1.

Socioloki pojam obrazovanja

1. Dualizam obrazovanja i vaspitanja Obrazovanje i vaspitanje su univerzalni ljudski fenomeni koji su praktino nerazdvojivi. Koren obrazovanja see od slovenske rei obraz, lice, lik, to znai da je povezano sa negovanjem, kultivisanjem, gajenjem i stvaranjem lika pojedinca. Takoe i grke rei morfe, harakter, tropos - znae osnivanje, sastavljanje, tvorenje, oblikovanje oveka. Shodno prethodnom etimolokom utemeljenju, obrazovanje je proces duhovnog formiranja oveka, njegove linosti, kultivisanje njegove samosvesti i drutvene sves-ti. Obrazovanje je rezultat tog nikad zavrenog procesa. Ono nije samo sticanje i posed informacija, katalogizacija injenica i pa-sivnog znanja, ve je to sistem saznanja koji kao motiviui inilac utie na ovekovo shvatanje sveta, njegovih teorijskih, politikih stavova i uverenja. Za obrazovanje filozofi kau da nije blaga uiteljska mudrost koja se neguje na viim kolama, obrazovanje je re koja oznaava organsku prirodu. Obrazovanje izvorno i prvenstveno znai da je razvoj doveo do tvorevine, do oblika koji sada ini ono to neto jeste. Sada tvrdim: u duhovnim naukama, u naukama o oveku i o drutvu.znaenje obrazovanja odgovara znaenju eksperimenta u prirodnim naukama. Eksperiment odluuje, ali samo kada odgo-vara na neko pitanje. Isto tako, u 'duhovnim naukama' uvek e 12 Drutvo i obrazovni kapital se uzimati u obzir samo ono to zadovoljava zahtev obrazovanja tano u onom smislu koji sam izloio."1 Za svaku raspravu o obrazovanju, po miljenju Maksa elera potreban je jasan uvid u tri problemska kruga. Prvo: taje sutina obrazovanja7. Drugo: kako nastaje obrazovanje? Tree: kakve vrste i oblici znanja uslovljavaju i odreuju proces kojim od oveka nastaje obrazovno bie.2 Ako ovek eli da bude obrazovan i ako eli da iskoristi pozi-tivne podsticaje obrazovanja tada je prvi i najvei vrednosni uzor neke osobe koja je zadobila nau ljubav, nae potovanje. Jednom mora itav ovek potonuti u neemu celome i pravome, slobod-nome i plemenitome, hoe li postati obrazovanim".3 Obrazovanje je povezano sa pojmom vaspitanja kao svesnog injenja, negovanja, uenja nekog da se razvija i odraste.4 U Oksfordskom reniku, obrazovanje je definisano kao proces podizanja(mladih osoba);tojesistematsko obuavanje.kolovanje i uvebavanje mladih (i, odraslih) kao priprema za ivotni posao; ono je kultura ili razvoj sposobnosti, formiranje karaktera. Takoe se istie da je prva od ovih definicija u skladu sa upotrebom u 16. veku, a da se trea upotreba izgleda pojavila u 19. veku.5 Obrazo-vanje treba da osposobi pojedince da sami zarauju za ivot, da odigraju ulogu kao graani demokratije i da razviju svoje latentne sposobnosti i vetine. Obrazovanje je uvek potrebno razmatrati u vezi sa ciljevima i funkcijama koje ima u odreenom globalnom drutvu.
1 Gadamer, H.G. (1999). Evropsko naslee. Beograd: Plato. Strana 68. 2 Odgovarajui na ovo pilanje, eler konstatuje da je obrazovanje kalegorija bitka", a ne znanja i doivljavanja. Obrazovanje nije izobrazba za neto, za poziv, sluku, uinak svake vrste, niti je uopte obrazovanje radi takve izobrazbe. Nego sva izobrazba za neto jeste tu za obrazovanje, kojem nedostaju sve spoljanje svrhe - za valjano oblikovanog oveka samog". eler, M. (1996). Ideja ovjeka i antropologija. Zagreb: Globus. Strana 82. 3 eler,M.(1996).Isto,strana83. 4 Skledar, N. (2001). ovek i kultura. Zagreb/Zaprei: Societas, Matica Hrvat-ska. Strana 346-347. 5 Eliot, T.S. (1995). Ka definiciji kulture. Ni: Prosveta. Strana 105.

6. Odnos drave prema obrazovanju

1. Obrazovanje kao dravno ijavno dobro Uloga drave u obrazovanju ogleda se u kreiranju obrazovne politike, finansiranju, upravljanju i rukovodenju obrazovanjem. Formalno obrazovanje je skoro potpuno pod kontrolom (upra-vom) dravnih organa, to ima za posledicu "nekritiko irenje dravne odgovornosti".1
1 Fridman, M. (1997). Kapitalizam i sloboda. Novi Sad: Global Book. Strana 141. Obrazovanje (kolsko, fakultetsko obrazovanje, obuavanje i usavravanje u preduzeima) je, ekonomski posmatrano, za pojedinca investicija u sopstveni potencijal, sposobnosti i vetine, a za ukupnu privredu investicija u nacionalnu imovinu. Ta imovina sastoji se od ljudskih resursa (kapital u ljudstvu) i pred-metne imovine jedne zemlje. Trokovi ove investicije nastaju kao direktni tro-kovi uenja (sopstveni trud, odnosno odricanje od drugih aktivnosti, kao to su aktivnosti u slobodno vreme, ili stvaran rad, trokovi pomonih sredstava, kolskih knjiga, svezaka, itd.) uenika, studenata, odnosno onih koji se obrazu-ju i usavravaju. Troikovi nastave, odnosno trokovi predavanja ili poduavanja jesu trokovi ponuaa obrazovanja (kola, fakultet, preduzee, itd.). Nasuprot trokovima ove investicije, prihodi po pravilu stiu tek godinama kasnije, po zavretku kole, studija ili strunog obrazovanja. Pojedinci i privreda u celini tek tada mogu da nauenim i steenim vetinama postiu prihode (vii novani prihod, nematerijalne prednosti kao to je drutveni presti, drutveni poloaj itd.), a koje on/ona bez ulaganja u obrazovanje ne bi postigli. Investicija je isplativa onda kada ukupni prihodi prelaze ukupne trokove, dakle trokove uenja i poduavanja. Ako trokove nastave snosi drava, individualno obrazovanje je isplativo ve i ako ukupni individualni prihodi prelaze trokove uenja.

128 Drutvo i obrazovni kapital Tradicionalno se smatralo da je za obrazovanje odgovorna dr-ava koja ima obavezu da obezbedi obrazovanje za sve, jer stabil-no i demokratsko drutvo nije mogue ostvariti bez minimalnog stepena pismenosti i znanja veine graana i bez opteg prihvata-nja zajednikog skupa vrednosti. 0 ovom pitanju raspravljao je i Don Stjuart Mil, polovinom 19. veka. Njegovi stavovi su i danas aktuelni u analizi odnosa kole i drave. Prigovori koji se s pravom istiu protiv dravnog obra-zovanja ne odnose se na to to drava primorava na obrazovanje, ve na to to ona preuzima na sebe da rukovodi tim obrazovanjem, to je sasvim druga stvar. Opte dravno obrazovanje je samo na-in da se svi ljudi ukalupe, da budu nalik jedan drugom; a kako kalup po kojem ih drava modeluje odgovara preovlaujuoj sna-zi na vlasti - bilo da je re o monarhu, svetenstvu, aristokratiji ili o veini iz postojee generacije - to e vaspitanje, ve zavisno od svoje delotvornosti i uspenosti, uspostaviti prvo despotiju nad duhom, to e prirodno dovesti i do despotije nad telom."2

kolski sistem nastaje u krilu drave i oigledno je da posto-ji zavisnost obrazovanja od njene moi i bogatstva. Ekonomija i drutveno-ekonomski poloaj utiu na prirodu kolskog sistema tako to mu dozvoljavaju ili ne dozvoljavaju da se samostalno ra-zvija u delatnost otvorenu i sposobnu da zadovolji stalno rastue potrebe drutva.3
Iz vremenske razlike izmedu nastanka trokova (cena) obrazovanja i prihoda od njega nastaje problem finansiranja obrazovanja: najpre treba napraviti izdatke za poduavanje (trokovi nastave odnosno kole, fakulteta ili mesta obrazovanja 1 usavravanja) i uenje (trokovi izdravanja; sopstveni trud je, dodue, subjek-tivna rtva, ali ne stvara izdatke ili plaanje). Problem finansiranja obrazovanja pojaava se jo i time to se kod finansiranja kolskog i visokokolskog obrazo-vanja radi o dugim vremenskim periodima (u Nemakoj, na primer, 10 odno-sno 12/13 godina kole i minimum 4,5 godina visokokolskog obrazovanja). tom trokovi nastaju sa velikom izvesnou, dok su budui prihodi ncsigurni. Leksikon socijalne trine privrede (2005). Finansiranje obrazovanja. Beograd: Fondacija Konrad Adenauer. Strane 132-134. 2 Mil,D.S.(1988).Oslobodi. Beograd: Filip Vinji.Strane 134-135. 3 U Nemakoj je drava preuzela funkciju fmansiranja ukupnih trokova kol-ske nastave i visokokolskog obrazovanja (nulta tarifa). Ekonomski gledano, pO" rodica obezbeduje manji deo finansijskih sredstava, a zakonsko penziono osigu-

Odnos drzave prema obrazovanju 2 Obrazovanje se menja zajedno sa ostalim drutvenim prome-nama; stoga je vrlo teko govoriti o problemima koji se deavaju iskljuivo u njemu, bez obzira na njegovu autonomnost. Ne moe se rei da je razvoj u sferi obrazovanja odvojen od ukupnog dru-tvenog razvoja. Dosadanja lokacija" obrazovanja, iako je bilo pokuaja da se direktno povee sa materijalnom proizvodnjom, finansirala se preko raspodele ukupnog prihoda preko doprinosa. Ako se pri tom ima u vidu ophrvanost obrazovanja birokratskim strukturama, iji je cilj da se odri odvojenost rada i obrazovanja kako bi ono postalo dirigovani akt, onda nije udo to su mogu-nosti manipulacije bile ogromne. Da bi se preciznije razjasnila uloga drave u obrazovnim pro-cesima, neophodno je razlikovati termine kolovanje i obrazova-nje. Nije svako kolovanje obrazovanje, niti je svako obrazovanje kolovanje. Pravi predmet brige mnogih aktera je obrazovanje, a aktivnosti drave su veinom ograniene na kolovanje. Razlika je u tome to se kolovanje tretira kao deo obrazovanja. Zapadni sistem kolovanja izvire iz jedne nauno-tehnike kulture za koju je drava bila zainteresovana da je propagira i potpomae. Obra-zovne institucije imaju karakter dravnih ustanova i svrstavaju se u tzv. javne slube (javni sektor).4 Dok su tekoe finansiranja kolskog i visokokolskog obrazo-vanja opravdane i predstavljaju izazov za dravu, situacija je dru-gaija u delu strunog obrazovanja (obrazovanje i usavravanje): s
ranje doprinelo je da se obrazovanje dece posmatra kao vaan deo zbrinjavanja za starost. Pored toga, nezavisno od porodinih prihoda, drava delom uestvuje i u trokovima uenja kroz plaanje izdravanja u okviru finansijske pomoi po-rodicama sa vie dece (npr. nastavak plaanja deijeg dodatka posle navrene 18. godine ivota do 26. godine, sve dok se sin ili erka koluje) i saveznog Zakona o unapredenju obrazovanja. Drava, po pravilu, iz praktinih razloga preuzima ukupno finansiranje tro-kova nastave tokom obaveznog kolovanja, a u Nemakoj ak i za vie razrede gtmnazije i visokokolske studije. Pored toga, ona preko deijeg dodatka, save-znog Zakona o unapreenju obrazovanja i poreskim olakicama uestvuje i u trokovima izdravanja. Finansiranje obrazovanja u Leksikonu socijalne trine privrede, Fondacija Konrad Adenauer, Beograd 2005. Strana 133. 4 Sire videti: Stiglic, D. (2004). Ekonomijajavnogsektora. Beograd: Ekonomski kkultet. Strane 429-457.

2 Drutvo i obrazovni kapital jedne strane, vremenska razlika izmeu trokova i prihoda stru-nog obrazovanja vidno je manja. U mnogim profesijama, osim toga, prihodi (produktivni doprinosi polaznika proizvodnim re-zultatima preduzea) pokrivaju trokove obrazovanja ve u toku trajanja obrazovanja. S druge strane, preduzea i radne jedinice koje vre obrazovanje spremni su - za razliku od banaka i drugih kreditnih ustanova - da unapred finansiraju trokove obrazova-nja. Oni to rade jer su sami odabrali polaznike, znaju kakve su im kvalifikacije u budunosti potrebne, i sa relativno visokim stepe-nom sigurnosti mogu raunati da e kasnije deo polaznika, koje su sami obrazovali, po zavrenom obrazovanju stupiti u regularan radni odnos. Privremeno preuzimanje trokova obrazovanja i nji-hovo predfinansiranje za njih ima veu prednost nego zapoljava-nje strane kvalifikovane radne snage sa trita, uz vee plate.5 Ovaj postupak finansiranja strunog obrazovanja, meutim, ima svoje granice. On se primenjuje samo u sluajevima kada su preduzea i radne jedinice spremni da ponude obrazovna mesta. Ranije su polaznici morali da plate obuku, da bi poveali spre-mnost preduzea na pruanje obrazovanja. Danas je u takvim sluajevima drava takoe aktivna i plaa dodatke preduzei-ma, ili im daje poresku motivaciju, koja je jednaka deliminom predfinansiranju."6 Uloga drave u obezbeivanju uslova za obrazovanje toliko je bila dominantna, da se o njoj mislilo kao o neemu to se samo po sebi podrazumeva. Meutim, ne treba zanemariti injenicu da u nekim drugim zemljama, iako drava moe da obezbeuje
5 Finansiranje investicija u obrazovanje (investicija u ljudske resurse) postaje problem i zahteva supsidijarnu funkciju drave kada pojedinac ili njegova poro-dica ne mogu da obezbede sredstva. Suprotno investicijama u predmetni kapital, koje investitoru omoguavaju da na tritu kapitala prikupi neophodan novac, kod investicija u ljudske resurse to nije mogue. Razlog je u garancijama koje za-hteva davalac kredita, radi smanjenja rizika od nesposobnosti vraanja kredita. U sluaju stvaranja predmetnog kapitala, on se moe preneti kao vlasnitvo. U sluaju stvaranja ljudskih resursa to nije mogue, jer je osnovnim pravom (ne-povredivost linosti, nemogunost prodaje, zabrana prinudnog rada) iskljuen pristup ovim resursima." Leksikon socijalne trine privrede (2005). Finansira-nje obrazovanja. Beograd: Fondacija Konrad Adenauer. Strane 133-134. 6 Leksikon socijalne trine privrede (2005). Isto, strana 134.

Odnos drave prema obrazovanju 131 sredstva za obrazovne institucije, najvei deo obrazovanja pruaju privatne kole, posebno one koje pripadaju crkvama. Obrazova-nje doprinosi tome da drutvo bude stabilno i demokratsko i ima znaajan uticaj na okolinu (okruenje). Opravdanje za dravno obrazovanje zasnovano je na nesavrenosti trita i ono se usred-sreuje na spoljanje (eksterne) efekte. Zbog toga se esto tvrdi da postoje vani spoljanji efekti, koji se mogu dovesti u vezu sa obrazovanim graanima. Drutvo u kome su svi pismeni funkci-onie mnogo bolje od drutva u kojem to mogu initi samo poje-dinci. Meutim i privatna korist od pismenosti je toliko velika da bi ak i u odsustvu dravne podrke mnogi pojedinci stekli ovo, kao i jo neka osnovna znanja. Postoje i drugi znaajni spoljanji efekti u vezi sa obrazovanjem. Dravne kole mogu odigrati znaajnu ulogu u integraciji uselje-nika. Kao primer navode se useljenike grupe koje su dolazile u ameriko drutvo i kulturu. Ima miljenja da je ba

zahvaljujui njima mogao da funkcionie "lonac za pretapanje" (melting pot). Koristi od ovih procesa nisu imali pojedinci ve zemlja u celini. U istraivanjima se istie jo jedan spoljanji efekat ulaganja u obrazovanje iz oblasti nauke i tehnike: ljudi koji poseduju takve kvalifikacije kljuni su za tehnoloki napredak. Pronalazai obi-no dobijaju samo mali deo od svog ukupnog doprinosa rastu pro-duktivnosti. Drava izdvaja sredstva ne samo za minimum kolo-vanja, koje zahteva od svih, ve i za dodatno kolovanje na viim nivoima koji su na raspolaganju omladini, ali koji nisu obavezni. Milton Fridman istie da jedan argument za oba koraka ini "efekat na okolinu". Trokovi se plaaju zato to je to jedino mogue sredstvo sprovoenja zahtevanog minimuma. Dodatno kolovanje se finansira zbog toga to drugi ljudi imaju koristi od kolovanja onih koji imaju vee sposobnosti i zanimanja, poto je ovo nain da se dobije bolje socijalno i politiko vostvo. Ne opravdavaju se subvencije za kolovan;e"koje se iskljuivo odnose na profesiju, koja poveava ekonomsku produktivnost uenika, ali ga ne obuava ni za gradanina, niti za vou". Obrazovanje treba, izmedu ostalog, da pripremi pojedinca da odigra ulogu istinskog graanina demokratije. Vlade imaju stvarnu dravnu upravu nad 132 Drutvo i obrazovni kapital obrazovnim ustanovama. One takorei "nacionalizuju preteni deo industrije obrazovanja" i uglavnom su finansirale kolovanje direktnim poveanjem trokova za odravanje obrazovnih usta-nova. Ovaj korak je potreban da se subvencionie kolovanje.
Medutim, vlade bi mogle da zahtevaju minimalno obrazovanje, koje bi se finansiralo tako to bi se roditeljima davali vaueri. Roditelji bi onda slobodno mogli da potroe ovu sumu i bilo koju dodatnu sumu koju sami obezbede, za obrazovanje u ustanovama koje su odabrane po sopstvenom izboru. Obrazovne usluge mogle bi da se dobijaju od privatnih preduze-a koja rade za profit, ili od neprofitnih ustanova. Uloga drave biia bi da obezbedi da kole zadovolje minimalne standarde kao to je ukljuivanje minimalnog uobiajenog sadraja u njihove programe onoliko koliko se danas pregledaju restorani da se obezbedi odravanje minimalnih sanitar-nih standarda."7

Bez obzira na moguu prihvatljivost ovakvih ideja, postoje ra-zlozi to moe da doe do nedovoljnog ulaganja u obrazovanje. Na nivou osnovnih i srednjih kola, u mnogim zemljama odluke umesto dece donose roditelji. U sistemu u kome se obrazovanje privatno finansira, deca takvih roditelja mogla bi da dobiju nea-dekvatno obrazovanje. Zbog toga se dravna podrka osnovnom i srednjem obrazovanju obrazlae distributivnim razlozima: posto-ji iroko rasprostranjeno uverenje da obrazovanje dece ne sme da zavisi odfinansijske sposobnosti i altruizma roditelja. U stvari, ovi distributivni razlozi pruaju najjai motiv za ulogu drave u obra-zovanju, odnosno za finansiranje osnovnog i srednjeg obrazova-nja, kao i za iroku podrku visokom obrazovanju, posebno kroz programe kreditiranja. Iako idu u prilog finansiranja obrazovanja od strane drave, ovi argumenti ne pruaju ni jedan razlog za to da kole moraju da budu dravne. Ali postoje argumenti i za dru-gaije miljenje. Kao jedan od argumenata, M. Fridman navodi ve pomenuti obrazac koji kola utemeljuje - "efekat na okolinu". Uvek se mora obezbediti zajedniko jezgro vrednosti koje je po-trebno za drutvenu stabilnost.
Nametanje minimalnih standarda privatnim kolama, kao to je prethod-no navedeno, moda ne bi bilo dovoljno za postizanje ovog rezultata. Ovo 7 Fridman, M. (1997). Kapitalizam i sloboda. Novi Sad: Global Book., str. 147.

Odnos drave prema obrazovanju 3

miljenje moe da se konkretno ilustruje na primeru kola koje vode razli-ite religiozne grupe. Moe se rei da takve kole usaduju sistem vrednosti koji nisu u skladu jedni sa drugima i sa onima koji se stiu u nereligioznim kolama; na ovaj nain one pretvaraju obrazovanje u silu koja vie unosi razdor, nego jedinstvo. Doveden do krajnosti, ovaj argument bi traio ne samo kole kojima upravlja drava, ve i obavezno pohaanje takvih kola. Postojea reenja u SAD-u i u zemljama na Zapadu su na pola puta od toga. kole pod dravnom upravom postoje, ali nisu obavezne. Meutim, veza finansiranja i upravljanja kolama stavlja nedravne kole u nepovoljan poloaj; one imaju malo ili nimalo koristi od sredstava koje drava koristi za kolovanje - to je situacija koja je izvor mnogih politikih razmirica, naroito u Francuskoj, sada i u SAD-u. Strahuje se da bi otklanjanje ovog nedostatka moglo u velikoj meri da ojaa crkvene kole i tako jo vie otea problem postizanja zajednikog jezgra vrednosti."8

Fridman dalje konstatuje da bez obzira na ubedljivost ovog argumenta, nikako ne sledi da bi denacionalizacija kolovanja imala navedene posledice. S druge strane, ovo dolazi u sukob sa ouvanjem same slobode. "Povlaenje linije izmeu obezbeiva-nja sredstava za zajednike drutvene vrednosti koje su potrebne za stabilno drutvo s jedne strane i indoktrinacije koja ugroava slobodu miljenja i uverenja s druge strane, predstavlja jednu od neodreenih granica koje je lake pomenuti, nego definisati".9 Denacionalizacija kolovanja nudi vei izbor roditeljima, ali kole kojima upravlja drava neophodne su za obrazovanje "koje treba da bude ujedinjujua snaga", jer privatne kole tee da pove-aju klasne razlike. Vea sloboda izbora kola okuplja roditelje iste klase i tako spreava "zdravo meanje dece iz razliih sredina". Neadekvatno obrazovanje dovodi se u vezu sa itavim nizom drutvenih problema i antisocijalnim ponaanjem. Postoji velika mogunost da e pojedinci koji odrastaju u jednoj klasi i koji za-hvaljujui svom statusu dobijaju neadekvatno obrazovanje, svoje antisocijalno ponaanje ispoljavati u najrazliitijim situacijama. Navedeni argumenti ukazuju na to da se finansijski i distribu-tivni problemi obrazovanja mogu u potpunosti relavati samo na nacionalnom nivou s obzirom na ogromne razlike u dohotku po
8 Fridman, M. (1997). Isto, str. 148. 9 Fridman, M. (1997). Isto, str. 149.

134 Drutvo i obrazovni kapital stanovniku. Dravne kole mogu da pomognu u prevazilaenju porodinog, slojnog i klasnog porekla, ukoliko se poveavaju rashodi na siromane. Ovo, po miljenju istraivaa ekonomike obrazovanja, pokree osnovno pitanje u vezi sa alokacijom sred-stava unutar kola: koliko bi trebalo ulagati u obdarene uenike, koliko u prosene, a koliko u najslabije? Raspodela diploma utie na kasniji status. S obzirom na to da nemaju adekvatne kvalifikacije, najslabiji uenici e kasnije zao-stajati u pogledu prihoda, to se ve dogodilo u mnogim zemlja-ma u poslednjih trideset godina. Poveanje nejednakosti podsti-calo je rast drutvenih problema i sve eu intervenciju drave u obrazovnim procesima.

2. Obrazovanje izmeu centralizacije i decentralizacije

Najee rasprave u vezi sa obrazovanjem vode se oko pitanja centralizacije i decentralizacije. Centralizacija, u najoptijem smi-slu, jeste svaka tendencija ka jaanju kontrole (nadzora) iz jednog mesta u organizaciji nad nekom delatnou ili delatnostima, u ovom sluaju u obrazovanju, a decentralizacija je svaka tenden-cija ka slabljenju takve kontrole prema podeli

nadzora, kontrole ili ovlaenja na vie mesta. S obzirom na to da organizacija po svojoj sutini znai podelu rada, to znai da potpuno" centralizo-vana organizacija u navedenom smislu ne moe postojati. U odbrani centralizacije upravljanja obrazovanjem, navode se mnogi argumenti: pojednostavljena koordinacija upravljanja obrazovanjem; me-dutim ta koordinacija se u praksi svodi na birokratsko upravljanje i zanemarivanje svake razliitosti u obrazovanju, svake individu-alne ili druge inicijative; standardizacija programa, koja se meutim, u praksi svodi na unifikaciju programa, odsustvo inventivnosti u njegovom sprovo-enju, nefleksibilnost programa, njegovo sporo menjanje i duga procedura; jednostavno reeno, ivotne promene idu mnogo bre od promena u obrazovanju; Odnos drzave prema obrazovanju 4 ravnomerne mogunosti obrazovanja bez obzira na razvijenost - iako potreba postoji, ona se moe ostvariti parcijalnom preras-podelom dohotka u tu svrhu a ne celovitim dravnim ovladava-njem ogromnim izdacima namenjenim obrazovanju i beskrajnim manipulisanjem njima; racionalno usmeravanje dohotka za obrazovanje i kontrola troenja, iako se zna da je u praksi takav pristup finansiranju obra-zovanja osnova vlasti administracije nad obrazovanjem, prakti-no njenom svemonom monopolu da o svemu odluuje kad je u pitanju obrazovanje; takvo nastojanje omoguava beskrajne i nekontrolisane manipulacije dohotkom od strane administracije pa i zloupotrebu.jer je nad svemonom administracijom kontrola nemogua (administracija kontrolie administraciju"); prioriteti u obrazovanju se najlake opredeljuju centralizaci-jom - sigurno najlake, ali i najloije, jer se oni opredeljuju bez ikakvog uticaja trita i nauke (voluntaristiki), to moe da upro-pasti mnoge mlade generacije.10 Izgleda da je nuno decentralizovati savremeno rukovoenje, zalagati se da oni koji se koriste obrazovanjem moraju uestvovati u upravljanju i odreivanju obrazovne politike. S druge strane, ne-ophodno je odbaciti birokratske aspekte obrazovanja i rukovoe-nje obrazovanjem. Demokratizacija i decentralizacija obrazovanja ne znai pruanje obrazovanja veem broju ljudi, nego i njihovo ukljuivanje u upravljanje (participativni obrazac upravljanja). Decentralizacija oznaava svako slabljenje uticaja odreenog centra nekog organizacijskog sistema na delove tog sistema. Ona samo omoguava odnosno olakava nadzor stvaranjem plurali-teta centara od kojih je svaki pojedini lake nadzirati i to kako uticajem spolja, tako i uspostavljanjem stalne ravnotee izmeu samih centara. U istraivanjima se navode tri stepena na liniji od centralizacije prema decentralizaciji.
10 Sefer. B. (1997).Lokalna samouprava, obrazovanje i tranzicija. Zbornik ra-dova: Lokalna samouprava i obrazovanje. Beograd: Institut za preduzetnitvo BK Univerziteta. Strana 75.

4 Drutvo i obrazovni kapital - Decentralizacija izvrenja, tj. prenoenje izvrenja nekog posla na specijalne centre tako da optiji centar zadrava odluivanje i nadzor nad izvrenjem. - Decentralizacija izvrenja i odluivanja, pri emu optiji cen-tar zadrava nadzor. - Decentralizacija izvrenja, odluivanja i dela nadzora, tako da optiji centar zadrava samo neke nadzorne funkcije. - S obzirom na organizacijske konsekvence, centralizacije ili decentralizacije, mogu se takoe razlikovati tri stepena u smeru prema decentralizaciji: 1) prenos zadataka sa optijeg centra na specijalni, a da orga-nizacijska struktura u celini ostane nepromenjena (delegiranje-delegacija"); 2) prenos zadataka na specijalni centar i istovremeno stvaranje novih organizacija, odnosno organizacionih jedinica oko tog spe-cijalnog centra ili centra (organizaciona decentralizacija"); 3) prenos zadataka, organizaciono proirenje specijalnijeg cen-tra ili centra i stvaranje posebnih politikih kontrolnih mehaniza-ma nad uim centrima (politika decentralizacija").11 Decentralizacija uvek oznaava da su komunikacioni kanali otvoreni odozdo" i da se uvek uzimaju u obzir stanovita lokalnih zajednica. Decentralizacija sputa donoenje odluka, koliko je god mogu-e blie, samom mestu zbivanja. Najbolji rezultati e se postii ukoliko veinu odluka donose Ijudi koji temeljito poznaju injenice i sposobni su da ih primene. Decentralizacija zahteva stvarna ovlaenja za akciju; ne mo-raju se polagati rauni o svim svojim odlukama, ili to je jo gore traiti da se njihova odluka najpre proveri. Decentralizacija je nemogua bez poverenja u Ijude. Decentralizacija je mogua ako se potuju odluke glavnih strunjaka, iji je zadatak da prue pomo izvrnim organima. Decentralizacija razvija ideju da skup dobrihpojedinanih od-luka vredi vie nego odluke koje donosi centralni organ.
11 Pusi, E. (2002). Nauka o upravi. Zagreb: kolska knjiga. Strana 178.

Odnos drave prema obrazovanju 137 Ona zahteva da se zacrtaju opti ciljevi preduzea, da se orga-nizuje sistem i uspostavi javna kontrola. Decentralizacija moe biti ostvarena samo ako oni koji uprav-Ijaju shvate da ne mogu sauvati za sebe ovlaenja koja su preneli na svoje saradnike na niim nivoima i strukturama. Bie delotvorna samo ako se na svim nivoima prihvati odgo-vornost proporcionalno svom pravu. Decentralizacija, pre svega, afirmie rezultate rada, unapre-enje onih koji su postigli rezultate i eliminisanje pojedinaca zbog loih rezultata i nesposobnosti.12 Nije dobro ako se nepoverenje institucionalizuje, jer to blokira i ubija svaku unutranju i spoljanju inicijativu. Zalaganje za vea prava i modernizaciju lokalne samouprave kao oblika odluivanja o zajednikim potrebama i interesima do-bija sve vie na znaaju kada se govori o koli budunosti.

3. Drava i mogunosti vauerskog obrazovanja

Zalaganje za kolske vauere relativno je stara ideja; lansirali su je i naroito branili neoliberalni ekonomisti poput Fridriha fon Hajeka i Miltona Fridmana, koji su tvrdili da distribucija novca za kolstvo dotacijama uenika a ne institucija omoguuje ravno-pravnost privatnih i javnih kola, pravednu selekciju i kompetitiv-nost (takmienje) kola i uenika, raznolikih obrazovnih ciljeva, koja je potrebna za savremenu demokratiju i za ostvarivanje line slobode.13 Vaueri se sve ee pominju kao nain homogenizacije obra-zovanja i novi kanal uzlazne pokretljivosti. Sutina vauerskog sistema je da drava svake kolske godine obezbeuje porodicama koje koluju decu jedan vauer koji moe biti iskorien za upi-sivanje njihove dece u privatne kole. Tzv. arter kole" podstiu grupe roditelja, nastavnika i pripadnika odreenih zajednica da predloe nove obrasce i naine kolovanja dece. Vauerski sistem
12 Serivan-rajber, Z.2. (1973). Ameriki izazov.Zagreb: Epoha. 13 Polek, D. (2003). Zapisi iz tree kulture., Zagreb: Naklada Jesenski-Turk. Strana 207.

138 Drutvo i obrazovni kapital deluje privlano, jer na prvi pogled pomae onim roditeljima koji su izgubili veru u javni kolski sistem. Meutim, mnogi istrai-vai primeuju da samo mali deo slabije stojeih porodica dobija prednost da iskoristi vauere. Sposobnost da se on koristi zavisi od mogunosti roditelja da plate trokove putovanja koji vaue-rom nisu pokriveni. S pravom se istie da uinak vauera i ar-ter kola esto moe biti kontraproduktivan jer e oni samo uzeti ,,deo kolaa" iz javnih kola, zbog ega e one doi u jo veu krizu kad je u pitanju oprema i kvalitet obrazovanja. Bogatije po-rodice e iskoristiti vauere da upiu decu u privatne kole a to e dovesti do jo vee segregacije u kolama.14 Ivan Ili smatra da je teko definisati mogunosti primene vau-era, s obzirom na to da jo uvek nema mnogo konkretnih prime-ra."Radi toga moramo da zamislimo takvu preraspodelu drutve-nih sredstava za obrazovanje koja bi svakom graaninu pruala minimalnu ansu da se obrazuje. Obrazovanje e postati politika briga veine glasaa, samo onda kad svaki pojedinac ima tanu predstavu o obrazovnim sredstvima koja mu pripadaju - kada ima neku ideju o tome kako da ih potrauje. Moe se zamisliti neki drzavni zakon koji bi podelio drustvena sredstva za obrazovanje sa brojem dece u kolskom uzrastu i koji bi garantovao detetu koje nije iskoristilo mogunost da se obrazuje u sedmoj, osmoj ili de-vetoj godini, da e u desetoj godini moi da iskoristi sve povlasti-ce koje su se u meuvremenu nagomilale."15 Veliki deo rasprave u prilog vauerima predstavljao je kritiku uloge drave u obrazovanju: ona danas istovremeno i finansira i obezbeduje obrazovanje. Ako finansiranje obrazovanja razlikujemo prema neposred-nom primaocu sredstava, mogu se principijelno razlikovati dva naina finansiranja obrazovanja: finansiranje ponude i finansira-nje potranje. Odnos drave prema obrazovanju 5 Kod finansiranja ponude, drava neposredno finansira kolsko, visokokolsko ili obrazovno mesto. Svaka ustanova dobija sred-stva prema odreenim kriterijumima (broj uenika, studenata, apsolvenata, Uredba o kapacitetima). Kod finansiranja ponude, jasno treba razlikovati ko je nosilac kola, fakulteta i obrazovnih ustanova i ko vri obrazovanje (proizvodnja obrazovanja). To ni u kom sluaju ne mora biti drava, to mogu biti privatne kole ili samostalne javne kole. Kod finansiranja potranje, finansijska sredstva dobija uenik (roditelji), odnosno student, da bi njima finansirao kolsko, vi-sokokolsko ili obrazovno mesto i usavravanje, po sopstvenom izboru. Sredstva se namenski mogu obezbediti u vidu doznaka, u vidu obrazovnog vauera ili u vidu zajma, koje treba vratiti pod odreenim uslovima. Ovaj vid finansiranja obrazovanja jasno po-kazuje da su drzavna proizvodnja obrazovanja i drzavno finansi-ranje obrazovanja dve stvari. Ova poslednja bi, prema tome, mo-gla da otvori mogunost finansiranja kolskog mesta ili studija u inostranstvu dravnim sredstvima. Uslov za to bi, po pravilu, bilo da se radi o dravnim ili priznatim kolama i fakultetima (appro-ved schools, chatered universities). Ovaj vid finansiranja je od po-sebnog znaaja za razvoj evropskog obrazovnog trita. On jasno ukazuje da drava mora da pomogne graaninu u finansiranju njegovog obrazovanja i da mu ostavi najiru mogunost slobodne odluke u kojoj e koli ili univerzitetu, da li dravnom ili privat-nom, u zemlji ili inostranstvu, stei svoja znanja.16 Mnogi smatraju da drava iz vie razloga nije "efikasni proi-zvoa", kao i da u konkurenciji izmeu kola prevagu odnose privatne. Osim toga, istie se da su roditelji vie angaovani uko-liko sami odaberu kolu i vie se ukljuuju u obrazovanje svoga deteta, to dovodi do boljih rezultata. Dozef tiglic primeuje da pristalice ideje izvora kole, nasuprot tvrdnjama kritiara, ukazu-ju na injenicu da privatne kole ne samo to pruaju kvalitetnije obrazovanje, uz nie trokove, ve da, u stvari, podstiu jednakost.
16 Leksikon socijalne trine privrede (2005).Beograd: Fondacija KonradAde-nauer. Strana 135.

140 Drutvo i obrazovni kapital Kao argument on navodi poznata istraivanja Dejmsa Kolema-na, koji je zajedno sa svojim saradnicima pokazao da u ameri-kim dravnim kolama, u stvari, postoji mnogo vea segregaci-ja, podjednako rasna i drutveno-ekonomska, nego u privatnim kolama. Do segregacije dolazi stoga to je sistem dravnih kola, posebno osnovnih, teritorijalno zasnovan, a stambene etvrti su u stvari podvojene. Takoe se istie da su privatne kole efikasnije i kad je u pitanju obrazovanje siromanijih uenika (npr. merenje rezultata pomou testova).17 Denacionalizacija i deetatizacija kole daju roditeljima mogu-nosti za vei izbor. Ako nije potrebno dodatno plaanje, roditelji e svoju decu upuivati u dravne kole. Veoma mali broj njih e moi i hteti da poalju decu u druge kole, izuzev ako one ne bi bile subvencionisane. Slino Kolemanu, Milton Fridman smatra da su kole kojima upravlja drava neophodne za obrazovanje koje treba da bude ujedinjujua snaga. Meutim, za razliku od Kolemana, on tvrdi da privatne kole tee da poveaju klasne ra-zlike jer vea sloboda izbora kole okuplja roditelje iste klase i tako spreava meanje dece iz razliitih sredina. U sadanjim okolnosti-ma stratifikacija stambenih etvrti efikasno ograniava meanje dece iz razliitih sredina.18 Mnogi argumenti idu u prilog "denaci-onalizaciji" kole. Ljudi sa niskim dohotkom su lieni mogunosti da izdvajaju dodatne iznose za kolovanje svoje dece.
"Ako daje mnogo vanosti recimo novom automobilu, on moe, ako tedi, da sakupi dovoljno novca da kupi isti auto kao i stanovnik bolje etvrti. Da bi to uradio on ne mora da se preseli u bolji deo grada. Naprotiv, on moe stei jedan deo novca ekonomisanjem u svom kvartu. Ovo se jedna-ko odnosi na odeu, nametaj, knjige i na ta sve ne. Ali da zamislimo da siromana porodica koja ivi u sirotinjskom kvartu ima nadareno dete i da

zamislimo da su postavili visoke zahteve u vezi sa njegovim kolovanjem -zamislimo da ta porodica odvaja od usta i da tedi u ovu svrhu. Porodica e biti u veoma tekoj situaciji, sem ako ne dobije poseban tretman, ili pomo 17 ire videti: Coleman, J., Hoffer T., and Kilgori, S. (1981). Public and Private; An Analysis of High School and Beyond (Ministarstvo obrazovanja SAD, Nacio-nalni centar za statistiku). 18 Fridman, M. (1997). Kapitalizam i sloboda. Novi Sad: Global Book. Strana 141.

Odnos drzave prema obrazovanju 6

u vidu stipendije u nekoj od malog broja privatnih kola. "Dobre" privat-ne kole su smetene u bogatim kvartovima. Ova porodica e moda biti spremna da neto i potroi povrh plaanja poreza, da bi obezbedila bolje kolovanje za svoje dete. Ali nee moi da sebi priuti da se istovremeno preseli u skup kraj grada"."

Navedeni argumenti pokazuju da se ideja vauera u mnogim zemljama poela smatrati vrlo radikalnom "pa ak i antidemokratskom", zbog niza poremeaja u kolstvu. Ova ideja, kao to je uoio i Fridman, nosila je u sebi velike rizike da e porodice sa ve-im dohotkom lake doplatiti privatno kolovanje svoje dece, nego oni koji e koristiti iskljuivo vauere. Krajnja posledica uvodenja vauera dovela bi do jo veegsocijalnog raslojavanja. Oigledno je da oni koji imaju sredstva mogu da se opredele za imunija sused-stva, ili upisivanje dece u privatne kole. Izbor, dakle, ima i svoja ogranienja. Mogunost izbora postojei sistem oduzima samo si-romanima. Konkurencija postoji, ali samo za decu imunijih. Ideja vauera ima duu tradiciju u Americi nego u Evropi, gde je gotovo bila nepoznata i odbaena. Dravno tutorstvo na podruju kolstva tradicionalno se opiralo takvoj ideji. Zbog mo-nopola drave, privatne kole, kojima bi vaueri dali pravu ansu za uspeh, nikada nisu mogle konkurisati javnima, pa su dometi privatnih kola bili skromni.20 Ideja vauera postala je zanimljiva zbog velikih trokova dr-avnog kolstva koji je u prvi plan izbacila globalizacija svetskog trita. Teret i rizik kolovanja poeo se sve vie prebacivati na korisnike i potroae usluga. Drava u dananjim uslovima ne moe, a i ne eli, da izdvaja ogromne svote novca za one oblasti koje ne mogu ostvariti najveu vrednost savremenog drutva -konkurentnost. Vauer sve vie postaje popularna akcija ekono-mike kolstva. Zagovornici ideje o privatnom kolstvu smatraju da su vauceri "najelegantniji nain ruenja dravnog monopola i uspostavljanje privredne konkurencije... Danas u svetu domini19 Fridman.M. (1997). Jsto.strana 151-152. 20 Polek, D. (2003). Zapisi iz tree kulture. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. Strana 208.

6 Drutvo i obrazovni kapital raju ekonomije utemeljene na znanju. Re je o vrlo fleksibilnom, pragmatinom, mobilnom sistemu znanja i ljudi."21 Programi vauera osporavani su po nekoliko osnova. Pojedini ekonomisti tvrde da uslovi koji omoguuju funkcionisanje kon-kurencije na konvencionalnim tritima, ne postoje u obrazova-nju. Roditelji, oni posebno manje obrazovani, esto nisu dovoljno informisani niti pripremljeni da procenjuju efikasnost kola u pruanju osnovnih kvalifikacija. U stvari, problem informisano-sti je kljuni razlog za uspostavljanje nacionalnog standarda. Ima miljenja da je bolji uinak privatnih kola u stvari, varka, jer je naizgled bolji uinak rezultat selekcije: oni to svoju decu alju u privatne kole vie polau na obrazovanje i u toj injenici, a ne po onome to kole ine, treba pripisati razlike u efikasnosti (uin-ku). Takoe se zapaa da veliku ulogu igra i efekat discipline, jer privatne kole odbijaju upis ili iskljuuju uenike koji su nedisci-plinovani. Dravne kole ovo ne mogu tako lako da uine. Iako je moda tano da je uinak privatnih kola danas bolji nego uinak dravnih kad su u pitanju osobe naizgled slinog porekla, to se ne bi dogodilo ukoliko bi dolo do ekspanzije privatnih kola, po-sebno ako bi se od njih zahtevalo da prihvate sve uenike, uklju-ujui i nedisciplinovane.22 Iako mnogi kritiari vauera tvrde da bi takav program mogao da izazove vee drutveno i ekonomsko raslojavanje, pri emu bi deca imunijih i visokoobrazovanih roditelja odlazila u privatne a siromanijih roditelja u dravne, najnoviji trend u SAD je poka-zao da ideju vauera podravaju i siromaniji slojevi. To ine zbog problema nasilja, droge, oruja, slobodnog seksualnog ponaanja i svoju decu iz javnih kola ispisuju i alju u privatne, bez obzira na skromne porodine prihode. Privatne kole, uz bolji kvalitet nastave, osiguravaju i normalan ivot njihove dece. U zakljuku se moe istai da konkurencija u kolstvu podsti-e efikasnost, a mogunost izbora angaovanost. Protiv vauera su oni koji smatraju da nisu zadovoljeni uslovi za funkcionisanje
21 Polek, D. (2003). Isto, strana 210. 22 tiglic, D. (2004). Ekonomija javnog sektora., Beograd: Ekonomski fakultet u Beogradu. Strana 446.

Odnos drzave prema obrazovanju 143 konkurencije i da e zalaganje za vauersku distribuciju izazvati vee ekonomsko i drutveno raslojavanje. Dokazi o veoj efika-snosti nisu sigurni, niti sasvim potvreni. Kao kontra argument se koristi pitanje: ta e se desiti sa decom koja stvaraju probleme? Pristalice inovacija i konkurencije unutar dravnih kola i dalje smatraju da su vaueri alternativa kolovanja u budunosti. Ideje da se angauju menaderi koji bi vodili kole sve su ee. Konku-rencija izmedu menaderskih timova bi, tvrde pristalice ove ideje, dovele do boljih rezultata, jer bi njihove ideje bile zasnovane na boljim informacijama o kolama nego to ih poseduju njihovi ro-ditelji.

4. Obrazovanje kao ideoloki aparat drave

U mnogim istraivanjima, obrazovni proces se posmatra kao sloeni odnos i sukob izmeu raznih drutvenih grupa i slojeva u kojem kontrola obrazovanja zadobija posebnu vanost u raspodeli drutvene i dravne moi. Sociologiju obrazovanja u manjoj meri interesuje tehnika sa-znanja u odnosu na injenicu da kola daje legitimitet vrednostima i kulturi odredenih slojeva, skupu odreenih obrazaca pona-anja koji utie na spremnost aktera da se prilagode postojeem drutvenom sistemu putem sloene selekcije meu uesnicima iz viih, srednjih i niih klasa. Mnoga socioloka istraivanja, temelj-no su produbila znaaj odnosa izmeu ideologije, moi i obra-zovanja, izmedu oblika socijalizacije i obrazovanja. U njima se naglaava funkcija reprodukcije koja je svojstvena i obrazovnom sistemu. Klasne i slojne razlike pokuavaju se prikriti nametanjem kulturne arbitrarnosti koja stvara privid objektivnosti i neutral-nosti pedagoke prakse. Pjer Burdije je prepoznao simboliko nasilje koje kola sprovodi temeljei svoju legitimnost na kolskom monopolu, upravo onako kao to dravni monopol daje legitimitet fizikom nasilju (sili).

Unutar svoje teorije ideologije, Luj Altiser kolski sistem po-smatra kao ideoloki aparat drave, pravei razliku izmeu njega 144 Drutvo i obrazovni kapital i represivnog aparata drave. Ideoloki aparat obuhvata razne cr-kve, kole, porodicu, politiki sistem, sindikate, umetnike oblike izraavanja, sport, itd, dok represivni aparat drave ini vlada, ad-ministracija, vojska, policija, sudovi, zatvori - sve ono to pripada nadziranju i kanjavanju. kolski aparat je, po Altiseru, vodei dravni ideoloki aparat iz sledeih razloga: Svi ideoloki aparati vode istom ishodu: reprodukciji proizvodnih odnosa i eksploataciji; Svaki od njih funkcionie na specifian nain (politiki, in-formativni, kulturni, religijski, kolski); U koli se ue razne vetine i mnoge druge aktivnosti od na-une do knjievne kulture; kola osim usvajanja ovih vetina i saznanja ui i pravilima dobrog ponaanja u skladu s mjestom namenjenom nekom vriocu podele rada; moralna pravila, pra-vila graanske i profesionalne savjesti, to, jasno vam je, znai pravila potovanja tehniko-drutvene podele rada i, u krajnjoj liniji, pravila poretka koji je utvrdila vladajua klasa. U koli ui-mo dobro govoriti, dobro pisati (zapravo za kapitaliste i njihove sluge), dobro zapovjedati, odnosno (to je idealno rjeenje) dobro se obraati radnicima itd.".23 Ono to razlikuje dravni ideoloki aparat od dravnog (ugnje-takog) aparata je sledea osnovna razlika: dravni represivni apa-rat funkcionie na nasilje", dok dravni ideoloki aparat funkcionie na ideologiju". Bez obzira na svoju razliitost, razne komponente ideolokog aparata drave funkcioniu na temelju vladajue ideologije, odno-sno pravila, predstava i vrednosti to ih zagovara vladajua klasa. Tako masovni sistem vladajue ideologije, skrivajui se iza preten-zije na univerzalnost i neutralnost kolske nastave, uspeva odgajiti
23 Altiser, L. (1986). Ideologija i ideoloki aparati drave. U: Proturjeja suvre-menog obrazovanja. Flere, S. (ur.) Zagreb: RZ RKSSO. Strana 122. ,,Da bismo izloili ovu injenicu jo naunijim jezikom, rei emo da reprodukcija radne snage ne zahtjeva samo reproduciranje njene kvalifikacije nego istovremeno njene pokornosti vodeoj ideologiji, te reprodukciju sposobnosti dobrog ma-nipulisanja vodeom ideologijom koju e provoditi izrabljivai i represori s na-mjerom da ce i pomou rijei osigura prcvlast vladajue klase".

Odnos drave prema obrazovanju 7 i vaspitati pojedince funkcionalne za reprodukciju proizvodnih odnosa. Reprodukcija radne snage se osigurava putem nadnice (kapi-tal u obliku radne snage"), koja mora osigurati ne samo bioloki minimalnu zajamenu najamninu, ve i potrebe istorijskog mi-nimuma". Svakako, nisu dovoljni samo materijalni uslovi ove re-produkcije. Postavljajui pitanje kako je kapitalizam u odnosu na ranije epohe osigurao ovako razliitu kvalifikovanu radnu snagu, Altiser uoava da se reprodukcija ove radne snage ne osigurava licu mesta, ve sve vie i izvan proizvodnje kapitalistikim sistemom kolovanja i ostalim instancama i ustanovama".24 Vladajua klasa svoju vlast ne moe odrati oslanjajui se is-kljuivo na silu. Ideolokom kontrolom, ideolokim podjarmljivanjem osigurava se reprodukcija kvalifikacije radne snage. To je daleko delotvornije sredstvo za ouvanje vlasti. kola, ali i ostale drutvene ustanove (crkva i vojska, na primer) osiguravaju po-koravanje vladajuoj ideologiji. Ako pripadnici podreene klase prihvataju svoj poloaj kao normalan, prirodan i neumitan i ako ne sagledavaju pravu sutinu svog poloaja, onda e se teko su-protstaviti vladajuoj klasi i reprodukciji njene ideologije. Repro-dukcija radne snage ne podrazumeva samo reprodukciju kvalifi-kacije i vetina, ve reprodukovanje potinjenosti i niza ideolokih i dravnih aparata (kolstvo, masovni mediji, zakonodavstvo, vera itd.). Crkva je u savremenim uslovima nadomjetena obrazovnim sistemom koji reprodukuje odreene stavove i ponaanja.25 kolski aparat je postao dravni ideoloki aparat broj 1" da-kle, glavni koji je svojim funkcijama zamenio stari, vodei aparat
24 Altiser, L. (1986). lsto, strana 122. 25 kola je danas zamenila crkvu u ulozi vodeeg ideolokog aparata drave. Udruena je sa porodicom upravo kao to je nekad crkva bila udruena s njom. Moemo stoga potvrditi da je kriza, duboka kao nikad pre, zbog koje ce klimaju skolski sistemi u manjim dravama esto povezana s krizom (najavljenom jo u manifestu) koja poprima politiko znaenje, isto kao to je uvjerljivo miljenje da kola (i binom kola porodica) predstavlja ideoloki aparat drave na vla-sti. Aparat koji igra odluujuu ulogu u reprodukciji proizvodnih odnosa jed-nog naina proizvodnje ije postojanje ugroava svjetska klasna borba" Altiser, L(1986)./sro, strane 137-138.

146 Drutvo i obrazovni kapital drave crkvu. Po miljenju Altisera, par crkva porodica, za-menjen je parom kola porodica. ,,U ovom konceptu postoji, meutim, ideoloki aparat drave koji ima lijepu i dobru glavnu ulogu; iako se ne uje njegova glaz-ba toliko je tiha! Rije je o koli."26 Osnovna slabost Altiserovog stanovita je u tome to kolu i kulturu razmatra iskljuivo kroz klasne odnose. Ipak, njegove kri-tike analize ideolokih aparata su plodonosne i u velikoj meri bile znaajne da doe do preorijentacije u prouavanju kole.