Univerzitet „Bijeljina“

FARMACEUTSKI FAKULTET

Predmet: Menadžment u farmaciji

Tema: SAVREMENI MENADŽMENT U FARMACIJI

Predmetni profesor Student:

Doc. Dr Dražen Jovanović Marija Milenković 1133/22

Bjeljina, 2023.
 SADRŽAJ:

1. Uvod........................................................................................................................................3
2. Menadzment je:.......................................................................................................................2
3. Menadzment u praksi..............................................................................................................3
4. Nivoi menadzmenta................................................................................................................4
5. Vrste menadzmenta.................................................................................................................5
6. Podrška menadzmentu u farmciji............................................................................................6
7. Farmaceutski menadzment u zdravstvu..................................................................................7
8. Kadrovski menadzent..............................................................................................................8
9. Farmaceutski informacioni sistem..........................................................................................9
10. Organizacija apotekarske prakse.........................................................................................10
11. Dobra apotekarska praksa...................................................................................................11
12. Zaključak.............................................................................................................................12
13. Literatura.............................................................................................................................13
 1. Uvod

Menažment u farmaciji predstavlja posebnu granu zdravstvenog menadžmenta koja je

primenjena na farmaceutsku delatnost. Ona kao takva bavi se svim aspektima upravljanja u
farmaciji.
Zdravstveni menadžment predstavlja proces upravljanja svim aspektima u sistemu
zdravlja u to u cilju unapređenja javnog zdravlja dok farmaceutski menadžment predstavlja
proces upravljanja svim aspektima u dijagnostici i lečenju bolesti pacijenata. I to kroz razvoj i
primenu medikamenata. I farmceutski i zdravstveni menadzment baziraju se na pronalazenju
najboljih rešenja uz koriscenje organicenih resursa. To se takodje ostvaruje i kroz aktivnosti
planiranja organizovanja i kontrole kvaliteta svih resursa koji bi se koristili u lecenju ljudi.
 2. Menadžment je:

Menadžment kao kategoriju je moguce definisati na razlicite nacine, a sve zavisno od

posmatranja.

Što se sa socijalne tačke gledišta tice menadžment predstavlja umetnost postizanja

rezultata uz pomoć drugih ljudi.

U sistemskom pogledu menadžment predstavlja proces upravljanja na nacin koji će

resiti problem uz unapređivanje sistema.

U organizacionom pogledu predstavlja proces upravljanja operacijama određene

organizacije u pravcu realizacije postavljenih ciljeva.

Kada se uzmu u obzir sve ove tačke moze se zaključiti da menadžment predstavlja
proces kojim se ljudi okupljaju kako bi ostvarili zajedničke ciljeve uz što efikasniju i
efektivniju upotrebu resursa.

.
 3. Menadžment u praksi

Značenje menadžmenta u praksi najbolje se sagleda putem njegovih osnovnih

elemenata kao što su: funkcije menadžmenta, vrste, nivo, uloge i veštine.

Kada se uzme u obzir klasičan primer osnovna funkcija menadzmenta su:

 planiranje
 organizovanje
 vođenje
 i kontrola.

Svaka od ovih zapravo predstavlja:

Planiranje- sagledavanje budućih događaja i opredeljivanje za način na koji će se

reagovati na te događaje.

Organizovanje- raspodela aktivnosti i resursa na ljude kako bi se ostvarili ciljevi.

Vođenje- preduzimanje mera koje su potrebne da bi planovi bili realizovani, jako

važan deo vođenja je upravljanje resursima.

Kontrola- predstavlja aktivnost praćenja realizacije planova.

 4. Nivoi menadžmenta

Menadžment je aktivnost koja se realizuje na svim nivoima organizacije. Samim tim

ima vise nivoa menadžmenta.

 Menadžment najvišeg nivoa- odnosi se na funkcije upravljanja celokupnim

sistemom
 Menadžment srednjeg nivoa- koji upravlja pojedinim delovima sistema
 Menadžment nižeg nivoa- koji upravlja svakodnevnim aktivnostima.

Menadžemnt kao pojam posmatra se nanivou uloga i veština.

Menadžerske uloge definišu sve ono čime se menadžment bavi. I odnose se na

interpersonalnu ulogu, upravljanje među ljudskim odnosima, informacionu, upravljanje
informacijama, i ulogu odlučivanja, proces donošenja odluka.

Menadžerske vestine predstavljaju sve osobine koje karakterišu osobu koja se bavi
menadžmentom.

Kada je u pitanju klasičan pristup menadžmentu potrebno je posedovati konceptualne

veštine, interpersonalne veštinei tehničke veštine.

5. Vrste menadžmenta
 Kao veština menadžment je sposobnost ili zanat koja se može primeniti na bilo koju
aktivnost koja angažuje resursei ljude i teži ostvarivanju cilja. Ukoliko se posmatraju funkcije
može se govoriti menadžmentu ljudskih resursa, prodaje, komunikacija, proizvodnje,
istraživanja i razvoja.

Sa aspekta aktivnosti i organizacije može se govoriti o raznim komplementarnim

pojmovima kao što su psihologija, rukovođenje, liderstvo, organizaciona struktura, strategija..

Ukoliko se posmatraju oblasti govorimo o primeni menadžmenta u raznim sistemima

odnosno oblastima drustvenog života. Tako imamo menadžment u ekonomiji, politici,
farmaciji i menadžment u zdravstvu.

6. Podrška menadžmentu u farmciji

Imajući u vidu pojam i domet savremenog menadžmenta sve više je omogućeno lakše
obavljanje poslova u oblasti farmacije a naročito u apotekarskoj delatnosti. Poznavanje
savremenih tehnika koncepata i razmišljanja mogu biti ključni faktori uspeha koji određenu
firmu mogu učiniti uspešnijom od ostalih.

Slika 1. Menadžment u farmaciji

7. Farmaceutski menadžment u zdravstvu

Kadrovi, komunikacije i informacije su vitalni resursi u menadžmentu apotekarske i

kliničke prakse. Apotekarska i klinička praksa čine suštinu delovanja farmaceuta u
zdravstvenom okruženju. Ključna uloga farmaceuta jeste njihova sposobnost da interaguje i
savetuje pacijenta na način koji bi unapredio učinak terapije da obezbeđuje informacije
zdravstvenim radnicima i javnosti u cilju unapređenja zdravlja stanovništva i pojedinaca.

Jedna od definicija farmaceutske prakse glasi:

 Farmaceutska praksa je primena znanja i veština i infrastrukture apoteke da se

zadovolje zdravstvene potrebe stanovništva.

Ovo treba da bude ostvareno na način koji je pravičan efektivan, efikasan, pogodan,
prihvatljivi relevantan, i koji je održiv u komercijalnim i ostalim kontekstima u kojima
farmacija deluje.

8. Kadrovski menadžment

Ljudi sa svojim znanjima sposobnostima i veštinama predstavljaju najvredniji kapital

svake ustanove. Ljudski potencijal predstavlja pokretačku snagu za poboljšanje kvaliteta i
konkuretnosti. Zato se posebno mora voditi računa o orjentisanom pristupu ljudima njihovim
potebama, ciljevima, očekivanjima i znanju.
 Uspeh organizacije zavisi od pribavljanja, zadržavanja, pripreme, razvoja i pravinog
angažovanja odgovarajućih kadrova. Upravljanje kadrovima podrazumeva indentifikovanje
potreba za radnom snagom pronalaženje i selektovanje kandidata, postavljanje i obučavanje,
procenjivanje karijere, planiranje, unapredjenje i nagrađivanje zaposleih. Kadrovska funkcija
se odnosi i na aktiviranje radnog potencijala zaposlenih u apoteci u funkciji ostvarivanja
ciljeva.

Strategija i planovi organizacije su neraskidivo povezani sa planom i strategijom u

odnosu na kadrove a oni moraju da prate strategiju organizacije prema tehnologiji,
proizvodima tržištu i profitu. Predvidjanje potreba za kadrovima sastoji se iz analize spoljnih
tržišnih uslova, poredjenja postojećih resursa u preduzeću sa planiranim radnim zadacima i
ciljevima organizacija i zahevima koji iz toga proizilaze. Takodje uključuje i predvidjanje
potreba zaposlenih u smislu obučavanja, naknada i napredovanja.

Za kvalitetan plan kadrova neophodno je poznavati:

 Koji se poslovi moraju obaviti u planiranom roku

 Koje su veštine, sposobnosti i znanja potrebni za obavljanje tih poslova
 Broj ljudi koji je neophodan za obavljanje nekog posla.

Planiranje kadrovskog potencijala je osnova za realizaciju ostalih aktivnosti

upravljanja kadrovima kao što su zapošljavanje, obučavanje, raspoređivanje i otpuštanje.
Planom treba da budu obuhvaćeni i mehanizmi kontrole i evaluacije kojima se vrši praćenje
sistema i određivanje stepena ostvarenja cilja u pogledu kadrova.

Zapošljavanje uključuje regrutovanje i selekciju kandidata. Regrutovanje predstavlja

skup aktivnosti koje organizacija primenjuje da bi privukla kandidate za posao.

Obučavanje radnika može biti usmereno na klasifikaciju, dopunsko obučavanje bi

prekvalifikaciju. Obuka može biti lična, organizovana u radnoj organizaciji i van radne
organizacije.

9. Farmaceutski informacioni sistem

Informacioni sistem sačinjava skup procedura i uređaja koji je projektovan, izgrađen i

održavan sa ciljem prikupljanja, beleženja, prikazivanja i čuvanja skupa informacija. Svaki
informacioni sistem plod je određene informacione tehnologije.
 Prikupljanje podataka koji predstavljaju ulaz za proces, obradu i transfer u korisne
izlazne informacije je značajan i vrlo bitan resurs u svakoj apotekarskoj ustanovi. Pri tome što
je jedan od osnovnih ciljeva farmaceutske prakse obezbeđivanje kvalitetnih informacija
zdravstvenim radnicima, fondu za zdravstveno osiguranje, društvu, pacijentima i industriji u
oblasti lekova i zdravlja.

Analiza podataka je veoma važna. Naročito je od značaja integrisati podatke

primarnog, sekundarnog i tercijarnog nivoa. U mnogim organizacijama farmaceuti su
uključeni u proces donošenja planova i odluka po pitanjima terapije i lečenja, širenju
informacije o lekovima i edukaciji lekara po pitanju lekova. Analizom podataka mogu se
dobiti informacije koji se tiču odstupanja od pojedinih trendova, prilika da se unapredi briga o
pacijentuili smanje troškovi kao i različite napomene lekara. Izveštaji treba da budu lako
dostupni, uočljivi i razumljivi korisnicima.

Farmaceutski informacioni sistem treba da bude uklopljen u kompletan informacioni

sistem zdravstvene zaštite kako bi se razmenjivali podaci i pratilo zdravstveno stanje
stanovništva sa jedne i sa druge strane ove informacije bi bile korisne i kao takve treba da
budu dostupne široj društvenoj zajednici.

Komponente farmaceutskog informacionog sistema su:

 Indikatori o stanju lekova ukazuju na rapoložive resurse za vodjenje

farmaceutske delatnosti
 Mere za korišćenje raznih usluga moraju biti jasno standardizovane
 Statistika raspoloživih resursa je značajna jer se njenom analizom nedostaci
mogu uočiti i raditi na njhovom poboljšanju i unapređenju
 Finansijski statistički podaci
 Pokazatelji učinka u odnosu na specifične ciljeve
 Demografski, socijalni podaci o društvenoj sredini.

10. Organizacija apotekarske prakse

Apoteka je osnovna jedinica u oblasti farmaceutske delatnosti koja je uklopljena u

sistem zdravstvene organizacije jedne zemlje. Prema zakonu apoteka i apotekarska ustanova
imaju status zdravstvene ustanove. Apoteka može organizovati ogranak ili jedinicu za
izdavanje gotovih lekova galensku ili drugu laboratoriju.
 U sistemu zdtavstvene zaštite ove ustanove pripadaju primarnom nivou gde se
ostavruje zdravstvena zaštita.
Ciljevi su:
 Neposredno snabdevanje građana i drugih organizacija lekovima i medicinskim
sredstvima i davanje adekvatnih uputstava za upotrebu
 Planiranje nabavke sredstava
 Izrada magistralnih lekova i galenskih preparata
 Praćenje savremene stručne literature i naučnih dostignuća u oblasti farmakoterapije
 Pružanje informacije građanima o pravilnoj upotrebi lekova.
Celokupna zdravstvena delatnost treba da se osavremeni u skladu sa principima
menadzmenta usluga od posebnog značaja, što podrazumeva postavljanje strategija i ciljeva
primerenih zdravstvenom statusu stanovniištva, ekonomskoj moći i društvenoj opravdanosti.
Primarna farmaceutska delatnost treba da se organizuje i radi na unapređenju a to
podrazumeva:
 Jasno nalaženje pozicije u sistemu zdravstvene zaštite
 Da primenjuju principe Dobre farmaceutske prakse
 Da se orjentiše na glavne procese
 Da definiše farmaceutsku zdravstvenu zaštitu
 Da odredi aktivnosti farmaceutske zdravstvene zaštite
 Da sagleda i pozicionira svoje potrebe.

11. Dobra apotekarska praksa

Principi Dobre apotekarske prakse su promovisani od strane svetske farmaceutske

federacije i prihvaćeni su u više zemalja sveta.

DAP se bazira na četiri osnovna postulata:

 DAP zahteva da prvi farmaceutov interes mora biti blagostanje pacijenta

  DAP zahteva da osnovna farmaceutska delatnost bude snabdevanje lekovima i drugim
proizvodima zdravstvene zaštite bezbednog kvaliteta, kao i pružanje odgobvarajućih
saveta i informacija
 DAP zahteva da integralni deo farmaceutskog doprinosa zdravstvenoj zaštiti bude
unapređenje racionalnog i ekonomičnog propisivanja pravilne upotrebe lekova
 DAP zahteva da cilj svakog elemenata farmaceutske usluge bude relevantan za svakog
pacijenta i jasno definisan

Aktivnosti obuhvaćene DAP su usmerene ka:

 Unapređenju i očuvanju dobrog zdravlja, sprečavanju bolesti i ostavrivanju krajnih

ciljeva zdravstvene zaštite
 Snabdevanje lekovima i drugim medicinskim proizvodima
 Samomedikaciji građana uz pružanje saveta
 Unapređenju propisivanja i upotrebe lekova

Aktivnosti farmaceuta treba da budu usresređene na dva segmenta, farmaceutsku

zdravstvenu zaštitu i distribuciju na malo.

Farmaceutska zdravstvena zaštita je odgovorno snabdevanje terapijskim sredstvima s

ciljem da se dostigne odgovor koji će poboljšati kvalitet života pacijenata. Definicija koja
opisuje farmaceutsku zdravstvenu zaštitu je briga farmaceuta i njegovog osoblja za svakog
individualnog pacijenata.

12. Zaključak

Menadžment u farmaciji je jako bitn stvar u funkcionisanju jedne zdravstvene

organizacije.

Samim razvojem menadžmenta kroz istoriju usavršavali su se aspekti za normalno

funkcionisanje jednog zdravstvenog sistema.

Da bi normalno funkcionisao jedan system zdravstvene ustanove neophodno je da

menadžment same ustanove bude na odgovarajućem nivou.
 Od dobrog menadžmenta zavisi uspeh kao I razviće jedne apotekarske ustanove.

Zato je sad prisuistvo modernog menadžmenta u apotekarskim ustanovama od velike

važnosti kako za samu apoteku tako za zdravstveni sistem cele zemlje.

13. Literatura

1. Đorđević V., Vojvodić M. (2003).Menadzment u zdravstvu. Beograd

2. Jakovljevič M., (2014).Zdravstvenaekonomijasafarmakoekonomijom. Beograd
3. Dragić M., (2017).Menadzment u zdravstvu. Beograd