POREMEĆAJI SPAVANJA I

BUDNOSTI
Budno aktivno stanje-beta talasi
Budno pospano stanje-alfa talasi

1. faza-prelazak iz budnosti u stanje

spavanja; teta talasi;
česte senzacije propadanja

2. faza-sporiji talasi sa povremenim

šiljcima; oko 50% vremena spavanja; konsoli-
dovanje memorije,

3. faza-spori delta talasi pomešani sa bržim,

manjim talasima

4. faza-samo delta talasi

3. i 4. faza su faze dubokog spavanja,

Nema mišićne aktivnosti ni pokreta očiju;
oko 10-20% vremena

REM faza-disanje neregularno, plitko, brzi

očni pokreti; mišići udova privremeno
paralizovani; oko 20-25% vremena
 Arhitektura spavanja

• 3. i 4. faza se dešavaju tokom prve trećine do polovine noći i produžavaju se

ukoliko dođe do deprivacije spavanja

• REM faza se dešava tokom druge polovine noći

• REM osciluje tokom noći i smenjuje se sa NREM fazama na nekih 80-100 min.

• REM faze postaju duže što je bliže jutro

• REM faze postaju učestalije sa progresijom noći

HIPNOGRAM
 REM latenca
• Vreme od zaspivanja do početka REM faze

• Prosečno vreme je 90 min. kod normalnih ljudi

- kraća kod depresije, ali povećan % noći proveden u REM

- kraća kod narkolepsije

Latenca spavanja
• Vreme koje prođe do zaspivanja

• Prosečno vreme 15 min.

- duže kod insomnie

-kraće kod narkolepsije
 Neurohemikalije bitne za spavanje

• Serotonin pojačan
-bitan za inicijaciju spavanja

• Acetilholin pojačan
-bitan za REM fazu

• Norepinefrin smanjen
-bitan za REM

• Dopamin pojačan
-bitan za pobudljivost i budnost, ali je pojačan tokom spavanja

• Alkohol i barbiturati redukuju REM faze

-prilikom akutnog prestanka konzumacije, javlja se povećanje broja REM
faze (REM rebound)
Zašto su bitni spavanje i san? (Perogamvros et al., 2013)

• Tokom spavanja i sna se aktiviraju neuralna kola koje su osnovi procesovanje

emocija kao i sistema nagrade

• Pojačana aktivnost u amigdalama i mezolimbičkim dopaminergičnim regionima

tokom REM faze konsolidovanje memorija na događaje visoke emocio-
nalne i motivacione vrednosti za osobu

• Takođe, tokom NREM faza, opažene spontana pojačana aktivacija u hipokampusu i

striatumu (jadro u bazalnim ganglijama bitan za sistem nagrađivanja)

• Koordinacija naizmenične spontane aktivnosti tokom NREM i REM faze je možda

bitna za integraciju specifičnih memorija visokog emotiovnog i motivacionog značenja
za osobu

• Rezultat dobre koordinacije: bolja organizacija memorije, bolja emocionalna regulacija

tokom dana, bolje socijane veštine i kreativnost
 Spavanje tokom životnog ciklusa
• novorođenčad: 16-18 sati spavanja

• mladi odrasli: 7-9 sati

• srednje godine: 6-8 sati

KAKO STARIMO....

• Kraće spavamo

• Delta spavanje (NREM 3-4) polako prestaje dok eventualno ne nestane

• Vreme u REM fazi se smanjuje

• Većina vremena spavanja je provedena u NREM 1-2 fazi.

 Poremećaji spavanja

• Insomnia

• Hipersomnolentnost

•Narkolepsija (REM)

• Parasomnie
-Noćne more (REM )
-Hodanje u snu (NREM3-4)
-Noćni strahovi (NREM 3-4)

• Poremećaji spavanja u vezi sa disanjem

A
INSOMNIA
Nezadovoljstvo kvalitetom ili količinom spavanja, koje prati jedan ili više od navedenog
teškoća da se zaspi (inicijalna)
Teškoća da se održi san
Rano jutarnje buđenje sa nemogućnošću da se ponovo zaspi (kasna)

načajan distres ili oštećenje u socijalnim, poslovnim, akademskim i dr. važnim oblastima

ajanje tri puta nedeljno

ajmanje tokom 3 meseca

eškoće postoje iako postoje dobri uslovi za spavanje

e dešava se u kontekstu drugih poremećaja spavanja

ije rezultat delovanja supsanci

oegzistirajuća mentalna ili organska bolest ne mogu da objasne intenzitet simptoma

Dijagnoza se uspostavlja ili kao samostalna ili kao komorbidna sa drugim dijagnozama

Mogu da se jave simptomi anksioznosti i depresivnosti kao prateći

Može da bude manifestacija druge mentalne bolesti (npr. velika depresija)

Može da bude i faktor rizika za depresivne i anksiozne poremećaje

ta su teškoće?

- subjektivna latenca spavanja (vreme do zaspivanja) veća od 25-30 min.

- trajanje spavanja od početka do buđenja od 20-30 min.
- buđenje ujutru najmanje 30 minuta pre nego što to osoba želi i pre nego što je total
vreme spavanja dostiglo 6.5 sati
 Razvoj i kurs
va epizoda je češća u ranom odraslom dobu (kod žena tokom menopauze)

ože biti situaciona ili rekurentna (hronična)

-nekoliko dana ili nedelja i obično je povezana sa nekim životnim dogadjajima
- ponavljajuće epizode insomnije najčešće u vezi sa stresnim događajima, kasnije se produžav
i bez stresora

ak i kada je hronična, postoje “dobre” i “ loše” noći, ali tendencija da se subjektivno doživi kao “loše

olisomnografija obično pokazuje oštećenja u kontinuitetu spavanja kao i produžetak I faze spavanja i
kraćivanje III i IV faze spavanja.

esto je nepoduduranost između rezultata polisomnograije i subjektivne procene (potcenjuju trajanje

pavanja i precenjuju trajanje budnosti)

somnia je često povezana sa fiziološkim i kognitivnom karakteristikama kao i faktorima uslovaljava

ji interferiraju sa spavanjem
•Fiziološke karaktersitike:
- Pojačana pobudljivost
- Pojačana sekrecija kortizola i opšti metabolizam

• Kognitivni činioci:
- Preokupiranost spavanjem
-distres zbog nemogućnosti da se zaspi
- briga oko negativnih efektat nesanice na dnevne aktivnosti

• Začarani krug: pretereni napor da se zaspi kreira preteren proces usmeravanja pažnje na
spavanje

• Maladaptivne navike: provođenje previše vremena u krevetu, gledanje na sat: sve ove
aktivnosti mogu po principu uslovljavanja da vežu pojačanu pobudljivost i okruženje,
čime se pojačavaju teškoće
 Etiologija insomnie
Predisponirajuće
karakteristike (težnja da se
brine, fiziološka
reaktivnost, represija
osećanja)

Ponovljene
Izolovana noći sa Anticipatorna
neprospana problemima anksioznost
noć spavanjava

Precipitirajući događaji Faktori održavanja problema

Kognitivni stil,navike,
uslovljeni sredinski
okidači
 Komponente tretmana insomnije
• kontrola stimulusa: odlazak u krevet na znake umora, ograničiti aktivnosti u
spavaćoj sobi, napustiti spavaću sobu ako se ne zaspi za 15-20 min., ustati u isto
vreme svako jutro, odustati od popodnevnog dremanja

• restrikcija spavanja: vreme provedeno u krevetu da bude izjednačeno sa vreme-

nom koje se provodi u spavanju (na osnovu subjektivnog izveštaja koliko je osoba
spavala); koriguje se na osnovu efikasnosti spavanja

• paradoksalne intervencije: daje se instrukcija pacijentu da ostane budan, čime se

smanjuje anksioznost da osoba neće moći da zaspe

• relaksacija: progresivna relaksaija, meditacija, dijafragmatsko disanje itd.

•Kognitivno restrukturiranje: rad na verovanjima o efektima spavanja na dnevno

funkcionisanje
• higijena spavanja

• Bihejvioralna i sredinska modifikacija

• Soba što mračnija

• Minimiziraj distraktore (radni materijal van spavaće sobe)

• Ne jedi, ne čitaj, ne gledaj TV u krevetu

• Izbegavaj spavanja tokom dana

• Izbegavati hranu i fizičku vežbu 1-2 h pre spavanja

 Epidemiologija insomnie

• Najčešći poremećaj spavanja

• Češći kod žena

• 9-15% osoba ima hronične forme

• Raste sa godinama (kod sredovečnih i starih)

• Među mlađima češće je problem sa odloženim zaspivanjem, dok su sa starenjem

češći problemi održavanja sna
 Hipersomnolentnost
A
Subjektivno doživljena preterena pospanost iako je spavanje trajalo najmanje 7 sati, pri čemu se ja
najmanje jedan simptom
1.Ponovljeni periodi zaspivanja tokom jednog dana
2.Epizode spavanje duže od 9 sati pri čemu spavanja ne osvežava
3. Teškoća da se razbudi osoba nakon naglog buđenja

• Ostali kriterijumi kao kod insomnie

•Najčešće mogu brzo da zaspu, imaju dobru efikasnost spavanja (> 90%)

• Inercija spavanja: teškoća da se razbude, izgledaju zbunjeno, svadljivo, deficit memorije,

dezorjentacija u prostoru i vremenu, osećaj da su “grogi”

•Mogu da se jave automatska ponašanja: osoba se odvezla na mesto na koje nije htela da ide pri če
se ne seća radnje
•Osoba može dugo da spava, ali dijagnozu dobija usled gore navedenih karakteristika
•5-10% osoba iz generalne populacije ima dijagnozu
•Podjednaka zastupljenost žena i muškaraca
 Narkolepsija
ekurentni periodi neodoljive potrebe za spavanjem, nevoljno padanja u san ili dremanja
kom jednog dana (tokom vožnje, posla, itd.)

pizode katapleksije nekoliko puta mesečno

ratkotrajane epizode iznenadnog bilateralnog gubitka mišićnog tonusa pri čemu je osoba
uvane svesti; najčešće nakong smeha, uzbuđenja, ljutnje

araliza (po buđenju nemogućnost pokretanja)

ipnagoge halucinacije (žive slike i snovi obično kako osoba zapada u san),ali mogu da prod
est i pri buđenju-hipnopompne halucinacije; nikada nisu psihotičnog karaktera

edostatak neuropeptida hipokretina (hipoteza da gubitak hipokretina indikuje prisustvo

autoimunog procesa koji je u osnovi nekih narkolepisija)

EM latenca oko 15 min.

acijenti treba da odlaze na češće unapred planirana spavanja tokom dana

(uz lekove, stimulanse)
 Epidemiologija narkolepsije
• Najčešće se javlja izmedju 15 -25 god. i 30 -35 god.

• 5 slučajeva na 10 000

• Nešto češća kod muškaraca

- Komorbidna sa bipolarnim, depresivnim i anksioznim poremećajima,

ređe schizofrenijom
Parasomnie
• Poremećaji pobudljivosti tokom spavanja
• Rezultat su abnormalne ili preterane aktivacije CNSa

Noćne more (REM poremaćaj pobudljivosti)

• učestalo buđenje iz noćnog ili dnevnog sna nakon pojave uznemiravajućih snova,
obično tokom druge polovine spavanja kada REM faze postaju duže i življe

• snovi obično podrazumevaju opasnost po fizičko, psihološko ili emocionalno blagostanje

•po buđenju, osoba je u potpunosti alertna, orijentisana i pamti sadržaj uznemiravajućih sn

• značajan distres; značajno oštećeno funkcionisanje nije posledica zloupotrebe supstanci

• supsindromalna anksioznost i depresivnost i PTSP

- rekurentne teme mogu da se tiču konflikata, strahova ili proističu iz osobina ličnosti
 Etiologija

•Etiologija je nejasna

• Neka ranija istraživanja su sugerisala da su ove osobe

kreativnije, otvorene, pune poverenja i sklone razvoju drugih
mentalnih bolesti

• Osobe sa jakim ego granicama, kao i rigidne i opsesivne, imaju

manju sklonost

• posle traume: pokušaj integracije novih i starih memorija

 Epidemiologija

-2-8% generalne populacije ima noćne more

-češće kod žena

- češće na mlađem uzrastu te nestaju sazrevanjem

NREM poremećaji pobuđenosti u snu

• Rekurentne epizode nepotpunog buđenja, obično tokom NREM 3. i 4. faze

- hodanje u snu: ponovljene epizode ustajanja iz kreveta i lutanja po ili izvan kuće;
Osoba ima bezizražajan izraz lica; neresponsivna je pri pokušaju komunikacije; može
da se razbudi samo uz pojačan napor
-jedenje
-seksualna aktivnost (masturbacija, seksualni čin bez svesti o tome)

-noćni strahovi: rekurentne epizode noćnog straha i panike povezane sa intenzivnom

vokalizacijom, motilitetom, i visokim nivoom autonomnog pražnjenja: ubrzano disanje,
znojenje, ubrzan srčani rad. Druge osobe uglavnom ne mogu da ih smire. Posle buđe-
nja, osoba se ne seća epizode

• Oba peremećaja se dešavaju tokom ranih faza spavanja i predstavljaju nepotpuno

buđenje iz najdubljeg sna

• Pošto ne uključuju REM fazu, osobe nemaju sadržaj koji bi se odnosio na epizode

• Obezbediti sigurnost a pomažu i benzodijazepami

 Epidemiologija
•4-5% odrasle populacije ima ove smetnje

• češće kod muškaraca i kod dece (nestaju sa sazrevanjem)

• Uzroci: genetska predispozicija, psihološka trauma, prisustvo izražene

crte anksioznosti (kod noćnih strahova), hostilnost usmerena ka spolja (kod
noćnog šetanja)

• Medju odraslima, često je posledica medikamenata

Poremećaji spavanja povezani sa
disanjem
Opstruktivna apnea ili hipopnea-kratokrajni prekid spoljašnjeg disanja (uz očuvano unutrašnje disan
ili pauza u disanju koja traje od 3 do 10 sek; hipopnea je smanje protok vazduha

-najmanje 5 apnea po jednom satu spavanja pri čemu postoji ili a) hrkanje, pauze pri disanju, ili
b) dnevna pospanost, zamor, nerestorativno spavanje

- ili 15 apnea, hipopnea po satu bez dodatnih problema

hemoglobin nedovoljno saturiran kiseonikom, smanjeno trajanje dubokih faza spavanja (slow-wave

u svim uzrastima ali najčešće između 40-60 godine; pod rizikom muškarci kao i osobe sa prekomern
ilažom

odsustvo ili smanjen protok vazduha uz očuvane respiratorne pokrete

dovodi do čestog buđenja kako bi osoba prodisala

može doći do ozbiljnih organskih problema: hipertenzija, srčane aritmije, seksualne disfunkcije

iako je očigledne organske prirode uključena je u DSM-5, kako bi se napravila razlika u odnosu na h
ersomniju

Centralna apnea – nedostatak vazduha i odsustvo disajnih pokreta centralnog porekla

 Spavanje i anksiozni poremećaji
• GAP

- više od 60% imaju insomniu

-manje vremena u dubokoj fazi spavanja, a više u fazi plitkog spavanja (1)
-REM može ali ne mora da bude poremećen

• Panični poremećaj

-noćni panični napadi

-dešavaju se tokom NREMa, pri prelasku iz 2. u 3. i 4. fazu

• PTSP

-insomnia, noćne more, noćni strahovi

-poremećaj spavanja nakon traume je značajan prediktor razvoja PTSP
-rezidualni simptomi
 Spavanje i depresije
• Redukovana REM latenca

-vreme do pojave prve REM faze

• Veći procenat vremena provedenog tokom spavanja je u REM fazi

• Manji procenat vremena u NREM fazama (NREM 3-4)

• Često buđenje tokom noći

• Rano buđenje

• Problemi spavanja često ostaju i u remisiji; može da sugeriše postojanje

biološke vulnerabilnosti za depresiju ili da su posledica depresivne epizode

• Problemi spavanja su svakako faktor rizika za rekurencu

• Rizik za depresiju, uzimajući u obzir polne razlike, je 4 puta veći kod
onih sa insomnijom u odnosu na one bez

• Nekoliko hipoteza koje nisu proverene:

- artefakt merenja (insomnija je simptom depresije)

- epifenomen psihijatrijskog poremećaja
- prodromalni znak, “precursor”, depresije
 Spavanje i shizofrenija
• Teškoće zaspivanja, spavanje tokom dobrog dela jutra, ili zamena noći i
dana

• Loša higijena spavanja, prestanak uzimanja neuroleptika, zloupotreba

supstanci

•Produžena latenca spavanja, smanjeno totalno vreme spavanja, i

redukovana efikasnost kod netretiranih pacijenata u odnosu na normalne
subjekte

• Kod onih sa suicidalnim pokušajima, u odnosu na one bez, čećše REM

faze.

• U odnosu na normalne osobe, nema REM “rebound” efekta; klinički značaj

nejasan
Sajt koji sadrzi kolekciju snova

https://www.dreambank.net/