Magistarski rad
crvenom bojom) ispitanika preferira dnevnu varijantu objave programa i preko 75%
ispitanika preferira nedeljnu objavu programa (tabela 11). Meutim i mikrofon ima
svoju funkciju i uspenost u informisanju gostiju po miljenju animatora ta objava
programa je odlina. Prezentacija na sastanku dobrodolice zauzima etvrto mesto ali
itekako ostavlja odlian utisak kada su u pitanju pristignuti gosti. Dnevni pasa , kada
animatori obilaze goste u hotelu i podseaju ta je interesantno to ne smeju da
propuste tog ili sledeeg dana, takoe je neizostavna karika objavljivanja i podseanja
programa. Neke od aktivnosti objavljivanja koje se obave putem pisanog materijala
imaju ne ba zavidan nivo komunikacije upravo zbog injenice da gosti na odmoru
nisu raspoloeni mnogo za itanje. Poslednja stavka je objava programa nekoliko
dana unapred itekako ima svog marketinkog smisla u poslovima animacije.
Modeli programa animacije koji su analizirani kroz ovo poglavlje imaju neto
drugaiju sliku sa modelima programa animacije u Hrvatskoj. Veernje programe
animacije, koje smo podelili na kontakt veeri, (gde izmeu ostalog spadaju izbor za
mis i mistera, biramo najbolji par, rat polova, kladim se, kermes, zlatna kapija, ske
show, karakoke itd.) zatim programe za gledanje kao to su show nastupi, mjuzikli
poput brilijantina i cabare show, i na kraju predstave (spektakli) poput najuvenijih
diznijevih bajki (sneana i sedam patuljaka, lepotica i zver, pepeljuga, pinokio, itd.),
Cetinski (Grupa autora, 1998. str.225.) predstavlja kroz tri modela.
Model zabavnih programa sadri:
1. Model zabavnih programa u uem smislu koji je podeljen na:
A) Vlastiti zabavni kontakt programi, gde spadaju: izbor za miss, izbor za miss
topless, izbor za mistera, izbor najbolje grimase, izbor najboljeg plesnog para,
maskenbal, pidama party, pivo party.
B) Zabavni kupljeni programi, gde spadaju: celoveernji muziki koncerti, plesne
revije, folklorni domai programi.
2. Zabavne igre i drugi programi gde spadaju: najbolja modna kracija, naduvavanje
balona, takmienje u brzom konzumiranju hrane, najbolji smeni plesni par,
nadvlaenje konopca, hodanje preko grede, lanac od odee, enski boks, punjenje
lonca vodom, klape.
89
Magistarski rad
3. Muziki programi to podrazumeva izvoenje programa po modelu izbor za miss.
Kada pogledamo generalno, veina programa koja se izvode u veernjim satima su

slinog karaktera, izuzev mjuzikla i diznijevih bajki, koji se nigde ne pominju. Ono
to je karakteristino da nadvlaenje konopca, naduvavanje balona ili takmienje u
brzom konzumiranju hrane je predstavljeno kao zaseban program, dok u naem
sluaju bi mogao da se nae u okviru recimo rata polova ili nekog od kontakt
programa. U svom linom odabiru, program izbor najbolje grimase bih imak zamenio
ve ustaljenim i dobrom poznatim programom izbor najbolje frizure ili popularni
iz-friz, izbor za miss topless bih ostavio da rade profesionalne modne agencije.
90
Magistarski rad
7. ZAKLJUAK
Istraivanje je sprovedeno na uzorku od 75 ispitanika. Od toga je 40 ispitanika
enskog pola i 35 ispitanika mukog pola. Svi ispitanici su osobe koje su obavljale
posao animatora u toku letnje sezone na prostoru Mediterana. U ovom istraivanju,
kao osnovna metoda, koriena je empirijsko-neeksperimentalna metoda ili tzv.
"servey" metod. Kao dopuna uz osnovnu analizu koriena je metoda teorijske
analize. Podaci dobijeni ovim istraivanjem (anketiranjem) obraeni su standardnim
postupcima deskriptivne statistike. Kod nekih pedagokih pojava nije mogue, ili nije
lako da se opredele kvalitativne dimenzije zato to su to atributivna obeleja. Ova
obeleja daju podatke u vidu frekvencija i kao takva su pogodna za neparametrijske
procedure.
Dobijeni rezultati koji se odnose na varijable iz oblasti linih informacija vezane za
pol i uzrast ispitanka nam ukazuju da veina ispitanika koja se bavi animacijom je
uzrasta od 23 godine do 27 , tj od 21 do 30 godina starosti.
Od 75 ispitanika koji su uestvovali u naem istraivanju, 35 ispitanika je mukog
pola ili 46,7% i 40 ispitanika enskog pola ili 53,3%.
Uestvovao je priblino podjednak broj ispitanika to nam govori da je u svetu
animacije priblino podjednak broj mukih i enskih animatora koji se bave ovim
poslom.
Na osnovu ovih podataka moemo da potvrdimo prvu hipotezu da se poslom
animacije uglavnom bave osobe mlae od 35 god. oba pola.
Kada su u pitanju varijable iz oblasti profesionalnih informacija koje se odnose na
obrazovanje za profil animatora, umea i znanja u voenju odreenih aktivnosti,
doli smo do zakljuka da veina ispitanika svoje obrazovanje za posao animatora
zavrava kursevima koji se odravaju kod kue 45,3%, razlog je jednostavan jer to je
uvek praktinije i jeftinije, ali isto tako znaajan broj animatora upisuje takav vid
obrazovanja na visokim kolama ili fakultetima (21,3%) kao i kursevima u
agencijama koje nude poslove tog tipa(22,7%). U ovoj varijanti sama agencija ve
predlae neku od opcija, mogunosti rada upravo za tu agenciju. Neto manje
animatora se odluuje na kurs hotela 13,3%, jer to znai da su uglavnom ve bili u
91
Magistarski rad
tom hotelu eventualno kao gosti i da im se dopao posao animatora pa su se javili u taj
hotel povodom istog.
Rezultati o znanju i umeu voenja dnevnih i veernjih aktivnosti su razliiti. Svi
animatori koji se spremaju za posao animacije uglavnom imaju najvie znanja iz
oblasti fitnesa, akvabika, glume, dekoracije, show dance, koreografije zatim ide
baratanje sa DJ opremom itd., raunajui da su to najpotrebnije sposobnosti za
bavljenje animatorskim poslom. S druge strane iz tih sredina odnosno kola i najvie
dolaze kandidati da budu animatori te ne udi injenica da te sposobnosti visoko
kotiraju. A opet treba naglasiti da kada je u pitanju all round animator,(to je ovde
sluaj kod veine hotela) to su upravo sposobnosti koje ine jednog animatora
kompletnim i omoguavaju mu da visoko kotira tj. da radi posao animatora.. Iz
posebno predstavljenih podataka sa grafikona 3 moemo da vidimo da postoji i
razlika u interesu mukih i enskih animatora po pitanju znanja i umea voenja
dnevnih i veernjih programa. Velika razlika postoji u aktivnostima step i dance
aerobik, vea je prosena vrednost kod enskog animatora, dok kod personalnog
treninga i body buildinga vei prosek imaju muki animatori. Evidentna razlika se
uoava i kod baratanja DJ opremom u korist mukih animatora dok kod korienja
minke enski animatori imaju veu prosenu vrednost. Ipak preko 50% ispitanika (i
mukih i enskih) dobro, vrlo dobro i odlino poznaju fitnes, personalni trening,
akvabik, aerobik, pilates, body building, masau itd., na osnovu ega moemo da
zakljuimo da su animatori proli obuku za animatora i poseduju znanja za realizaciju
programa animacije rekreativnih aktivnosti to potvruje drugu hipotezu ovog
istraivanja.
U analizi preferiranih aktivnosti u toku dana, tj. kod varijabli iz oblasti dnevnih
rekreativnih aktivnosti moemo da vidimo da ja na prvom mestu odbojka koja ima
procenat od 89,3% ispitanika koji preferiraju i oboavaju ovu aktivnost. Zatim sledi
akvabik ili gimnastika u vodi sa 89,3% ispitanika( razlika je u procentima, dok
odbojku oboava 68%, a neto manje preferira, vodenu gimnastiku 61% oboava ali
vie njih preferira) , ipak veina animatora vole ove aktivnosti . Za razliku od njih
pikado, stoni tenis i mini klub su aktivnosti koje su dosta preferirane, ne toliko
oboavane od strane animatora, ali jo uvek u samom vrhu. Zatim slede aktivnosti
92
Magistarski rad
vaterpolo i olimpijski dan. Aktivnosti koje su dosta oboavane od strane animatora su

i streing i peaenje. Rangirani programi pokazuju atraktivnost pojedinih aktivnosti i
na prvim mestima su univerzalne i komercijalne aktivnosti kada je u pitanju animacija
u hotelima.
Na samom kraju rangiranih aktivnosti se nalaze golf, karate, tai chi, jahanje i balet,
koje su povezane sa kulturom, obiajima, potrebama ali i uslovima hotela koji nudi
program animacije. Svi programi sportsko rekreativnog karaktera su veoma
zanimljivi za animatore i na prvom su mestu kada je u pitanju dnevna animacija, to
potvrdjuje nau treu hipotezu.
Analizom varijabli iz oblasti veernjeg programa u prvih 10 preferiranih aktivnosti se
nalaze najvie kontakt
programi. Veina animatora smatra da se mnogo bolja
atmosfera za publiku stvara ukoliko i sama publika uestvuje u stvaranju tog

programa. Dokaz toga su i programi plesno vee, karaoke vee, izbor za mis i mistera
i naj par koji imaju preko preko 60% tj. i 70% ispitanika koji preferiraju ove veernje
programe. U grafikonu 5. moemo da vidimo da je interesna sfera, kada su veernji
programi u pitanju, kod mukih i enskih animatora, veoma slina. Oblik krive, se u
velikoj veini podudara, to znai da ne postoje velika mimoilaenja oko samih
veernjih programa. Malo se razlikuju prosene vrednosti, kada su u pitanju rat
polova i biramo najbolji par, no ipak i jedna i druga idu svojom uzlaznom putanjom u
ovom delu grafikona. Dakle moemo da zakljuimo da veina animatora preferira
tipske veernje programe tj. programe gde je kontakt sa publikom glavno veernje
deavanje. To potvruje nau etvrtu hipotezu istraivanja.
Da je komunikacija neizbeni deo animacije potvreno je u mnogim sluajevima.
Kao najvaniji vid komunikacije ispitanici su rangirali komunikaciju sa klijentima.
Preko 90% ispitanika smatra da je ona veoma vana. Neto manje procentualno su i
ostali pokazatelji da je vana komunikacija i sa menadmentom, personalom bara,
personalom restorana i recepcije, zatim kuhinje i odelenjem za odravanje hotela, to
potvruje prethodno postavljene teorije i petu hipotezu da je svaka komunikacija
osnova za posao animatora a posebno komunikacija sa gostima hotela.
Kada pogledamo rezultate istraivanja kod varijabli objavljivanja programa,
videemo da veina animatora preferira kada su aktivnosti objavljene na tabli, bilo
93
Magistarski rad
dnevna ili nedeljna varijanta. Preko 80% ispitanika preferira dnevnu varijantu objave
programa i preko 75% ispitanika preferira nedeljnu objavu programa. Meutim i
mikrofon ima svoju funkciju i uspenost u informisanju gostiju po miljenju
animatora, ta objava programa je odlina. Prezentacija na sastanku dobrodolice
zauzima etvrto mesto ali itekako ostavlja dubok trag i utisak kada su u pitanju
pristignuti gosti. Dnevni pasa , kada animatori obilaze goste u hotelu i podseaju ta
je interesantno to ne smeju da propuste tog ili sledeeg dana, takoe je neizostavna
karika objavljivanja i podseanja programa. Neke od aktivnosti objavljivanja koje se
obave putem pisanog materijala imaju ne ba zavidan nivo komunikacije upravo zbog
injenice da gosti na odmoru nisu raspoloeni mnogo za itanje. Poslednja stavka je
objava programa nekoliko dana unapred itekako ima svog marketinkog smisla u
poslovima animacije. Objavljivanje programa je vana karika u animaciji gostiju to
potvruje estu hipotezu ovog istraivanja.
Na kraju vidimo da su animatori osposobljeni da realizuju vei broj dnevnih sportsko
rekreativnih aktivnosti, tipske veernje programe na osnovu opteg nivoa obrazovanja
i specifinu obuku za realizaciju programa ime potvrujemo i glavnu hipotezu ovog
istraivanja.
8. ZNAAJ ISTRAIVANJA
Ovo istraivanje je imalo za cilj da prui doprinos definisanju profila animatora

rekreacije u turizmu. Ekspanzija animacije u Grkoj je zaista velika. Profil animatora
je neoficijalno proglaen kao deficitaran. Zanimljivo je da upravo u toj zemlji mali je
broj domaeg stanovnitva koji se bavi ovom profesijom. Naa zemlja ima
tradicionalno dobre odnose sa Grkom. Veliki broj njihovih studenata je zavrio
upravo nae fakultete. Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, katedra Rekreacije, ve
punih 15 godina sarauje sa hotelima u Grkoj i alju studente na rad i praksu. U
ovom istraivanju su obuhvaeni hoteli zemalja iz okruenja (Grka, Turska, Crna
gora). Prema slobodnoj proceni autora Grka je jedna od zemalja u kojoj su izuzetno
zastupljeni programi animacije, a samim tim i animatori. S obzirom da se radi o
jednom osetljivom projektu, teko se dolazilo do anketnih odgovora. U svetu
94
Magistarski rad
animacije postoji zatvorenost timova po pitanju programa. Iako ovaj rad je imao za
cilj da doprinese razvoju ove struke mali broj njih se uputao u avanturu da podele
svoje stavove i razmiljanja. Pogotovo ukoliko onaj koji je izvodio istraivanje nije iz
iste drave kao veina animatora (dolazi sa strane). Kada se uzme u obzir da se radi o
mestima i hotelima koji su udaljeni jedni od drugih i po nekoliko hiljada kilometara,
da se nalaze na razliitm ostrvima i dravama dolazimo do zakljuka da je sam
projekat bio veoma zahtevan. Boravak u nekim mestima radi dobijanja odgovora nije
uvek urodio plodom. Autor je morao prethodno da napravi sve pripreme kako bi ga
animatori odreenog hotela prihvatili i dali svoj doprinos istraivanju.
Treba napomenuti da animator kao osoba koja sprovodi aktivnosti ljudi na odmoru,
pre svega se bavi vodjenjem i organizacijom fizikih aktivnosti, kao proces vebanja,
kao primenjene sportske igre ili kao primenjene sportove u funkciji druenja i ireg
konteksta aktivnog stila ivljenja za koji su se opredelili jo prilikom izbora
destinacije. Nauna vrednost sprovedenog istraivanja ogleda se u daljem izuavanju
ove oblasti, ne moemo da zatvorimo oi i dopustimo da neko drugi iz neke druge
struke preuzme odgovornost za sportsko rekreativne aktivnosti u turizmu.
Menadmenti svih hotelijerskih institucija insistiraju da programe aerobika, akvabika,
obuku plivanja, obuku plesa, organizaciju i osnovnu metodiku sportskih igara (fudbal,
koarka, odbojka, rukomet, odbojka na pesku, rukomet na pesku..) upravo rade
animatori koji imaju znanja u toj oblasti . Ljudima na odmoru je potrebna pravilna i
tana informacija o svim sportskim aktivnostima, instrukcija koja e im uliti
poverenje da iza te vebe, stava, poteza stoji linost koja se obrazovala u toj struci, a
iza te linosti institucija kakva je Fakultet sporta i fizikog vaspitanja. Iz upravo
navedenih razloga mislim da profil ljudi koji se bavi ovom profesijom upravo treba
traiti kod nas na fakultetu i omoguiti istraivanja u ovoj oblasti kako bi doprineli
to boljem formiranju i edukovanju kadrova za ovaj posao.
Sprovedeno istraivanje spada u red retkih istraivanja ove oblasti u podruju
sportske rekreacije ali i turizma, kako u zemljama u okruenju tako i kod nas. Takoe
istraivanje je imalo za cilj da ukae na potrebe opisanog profila animatora i kod nas.
Pionirski potezi zapoljavanja animatora kod nas svakao zasluuju panju ali i poruku
da je sve vie potrebno angaovati struno osposobljene profile za ovaj posao.
95
Magistarski rad
9. LITERATURA
Blagajac, M. (1988). Osnovi sportske rekreacije. Novi Sad: Fakultet fizike kulture
Blagajac, M. i saradnici (1986). Programirano vebanje u procesu rada. Novi sad:
Fakultet fizike kulture
Blek, S. (2003). Odnosi sa javnou. Beograd: Clio
Bartoluci, M. (2004). Menadment u sportu i turizmu. Zagreb
Grupa autora ( 1998). Animacija u hotelijerskoj-turistikoj ponudi. Opatija
De Knop, P. (1990). Reciproan razvoj sporta i turizma, III Meunarodna nauna
konferencija Komiteta za sport i slobodno vreme ICSSPE UNESCO, Rovinj:
Partizan
Elakovi, S. (1991). Sociologija slobodnog vremena i turizma. Beograd: Savremena
administarcija
Enciklopedija leksikografskog zavoda-knj. 6, Zagreb, 1969.st. 485.
Farli, R. (1996). Direktni marketing. Beograd: Clio
Jefkins, F. (1991).Odnosi s javnou za va biznis. Beograd: Privredni pregled
Jovii, . (1982). Turistika propaganda. Beograd: Turistika tampa
Jovii, . (1976) Osnovi turizma. Beograd: Nauna knjiga,
Kotler, P. (1988). Upravljanje Marketingom. Zagreb: Istratisak
Kotler, P. (2004). Deset smrtnih grehova u marketingu. Novi Sad: Adies
Kultura, asopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku. Beograd
Milinkovi, A. (2003). Sve tajne masae. Beograd: Udruenje nezavisnih izdavaa
knjiga
Miti, D. (2001). Rekreacija. Beograd: Fakultet sporta i fizikog vaspitanja
Nestoroska,I.(2005). Animacii vo turizmot. Ohrid: Fakultet za turizam i ugostitelstvo
Paten, D. (1997). Uspean marketing. Beograd: Clio
Ravkin, R. (1989). Animacija u turizmu. Ljubljana-Zagreb: Zaloba Mladinska knjiga
Relac, M., Bartoluci, M. (1987). Turizam i sportska rekreacija. Zagreb: Informator
Relac, M. (1990). Programi sportske rekreacije kao sadraj aktivnog odmora u
zdrvastveno preventivnoj i ekonomskoj funkciji razvoja suvremenog turizma, III
96
Magistarski rad
Meunarodna nauna konferencija Komiteta za sport i slobodno vreme ICSSPE

UNESCO, Rovinj: Partizan
Savovski, M. i Nikovski, G. (2001). Osnovi na sportskata rekreacija. Skopje:
Univerzitet Sv. Kiril i Metodij
Sparling, K. (1994).Organizacija i funkcije marketinga. Beograd: Clio
Spasi, V. (2004). Poslovanje turistikih agencija i organizatora putovanja. Beograd:
MS Studio
Stojiljkovi, S. i saradnici (2005). Fitness. Beograd:Unagraf
Todorovi, A. (1990). Teorije turizma i kulturno umetnike vrednosti. Beograd:
Turistika tampa
Todorovi, A. (1984). Sociologija slobodnog vremena. Beograd: Interpregled
esi, J. (1987). Istraivanja marketinga zimskih sportskih centara Genex hoteli.
Beograd: Turistika tampa
avlek, N. (1990). Rekreacija u holiday klubu u funkciji kreiranja kvalitetnog
turistikog proizvoda, III Meunarodna nauna konferencija Komiteta za sport i
slobodno vreme ICSSPE UNESCO, Rovinj: Partizan
omi, . (1990). Psihologija turizma. Beograd: Turistika tampa
Vukovi, S. i Mikalaki, M. (1999). Teorija i metodika rekreacije. Ni- Novi sad:
Fakultet fizike kulture
ivanovi, .(1997). Istraivanje rekreacije u godinjem odmoruturizmu; radni
matrijali za internu upotrebu, FFK Beograd
ivanovi, . (1990). Preferencija stavova i potreba uesnika rekreacije u turistikim
centrima Srbije, III Meunarodna nauna konferencija Komiteta za sport i slobodno
vreme ICSSPE UNESCO, Rovinj: Partizan
www.unwto.org
www. world-tourism. org
www. worldwatch. org
97
Magistarski rad
10. PRILOG
UPITNIK:
LINE INFORMACIJE
Uzrast
Muko /ensko
KLASIFIKACIJA HOTELA
ime hotela
pripada odreenom lancu hotela
nezavistan hotel
hotel klub
All-inclusive hotel
broj leajeva (apromax).
broj animatora u hotelu..
1. (na poetku sezone)...
2. (top sezone)
Pored osnovnih informacija, veoma vane informacije za istraivanje profila

animatora su informacije o poziciji na kojoj se nalazi animator i obrazovanje koje je
zavrio.
PROFESIONALNE INFORMACIJE
1.
2. Napiite vae obrazovanje za profil animatora :
kurs za animatore kod kue
kurs za animatore u hotelu u inostranstvu.
via ili visoka kola, otsek ili smer animacija
agencija za animaciju.
bez obrazovanja. ....
3. ...
98
Magistarski rad
Ponuene su mogue aktivnosti koje se izvode u hotelima koji poseduju program

animacije.
4. Napiite koliko posedujete umea i znanja u voenju sledeih aktivnosti:
(1- loe, 2-dovoljno da vodite aktivnost, 3-dobro, 4-vrlo dobro, 5-odlino):
high i low aerobik
akva aerobik
tae bo
latino aerobik
step aerobik
dens aerobik
fitnes program
personalni trening
body line
pilates
body building
masaa
latino ples
tradicionalni ples
klasini ples
pevanje
ou dance
svirate instrument
umee DJ
drama
koreografija
dekoracija
minka
pravljenje kostima
dizajn kostima
maioniarski trikovi
ou vatrom
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
ANIMACIJA PREDSTAVLJA:
5. ...
Komunikacija kao jedan od osnova za bavljenje animacijom zauzima vidno mesto.
KOMUNIKACIJA
Molimo vas da napiete ta za vas predstavlja kominikacija kao deo animacije

(oznaite od jedan do pet, ako je jedan najslabija a pet najbolja,
1-nije toliko vano, 2- vana je sasvim malo, 3- dovoljno za posao animatora, 4dobro je za okruenje i menadment tim, 5- odlino i veoma vana)
99
Magistarski rad
6. Koliko je vano imati komunikaciju sa:

klijentima
upravom
recepcijom
odelenjem za odravanje hotela
kuhinjom
barovima.
restoranima
1
1
1
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
2
3
3
3
3
3
3
3
4
4
4
4
4
4
4
5
5
5
5
5
5
5
1
1
1
1
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
2
2
3
3
3
3
3
3
3
3
4
4
4
4
4
4
4
4
5
5
5
5
5
5
5
5
7. Koliko je vano uspostaviti kontakt sa klijentima:

Na sastanku dobrodolice.
Pasa pre veernjeg programa.
Pasa pre poetka dnevnih aktivnosti.
Entrance ispred restorana.
Flajeri na sastanku dobrodolice.
Za vreme dnevnih aktivnosti.
Za vreme veernjeg programa.
Za vreme ekskurzije.
AKTIVNOSTI
8. Molimo vas da napiete koje aktivnosti preferirate u hotelu u kom radite:

(Ne preferiram-1, manje preferiram-2, preferiram-3,dosta preferiram -4, oboavam-5)
(Zaokruite aktivnosti koje su prisutne u hotelu u kom radite)
latino aerobik
high i low aerobik
step aerobik
dens aerobik
istezanje
lagano vebanje
akva aerobik
tai chi
taebo
boanje
stoni tenis
pikado
streliarstvo
jahanje
as karate
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
100
ou dens
traditicionalni ples
(folklor)
balet
latino ples
aperitiv igre
odbojka
fudbal
koarka
vaterpolo
koarka u vodi
tenis
golf
mini golf
fitnes
mini klub
igre na stolu (monopoly. . )
peaenje
doging
as plivanja
joga
igre bez granica
olimpijski dan
turniri u raznim sportovima
1 ili 2 dana takmienja
za kompanije
potraga za blagom
orijentacija
ekskurzije (brod, bus, kola)
Magistarski rad
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
1
1
1
1
2
2
2
2
3
3
3
3
4
4
4
4
5
5
5
5
VEERNJI PROGRAMI
9. Molimo vas da napiete koje veernje programe preferirate u hotelu u kom radite:
(Zaokruite aktivnosti koje su prisutne u hotelu u kom radite.)
zlatna kapija,
kermes,
kladim se,
rat polova,
biramo naj par,
rock and roll takmienje,
izbor za mistera,
izbor za miss,
plesno vee,
1
1
1
1
1
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
3
3
3
3
3
3
3
3
3
4
4
4
4
4
4
4
4
4
5
5
5
5
5
5
5
5
5
101
karaoke vee,
ske ou,
mean ou,
vee folklora,
dens ou,
(vee brazilske muzike i plesa,
vee ruske muzike i plesa,
vee panske muzike i plesa.)
kanibal ou
mjuzikli,
(Cabaret,
enigma,
make,
brilijantin,
violinista na krovu,
isus krist super star.)
disney prie,
(magino ostrvo,
pepeljuga,
sneana,
pinokio,
uspavana lepotica,
lepotica i zver.)
bal na vodi,
ou maioniara,
ou dens grupa
Magistarski rad
1
1
1
1
1
2
2
2
2
2
3
3
3
3
3
4
4
4
4
4
5
5
5
5
5
1
1
2
2
3
3
4
4
5
5
1
1
1
2
2
2
3
3
3
4
4
4
5
5
5
OBJAVLJIVANJE PROGRAMA
10. Molimo vas da napiete na koje naine preferirate objavljivanje programa (dnevne
i veernje aktivnosti) u hotelu u kom radite:
nedeljni program na tabli
dnevni program na tabli
flajeri na sastanku dobrodolice
prezentacija na sastanku dobrodolice
dnevni pasa
nekoliko dana unapred
objava na mikrtofonu
1
1
1
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
2
3
3
3
3
3
3
3
4
4
4
4
4
4
4
5
5
5
5
5
5
5
102

Profil Animatora Rekreacije U Turizmu"

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Profil Animatora Rekreacije U Turizmu"

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Aleksanda Ivanovski

PROFIL ANIMATORA REKREACIJE U TURIZMU

3. PREDMET, CILJ I ZADACI ISTRAIVANJA

Tok i postupci istraivanja

sposobnostima (komunikacija, odnos sa gostima, sposobnost za realizaciju sportskih

2. TEORIJSKI OKVIR RADA

(Relac, Bartoluci, 1987. str.5.), definiciju baziraju na humanistikim aktivnostima

itd. Ono to je vano napomenuti je da WTO (Svetska turistika organizacija)

tuka, K. kae: Pod pojmom rekreacije

podrazumijeva se irok dijapazon ljudskih aktivnosti, kojima je zajedniki cilj, da

C) Zbog uestvovanja u brojnim sportskim aktivnostima, kao to su planinarenje,

uspeniji boravak turista sa zdravstveno-vaspitne i rekreativne take gledita,

sadrajnije zadovoljenje potreba gostiju bez oseanja dosade i izgubljenog

sigurnost prodaje kapaciteta, ubedljivost reklame i poveanje prometa.

Dodao bih jo definiciju koju je izgovorio uveni Tiso (Miti, D. 2001.):Fizika

Pojam i cilj animacije

Pojam animacije dolazi od latinske rei anima-soul, dua, animare- oivljavanje

poveano zadovoljstvo gostiju

poveanje novanog iznosa koji gosti troe

privlaenje vie razliitih grupa turista

bolji imid hotela

Programi animacije su razliiti u razliitim hotelima. Najbitnije injenice su da sve

svaka aktivnost poinje promocijom pola sata pre poetka dogaaja,

mora da se objavi nekoliko dana pre toga,

pripremiti okruenje (oistiti mesto rada, pronai hlad itd.),

pripremiti muziku (adekvatna muzika za populaciju vebaa),

pripremiti nagrade ukoliko su plannirane.

Marketinki pristup/ oblici prezentacije aktivnosti:

komunikacija sa gostima koja moe da bude glasna, (povikom i najave

etajue oglasne table.

Kod sastanka dobrodolice potrebno je obratiti panju na nekoliko stvari:

da bude brza i efikasna prezentacija,

predstaviti zemlju u koju se dolazi,

po mogunosti prezentacija u tradicionalnoj odei,

po mogunosti prezentacija sa tradicionalnim piem,

kratka informacija o timu animacije,

kratka i precizna informacija o programu.

Program animacije je prilagodljiv u svim hotelima i zavisi uglavnom od gostiju

Rota sistem. Ono to nije predstavljeno je da pojedine aktivnosti traju i vie od 45

10.00 Aktivnosti na plai ( asovi plivanja, frizbi, odbojka u vodi)

3. Terasa hotel Oasis Krf

Poslednjih nekoliko godina agencije iz Beograda Belvi Travel i Robinson su ule u

lobijem to se vidi iz slike 3. Svoje goste su obavetavali putem oglasnih tabli i u

Mini club Mini club Mini club Mini club

Table tennis Foot-tennis Tennis

Ovde je predstavljen program soft (meka) animacije. Kompletan program izvode 2

10.00-12.00 Mini club

10.30- Morning Gym / jutarnje vebanje

10.30- Darts / pikado

11.30- Course of swimming / as plivanja

12.00- Aquabic / vodena gimnastika

12.30- Aperitif games / aperitiv igre

15.00-17.00 Mini club deji klub

15.30- Darts/ pikado

16.00- Kids volley ball / odbojka za decu

16.30- Volley beach / odbojka na plai

21.00- Mini Disco /diskoteka za decu

21.30- Evening program / veernji program

U navedenom rasporedu kao i u raporedu hotela Ioninan Princess imamo slian

MORNING ACTIVITIES / prepodnevne aktivnosti

borovih uma. Takoe postoje uslovi za slobodno penjanje na planinama, etnju i

4. Diskoteka, bina i bazen

Kompleks raspolae centralnom zgradom sa 330 soba i 24 zgrade (apartmana),