POREMEĆAJI PAMĆENJA

Poremećaji pamćenja
Pamćenje je psihička funkcija koja nam omogućava da
ranija iskustva i doživljaje (percepcije, kognicije, ponašanja)
ili one koje upravo doživljavamo ponovo dovedemo u svest.
 Razlikujemo četiri funkcije pamćenja:
-upamćivanje
-zadržavanje
-reprodukcija (prisećanje)
-prepoznavanje
 Na kvalitet i kvantitet pamćenja utiču:
Prolazni faktori:
Afekt (fiziološki pratioci afektivnih stanja vode otežanom
upamćivanju, a trenutno izrazito afektivno stanje vodi i
pristrasnosti sećanja, a sa druge strane, lakše se sećamo
afektivno obojenih događaja)
Fiziološko stanje (umor, bolest, intoksiciranost) – vodi
otežanom upamćivanju, i svim ostalim fazama pamćenja.
Vežbanje – vodi lakšem upamćivanju i sećanju.
Pristrasnosti sećanja – tendencija da iskrivljavamo sećanje
radi održavanja slike o sebi, kao i svojih stavova i uverenja.
Ireverzibilni faktori:

Konstitucija (osobe sa mentalnom retardacijom imaju

slabiji memorijski kapacitet (teže pamte, raspolažu sa
manje informacija – sećanja, teže reprodukuju i
prepoznaju)
Fiziološki procesi starenja (zakrečavanje krvnih
sudova)
Oboljenja: multipla skleroza, tumori...
Poremećaji upamćivanja
(zaboravljanje svežih događaja)

Prolazni:
 kod poremećaja svesti
(kvantitativnih i kvalitativnih),
kod iscrpljenosti, gladovanja,
 kod neurotskih poremećaja Trajni:
(konverzivnih reakcija i
reakcija na stres),
kod ateroskleroze,
 kod depresije. kod demencija
 Poremećaji sećanja (reprodukcije):
Kvantitativni: Kvalitativni
• hipermnezija (obmane sećanja):
• hipomnezija •alomnezija
• amnezija •pseudomnezija
•konfabulacija
• retrogradna
• katatimne pseud.
• kongradna • kriptomnezije
• anterogradna •pseudologija fantastica
• lakunarna
• već viđeno i nikad viđeno
 Hipermnezija
 Hipermnezija je pre anomalija sećanja nego poremećaj. Odnosi
se na pojačanu sposobnost sećanja.

Javlja se kod:
• Delirantnih stanja, epileptičnih sumračnih stanja i aura
• Stanja u kojima je osoba životno ugrožena (traumatične
situacije, “zgusnuto sećanje” davljenika);
• Usled unošenja halucinogena
• U maničnim stanjima
• Kao normalna pojava kod obdarenih pojedinaca; savanti
PRIMERI AURA
 Hipomnezija
(smanjena ili oslabljena sposobnost
sećanja)
Organski izazvana hipomnezija se javlja u sklopu oštećenja
ostalih funkcija, a iz razloga koji su isti i za amneziju):
 Usporenosti misaonog toka
 Hipovigilne pažnje
 Nesigurne orjentacije
 Smanjene kritičnosti
Hipomnezija izazvana psihičkim činiocima- –
prepoznaje se po selektivnosti onog što se zaboravlja
(određena tema, neki aspekti situacije).
Sklonost ka hipomnezijama iz ove grupe javlja se kod
osoba sa histrioničnom ličnošću ili kao reakcija na
stresni događaj kod osoba sa ili bez specifične
strukture ličnosti.
Amnezija
Amnezija je potpuno nesećanje na određeni period.
Prema vremenu nastanka u odnosu na gubitak svesti,
amnezije se dele na:

R N K A
retrogradna kongradna anterogradna
R – početak retrogradne amnezije
N- momenat gubitka svesti (traume/noksa)
K- momenat do kog traje gubitak svesti
A- momenat do kog traje anterogradna amnezija
 Retrogradna amnezija je nesećanje na period od pre traume (ili
drugog razloga za gubitak svesti). Objašnjava se time da
engrami – tragovi u mozgu nisu stigli da se učvrste do prekida
svesti.

osetljivija su novija sećanja (stara mogu ostati nedirnuta)

oštećenje semantičke (činjenice) vs epizodičke memorije (autobiografski događaji)

 Oštećenja temporalnog i frontalnog režnja

 Fokalna RA-nema anterogradne- spram Korsakovljev sindrom ( i jedna i druga)

 Kongradna amnezija je nesećanje na period koji traje od

traume (nesvesti) do vraćanja svesti (ovo ima smisla samo ako je
pacijent bio soporozan ili somnolentan)
•Anterogradna amnezija je nesećanje na period koji je trajao
od dolaska svesti pa nadalje. Smatra se da je i ovaj oblik
amnezije u stvari povezan sa poremećajem svesti –
da je pacijent na prvi pogled delovao pribrano, a da je u stvari
ipak bio blaže pomućene svesti te da se zbog toga javlja
amnezija.

•U većini slučajeva oštećena je deklarativna dok su proceduralna znanja očuvana

• Bilateralno oštećenje hipokampusa i medijalnog temporalnog režnja prisutno
• Brži oporavak kod unilateralnog oštećenja
Prema poreklu traume amnezije se dele na:

•Organske - uslovljene oštećenjem moždanog tkiva ili

funkcija dejstvom strane nokse ili fizičke traume.
Vezane su za organski uslovljene poremećaje svesti.
Za vreme bilo kog poremećaja svesti, postoji potpuna
ili bar nepotpuna amnezija.

•Amnezije uslovljene elektrokonvulzivnom terapijom

-mogu da se jave i retro- i anterogradne amnezije
-unilateralno postavljanje elektroda ubrzava proces oporavka
-čini se da EKT ima samo privremene efekte na memoriju (Sims, 2003)
- noviji pregledi literature nisu optimistični (Read & Bentall, 2010)
Prema poreklu traume poremećaji se dele na:
Psihogene – uslovljene su psihičkom traumom,
sa ili bez interakcije sa strukturom ličnosti.
•Mogu biti vezane za poremećaje svesti
psihogenog porekla (disocijativne).
•Obično su:
 selektivne (izvlači se aspekt ili
deo situacije koji se zaboravlja)
 reverzibilne,
 anterogradne (eventualno kongradne)
 češće delimične nego potpune.
•Smatraju se posledicom potiskivanja
ili neadekvatne emocionalne obrade traume.
 Prema opsegu gubitka pamćenja
amnezije mogu biti:
Potpune (izbrisan je kompletno period od-do)
Nepotpune (osoba se ponečeg seća iz zaporavljenog
perioda)
Lakunarne – (vrsta nepotpunih amnezija koja se najčešće
javlja kod arteriosklerotskih promena, ili nakon
delirijuma, ili na prelasku iz jednog u drugo stanje
poremećene svesti (između somnolentnog i soporoznog,
ili predelirantnog i delirantnog)
Kvalitativni poremećaji pamćenja
(obmane pamćenja)
Alomnezije – iluzije pamćenja ili iskrivljena sećanja.
Veza između onoga što se desilo i onoga čega se osoba
seća, postoji, ali je interpretacija subjektivno obojena.
Izvesna doza iskrivljavanja je normalna (kod umora,
nepažnje, pod dejstvom afekta, ili u cilju odbrane ili
uvećavanja samopoštovanja).
U sklopu poremećaja, alomnezija se javlja
pod dejstvom patološkog afekta (depresivnog, maničnog)
Pod dejstvom sumanutosti
Kvalitativni poremećaji pamćenja
Pseudomnezije – halucinacije sećanja. Događaji koji
se navode kao sećanja, potpuno su izmišljeni
Javljaju se kod psihotičnih depresija, maničnih i pod
dejstvom sumanutosti.
 Kvalitativni poremećaji pamćenja
VRSTE PSEUDOMNEZIJA
Konfabulacije – izmišljena sećanja kojima osobe (najčešće sa
lakunarnom amnezijom) popunjavaju praznine u sećanju
-nema namere da se laže (prim. Korsakovljev sindrom-
manjak B1 vitamina)
Katatimne pseudomnezije
-Afekat straha, krivice ili nesigurnosti „traži“ sadržaj i
halucinira ga u prošlosti (SCH, depresija)
Kriptomnezije-nesvesno plagijatorstvo; osoba tvrdi da su
tuđe reči, tekst njeni (osoba nije svesna da se upravo seća
tuđih reči)
 Kvalitativni poremećaji pamćenja

Pseudologia fantastica – patološka lažljivost – potreba da

se svesno izmišljaju stvari u vezi svog identiteta, događaja koji
su doživljeni itd. Stvari koje se izmišljaju obično prikazuju
osobu u pozitivnijem i važnijem svetlu (po njegovim
kriterijumima).Najčešće se javlja kod histrioničnih ličnosti.
Kvalitativni poremećaji pamćenja
Već viđeno i nikad viđeno – pogrešno prepoznavanje
situacije kao poznate i doživljene, a da to ona nije. I
suprotno – situacija se doživljava kao strana, nikad
viđena, a da je u stvari poznata i doživljavana. Može se
javiti i u drugim modalitetima (nikad čuveno,
doživljeno i osećeno i već...)
 Da li smo bliži razumevanju ovog
fenomena
• Eksperimentalno izazivanje pogrešnih sećanja

-krevet, jastuk, noć -čita se lista asocijativno povezanih reči, ali nikada ne čuju
reč koja ih sve povezuje-spavanje
-kada se kasnije ispitanici pitaju da se sete reči koje su prethodno čuli, teže da
saopšte da su čuli i reč spavanje-to su pogrešna sećanja

• Kako bi se kreirao doživljaj već viđenog, ispitanici se prvo pitaju da li im je pročitana

reč koja počinje na slovo s. Naravno, odgovor je NE. Međutim, kada ih pitaju naknadno
da li im je pročitana reč spavanje, ispitanici znaju da nije ali imaju osećaj da jeste.

• fMRI istraživanje na volonterima dok su radili ove zadatke: nije aktivan hipokampus
(aktivan pri zapamćivanju, prisećanju) već frontalni region zadužen za donošenje odluka

• Frontalni region proverava naša sećanja i šalje signale ako detektuje neku memorijsku
grešku npr. ako postoji konflikt između onog što smo stvarno doživeli i onog što
mislimo da smo doživeli; dejavu znak da nam mozak dobro radi!!
 Poremećaji memorije i mentalni poremećaji
SHIZOFRENIJA
-Oštećenja semantičke memorije na različitim tipovima zadataka (naming,
categorization, word-picture matching, itd.)

-moguće da su neka oštećenja rezultat slabijih ekzekutivnih funkcija

-veći deficiti kod osoba kod kojih je postojao rani početak bolesti

-čini se da ne mogu da budu objašnjeni kao rezultat upotrebe lekova, mada

lekovi mogu ili da pogoršaju ili poprave memoriju

-relativno robustan podatak je da je radna memorija, nezavisno od tipa

zadatka, oštećena

DEPRESIJA
-MOOD-CONGRUENT BIASES-pamćenje u skladu sa afektom
 SINDROM POGREŠNIH SEĆANJA
- SEANSE SE PRISEĆA DOGAĐAJA SEKSUALNOG ZLOSTAVLJANJA U DETINJST
-TOKOM

-DOGAĐAJ BIO ZABORAVLJEN GODINAMA I DECENIJAMA

-Brewin (1996): zaista je incident mogao da se desi, te da bude zaboravljen. Međutim, ta

sećanja mogu da budu kako tačna, tako i pogrešna u celini ili delimično

- Mogu biti rezultat sugestije tokom terapijse seanse (većinom su ženski pacijenti u pitanju)
Legat pacijenta H.M.
Pacijent H.M. –Henry Molaison
proučavan gotovo 5 decenija
postavljene osnove moderne ere proučavanja pamćenja