VISOKA TURISTIČKA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
NOVI BEOGRAD

MENADŽMENT HOTELSKIH I
RESTORANSKIH PREDUZEĆA
PRVI DEO
Mr Georgi GENOV predavač
qZa pripremu polaganja prvog kolokvijuma iz
predmeta,, MENADŽMENT HOTELSKIH
PREDUZEĆA”
studenti koriste :
- Prezentaciju
- Predavanja
- Vežbe
 Šta je to menadžment?

• Menadžment je proces oblikovanja,

usmeravanja i usklađivanja svih činioca
proizvodno - uslužnog programa u kome
pojedinci, radeći zajedno u preduzeću,
efikasno ostvaruju odabrane ciljeve kroz
izvršavanje četri glavne funkcije:
• planiranja,
• organizovanja,
• vođenja i
• kontrole.
 Osnovna definicija hotelskog
preduzeća

• Hotelsko preduzeće je pravno lice, koje obavlja

ugostiteljsko - hotelijersku delatnost na tržištu, radi
sticanja profita i realizacije vlastitih postavljenih ciljeva.
 DEFINICIJA (DEFINISANJE) HOTELSKOG
MENADŽMENTA

• Pod hotelskim menadžmentom se podrazumeva uopšteno

upravljanje hotelskih preduzeća.
• Hotelski menadžment se bavi oblikovanjem, organizovanjem
,vođenjem i razvojem jednog hotelskog preduzeća.
TRENDOVI KOJI ĆE POVEĆATI ILI SMANJITI
POTREBE ZA HOTELSKIM KAPACITETIMA
faktori koji uključuju rast slobodnog vremena,
razvoj sopstvenog koncepta zadovoljstva,
rast u neograničenom prihodu,
trend prema manjih porodicama,
promene u poslovnim putovanjima i
širenje putovanja kao iskustva.
Ekonomski i politički trendovi :
kao što je javna odgovornost, troškovi osiguranja, gradnja,
vrednost evra u prekookeanskim zemljama, cene benzina,
sigurnost od slučajne opasnosti tokom putovanja, i
zakonodavstvo.
 RAZVOJ TRENDOVA KOD TRAŽNJE

Kada se posmatra strana tražnje mogu se zapaziti

veoma različitI TRENDOVI.To su pre svega :
• Trend sve kraćih putovanja a, sve češćih putovanja,
• Rastuči nivo očekivanja kod gosta
• Smanjena želja za rizikom tokom putovanja
• Ttrend za jeftinim putovanjem,
• Povećana potreba za doživljajima tokom putovanja
• Promene se dešavaju i u poslovnom turizmu posebno u
oblasti dnevnog i kongresnog turizma
• Sve veća diferencijacija i individualizacija zahteva
• Veliko turističko iskustvo
 RAZVOJ TRENDOVA NA STRANI PONUDE
JE PRE SVEGA OBELEŽEN KROZ :

• Preticanje ponude, ponuda se razvije i spremi pre nego

tražnja.
• Sa takozvanom ,,naprednom ,, koncentracijom sa većim
firmama,
• Težnja biznis - hotelijera ka "odmor"-hotelijerstvu gde se
pokušava napraviti još jedan oslonac,
• Aktivnosti hotelskih kompanija u oblasti TAJM ŠERINGA,
• Sve veće razdvajanje kapitala i menadžmenta.
 OSNOVNA PODRUČJA PROMENA U
POSLOVNOJ ORIJENTACIJI HOTELSKIH I
RESTORANSKIH PREDUZEĆA

1.Orijentacija na međunarodno poslovanje

2.Prilagođavanje svih aktivnosti preduzeća zahtevima tražnje i

upšte tržišnim tendencijama
 1. Orijentacija na međunarodno poslovanje

• 1. Orijentacija na međunarodno poslovanje svojstvena je

svakom preduzeću u turizmu, bez obzira na njegovu veličinu ili
područje aktivnosti. Bilo da je samo potencijalno ili pretvoreno u
stvarne aktivnosti na tržištu, to svojstvo proizlazi iz definicije
turiste i turizma kao društveno - ekonomske pojave.
Mera pretvaranja tog potencijala u efektivne akcije, odnosno
angažovanja u međunarodnom poslovanju, određena je pre
svega tržišnim tendencijama koje podstiču putovanja, a onda i
brojnim drugim eksternim, kao i internim faktorima.
2. Prilagođavanje svih aktivnosti preduzeća
zahtevima tražnje i upšte tržišnim
tendencijama podrazumeva:

- proširivanje asortimana usluga

- unapređenje tehnologije u funkciji
poboljšanja kvaliteta usluga
- uvođenje kompjuterske tehnologije
- organizacione promene-horizontalno i vertikalno
- znaćajno poboljšanje u domenu prodaje
HOTELSKA PREDUZEĆA U PROCESU
GLOBALIZACIJE POSLOVANJA
Navedeni opšti pristup u literaturi o promenama u poslovnoj
orijentaciji preduzeća, vezan za faze njegovog prerastanja od
domaćeg ka globalnom i za poslovno ponašanje na tržištu,
prvenstveno se odnosi na proizvodne, a zatim i na uslužne
firme. Kada je reč o uslužnom preduzeću, navode se
odgovarajuće razlike u odnosu na proizvodno i najvećim delom
primenjuje isti prilaz tim fazama i poslovnom ponašanju.
Međutim, kod hotelskih preduzeća, a i restoranskih, pa
delimično i putničkih agencija, neophodan je kompleksniji
pristup ovim pitanjima. To posebno važi za hotelska preduzeća
i njihovu ulogu u procesu globalizacije, tj. internacionalizacije
poslovanja. Stoga je potrebno da se detaljnije razmotre ova
pitanja i ukaže na sledeće:
1.Internacionalizacija i globalizacija podrazumeva poslovne
aktivnosti u drugim zemljama
2.Tražnja na globalnom planu za uslugama i proizvodima
hotelskih i restoranskih preduzeća
1.Poslovne aktivnosti u drugim zemljama

PRVO hotelska tražnja se kreće ka ponudi

DRUGO uključivanje turoperatora na tržištu tražnje

TREĆE udruživanje hotelskih i restoranskih preduzeća u

saveze i udruženja po raznim osnovama
 2.Tražnja na globalnom planu za uslugama i
proizvodima hotelskih i restoranskih preduzeća
Globalno preduzeće nije ono koje ima samo prodaju, investicije i
ostale poslovne operacije u drugim zemljama - potrebna je i
globalna tražnja za njegovim produktima (proizvodima ili
uslugama), globalna konkurencija i tržište uopšte. Otuda je teško
naći primer „čistog" globalnog preduzeća. Ali, zato sve veći broj
preduzeća ispoljava mnoge ili većinu odlika globalnog poslovanja.
Tipičan primer takvih preduzeća u hotelijerstvu su međunarodni
hotelski lanci. Najveći i najpoznatiji među njima su ili
multinacionalna (intemacionalna) ili u mnogirn elementima,
globalna preduzeća, sa policentričnom i regiocentričnom
orijentacijom, uz prisustvo i elemenata geocentrične (svetske)
orijentacije. U svakom slučaju, međunarodni hotelski lanci su
veoma intezivno uključeni u procese internacionalizacije i
globalizacije poslovanja tokom poslednjih tridesetak godina, sa
izrazitim težnjima da takvu tendenciju zadrže i u narednom
periodu. Istovremeno, oni su značajan faktor u pomenutom
uključivanju manjih i uopšte domaćih (nacionalnih) hotelskih
preduzeća u međunarodno poslovanje i to putem odgovarajućih
aranžmana, razvoja pojedinih marki u određenim zemljama ili
regijama i na druge načine.
 FAKTORI FORMIRANJA HOTELSKIH
LANACA
• Nastanak i razvoj međunarodnih hotelskih lanaca bili su
uslovljeni delovanjem brojnih faktora. Mada nisu delovali
simultano, ti faktori su ipak u neposrednoj vezi. Stoga je
teško oceniti koji su faktori imali najveći uticaj - njihove
kombinacije razlikuju se u konkretnim slučajevima, tj. u
formiranju konkretnih hotelskih lanaca međunarodnih
razmera. Ipak, oni mogu da se grupišu, kako bi se
obuhvatili najvažniji. U tom cilju, najbolje je poći od samih
lanaca: tada se svi faktori njihovog nastanka i daljeg
razvoja mogu podeliti na dve osnovne grupe - vodeći
računa da među njima postoji neposredna veza - i to na:
1.) Eksterne faktore i
2.) Interne faktore
 EKSTERNI FAKTORI FORMIRANJA
MEĐUNARODNIH HOTELSKIH LANACA
Eksterni faktori obuhvataju opšte okolnosti
koje su pogodovale nastanku i širenju
međunarodnih hotelskih lanaca. Pored
ostalih, takve okolnosti koje su posebno
uticale na pojavu ovog oblika hotelskih
preduzeća, bile su:

a.) ekspanzija tražnje za hotelskim uslugama u svetu i

b.) potreba da se ubrza razvoj u pojedinim regionima.

 EKSTERNI FAKTORI

a.) Ekspanzija tražnje za hotelskim uslugama u svetu

1. Turistička putovanje

2. Poslovna putovanja
 A.1.Najvažniji pokretački faktori
trurističkog putovanja:

- rast diskrecionog dohotka,

- rast životnog standarda,
- povećanje slobodnog vremena i
- porast urbanizacije i motorizacije
 A.2. Poslovna putovanja su zasnovana
više strukturom ekonomskih aktivnosti
nego rastom društvenog proizvoda

• Prva faza - poslovna putovanja na lokalnom nivou

• Druga faza - kompanije se okreću međunarodnom tržištu
(kongresi,simpozijumi savetovanja)
• Treća faza - razgranatost kompanijskih jedinica i poslova u
međunarodnim okvirima.
Marginalni porast poslovnih putovanja u odnosu na drugu
fazu uslovio je da se prilagodi hotelska industrija novim
zahtevima poslovnih ljudi
- Izgradnjom posebnih apartmana
- Formiranjem hotelskih klubova
- Politikom cena
 INTERNI FAKTORI FORMIRANJA
MEĐUNARODNIH HOTELSKIH LANACA
Svako hotelsko preduzeće potencijalno
preferira za međunarodnim poslovanjem
• Opredeljeni su interesima konkretnog preduzeća
• Interni faktori opredeljuju početak međunarodnog
poslovanja i uveka su rezultat strategijskog pristupa koji
mora da obuhvata tržišne (marketing / potrošač) i
organizacione aspekte
• Kvalitet usluga
• Efikasnost
 DEFINICIJA HOTELSKIH LANCA

• To su hoteli nacionalnih ili internacionalnih hotelskih

društava odnosno konpanija, njihove pravne forme su
različite kao i forme upravljanja ali zato imaju jednu
jedinstvenu koncepciju sve u smislu sleđenja jedne
marke (brenda).
 PREDNOST LANAC - HOTELIJERSTVA:
• Razmišljanje da je ekonomski interes je primaran ima
prednost.
• Poslovni rizik može se raspodeliti u lancu.
• Zbog veličine preduzeća postoje mnogobrojne prednosti
racionalizacije u odnosu na individualne hotele.
Standardizacija kvaliteta usluga je lakše izvodljiva nego
kod individualnih hotela. Samim tim je i produktivnost bolja
što naravno dovodi finansijsku prednost.
• HOTELI iz lanca imaju na raspolaganju stepenovani
menadžment (Top-, Middle-Lower-management), koji je u
stanju da preraspodelom rešava menadžmentske zadatke.
 NEGATIVNE POJAVE KOD HOTELSKIH
LANACA :

• Kruta hijerarhija može izazvati poteškoće,

• Gubitak na individualnosti povezan sa nedostatkom lične
atmosfere u hotelu,
• Opasnost negativnog transfera imidža između hotela
jednog lanca.
RAZVIJENOST I VRSTE MEĐUNARODNIH
HOTELSKIH LANACA

• Dobrovoljni lanci/udruženja
• Korporativni lanci
• Upravljačke kompanije( kompanije za menadžment)
 DOBROVOLJNI HOTELSKI LANCI

• Ova grupa hotelskih preduzeća najčešće zasniva svoju

aktivnost na pružanju usluga globalnog marketinga i
rezervacija nezavisnim hotelima i korporativnim lancima,
naročito onima nacionalnog karaktera. Alternativni i
često upotrebljavani naziv im je „konzorcijumi". U osnovi
se radi o dobrovoljnom udruživanju grupe nezavisnih
hotela ili nacionalnih lanaca koji traže međunarodnu
klijentelu i uključuju se kroz navedene aktivnosti u procese
globalizacije hotelskog poslovanja.
 KORPORATIVNI HOTELSKI LANCI

• Korporativni lanci se idetifikuju po jakoj marki (markama)

hotela - kvalitet, cena,način pružanja usluga)
• Markom ili markama mogu da upravljaju sami ili angažuju
kompanije za menadžment
• Najveći korporativni lanci razvijaju više marki
Osnovne aktivnost dobrovoljnih
hotelskih lanaca
1.Prodaja i rezervacioni sistem
2.Oglašavanje i ostale promotivne aktivnosti
3.Saradnja sa aviokompanijama i turoperatorima
4.Ostale usluge dobrovoljnih lanaca
Savetodavne,poboljšanje standarda,pomoću podizanju
kategorije hotela,pomoć u obuci,
 KOMPANIJE ZA MENADŽMENT

• Visokostručne kompanije koje upravljaju različitim

markama hotela korporativnih lanaca ili njihovim
delovima, (često datim u franšizu), zatim svojim
markama, kao i nezavisnim hotelima (hotelima van
lanaca) koji nemaju sopstvenu marku.
• Dobar broj ovih kompanija ima akcijski kapital (equity) u
hotelima (drugih preduzeća) kojima upravljaju.
 OSNOVNI NAČIN DOSADAŠNJEG RASTA I
RAZVOJA MEĐUNARODNIH HOTELSKIH
LANACA

• Oblici i metodi rasta međunarodnih hotelskih lanaca ne razlikuju

se od uobičajenih za transnacionalne korporacije. Korišćena su
dva osnovna načina:
• direktno investiranje kroz formu izgradnje novih objekata,
uključujući i zajednička ulaganja sa domicilnim partnerima, kao
i kroz akvizicije i
• ugovorni i drugi aranžmani kojima se obezbeđuje kontrola
poslovnih operacija i plasman u drugim zemljama, a među koje
spadaju pre svega franšizing i ugovor o upravljanju
(menadžmentu), a zatim i drugi oblici sa konzorcijumima,
odnosno dobrovoljnim lancima kao najpoznatijim primerom.
Svi ovi oblici pomenuti su u opisu aktivnosti korporativnih i
dobrovoljnih lanaca i kompanija za menadžment. Navedena
podela na dva osnovna načina rasta zasnovana je na
kombinovanju više kriterijuma koji inače služe za ocenu oblika
poslovanja preduzeća na međunarodnom tržištu.
 FRANŠIZING

Franšizom primalac franšize franšizant,samostalni trgovac ili

preduzetnik, priznaje davaocu franšize franšizeru direktnu ili
inirektnu naknadu prava da određene proizvode i ili usluge
plasira korišćenjem imidža,imena,zaštitnog znaka,opreme
obeležja,simbola ili drugih zaštitnih prava franšizera,kao i
njegovih tehničkih i proizvodnih iskustva,vodeći računa o
sisistemu organizacije i marketinga koje je franšizer razvio,pri
čemu franšizer s jedne strane garantuje franšizantu pomoć i
savet,s druge strane kontroliše održavanje svoje poslovne
koncepcije i njeno sprovođenje putem instrukcija.
 Vrste franšizinga
• Franšizing poslovnog formata
Celokupan poslovni odnos između davaoca i primaoca
franšize:priizvod-usluga,marku, strategiju marketinga,kontrolu
kvaliteta
• Investicioni franšizing
Nadoknada koju primaoci franšize plaćaju paušalno ili po sobi
za ulazak u sistem franšizera
- troškove investicija-inicijalnu osnovnu cenu franšize (troškovi
izrade feasilibity study izvodljivosti franšizinga)
- troškovi operacije nadoknade za rezervacije oglašavanje
 Franšizing kao strategija razvoja

• Franšiza se hotelskim lancima nudi kao strategija

sprovođenja politike brenda gde nema investicija u sopstveni
hotel već se nudi kompletan paket usluga.
• Hotelski lanci koriste franšizu da bi osigurali dugoročnu
ekspanziju.
• Kod FRANŠIZE radi se o VERTIKALNOJ kooperativnoj
formi, gde davalac franšize (hotelski lanac) i korisnik franšize
(vršilac dužnosti) sklapaju ugovor kojim su regulisani odnosi
(prava i zaduženja) za obe strane. U centru pažnje franšize je
takozvani PROIZVODNI PROGRAM u koji su uključeni i
davalac i korisnik franšize.
 Obaveze davaoca franšize
· sprovođenje i pomaganje poslovnig plana, izgradnja i sređivanje,
· snabdevanje sa robom, opremanje ili upućivanje na dobavljače sa
odgovarajućim uslovima
· poslovni Know How (kontrola, računosvodstvo, analiza mesta,
ispitivanje tržišta, odnosi sa javnošću, reklama, proces prodaje,
personal, planiranje i školovanje),
· ustupanje sistema sa njegovim "upustvima za korišćenje"
(poslovna knjiga),
· dozvola i obaveza za korišćenje obeležja proizvoda ,firme i
brenda,
· razvoj markentiškog koncepta,
· motivacija korisnika franšize.
 Obave korisnika franšize

· pripravne nekretnine ili kapital,

· pripravan personal,
· poslovna inicijativa i lični angažman kod upravljanja
hotelom,
· preuzimanje rizika i obavezan promet,
· preuzimanje i plaćanje radnog paketa zaključno sa
opremanjem hotela,
· obaveza održavanja kvalitativnih standarda,
· plaćanje obaveza,
· periodično izveštavanje,pravljenje poslovnog
preseka.
 AKVIZICIJE
• Pod akvizicijom se podrazumevaju svi oblici sticanja, tj.
povezivanja (spajanja) i preuzimanja. preduzeća u
međunarodnom hotelskom poslovanju. Kako je reč o
kupoprodajnoj osnovi, ovaj oblik rasta i razvoja
međunarodnih hotelskih Ianaca (zajednička ulaganja),
može da se označi kao oblik direktnog investiranja u
inostranstvu.

• Prvi između avio kompanija i međunarodni hotelskih lanaca

• Drugi,između preduzeća iz ostalih privrednih delatnosti i
hotelskih lanaca
• Treći,između međunarodnih hotelskih lanaca međusobno
 ZAJEDNIČKA ULAGANJA
• Ovaj oblik direktnog investiranja takođe je često korišćen u ekspanziji
međunarodnih hotelskih lanaca, pre svega na nova i perspektivna područja,
sa osnovnim ciljem da se poveća učešće na globalnom tržištu i steknu
konkurentske prednosti u tim relacijama. Polazište je u pogodnostima
zajedničkog ulaganja za međunarodno hotelsko preduzeće i njegovog
domicilnog partnera. Na bazi prethodno obostrano definisanih ciljeva, te
pogodnosti ukratko mogu da se svedu na kombinovanje karakteristika obe
firme kako bi se rasporedila tri osnovna elementa: ulaganja, rizik i koristi.
Međunarodni hotelski lanci koristili su razne varijante zajedničkih ulaganja,
najčešće diktirane zakonskim i drugim uslovima u konkretnoj zemlji. U
mnogim zemljama su zajednička ulaganja jedini legalni oblik direktnog
(stranog) investiranja. Varijante su, zavisno od toga, išle od klasičnih
ugovornih formi do složenijih oblika sa uključivanjem ugovora o franšizingu,
menadžmentu i sl., osnivanjem za-jedničkih preduzeća koja će biti nosioci
ovih ulaganja i kroz druge oblike.
 FORMIRANJE HOTELSKIH KLUBOVA I
OSTALI OBLICI PRILAGOĐAVANJA
OBJEKTA I USLUGA PREDUZEĆA
• Najvažniji trendovi koji su u ponudi hotelskih preduzeća mogu
da se grupišu u pogledu namene i sadržaja i veličine
objekata. Obe grupe istovremeno su protkane odgovarajućim
promenama kvaliteta usluga, odnosno njegovom poboljšanju i
prilagođavanju vrsti ho-telskog objekta.
 (a) Namena i sadržaj objekata.-
Ova grupa je složena i može dalje da se deli na odgovarajuće podgrupe. Ona
je u osnovi vezana za nastojanja hotelskih preduzeća da adekvatno odgovore
zahtevima relevantnih segmenata tražnje, ali i da kroz aktivan i kreativan
odnos utiču na stvaranje novih proizvoda (usluga) koje će potrošači prihvatiti.
Najvažnije promene u ovom pogledu su:
1. Formiranje i razvoj hotelskih klubova.- Koncept odmora uz more, pesak i
sunce dobrim delom je prevaziđen pravom lepezom novih zahteva turističke
tražnje koji su masovnije počeli da se ispoljavaju krajem početkom 80-ih
godina, pre svega u Evropi. Više faktora uslovilo je takvo ponašanje tražnje, a
hotelska preduzeća reagovala su, između ostalog, razvijanjem nove ponude ili
novih sadržaja u postojećim objektima. Napuštanje pomenutog koncepta
odmora nepovoljno se odrazilo pre sbega baš na hotelsko poslovanje, jer se i
ono sa klasičnom ponudom do tada uklapalo u takav koncept. „Pobuna" protiv
klasične pansionske usluge u hotelu vodila je ka zahtevima da se obezbedi
maksimalna dnevna sloboda u ak-tivnostima gostiju i uvažavaju njihovi sve
raznovrsniji i sve dinamičniji zahtevi. To je vodilo nizu novih smeštajnih oblika:
turističkih naselja, kamping smeštaja, timesharing-a, zatim smeštaja vezanog
za nautički turizam i raznih drugih.. Resort objekti i centri, Hoteli namenjeni
održavanju raznih skupova (konvencija).- Luksuzni i jeftini (budget) hoteli.-
U takvim uslovima nastao je i koncept hotelskog kluba, čiji je začetnik bio Club
Mediterranee, danas veliki francuski korporativni lanac i istovremeno, veliki
organizator putovanja.
 (b) Veličina objekata.-
• Svi do sada navedeni i izračunati podaci pokazuju da u
svetskom hotelijerstvu preovlađuju manji objekti, a da
su mnogi od njih tzv. familijarnog (porodičnog) tipa sa
samo nekoliko soba. Manjim hotelima operišu i neki od
najvećih korporativnih lanaca (Best Western, Forte Plc),
tnnogi drugi korporativni lanci, kao i najveći broj vodećih
kompanija za menadžment i dobrovoljnih lanaca.
 VREMENSKI ZAKUP (TIMESHARING) I
OSTALI OBLICI IZNAJMLJENOG SMEŠTAJA

• Koncept timesharinga i uopšte, iznajmljivanja stambenih

jedinica (kuća, stanova, apartmana) za provođenje odmora,
nastao je kao rezultat prilagođavanja ponude onim zahtevima
turističke tražnje koji su je udaljavali od klasičnog i
tradicionalnog boravka pansionskog tipa. Po dimenzijama koje
je ubrzo dobio, timesharing se može nazvati pokretom, isto kao
i (svojevremeno) naturizam i drugi oblici ispoljavanja zahteva
tražnje za što većom slobodom u izboru načina i organizacije
provođenja odmora i slobodnog vremena uopšte.
• Holloway, jedan od najpoznatijih autora iz oblasti poslovanja u
turizmu, određuje timesharing kao šemu po kojoj se jedan
apartman ili kuća prodaje nekolicini suvlasnika od kojih svaki
tom kupovinom stiče pravo korišćenja smeštaja za određeni
period u toku godine - od jedne do nekoliko nedelja - s tim da
se ukupan period precizira ugovorom i može biti 5,10, 20, 30 ili
više godina.
• Osnovna cena smeštaja zavisi od dužine vremena (broja
godina) na koji je kupljen, ali i od doba godine, tako da je
nedelja dana npr. u julu ili avgustu znatno skuplja nego u
drugim mesecima. U zimskim turističkim centrima cena je
naravno najviša u odgovarajućim zimskim
mesecima.Kupovinom vremenskih deonica - jedne ili više
nedelja za određeni broj godina - najčešće se stiče vlasništvo,
odnosno suvlasništvo nad odgovarajućim smeštajem. U tom
slučaju se upravljanje takvim objektima vrši kroz neku od
akcionarskih formi. Međutim, postoji i varijanta timesharing-a po
kojoj kupac samo zakupljuje smeštaj, odnosno stiče pravo
njegovog korišćenja na opisani naćin. Upravljanje je tada u
nadležnosti investitora kao vlasnika objekta, koji to najčešće
prenosi na neku kompaniju za menadžment. Obe osnovne
varijante timesharing-a - vlasnička ili sa klasičnim zakupom -
imaju u praksi više podvarijanti.
 NAJVAŽNIJI FAKTORI TRAŽNJE ZA
USLUGAMA RESTORANSKIH PREDUZEĆA

1. Razvoj međunarodnog i domaćeg turizma

2. Način provođenje vremena i organizaciji ishrane pri boravku u
nekoj destinaciji
3. Razvoj saobraćaja
4. Stil života
 OSNOVNI ELEMENTI KONCEPTA
RESTORANSKOG POSLOVANJA
Elementi koji čine koncept poslovanja svakog
restorana:
• Meni
• Strategija proizvodnje (pripremanja) hrane
• Usluga
• Cene
• Enterijer i ambijent - dizajn
HOTELASKA PREDUZEĆA I POSLOVNO
POVEZIVANJE - PARTNERSTVO

• Poslovno povezivanje - partnerstvo od saradnje do

spajanja dva ili veše preduzeća

• Ne gubljenje poslovne samostalnosti

 TEORIJSKI PRISTUPI POSLOVNOM
POVEZIVANJU PREDUZEĆA U TURIZMU

• HORIZANTAlNO POVEZIVANJE

• VERTIKALNO POVEZIVANJE

• KONGLOMERATSKO POVEZIVANJE
HORIZONTALNO POVEZIVANJE HOTELSKIH
PREDUZEĆA

POVEZIVANJE NA NIVOU HOTELSKE

INDUSTRIJE

• Kako je rečeno, povezivanje hotelskih preduzeća na ovaj

način može da se javi u nekoliko oblika. Pre svega, može
doći do spajanja ili preuzimanja, odnosno akvizicije među
hotelskim preduzećima koja imaju konkurentske proizvode,
tj. uslužne programe (pakete). Već su navedeni primeri
takvog povezivanja među naj-većim međunarodnim
hotelskim lancima, koji su tim putem ostvarivali svoj rast i
razvoj.
 VERTIKALNO POVEZIVANJE
Komplementarnost turističke ponude, potencirana zahtevima tražnje za
jedinstvenom i celovitom uslugom, stvara širok prostor za vertikalno
povezivanje hotelskih sa ostalim preduzećima u cilju obezbeđenja upravo
takve usluge ili za vertikalno integrisanje hotelskih sa drugim poslovima u
jednom preduzeću. Ekonomski racio tome pridodaje pomenute modalitete
- unapred i unazad. Moguća je i kombinacija oba modaliteta u jednom
preduzeću, pri čemu je ono onda primer za potpunu vertikalnu integraciju.
Zavisno od širine delatnosti koje zahvata takvo preduzeće, u praksi ga je
ponekad teško razgraničiti od konglomerata, tim pre što za tako nešto ne
postoje metodološki ili neki drugi praktični postupci, već samo teorijska
određenja.
a.) Unapred:
-povezivanje hotelskih i saobraćajnih preduzeća
-povezivanje hotelskih i turoperatorskih,agencijskih i drugih
poslova u turizmu
b.) Unazad - povezivanje hotelskih preduzeća sa dobavljačima
c.) Potpuno - povezivanje hotelskih preduzeća unapred i
unazad
 KONGLOMERATI
Konglomerati su preduzeća koja svoj rast ostvaruju
diversifikovanjem, tj. razgraničavanjem proizvodnog
(uslužnog) programa tako da se tehnologije i proizvodi
(usluge), pa prema tome i njihovi kanali prodaje i tržišta,
međusobno bitno razlikuju i najčešće nemaju nikakvih
dodirnih tačaka.
• U jednom preduzeću objedinjen je širok spektar poslova, ali je
njihova povezanost praktično samo u tome što se nalaze ,,pod
istim krovom". Proizvodi i usluge takvih preduzeća pripadaju
različitim privrednim oblastima, delatnostima ili granama.
Upravo to, kao i veoma nizak stepen međusobne povezanosti
poslova, razlikuje konglomerate od preduzeća koja svoj rast
zasnivaju na vertikalnoj ili koncentričnoj diversifikaciji.
Izvori:
Čačić,K.,POSLOVANJE HOTELSKIH PREDUZEĆA,Čigoja štampa,
Beogra,1995.
S,MEDLIK&H.INGRAM,HOTELSKO POSLOVANE,
Prevod,Golden marketing,Zagreb.2002.
- Predavanja
- Internet
www.ih-ra.com
www.hotres.org
www.unwto.org
www.horest.rs