Medicinski fakultet

Univerziteta u Beogradu
Institut za Socijalnu medicinu

Organizacija
zdravstvene zaštite
Prof. dr Bosiljka Đikanović

E-mail: bosiljka.djikanovic@med.bg.ac.rs
Ovo predavanje će vam dati
odgovore na pitanja...
 Kako je organizovana zdravstvena zaštita?
 Koje su organizacione strukture unutar sistema zdravstvene
zaštite?
 Kojim se načelima rukovodi organizovanje zdravstvene
zaštite?
 Koji profili izabranih lekara rade na primarnom nivou
zdravstvene zaštite, odnosno u Domovima zdravlja?
 Koji tipovi zdravstvenih ustanova su organizovani samo u
državnom vlasništvu?
 U čemu je razlika između bolnica i klinika? Šta je institut?
 ... i mnoga druga ☺
Sadržaj
 Zdravstvena zaštita
◼ Definicija
◼ Društvena briga za zdravlje i načela zdravstvene zaštite
◼ Učesnici
◼ Nivoi i vrste
◼ Mreža zdravstvenih ustanova

 Zdravstvene ustanove
◼ Primarni nivo
◼ Sekundarni nivo
◼ Tercijarni nivo
 U Republici Srbiji, i većini drugih zemalja,
organizacija zdravstvene zaštite je vođena
principima univerzalno dostupne zdravstvene
zaštite (Universal Health Coverage)

 Organizacija zdravstvene zaštite stanovništva

jedne države uređena je njenim nacionalnim
zdravstvenim zakonodavstvom
Zdravstvena zaštita
❑ Sistem zdravstvene zaštite u Republici Srbiji uređen je
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (Službeni glasnik RS,
25/2019)

 “Zdravstvena zaštita je organizovana i sveobuhvatna

delatnost društva, sa ciljem ostvarivanja najvišeg mogućeg
nivoa očuvanja zdravlja građana.”
( Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Član 2 )

 “Zdravstvena zaštita obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti

za očuvanje i unapređenje zdravlja državljana Republike Srbije
(u daljem tekstu: građanin), sprečavanje, suzbijanje i rano
otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i
blagovremeno, delotvorno i efikasno lečenje, zdravstvenu
negu i rehabilitaciju”.
( Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Član 2 )
Društvena briga za zdravlje
 Na nivou Republike Srbije

 Na nivou autonomne pokrajine

 Na nivou jedinice lokalne samouprave

 Na nivou pojedinca
◼ Pojedinac je dužan da čuva sopstveno zdravlje,
zdravlje drugih, kao i životnu i radnu sredinu

◼ Poslodavac organizuje i obezbeđuje iz svojih

sredstava zdravstvenu zaštitu zaposlenih
Načela zdravstvene zaštite
Načela (Član 20 zakona o zdravstvenoj zaštiti):
 Načelo poštovanja ljudskih prava i vrednosti i
prava deteta u zdravstvenoj zaštiti
 Načelo pravičnosti zdravstvene zaštite
 Načelo sveobuhvatnosti zdravstvene zaštite
 Načelo pristupačnosti zdravstvene zaštite
 Načelo kontinuiranosti zdravstvene zaštite
 Načelo stalnog unapređenja kvaliteta i
bezbednosti u pružanju zdravstvene zaštite
 Načelo efikasnosti zdravstvene zaštite
Učesnici u zdravstvenoj zaštiti
 Ko sve učestvuje u obezbeđivanju i
sprovođenju zdravstvene zaštite ?
Učesnici u zdravstvenoj zaštiti
“U obezbeđivanju i sprovođenju zdravstvene zaštite u
Republici učestvuju:
◼ pružaoci zdravstvene zaštite
◼ organizacije za zdravstveno osiguranje,
◼ građani, porodica,
◼ poslodavci,
◼ obrazovne i druge ustanove,
◼ humanitarne, verske, sportske i druge organizacije,
◼ udruženja,
◼ jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine i
Republika Srbija.”
(Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Član 4)
Nivoi zdravstvene zaštite (zz)
Nivoi zdravstvene zaštite (zz)
 Samozaštita (članovi porodice, 2-10 osoba)

 Primarna zz ➔ 2,000 – 50,000 stanovnika

◼ lokalna zajednica/opština

 Sekundarna zz ➔50,000-500,000 stanovnika

◼ okrug/više opština

 Tercijarna zz ➔500,000-5,000,000 stanovnika

◼ država/region
Uobičajena organizacija
zdravstvene zaštite po nivoima

Izvor: Simic, S. Socijalna medicina, udžbenik, str. 238 (modifikovano

prema Fry, 1991)
Ko čini sistem zdravstvene zaštite
u Republici Srbiji? (Član 6)
 Zdravstvene ustanove
 Visokoškolske ustanove (koje izvode
akreditovane studijske programe za sticanje
odgovarajućih znanja i veština za obavljanje
poslova u oblasti zdravstvene zaštite)
 Druga pravna lica za koja je posebnim
zakonom predviđeno da obavljaju i poslove
zdravstvene delatnosti
 Privatna praksa
 Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici
 Organizacija i finansiranje zdravstvene zaštite
Ko čini sistem zdravstvene zaštite
u Republici Srbiji? (Član 6)
 Zdravstvene ustanove
 Visokoškolske ustanove (koje izvode
akreditovane studijske programe za sticanje
odgovarajućih znanja i veština za obavljanje
poslova u oblasti zdravstvene zaštite)
 Druga pravna lica za koja je posebnim
zakonom predviđeno da obavljaju i poslove
zdravstvene delatnosti
 Privatna praksa
 Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici
 Organizacija i finansiranje zdravstvene zaštite
Zdravstvena služba
❑ Zdravstvenu službu u Republici
čine:
❑ zdravstvene ustanove i
drugi oblici zdravstvene
službe (privatna praksa), koji
se osnivaju radi sprovođenja i
obezbeđivanja zdravstvene
zaštite
❑ zdravstveni radnici i
zdravstveni saradnici, koji
obavljaju zdravstvenu
delatnost u zdravstvenim
ustanovama i u privatnoj
praksi, u skladu sa ovim
zakonom
Zdravstvene ustanove u Republici
Srbiji
Zdravstvene ustanove u Republici
Srbiji
1) Dom zdravlja;
2) Apoteka;
3) Bolnica (opšta i specijalna);
4) Zavod;
5) Zavod za javno zdravlje;
6) Klinika;
7) Institut;
8) Kliničko-bolnički centar;
9) Klinički centar.
 “Zdravstvenu ustanovu može osnovati Republika,
autonomna pokrajina, lokalna samouprava, pravno ili fizičko
lice, pod uslovima propisanim ovim zakonom”.
( Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Član 46 )
Zdravstvene ustanove u Republici
Srbiji (član 28, Zakon o zdr.zaštiti 2019)
1) Dom zdravlja (osnivač jedinica lokalne samouprave Republika)
2) Zdravstvena ustanova poliklinika;
3) Apoteka Apotekarska ustanova;
4) Bolnica (opšta i specijalna);
5) Zdravstveni centar
6) Zavod;
7) Zavod za javno zdravlje;
8) Klinika;
9) Institut;
10) Kliničko-bolnički centar (osnivač jedinica lokalne samouprave
Republika )
11) Univerzitetski klinički centar
12) Vojna zdravstvena ustanova ili sanitetska jedinica i ustanova u
Vojsci Srbije, u skladu sa posebnim zakonom
Zdravstvene ustanove i Plan
mreže
 Zdravstvene ustanove koje se osnivaju sredstvima u državnoj
svojini osnivaju se u skladu sa Planom mreže zdravstvenih
ustanova, koji donosi Vlada (Sl. Glasnik RS 88/2020).
https://www.paragraf.rs/propisi/uredba_o_planu_mreze_zdrav
stvenih_ustanova.html
 Planom mreže utvrđuju se:
◼ broj
◼ struktura
◼ kapaciteti i prostorni raspored zdravstvenih ustanova u javnoj
svojini i njihovih organizacionih jedinica po nivoima
zdravstvene zaštite,
◼ organizacija službe hitne medicinske pomoći, kao i
◼ druga pitanja od značaja za organizaciju zdravstvene službe u
Republici.

Na osnovu čega se donosi Plan mreže?

Plan mreže zdravstvenih
ustanova (Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Član 29)
Plan mreže se utvrđuje na osnovu:
1) Strategije razvoja;
2) zdravstvenog stanja stanovništva;
3) broja (veličina populacije) i starosne strukture stanovništva;
4) postojećeg broja, kapaciteta i rasporeda zdravstvenih
ustanova;
5) stepena urbanizacije, razvijenosti i saobraćajne
povezanosti pojedinih područja;
6) potrebe za jednakom dostupnosti zdravstvene zaštite;
7) potrebnog obima određenog nivoa zdravstvene delatnosti;
8) ekonomske mogućnosti Republike Srbije.
Zdravstvene ustanove koje se osnivaju
isključivo u javnoj svojini
(Član 30, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, 2019)

 Hitna medicinska pomoć

 Proizvodnja seruma i vakcina

 Patoanatomsko-obdukcijska delatnost

 Sudsko-medicinska delatnost

 Zdravstvena delatnost iz oblasti javnog zdravlja

Zdravstvene ustanove koje se osnivaju u skladu
sa propisima kojima se uređuje biomedicina
(Član 30, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, 2019)

 pripremu krvi i komponenata krvi,

 uzimanje, čuvanje i presađivanje ljudskih organa,
 obrada, očuvanje, skladištenje i distribucija
ljudskih ćelija i tkiva,
 dobijanje, obrada, očuvanje, skladištenje i
distribucija reproduktivnih ćelija i tkiva za
heterologno oplođenje,
 delatnosti skladištenja i distribucije embriona za
heterologno oplođenje.
Pri zdravstvenim ustanovama
mogu da funkcionišu i:
 Centar za kontrolu trovanja

 Centar za retke bolesti

 Centar za bolesti od većeg javnozdravstvenog

značaja
Uslovi za obavljanje zdravstvene
delatnosti
1) ako ima određenu vrstu i broj zdravstvenih radnika
odgovarajućeg stepena stručne spreme, sa položenim stručnim
ispitom, a za obavljanje određenih poslova i sa odgovarajućom
specijalizacijom, ili naučnim, odnosno nastavnim zvanjem;
2) ako ima dijagnostičku, terapijsku i drugu opremu za
bezbedno i savremeno pružanje zdravstvene zaštite za
delatnost za koju je osnovana;
3) ako ima odgovarajuće prostorije za prijem obolelih, odnosno
zdravih lica, za obavljanje dijagnostičkih i terapijskih postupaka
lečenja i smeštaj pacijenata, kao i za čuvanje lekova i
medicinskih sredstava;
4) ako ima odgovarajuće vrste i količine lekova i medicinskih
sredstava koje su potrebne za obavljanje određene zdravstvene
delatnosti za koju se zdravstvena ustanova osniva.
Zdravstvena delatnost na
primarnom nivou (1)
1) zaštitu i unapređenje zdravlja, sprečavanje i rano
otkrivanje bolesti, lečenje, rehabilitaciju bolesnih i
povređenih;
2) preventivnu zdravstvenu zaštitu grupacija stanovništva
izloženih povećanom riziku oboljevanja i ostalih
stanovnika, u skladu sa posebnim programom
preventivne zdravstvene zaštite;
3) zdravstveno vaspitanje i savetovanje za očuvanje i
unapređenje zdravlja;
4) sprečavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti;
5) sprečavanje, otkrivanje i lečenje bolesti usta i zuba;
Zdravstvena delatnost na
primarnom nivou (2)
6) patronažne posete, lečenje i rehabilitaciju u kući;
7) sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, zdravstvenu negu i
rehabilitaciju za lica smeštena u ustanove socijalnog
staranja;
8) hitnu medicinsku pomoć i sanitetski prevoz;
9) farmaceutsku zdravstvenu zaštitu;
10) rehabilitaciju dece i omladine sa smetnjama u telesnom i
duševnom razvoju;
11) zaštitu mentalnog zdravlja;
12) palijativno zbrinjavanje;
13) druge poslove utvrđene zakonom.
Dom zdravlja (DZ)
 obezbeđuje najmanje preventivna
zdravstvena zaštita za sve kategorije
stanovnika, hitna medicinska pomoć,
opšta medicina, zdravstvena zaštita žena i
dece, patronažna služba, kao i
laboratorijska i druga dijagnostika
 U zavisnosti od broja stanovnika na
teritoriji za koju je osnovan, gustine
naseljenosti i saobraćajne povezanosti, u
prostorno izdvojenim naseljenim mestima,
ustanovama i privrednim društvima, DZ
može obrazovati organizacione jedinice, i
to:
◼ ogranak doma zdravlja,
◼ zdravstvenu stanicu i
◼ zdravstvenu ambulantu.
Dom zdravlja
 Ogranak doma zdravlja može organizovati dom zdravlja
koji je osnovan za opštinu ili grad sa preko 100.000
stanovnika - za najmanje 40.000 stanovnika te opštine
 Zdravstvena stanica organizuje se za jedno ili više
naseljenih mesta udaljenih preko 10 km od sedišta doma
zdravlja i sa najmanje 5.000 stanovnika. U njoj se
obavlja najmanje hitna medicinska pomoć, delatnost opšte
medicine i zdravstvena zaštita dece.
 Zdravstvena ambulanta organizuje se u naseljenom
mestu, školi, privrednom društvu ili ustanovi ako opredeljeni
broj korisnika omogućava angažovanje jednog tima za
obavljanje delatnosti iz opšte medicine ili zdravstvene
zaštite dece i školske dece ili preventivne i dečije
stomatologije.
Dom zdravlja – izabrani lekar
 Primarna zdravstvena zaštita (PZZ)
odraslog stanovništva – izabrani lekar
◼ Lekar opšte prakse
◼ Specijalista opšte medicine
◼ Specijalista medicine rada
 Primarna zdravstvena zaštita žena –
izabrani ginekolog
 Primarna zdravstvena zaštita dece –
izabrani pedijatar
◼ Specijalista pedijatrije
◼ Lekar opšte prakse (za PZZ školske
dece)
 Izabrani lekar u dečjoj i preventivnoj
stomatologiji
Zdravstvena ustanova poliklinika
 obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom
nivou zdravstvene zaštite i obezbeđuje
specijalističko-konsultativnu zdravstvenu
delatnost iz najmanje tri različite oblasti
medicine, odnosno dentalne medicine.
Apotekarska ustanova
 Apotekarska ustanova obavlja apotekarsku
delatnost na primarnom nivou zdravstvene
zaštite, u skladu sa zakonom.

 Apotekarsku ustanovu u javnoj svojini osniva

jedinica lokalne samouprave, u skladu sa
Planom mreže.

 Apotekarska ustanova u privatnoj svojini

osniva se u skladu sa ovim zakonom.
Zavodi (1)
 “Zavod je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu
delatnost na primarnom nivou i sprovodi zdravstvenu zaštitu
pojedinih grupacija stanovništva, odnosno obavlja
zdravstvenu delatnost iz pojedine oblasti zdravstvene
zaštite”.
1) Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata
2) Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika
(npr. Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika “Železnice Srbije”
Savska 23, Beograd )
3) Zavod za hitnu medicinsku pomoć / urgentnu medicinu
4) Zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje
5) Zavod za palijativno zbrinjavanje
Zavodi (2)

6) Zavod za stomatologiju / dentalnu

medicinu

7) Zavod za plućne bolesti i

tuberkulozu

8) Zavod za kožno-venerične bolesti

9) Zavod za laboratorijsku dijagnostiku

10) Zavod za radiološku dijagnostiku

Bolnice

 Bolnice obavljaju specijalističko-konsultativnu

i stacionarnu zdravstvenu delatnost
◼ Opšte bolnice
◼ Specijalne bolnice

 Obavljanju zdravstvenu delatnost na

sekundarnom nivou
Klinike

 Klinika: obavlja visokospecijalizovanu

specijalističko-konsultativnu i stacionarnu
zdravstvenu delatnost iz određene grane
medicine, odnosno stomatologije.

 Obavljanju zdravstvenu delatnost na

tercijarnom nivou
Instituti
 Institut je zdravstvena ustanova koja obavlja
visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu i
stacionarnu zdravstvenu delatnost, ili samo
visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu
zdravstvenu delatnost iz jedne ili više grana
medicine ili stomatologije.
 Institut obavlja obrazovnu i naučnoistraživačku
delatnost, u skladu sa zakonom.
 Institut se može osnovati samo u sedištu
univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet
zdravstvene struke.
Kliničko-bolnički centar
 Kliničko - bolnički centar je
zdravstvena ustanova koja obavlja
visokospecijalizovanu specijalističko -
konsultativnu i stacionarnu
zdravstvenu delatnost na tercijarnom
nivou iz jedne ili više grana medicine.
◼ Kliničko-bolnički centar
“Dr Dragiša Mišović”
◼ Kliničko-bolnički centar Zemun
◼ Kliničko-bolnički centar Bežanijska
Kosa
◼ Kliničko-bolnički centar Zvezdara
Univerzitetski klinički centar
 Klinički centar je zdravstvena ◼ Klinički Centar
ustanova koja objedinjuje delatnost Srbije
tri ili više klinika, tako da čini
◼ Klinički centar
funkcionalnu celinu, organizovanu i
osposobljenu da može uspešno Vojvodine
obavljati poslove i zadatke koji se ◼ Klinički centar
odnose na: Kragujevac
1) obavljanje ◼ Klinički centar Niš
visokospecijalizovane
specijalističko-konsultativne i
stacionarne zdravstvene delatnosti;
2) obrazovno-nastavnu
delatnost;
3) naučnoistraživačku delatnost.
Zdravstvene ustanove koje obavljaju
delatnost na više nivoa zdr. zaštite

 Zavod za javno zdravlje

 Zavod za transfuziju krvi

 Zavod za medicinu rada

 Zavod za sudsku medicinu

 Zavod za virusologiju, vakcine i serume

* Svaki od ovih zavoda se može osnovati i kao institut,
ukoliko ispunjava uslove za institut koji su propisani
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti
Zdravstvene ustanove koje
obavljaju delatnost na više nivoa
 Zavod za javno zdravlje je zdravstvena
ustanova koja obavlja socijalno -
medicinsku, higijensko - ekološku,
epidemiološku i mikrobiološku zdravstvenu
delatnost.
 Zavod za javno zdravlje vrši bakteriološke,
serološke, virusološke, hemijske i
toksikološke preglede i ispitivanja u vezi sa
proizvodnjom i prometom životnih
namirnica, vode, vazduha, predmeta opšte
upotrebe, kao i u vezi sa dijagnostikom
zaraznih i nezaraznih bolesti.
 Zavod za javno zdravlje koordinira,
usklađuje i stručno povezuje rad
zdravstvenih ustanova iz Plana mreže, za
teritoriju za koju je osnovan.
Zdravstvene ustanove koje
obavljaju delatnost na više nivoa
 Zavod za transfuziju krvi je zdravstvena ustanova koja obavlja
delatnost pripreme krvi i komponenata krvi, odnosno delatnost
promocije, planiranja, prikupljanja i testiranja, obrade, čuvanja i
distribucije krvi i komponenata krvi, u skladu sa zakonom.
 Zavod za medicinu rada obavlja zdravstvenu delatnost iz oblasti
medicine rada, odnosno zaštite zdravlja na radu.
 Zavod za sudsku medicinu obavlja delatnost u oblasti sudske
medicine, odnosno sudsko-medicinske dijagnostike i ekspertize, a na
osnovu obdukcija, kliničkih pregleda i lab. dijagnostike, za potrebe suda,
zdravstvenih ustanova, medicinskih fakulteta i drugih pravnih i fizičkih
lica.
 Zavod za virusologiju, vakcine i serume je zdravstvena ustanova
koja prati, proučava, ispituje, utvrđuje, uvodi i sprovodi stručne i
naučne metode prevencije i dijagnostike zaraznih bolesti i proizvodi
serume, vakcine i druge imunobiološke i dijagnostičke preparate i
sredstva.
Zdravstvene ustanove koje
obavljaju delatnost na više nivoa
 Zavod za antirabičnu zaštitu

 Zavod za psihofiziološke poremećaje i

govornu patologiju

 Zavod za biocide i medicinsku ekologiju

Literatura
 Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Službeni glasnik Republike Srbije br.
25/2019
 Simić S. Zdravstveni sistemi (pružanje zdravstvenih usluga). U:
Socijalna medicina, Simić S (urednik). Libri Medicorum, Beograd,
2012, str. 237-240
 Simić S. Sistem zdravstvene zaštite Republike Srbije. Funkcije
zdravstvenog sistema Srbije (pružanje zdravstvenih usluga). U:
Socijalna medicina, Simić S (urednik). Libri Medicorum, Beograd,
2012, str. 271-272
 Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova. Službeni glasnik
Republike Srbije br. 88/2020). Dostupno na:
http://www.paragraf.rs/propisi/uredba_o_planu_mreze_zdravstvenih_
ustanova.html