Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Marketing u turizmu

Igor Kovačević, asistent

Email:igor@ekof.bg.ac.rs

1
Teorijsko metodološki aspekti izučavanja marketinga u turizmu

2
 Šta je marketing?

Marketing je organizaciona i poslovna funkcija za kreiranje,

komuniciranje i isporučivanje vrednosti potrošaču i upravljanje
odnosima sa potrošačima, i to na načine koji su korisni za preduzeće
kao celinu i stejkholdere (AMA)

Skup svih aktivnosti koje preduzeće ima na tržištu

POTROŠAČI / TURISTI i njihove POTREBE I ŽELJE su jedinica
posmatranja

3
 Aspekti posmatranja marketinga

1.Ekonomski proces
2.Poslovna funkcija
3.Poslovna koncepcija
4.Naučna disciplina

1. Marketing kao ekonomski proces dovodi u vezu proizvodnju i

potrošnju.

-Uloga: omogućava kretanje roba/usluga od mesta proizvodnje do

mesta potrošnje

-Da bi se izbegli tržišni neupsesi, proces (proizvodnja) započinje

istraživanjem tržišta 4
 Aspekti posmatranja marketinga

1. Marketing kao ekonomski proces - nastavak

-Efikasniji proces razmene

-Uslovi efikasne razmene:

-Mora da postoje barem dve strane
-Da svaka strana ima nešto od vrednosti za drugu stranu
-Da je svaka strana sposobna da komunicira i isporuči
-Da je svaka strana slobodna da prihvati ili odbije
-Da svaka strana veruje u korisnost razmene

5
 Aspekti posmatranja marketinga

2. Marketing kao poslovna aktivnost

- Obuhvata sve neophodne aktivnosti da se identifikuje, anticipira

i zadovolji tražnja

- Usmerava aktivnosti ka potrošaču radi ostvarenja ciljeva

(zadovoljna tražnja)

- Omogućava reagovanje na tržišne promene

- Cilj: kreiranje ekonomski koristi koje obezbeđuju vrednosti i

satisfakciju za potrošače

6
 Aspekti posmatranja marketinga

3. Marketing kao poslovna koncepcija

-Stav menadžmenta prema ulozi koje preduzeće ima u privredi i

društvu

-Označava usmerenost ka zadovoljavanju identifikovanih potreba

potrošača uz ostvarenje profita (cilj poslovanja)

-Marketing započinje i završava se potrošačima

7
 Aspekti posmatranja marketinga

3. Marketing kao naučna disciplina

-Istraživanje poslovnih aktivnosti koje omogućuju efikasnost i

efektivnost razmene i povezivanje proizvodnje i potrošnje

-1905 i 1910 (akademski priznata disciplina )

8
 Marketing u turizmu
Svoju primenu marketing je našao i u turizmu

-Visok nivo i dinamika razvoja do 2000.

-Stagnacija i blagi rast do 2008.
-Opadanje 2008 – 2010
-Blagi rast 2010-2015

2000 – turistički promet = 687 miliona turista i $ 475 mlrd

2009 – turistički promet = 880 miliona turista i $852 mlrd
2015 – turistički promer= 1.065 million turista i $987 mlr

-Prosečna godišnja stopa rasta turističkog prometa

2000 – 2010 – 3.5%
2010 – 2020 – 3.3%

70% ljudi u svetu se danas uključuje u turistička kretanja 9

 Marketing u turizmu

Srbija

Turistički promet (u hiljadama turista)

2008 – 646
2009 – 645
2010 - +6%
2015 - +8%

Turistički promet (milionima $)

2008 - 944
2009 – 865
2015 – 1.000

10
 Marketing u turizmu

Specifičnosti turizma utiču i na specifičnosti marketinga u turizmu

Marketinga u turizmu doprinosi procesu razmene na turističkom

tržištu

11
 Marketing u turizmu kao naučna disciplina

-Sektor usluga dobija sve više na značaju

-Značaj se ogleda kroz: zapošljavanje radne snage, rast društvenog

proizvoda, rast nacionalnog dohotka

-Šansa za zemlje u razvoju? Da/ne? Srbija?

- Nakon II svetskog rata Marketing u turizmu se počinje tretirati kao

naučna disciplina

-Iako mlada uspeva da se nametne

-Integracija savremenih fenomena

12
 Marketing u turizmu kao naučna disciplina

- Nakon II svetskog rata značajan broj naučnih radova

-Omasovljavanje turističkih kretanja i uticaja turističke potrošnje

- period 30tih – utrđivanje računovodsvetnih uticaja turizma ali i

utvrđivanje pojma turizma

-Period 50tih – definisanje pojma turizma, turiste i sličnih pojmova

-U naučnom smislu, dominantne su turističko razvijene zemlje

13
 Marketing u turizmu kao naučna disciplina

- 1971.
- 1975.
- 1976.

- od perioda 80tih – veliki broj radova

-Marketing menadžment u turizmu dobija na značaju kao

planiranje, organizovanje i kontrola marketing aktivnosti preduzeća
u turizmu i turističkih destinacija

14
 Obuhvat marketinga u turizmu

Marketing u turizmu obuhvata:

-situacionu analizu tj. analizu eksternog i internog okruženja

-definisanje misije, ciljeva i smernica
-utvrđivanje globalnih i pojedinačnih strategija za marketing miks
-dizajniranje organizaovanosti i razvoj sistema podrške
-kontrolu i reviziju svih aktivnosti na različitim nivoima.

15
 Osnove marketinga u turizmu

Osnove marketinga u turizmu:

-Zadovoljstvo potrošača
-Kontinuitet
-Fazni pristup
-Istraživanje
-Međuzavisnost

16
 Specifičnosti usluge u turizmu

Turizam se posmatra kao osnovna uslužna delatnost i važan deo

tercijarnog sektora

Kao radno intezivna delatnost pozitvno utiče na zapošljavanje

Specifičnosti usluge kao turističkog proizvoda:

-nematerijalizovana
-neopipljiva
-ne može se preprodavati
-ne može se skladištiti
-ne može se transportovati
-poklapanje procesa proizvodnje i potrošnje
-heterogenost
17
 Menadžment kompanija u turizmu

Elementi menadžmenta uslužnih preduzeća:

-tržišni segment (kao polazna tačka; s kim?)

-koncept (koristi koje pružama; šta?)
-sistem distribucije (osoblje)
-imidž (kreiranje slike)
-okruženje u kom posluje

18
 Definisanje marketinga u turizmu

Definicija marketinga u turizmu: sistematsko prilagođavanje

poslovne politike turističkih preduzeća i turističke politike na
lokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, sa
ciljem optimalnog zadovoljenja potreba određenih grupa turista i
ostvarenja profita.

Sinergetski efekti kroz koordiniranu akciju na makro i mikro nivou

-Makro nivo – interesi preduzeća

-Mikro nivo – interesi društva

-ppp

19
 Marketing u turizmu – makro i mikro nivo

Turistička politika na makro nivou odražava:

-Uticaj na turistički razvoj

-Stepen upliva javnog sektora u donošenje politka razvoja
-Izvore moći

20
 Aspekti posmatranja turizma

Aspekti posmatranja turizma:

-ekonomski turizam uslovljava ili je uslovljen

-sociološki (direktno ili indirektno) značajnim
-psihološki brojem uticaja različizih priroda
-kulturni
-politički

-Ekonomski efekti se smatraju najznačajnijim ali i integrišućim

faktorima ostalih aspekata

Turizam je raznorodna privredna delatnost koju čine različite

privredne i neprivredne delatnosti, a koje sve zajedno učestvuju
zadovoljenju turista 21
 Razvoj teorje o turizmu

Zbog velikog značaja ali i specifičnosti turizam se počinje nazivati

industrijom

Industrija gostoprimstva
Industrija slobodnog vremena

22
 Društveni uticaj turizma

Koncept “društvenih troškova turizma”

-Nastaje iz potrebe za što preciznijim utvrđivanjem karaktera

posledica njegovog razvoja

Koncept “eko turizma”

Koncept “održivog turizma”

23
 Održivi turizam

Koncept “održivog turizma”

Održivi turizam zadovoljava potrebe sadašnjih turista i destinacija, u
isto vreme štiteći potrebe i kreirajući uslove za buduće generacije
turista

- Kontinuelan proces

- Tri stuba održivog razvoja: ekonomska održivost

socijalna održivost
održivost životne sredine

Međuzavisni
Pozitivno utiču jedan na drugog
Mogu biti i suprostavljeni
24
 Održivi turizam

Koncept “održivog turizma” – elementi planiranja

Procesi, elementi i pricipi održivog razvoja turizma su primenljivi i

zajednički za sve oblike turizma i u svim tipovima turističkih destinacija

Utvrđivanje pravca razvoja: veći broj strana od interesa, dugoročnost,

lokalni i globalni uticaje

- Kreiranje pristupa: definisanje svih uticaja na troškovnom principu,

smanjivanje rizika, koncept životnog ciklusa, funkcionisanje
alternativa,ograničenja

- Kontinuitet: prilagođavanje promenama, kontinuirano praćenje

- Ciljevi: ekonomska isplativost, socijalna jednakost, biološka različitost

25
 Eko turizam

Koncept “eko turizma”

Odgovorno putovanje i boravak u prirodnom okruženju na način

kojim se vrši očuvanje životne, prirodne sredine i dobrobit lokalnog
stanovništva

Principi
minimiziranje efekata

kreiranje svesti o životnoj sredini i kulturi

pozitivna iskustva za turiste/posetioce i lokalno stanovništvo

kreiranje direktnih finansijskih koristi

26
 Eko turizam

Karakteristike eko tura

- Ističe atrakcije destinacije
- Jedinstven
- Integriše elemente destinacije
- Teži jedinstvenom doživljaju
- Vrednost za novac
- Bezbednost i zaštita
- Interpretacija elemenata
- Poruka
- Male grupe
- Laka komunikacije
- Upoznavanje turiste
- Zaštita lokalnih resursa i
elemenata
27
 Društveni marketing u turizmu

-Smatra se poslednjom etapom razvoja marketinga

-Cilj je zadovoljenje potreba i želja potrošača uz ostvarenje profita i

društvenih ciljeva

Dve dimenzije:

-Kontinuirano istraživanje tržišta

-Fokus na potrošače ali i društvo kao celinu

Ključna pitanja:
-veliki broj faktora koji utiču na okruženje
-očuvanje i unapređenje resursa
-regionalni aspekti razvoja i ravnomerni razvoj
-uvođenje standarda 28
 Menadžment u turizmu

Menadžment je sposobnost da se poslovi obave sa i uz pomoć

drugih ljudi

Funkcije menadžera:

-Planiranje
-Organizovanje
-Donošenje odluka
-Komniciranje i stimulisanje
-Kontrola

Nivoi: CEO – Strateški nivo – Srednji nivo – Operativni nivo

29
Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Marketing u turizmu

Igor Kovačević, asistent

Email:igor@ekof.bg.ac.rs

30