Sistemska porodična terapija

Prof.Dr Jasna Veljkovic

Sistemska porodična terapija
 Literatura:
• Jelena Srna, 2012. Psihoterapija i savetovanje-teorija, praksa, istraživanje. Zavod za
udžbenike , Beograd, 2012.
• Marklena Milojković, Jelena Srna i Radmila Mićović, Porodična terapija, Centar za brak i
porodicu, Beograd, 1997.
 Sistemska porodična terapija
• je usmerena na porodicu kao celinu.
• To je psihoterapijski metod koji se primenjuje na
porodicu sa ciljem da se promene poremećeni
odnosi u porodici.
• Sistemska pordična terapija primenjuje
interakcijski metod.
• Sagledava porodicu kao živi sistem u promeni.
 U ovoj terapiji
• Razumevanje individulanih obrazaca ponašanja
u skladu je sa stavom da ponašanje jednog
člana porodice nastaje u složenom matriksu
opšteg porodičnog sistema.
• Pojedinačni članovi koje porodica označava kao
“problem” ili “bolesne”
• samo su izraz poremećaja u celom porodičnom
sistemu.
 Sistemska porodična terapija
• Naglasak se stavlja na razumevanje i delovanje
u okviru postojećih,aktuelnih obrazaca medju
odnosa.
• Poreklo i razvoj problema su od sekundarnog
značaja.
• SPT je usmerena na “ovde i sada”, sa konačnim
ciljem koji vidu u promenu “drugog reda”
• promenu disfunkcionalnih porodičnih obrazaca.
 Sistemska porodična terapija
• Uvodi novi način razumevanja ljudskog
ponašanja.
• Ponašanje je produkt porodičnog sistema koji
funkcioniše po principima kružne uzročnosti.
• Ako jedna član porodice pokazuje simptomatsko
ponašanje onda se u SPT sagledava interakcija
izmedju simptoma i sistema.
 SPT se zasniva na sistemskom
mišljenju
• koje je proisteklo iz opšte teorije sistema i
sistemskog sagledavanja interakcije.
• L.Von.Bertalanffy,je uveo opštu teoriju sistema i
to:
• prvo u biologiju,potom u medicinu.
• dobro je osetio da redukcionističko-
mehanictsitička tradicija u nauci nije dovoljna da
objasni ponašanje živih organizama.
 Ključni koncepti
• Svaki živi sistem od molekula, pa do porodice
ima sledeće osobine:
1. Visoki stepen organizacije-sa stalnim odnosom
izmedju elemenata ili delova celine.
2. Organizam ili entitet više je nego zbir
izolovanih delova.
 Pojam granice
• Da bi živi sistem sačuvao organizaciju mora da
ima granicu koja ga odeljuje od drugih delova
sistema.
• Granica je funkcionalna ako je odredjena
eksplicitnim i implicitnim pravilima.
• Porodica je sistem koji je izmedju pojedinačne
ličnosti i zajednice.
• Ona predstavlja celinu koja se sačinjena od
subsistema.
 Suprasistemi-podsistemi
• Pod sistemi:bračni, roditeljski, dečji...
• Sama porodica je deo jednog velikog
suprasistema koji sačinjavaju zajednica, nacija,
itd.
• Kao celina ona ima jasnu hijerarhijsku
organizaciju svojih subsistema.
• U porodičnoj strukturi roditelji bi trebalo da imaju
najveću moć u donošenju odluka i u održavanju
sistema.
 Problemi u granicama porodice
stvaraju
• Disfunkcionalne porodice imaju “zapletene –
umrežene” ili nejasne granice.
• Na drugom kraju kontinuma su “rigidne”
granice,koje subsisteme drže na udaljenosti.
• Svaki živi organizam,pa i porodica poseduje
kontrolu.
• Kontrolom živi sistem postiže homeostazu ili
unutrašnji balans.
 Pojmovi:Homeostaza,feedback
• Homeostazu ili unutrašnji balans održava
samokorigujući povratni spreg.
• Feedback je ključni koncept kibernetike.
• Stanje stabilnosti ili “čvrsto stanje”, stanje bez
promene,održava negativni feedback.
• Sa druge strane pozitivni feedback nalazi se u
osnovi morfogeneze kao samoupravljajućem
procesu koji vodi promeni i rastu.
Ovo su porodice!
 Homeostraza je funkcinonalna
samo ako
• predstavlja privremeno stanje uspostavljanja
ravnoteže na jednom višem nivou.
• Stabilnost u drugim situacijama može
predstavljati hroničnu porodičnu patologiju,
• gde simptomatsko ponašanje jednog člana
porodice,koristi porodici da održava stanje bez
promene.
 Primer
• alkoholizam u porodici često je izraz patološke
stabilnosti i rigidnosti alkoholičarskih interakcija.
• Svi živi sistemi pokazuju izraženu tendenciju da
se prilagodjavaju
• i to u smislu održavanja stanja bez promena
• ili da izazivaju promene u odredjenim delovima
sistema.
• Kretanje porodice kroz razvojne faze zahteva
stalno prolagodjavanje na zahteve koje članovi
subsistema izražavaju u skladu sa svojim rastom
i potrebama.
 Živi sistemi
• su otvoreni sistemi koji prenose energiju kako
unutar sistema, tako i izmedju sistema i supra
sistema..
• Umesto tendencije ka entropiji i smanjenju
energije, živi sistemi pokazaju težnju da
razmenjuju energiju i informacije.
• Informacija je vrsta energije koja upoznaje
sistem sa okolinom i zbivanjima unutar sistema.
 Po opštoj teoriji sistema
• medjuzavisni i feedback mehanizmi,zahtevaju
posmatranje pojava u okviru kružne, tj.
cirkularne uzorčnosti.
• Za razliku od linearnog modela,gde postoji uzrok
i posledica
• cirkularna uzorčnost podrazumeva da je svaki
deo vezan na kružni način sa onim drugim
delovima ponašanja
 Ono što je prethodno definisano kao posledica
postaje uzrok,čak i poslednjim dogadjajima .

• Model cirkularne uzročnosti važan je za

razumevanje celine u kojoj su odnosi
izmedju delova dvosmerni,zajednički i
reciporčni.
• Svaki član porodice se sagledava kao onaj
koji deluje i koji istovremeno reaguje.
 Porodica je interpersonalni sistem
• koji je na mnogo načina analogan drugim
kibernetskim sistemima.
• Ona je sistem nelineranog tipa, odnos
izmedju A i B je cikličan.
 Primer:
• vožnja kolima u kojima su roditelji i dete.
• A-otac deteta i suprug vozi
• B-supruga se žuri da što pre stigne na cilj(posao) i to
saopštava A pre početka vožnje.
• C -dete
• A i C sede u kolima i čekaju B da dodje dok se ona
sprema.
 Primer:
• B silazi u auto, dok A turira gas
• B jos nije sasvim ni ušla u auto a A kreće da vozi
• B daje gas i prolazi na narandžasto svetlo
• B na to kritikuje A koji reaguje pojačavanjem tona gasa
• B povišava ton kao rekakciju na povišen ton A
• A tada počinje da urla
• C koje je prepadnuto,počinje da plače
• U tom trenutku svadja izmedju B i A prestaje
• B se obraća detetu i umiruje ga.
• A usporava vožnju.
 Zaključak:
• Tako ponašanje C postaje element u procesu
feedbacka koji služi održavanju homeostaze.
• Ovakva šema se verovatno ponavljala i
ponavljaće se u budućnosti.
• Dete može početi ubuduće plakati čim udje u
kola,iako se roditelji ne svadjaju kako bi
preveniralo svadju.
• Kad poraste, verovatno neće plrakati ali će
radoto nešto drugo što će skrenuti roditeljsku
pažnju i prekinuti njihovu svadju.
 Dakle, sve porodice imaju svoje
šeme

• One su nekad dobre a nekada ne.

• Ako se pojave simptomi u porodici
• jedan član se etiketira kao problematičan.
• On je nosilac simptoma ili“identifikovani
pacijent”.
• SPT za tu osobu kaze da je “žrtveno jagnje” ili
“crna ovca” u porodici, te se dovodi na
lečenje.
 Taj član porodice, najčešće je
najosteljiviji, najsenzibilniji...
• Psihoanalitičari bi rekli da taj član je
najprijemčiviji za primanje negativnih
emocija, tj. projektivnih identifikacija drugih
članova porodice , kojima to ne ume da
vrati.
• Obično je to dete.
• Ali taj član porodice svojom bolešću dobija
na značaju, ima tada najveću moć,jer se
cela porodica organizuje oko njega.
 Podsetnik:o pojmu projektivne identifikacije
ste učili u 5. semestru
• To je jedan veoma složen mehanizam odbrane.
• Kao i svi drugi mehanizmi odbrane nalazi se u nesvesnom delu psihe.
• Moramo imati 2 osobe.
• Jedna je projektor, druga je primalac projekcije.
• To je bitno različit mehanizam od obične projekcije...
• Pošiljalac i primalac projekcije su Su uvek u specifično bliskim odnosima
• Prvi korak je „slanje“ projekcije od strane projektora u primaoca
• Drugi korak je primanje poslate projekcije
• Treći korak jeste identifikacija sa primljenim sadržajem, emocijom.
• Osoba A se „oslobodila“svog lošeg osećanja tako što ga je „smestila“ u drugu osobu. Osoba se oseća sada loše
a osoba A je prvremeno rasterećena
 Simptom člana porodice
• Član porodice je neraspložen i o traje
• porodica pokušava da ga razveseli
• Zato jer porodici to ne prija
• Reakcija koju prozvode kod nj. je samo još veći stepen
ispoljene depresije.
• Ono što porodica ne shvata je
• da im taj član porodice poručuje je da se njihova pomoć
svodi na zahtev da on(a) prestane da ispoljava izvesna
osećanja, kojima je skrenuo(la) njihovu pažnju na sebe.
• A to nije ono što mu/njoj treba.
 Simptom
• ima funkciju unutar porodičnog sistema.
• Zato se simptom i posmatra u interakcijskom
smislu-šta je funkcija simptoma.
• I na koji način pojedinačni sistemi podržavaju
simptom.
• Simptom je etiketa za sekvencu ponašanja
unutar jedne porodične organizacije.
• Dakle mi moramo da ustanovimo, zašto taj
simptom i šta on predstavlja u okviru porodičnog
sistema, koja je njegova funkcija.
Još dve porodice....
 Simptom
• se obično pojavljuje kada se osoba oseća da je
u teškoj situaciji i pokušava da iz nje izadje.
• Ona je zarobljena u sekvenci ili šemi
• zajedno sa ostalim članovima porodice ili
značajnim drugima.
• Npr. adolescentkinja koja ima problem sa
ishranom po tipu anoreksije,kroz ovaj simtom
izražava potrebu za osmostaljivanjem.
 Poznato Vam je inače, da je
• Osamostaljivanje i napuštanje roditeljskog doma u
budućnosti promena koja bi trebalo normalnim putem
postupno da se desi
• i to je potencijalni gubitak koji svaka porodica anticipira.
• Sam po sebi proces osamostaljivanja je kompleksan i
često vrlo bolan za adolescenta.
• Ako su porodični odnosi poremećeni,
• Ako je adolescent(ono nekadašnje dete, što plače u
kolima)
• Porodica će činiti sve da dete ne ode od kuće, da se
postoječi sistem održi.
 Ako je... porodica i ranije imala
teškoća
• u savladavanju očekivanih i neočekivanih
kriza,
• funkcija simptoma je i da produži vreme
osamostaljivanja
• da odloži u ovom slučaju,
• odlazak iz roditeljskog doma.
 Moguće je da svojim simptomima,

• Adolescent-dete, povezuje razjedninjene,

emocionalni razvedene ili konfliktima iscrpljene
roditelje.
• Istovremeno, na primerm,odbijanjem da uzme
hranu,anoreksična devojka,
• izražava bunt i spremnost da makar i na ovaj
način, sama odlučuje o sebi.
• Ako ne o svom životu, onda o smrti.
• Porodični sistem, podržava njen simptom.
• Zbog bolesti koja je životno ugrožava
 Zašto simptom opstaje
• Zbog svesti o tome da je moguć ishod i smrt,
• Roditelji prezaštićuju dete i
• stvarno se ujedinjuju brigom oko bolesnog
deteta.
• Zaboravjaju na svoja neslaganja i konflikte i
funkcionišu samo u ulogama roditelja(redukcija
partnerskih uloga).
• Bolest deteta, postaje jedna on načina kako da
izbegnu rešavanje sopstvenih bračnih problema.
Nekada razumevanje toga šta rade,
dodje kasno
 Porodična pravila
• stalno prisutni obrasci odnosa u porodičnom
funkcionisanju.
• Neka pravila su jasna i poznata, npr.kad deca
starosti od 13-15 g., dolaze kući.
• Druga pravila su izvan svesnosti porodice o
njima a ugradjena su u ponovljene obrasce
ponašanja.
• To su tzv. “nepisana” pravila, kao npr. da
porodica mora da izbegava konflikte i svadje ili
 Porodične uloge
• Vrlo često kod nas, da porodica mora spolja da
ostavi utisak-porodice bez problema, da bi se
izbegla-sramota.
• Spolja gladac-iznutra jadac.
• Porodične uloge su obrasci kojima članovi
porodice ispunjavaju svoje funkcije.
• Uloge su pored biološke odredjenosti
rasporedjene i društvenim shvatanjem o značaju
odredjenog porodičnog ponašanja.
 Raspodlea uloga u porodici
• Porodični položaj ne odredjuje automatski sve
uloge članova porodice.
• Te uloge su determinisane i značajem i smislom
koji se u datom društvu i kulturi pridaje pojedinim
porodičnim ulogama.
• Raspodela u porodici zavisi od opšte usvojenog
tipa vrednosnog sistema, kojim se i odredjuje
položaj polova i generacija u porodičnoj
zajednici.
 Životni ciklusi porodice
• Ukoliko dete u jednoj porodici preuzima
ulogu roditelja jer je isti zatajio u svojoj funkciji,
onda dete ima ulogu “roditeljskog deteta”.
• Ono se najčešće postavlja kao zaštitnik ostale
dece u porodici.
• Životni ciklus porodice predstavlja longitudinalni
razvoj porodice.
 Životni ciklusi porodice obuhvataju
• osam faza u razvoju porodice.
1. Započinjanje porodice
2. Porodica sa malim detetom
3. Porodica sa predškolskim detetom
4. Porodica sa školskim detetom
5. Adolescentna porodica
6. Porodica u kojoj deca napuštaju dom
7. Porodica u srednjim godinama
8. Porodica u kojoj su stari
 Kretanje kroz faze...
• Longitudinalni razvoj obuhvata očekivane i
neočekivane dogadjaje u porodici.
• Svaka faza ima svoje karakteristike i zahteva
stalno prilagodjavanje i menjanje strukture i
pravila.
• Svaka nova faza životnog ciklusa je
potencijalno nova krizna tačka.
• Zavisno od ranijih iskustva u rešavanju razvojnih
zadataka nuklearne porodice, ali i porodice
transgeneracijski-porodica če se kretati iz jedne
faze u drugu sa manje ili više teškoća.
 Disfunkcinionalne porodice
• razvijaju probleme zato što nisu u stanju
da se prilagode promenama koje su
sastavni deo životnog ciklusa porodice.
• Simptomatsko ponašanje adolescenata-
shizofrene reakcije,narkomanija, anorexia,
• uvek se moraju sagledati u zavisnosti od
toga kako se porodica prilagodjava
kritičnoj fazi u koju je ušla.
Porodični sistem vrednosti, norme,porodične
tajne,mitovi, način rešavanja problema
• Neophodni su elementi u sagledavanju
porodičnog funkcinonisanja.
• Većina ovih elemenata prenosi se
transgeneracijski, kao deo porodične istorije.
• U istraživačkom, dijagnostičkom i terapijskom
pogledu,
• transgeneracijska analiza je neophodna radi
upoznavanja porodične kulture življenja.
Dijadni odnosi u porodici mogu biti:

 Simetrični
 Komplementarni
 Recipročni
• Simetričan odnos je kompetitivni odnos
dve osobe koje razmenjuju isto ponašanje.
• Takmičarski odnos se ispoljava prema
poziciji “jedan gore”, tj. u stalnom
dokazivanju “ko je od partnera u pravu”.
Ko je ovde “glavni”?
 Komplementarni odnos
• označava nejednakost u dijadi.
• Takvi su odnosi:učenik-učitelj,terapeut-
pacijent ili u partnerskom odnosu
definisanje po tipu:
• prezaštićujuća majka,otac-hladan, udaljen
od porodice.
 Reciporčni odnosi
• obuhvataju
• i simetričan
• i komplementaran odnos, koji se
naizmenično menjaju.
Dijadni odnos se može odvijati kroz
• proces alijanse ili udruživanja dve osobe,
• pri čemu se udruženost dve osobe odvija
po principu da dele zajednički interes ili
interesovanje.
• Npr.kada se otac i sin dogovaraju da
zajedno idu na utakmicu, ili da gledaju
kaubojske filmove.
 Trijadni odnosi se odvijaju po
principu
• koalicije ili triangulacije.
• Koalicija je udruživanje dve osobe protiv
treće.
• Iako se u literaturi često pominje da je za
dobar bračni odnos potrebna koalicija
roditelja,
• mnogo je bolje govoriti u terminima
partnerske alijanse.
 U porodičnim odnosima, roditelji se ne bi
trebalo da se udružuju protiv dece, nego u
interesu dece.

• U slučaju medjugeneracijskih koalicija,

jedan od roditelja se udružuje sa detetom
protiv drugog roditelja.
• Ključni koncept triangulacije u porodičnim
odnosima je patološki obrazac.
Triangulacija kao patološki obrazac
• situacija u kojjoj roditelji, koji su u konfliktu,
zahtevaju od deteta lojalnost.
• Dete se dovodi u situaciju da bude u bliskom
odnosu sa jednim od roditelja a da pri tome ne
izda drugog roditelja.
• Triangulacija istovremeno znači uvodjenje
trećeg člana u emocionalni dijadni sistem.
• Treći član se uvodi da bi se ili ponovo
uspostavio homeostatski balans ili identifikovani
pacijent ako je u pitanju dete ima ulogu da
skrene pažnju sa roditeljskog konflikta.
Svi su tu....
 Indikacije za primenu sistemske
terapije
• Indikovana je u svim slučajevima u kojima
se savetuje porodična terapija uopšte.
• Porodična terapija da je šansu udaljenim
članovima porodice da se kroz terapiju
angažuju i prihvate svoje porodične uloge i
obaveze ali i da realizuju svoje potrebe i
želje u odnosu na celu porodicu.
 Indikacije za primenu sistemske
terapije
• Sistemska porodična terapija indikovana
je u sledećim okonostima:
1. Kada u porodici postoji “identifikovani
pacijent”, koji je nosilac psihijatrijskog
simptoma
2. U slučajevima razvojnih i nerazvojnih
porodičnih kriza(bolesni član, umirući
član,MNR dete,nasilničko ponašanje
jednog od roditelja).
 Indikacije za primenu sistemske
terapije
• 3.Porodična terapija se primenjuje i onda
kada je potrebno razjašnjavanje i
rešavanje strukturalnih odnosa problema.
• Prethodno je potrebno utvrditi da li su
problemi više interakcijske prirode ili se
radi o somtaskom ili intrapsihičkom
problemu jednog člana porodice.
• Primer. Seksualna disfunkcija jednog
člana.
 Indikacije za primenu sistemske
terapije
• Česti su sadržaji porodične terapije
separacioni problemi u raznim
dijadama:blizanci, otac-dete,razvod
partnera.
• Separacioni problemi izbijaju često kad se
novoformirana porodica rastaje od
primarne porodice.
• To je najčešće jedan od osnovnih uzorka
problema kod mladog bračnog para.
 Indikacije za primenu sistemske
terapije
• Porodičnu ili bračnu terapiju često
zahetvaju parovi koji osećaju nedostatak
bliskosti ili intimnosti ili probleme u
sporazumevanju.
Još jedna porodica
 Dijagnostika i evaluacija
porodičnog poremećaja
• Za dijagnostiku:intervju sa celom
porodicom
• Upitnici
• Skale procene porodičnog zdravlja
• Genogram-vizuelni dijagram koji obuhvata
više generacija
 Šta je važno pitati:
• U kojoj fazi životnog ciklusa je pojavio
porodični problem?
• Šta je aktuelni porodični problem?
• Zašto porodica dolazi na terapiju baš
sada?
• Šta je pozadina porodičnog problema?
• Kako je porodica prethodno pokušala da
reši aktuelni problem?
 Šta je važno pitati ili se pitati:
• Koji su ciljevi i očekivanja u vezi sa
porodičnom terapijom?
• Kakva je motivacija a kakvi su otpori?
• Komunikacije?
• Uloge i koalicije?
• Način afektivnog porodičnog reagovanja i
emocionalna učešća članova porodice?
 Šta je važno pitati ili se pitati:
• Kontrola ponašanja?
• Rešavanje problema?
• Operativni porodični mit?
• Dalje ide:
 Planiranje terapijskog pristupa i
utvrdjivanej terapijskog ugovora a onda se
postavljaju
 Ciljevi sistemske porodične terapije
 Ciljevi sistemske porodične
terapije:
• Se postavljaju za svaku porodicu
pojedinačno.
• U zavisnosti od problema koji porodica
donosi sa sobom
• Koje ciljeve porodica sama odredjuje
• Od kapaciteta za promenu koja se
razlikuje od porodice do porodice.
• Ciljeve odredjuje i orijentacija škole kojoj
porodični terapeut pripada.
 Najopštiji ciljevi su:
• Stvaranje alijanse izmedju terapeuta i porodice
• Detaljno utvrdjivanje problema koji porodicu
dovodi na terapiju
• Razjašnjavanje trajnijih pokušaja rešavanja
problema
• Razjašnjavanje pojedinačnih želja i potreba
• i način na koji porodica kao celina odgovara na
individualne potrebe.
 Najopštiji ciljevi su:
• Modifikacija očekivanja i potreba kod pojedinca
• Saznanja o uzajamnom doprinosu problema u
porodici
• Poboljšanje u komunikacionih veštinana i
smanjivanje projektivnog ponašanja
• Promena u poremećenim i nefleksibilnim
ulogama i koalicijama
• Povećanje znanja kojima porodica treba da
raspolaže
 Najčešći konačni ciljevi su:
• Redukcija ili eliminisanje simptoma ili
simtomatskog ponašanja.
• Ovaj cilj se odnosi na manje ili veće
simtome u vezi sa raspoloženjem ili
afektom.
 Potom sledi niz daljih ciljeva kao
što su npr:
• Povećanje bračne i porodične intimnosti,
• rešavanje problema,
• fleskibilnost uloga,
• tolerancija razlika,
• povećanje samopoštovanja,
• rešenje neurotskog konflikta,
• promena porodičnih obrazaca ponašanja.
 Savremeni pristupi porodičnoj
terapiji:
• Strukturalni:Minjuhin,Bowen,Kantor.Bitni
koncepti:disfunkcionalnosti , granice, savezi i
moći.
• Strateški –pripada komunikacionoj terapiji,
Madness et.all.
• Baziran na konceptima teoretičara
komunikacija.Beatson, M. Erikson i “MRI” grupa
iz Paolo Alta.
• Koncepti: teorija komunikacija, kibernetski
sistemi,homeostaza.
• Kombinovani pristupi
 Trajanje terapije:
• Kratka-od nekoliko dom 10 seansi,
najduže do 6 meseci.
• Evaluacija ovog pristupa ukazuje na
uspešnost metode.
• Veoma značajno mesto ima pre svega kod
poremećaja ponašanja kod dece i
omladine.