PRORADA I UVID

Prof.dr Jasna Veljković

Uvid-terminološka razjašnjenja
• Frojd.nem.Einsicht, einblick.
• Oxford. Rečnik kaže da je “originalni pojam bio”unutrašnji
pogled”,tj.očima uma ili razumevanjem”.
• U Studijama histerije Frojd piše:
• ”Na naše veliko iznenadjenje u početku smo
otkirli da je svaki pojedini simptom histerije
odmah i trajno nestao kada smo uspevali da
dovedemo jasno na svetlost dana sećanje
dogadjaja koji ga je prouzrokovao i proizveo
prateće posledice i kada je pacijent opisao taj
dogadjaj na najpodrobniji način a afekat
pretvorio u reči.
• Sećanjem bez afekata skoro se nikada ne postižu
rezultati”.
Termin uvid
• se prvi put pojavio u naslovu jednog psihoanalitičkog
članka, autora Frenča, 1925 g.
• Uvid i distorzija snova.
• 1939 je Frenč potpuno preuzeo značenje reči uvid od
geštalt psihologa Kellera koji je opisao kako opažanje u
radu sa eksperimentalnom životinjom kod rešavanja
nekog problema može da proizvede uvid.
Uvid
• Široko korišćen termin u dinamskim
psihoterapijama.
• Laici smatraju da je njegovo značenje očigledno
ali nije tako.
• Mnogi analitičari smatraju da je pojam uvida
jedan od nejasnijih pojmova u psihoanalizi.
• Postoji složen odnos izmedju psihoanalitičkih i
psihijatrijsko/psiholoskih značenja ovog termina.
Uvid
• U psihijatriji.uvid se odnosi saznanje pacijenta o
tome da su simptomi nj.bolesti neke abnormalne
ili morbidne pojave.
• Jung,govoreći o psihotičnom pac.,kaže da oni
mogu imati znake manjeg ili većeg uvida u svoju
bolest.
• Dati studentima primer uvida u sopstvenu bolest
kod psihotičnih.
• Sa stanovista Jaspersa-kod psihotičnih se javlja
odustsvo uvida.
• Medjutim to ne mora biti tako jer imamo razlicite
vrste psihoticnih pacijenata.
Uvid
• Elemenat kognitivnog znanja Frojd je pominjao u prvoj
fazi psihoanalize u kontekstu “emocionalnog
oslobadjanja”.
• Emocije koje se javljaju uporedo sa oživljavanjem
potisnutog sećanja blizu su onoga što mnogi analitičari
danas smatraju “emocionalnim uvidom”.
• U klasičnoj analizi, uvid je bio izjednačen sa
razumevanjem interpretacija
• a u takvom objašnjenju koriste se pre svega intelektualni
dokazi.
Uvid
• Potom, shvatanje značenja analize transfera i
transfernog otpora,
• ponovo je istaklo koliko je od značaja
emocionalni kontekst u koji je utisnuto
pacijentovo razumevanje stvari.
• Frenč:”Uvid je praktično dokučivanje konfliktne
situacije”.
• Nije ga smatrao terapijskim činiocem već
preduslovom za dalje rešavanje problema na
putu ka mogućem izlečenju.
Uvid

• Problem iza Frojda bila je potreba da se odrede

svojstva kojima možemo razlikovati “pravi” i
“emocionalni” uvid i sa druge strane intelektualni
uvid.
• Da bi došlo do delotvornog uvida,potreban je
neki deo emocionalnog iskustva.
• Opasnost da se podelgne tautologiji,što znači da
ako uvid nije dovoljno produktivan da prizvede
promenu-onda nije delotvoran.
• Teškoće nastaju oko pojma-delotvornog uvida.
Uvid
• Potrebno je zato razdvojiti pojam emocionalnog uvida od
pojma izlečenje.
• Neki autori su pokušali da primene filozofsku analizu da
bi rešili ovaj problem.
• Dalji autori koriste termin “dinamički uvid” kao
delotovornu varijantu.
• To znači da uvid počinje terapijski delovati kada dovede
do procenjivanja odnosa izmedju različitih iskustva i
nesvesnih konflikata
• iz kojih prostiču neurotske komponente ličnosti
• kao i neurotski simptomi.
Uvid danas
• verovatno pod uticajem kognitivista
• sve se više opet ističe uloga kognitivnih procesa koji
učestvuju u stvaranju uvida.
• Kennedy(2001),govori o razvojnoj liniji uvida-od
dečjeg,adolescenog do uvida odraslih.
• On smatra da se sposobnost uvida razvija zajedno sa
razvojem integrativnih funkcija ega,
• kroz proces terapijske promene, sazrevanjem ličnosti.
Ana Frojd
• koja je bila dečji analitičar
• razmatra sposobnosti razvoja uvidjanja kod dece
i govori o prisustvu ili odustvu te sposobnosti kao
činiocu normalnog razvoja.
• Smatra da adolescencija omogućava jednu novu
šansu za to.
• Neki autori ističu u stvaranju uvida značaj
ponovnog stvaranja afektivne veze sa majkom
kroz transfer.
Uvid
• Horwiz(1990), mudar autor, smatra da se
stvaranje uvida može proširiti i na period iza
završene analize.
• Sandler(1987), smatra da stvaranje uvida dovodi
do stvaranja novih aspekata psihičke
organizacije.
• To je posledica prorade koja vodi ka podsvesnoj
inhibiciji prethodnih načina ponašanja koji su bili
disfunkcionalni.
Ono što je sigurno je da
• uvid povezuje prošlost, sadašnjost, sadržaj i
proces,u jedno mentalno jedinstvo koje se ne
može predstaviti teorijiom i logičkim
razumevanjem.
• Uvid obezbedjuje jedno sasvim novo
emocionalno iskustvo,koje on asimiluje u svoje
znanje i iskustvo.
Prorada ili “working through”
• Još 1895 Frojd je koristio termin “obrada”.
• Termin “prorada” je upotrebio 1895 jedanput
pišući o studijama histerije ali u sasvim drugom
značenju.
• Tek 1914, u radu:”Sećanje,ponavljanje, prorada”,
on diskutuje o tome.
• Dakle, cilj je prvo da se oživi i vrati traumatsko
iskustvo.
Na primer
• traumatsko iskustvo se ozivi u terapiji..
• Desi se abreakcija bola, straha, tuge…
• Šta dalje sa time?
• Onda se jave otpori i prave se acting out-i kroz
razne transferne distorzije, kroz poremecaj
odnosa sa terapeutom.
• Potom se vrše interpretacije otpora.
• Čak o kad analitičar jasno ukaže na otpor
pacijentu i on ga shvati, to ne uzrokuje napredak
u tretmanu.
Prorada ili “working through”
• Često se ponaša po principu:”U otporu sam, pa šta”.
• Tada još uvek ne razume uzorke otpora,tj ne oseća ih.
• Za to mu je potrebno dati vreme da bi razumeo i osetio
svoj otpor.
• Zato se otpor proradjuje, dugo ili veoma dugo.
• Tek kad otpor dostigne vrhunac
• analitičar može da otkrije nagonske porive koji su hrana
otporu.
Primer
• Pacijentkinja tri godine na terapiji.
• Povod dolaska:želja za razvodom braka, udružena sa
depresivnim mislima.
• Testriana:histrinoično-narcistička organzacija sa
somatizacijama,aktuelno depresivna sa suicidalnom
komponentom, QI nadprosečan.
• Opisati tok terapije,po godinama rada
Primer
• Rad na traumama iz detinjstva(prva godina katarzički rad,
pretežno na traumastkom detinsjtvu).
• Druga godina : bavi se problemom odnosa sa muškarcima,
promiskuitet, samokažnjavanje.
• Treća godina-odnos prema samoj sebi, odnos sa suprugom,
odnos prema sopstvenoj deci, sinu koga favorizuje i kcerci sa
kojom je u kompeticiji*nosi cerkinu odecu…stalno joj dokazuje
da je uprkos godinama lepsa od nje…
Primer
• Najednom nailazimo na “beton”
• kontrola koju poseduje u odnosu prema svim članovima
porodice ne može se meriti ni sa čime,uprkos čestoj
usamljenosti, osećanju da su članovi porodice nezahvalni.
• Ona ipak utiče na njihove živote, bitno, iz pozadine.
• Od njenih poteza sve zavisi-posao muža, privatni život odrasle
dece.
Ona kaže u svom uvidu...
• Uvid:u braku sam, ne volim njega, volim novac...volim
društvenu poziciju koju mi ovaj brak obezbedjuje i moć koju
imam nad svojim mužem
• Transferni bes prema terapeutu
• Mržnja prema terapeutu u reaktivnoj formaciji
• Acting out-i formalne i suštinske prirode
• Napad na granice terapije
Primer
• Dolazi na seanse ali je potpuno “prazna”, bez
sadržaja , kao da nema više šta da priča kao i bez
emocija.
• U stvari je besna na terapeuta, jer je otkrio mracne
strane njene licnosti, njene manipualcije od kojih
mora odustati ako zeli da napreduje dalje
• Toliko je besna da je u stanju da uništi sav
dotadašnji rad kako bi učinila terapeuta
impotentnim da joj pomogne da se promeni .
• Stalno ističe da je stara i da tu nema promene.
• I to je UVID- da ona zapavo ne želi promenu.
Primer

• Za mnoga ponašanja odbija da vidi njihovo značenje i

porkelo, brani se, racionalizuje i sl.
• Analitičar je na ivici gubitka strpljenja.
• U svom odgovoru, terapeut ima osećanje tuge i
povredjenosti,
• Doživljaj nipodaštavanja ogromnog uloženog truda od
strane klijenta.
Primer
• Transfer postaje izuzetno agresivan, na pasivan način,sa
osmehom na licu.
• Počinje traganje za “greškama” u privatnom životu
terapeuta
• pokreće svoj “FBI” da bi istražila privatni život terapeuta.
• Jednom donosi cveće terapeutu, slučajno paran broj.
• Terapeut se pita u sebi šta ad to cveče znači i ne primeti
paran broj, stavlja ih u vaznu
• ali ona kaže-bacite jednu(ružu) , tek sad vidim da je 4 kao
za groblje a ne 3.
• Taj pogled je bilo jezivo podneti.
Primer
• Prihvatanje uvida zahteva promenu.
• Njena sekundarna dobit toliko je velika da joj promena
ne odgovara.
• Bes upravo iz toga prositiče iz užasnog osećaja gubitka
koji joj preti napredkom u terapiji.
• Analitičar se pita da li to treba od nje da očekuje .
• Ona daje duple poruke-želim promenu ali se ponaša
suprotno.
• Stalno smišlja nove načine da ode sa terapije kao na
pr.vrlo intenzivno vrši pritisak na supruga koji to može da
obezbedi prelaz cele porodice u inostranstvo zbog-
ekonomske krize.
Primer
• Napuštanje terapije .
• Jasan uvid sa kojim je napustila tretman:
• da je dobit od neuroze i manipulacije koje vrši , bez obzira što
to nije lepo,prema suprugu i deci ipak znacajnija od njene
autonomije
• Ta dobit je za nju veća od bilo čega što autonomija i zrelost
mogu da ponude.
• Nismo stigli do prorade tog uvida, ali je uvid jasan.
Prorada
• najteži posao za analitičara i klijenta.
• Ujedno deo rada koji proizvodi največe promene
u klijentu,
• po čemu se analiza razlikuje od svih drugih
terapija.
• Frojd je naročito isticao otpore ida i otpore koji
prostiču iz prisile ponavljanja.
• Prisila ponavljanja se odnosi na ponavljanje onih
ponasanja koja ne dovode do dobrog resenja,
• Uprkos svesti da ona nece dovesti do boljitka.
• Pisao je i o silama koje deluju protiv lečenja i
promene pacijenta.
Diskusja
• Nekad se uvid desi i nosi promenu.
• Nekad se uvid u potpunosti ne desi ali se promena desi
na magičan način.
• Tek mogo kasnije shvatimo šta je bilo okidač promene.
• Nekada mislimo da smo sve uradili a promena izostaje.
• To je posebno istaknuto kod narcistčkih pacijenata sa
ogromnom sekundarnom dobiti od neuroze.
Diskusja
• Prikazanoj klijentkinji ta dobit omogućuje mnogo.
• Uvid u sopstveni bes i očaj,
• uvid u negativni majčinski transfer
• čije bi razrešenje vodilo korekiji odnosa sa sopstvenom
majkom
• razumevanju i prepoznavanju agresivne i kontrolišuće
majke u sebi, koja zavidi svojoj kćeri.
• To bi nosilo bi puno patnje i odricanja .
• To zahteva sačinjavanje sasvim novog modela života a u
njenom slučaju to u njenoj fantaziji je propast.
• Prognoza nije optimistična.
• Nači će verovatno novog terapeuta za neko vreme i
ispočetka, po treći put.
Oto Fenihel
• Ukazuje na sličnost prorade sa procesom tugovanja.
• Kaže :”Osoba koja je izgubila prijatelja,mora u svim
situacijama koje je podsećaju na njega,ponovo da shvata
da prijatelja više nema i da je neophodno samoodricanje.
• Pojam tog prijatelja se reprezentuje u mnogim
segmentima memorije i želja te odvajanje od njega mora
da se dogodi posebno u svakom od tih segmenata.
Oto Fenihel
• Ono što je u proradi potrebno a veoma je
zamorno je trasiranje raščlanjivanja konflikta na
različite oblasti pacijentovog života.
• Prorada ako se uradi do kraja vodi trajnim
strukturnim promenama u pacijentu te on
postavlja drugačiji odnos prema sebi i drugima,
bolje distance i bolje kontrole
Grinson:
• Tek onaj analitički rad koji dovodi do stvaranja uvida može da
se nazove pravim analitičkim radom.
• Analitički rad koji dovodi do uvida i promene ponašanja, stava i
strukture zove se rad prorade.
Grinson:
• Rekonstrukcija prethodne predstave o sebi u raznim
periodima iz prošlosti
• Promene u reagovanjima i ponašanju koje olakšavaju
pacijentu koji je bio inhibiran da oproba nove načine
reagovanja koje je dotle smatrao opasnim.
• To proveravanje uvek započinje obično u analitičkoj
situaciji, a potom u spoljnjem svetu,
• Novo ponašanje će uvek biti manje iskrivljeni derivat od
onoga iz infantilne prošlosti ali je potrebno vreme da se
ono fiksira.
Self psiholozi
• Vide proradu kao sredstvo za savladjivanje
otpora i to prema nastajanju arhaičnih
narcističkih transfera.
• Dečje regresivne veze obezbedjuju u doživljaju
pacijenta primarnu sigurnost o kojoj postoji
svesno saznanje ali guše dalji rast.
• Zato je analiza spor i mukotrpan posao.
Zaključak:
• Većina autora ističe da je prorada suštinski deo
analitičkog procesa i ona koristi sve analitičke
tehnike.
• Prorada ima suštinsku ulogu u dinamskim
pristupima i ne može da ima tu ulogu u nekom
drugom obliku terapije jer se te terapije služe
drugim sredstvima rada.