Osnovni kurs iz KBT

portret KBT
SNEŽANA TOVILOVIĆ, 2024. PREZENTACIJA 2
 Portret KBT

 1. Osnovne zajedničke karakteristike KBT

pristupa
 2. Zablude o KBT
 3. Varijeteti KBT
 4. Filozofski koreni KBT: stoički portret
 Kognitivna paradigma: najširi zajednički
okvir za KBT pristupe

 objašnjava kako ljudi organizuju svoja iskustva, kako im

pridaju određena značenja i smisao i kako stimuluse iz
okoline oblikuju u upotrebljive informacije
 Kognitivna paradigma naglašava značaj kognicija, svesnih misli i zdravog
razuma.
 Kognicije deluju na to kako ćemo se odnositi prema novim zahtevima u
budućnosti i kako tumačimo ono što se već dogodilo.
 Na učenje se gleda kao na svestan i aktivan proces.
SHEMA OPASNOSTI

SVET JE OPASNO MESTO

PROĐIMO OVO
KROZ PRIMER
LIČNA VEŽBA
„LIČNIH
TEORIJA“
Zapišite za buduće vežbe SADA

 Meni je važno da JA..... (vrednosti) a od sebe naročito

ZAHTEVAM (smatram da moram/ne smem)....

 Kod drugih ljudi cenim.... I NE PODNOSIM kada su (ne smeju

biti).....

 Smatram da je život/svet.... I smatram da neizostavno MORA

biti ....
3 glavne pretpostavke svih formi KBT (Dobson
& Dozois, 2001)

 (1) kognitivni procesi utiču na ponašanje,

 (2) kognitivne aktivnosti mogu se posmatrati i menjati,
 (3) kada ljudi promene svoje kognicije (misli,
interpretacije ili pretpostavke), to može dovesti do
promene njihovog ponašanja.
Osnovni principi KBT pristupa

 ƒ Kognitivni princip. Ključna su tumačenja događaja, a ne sami događaji.

 ƒ Bihejvioralni princip. Ono što radimo ima snažan uticaj na naše misli i emocije.
 ƒ Princip kontinuuma. Probleme mentalnog zdravlja najbolje je zamisliti kao ekstreme normalnih
procesa.
 ƒ Princip ovde i sada. Obično je korisnije fokusirati se na trenutne procese, a ne na prošlost.
 ƒ Princip interakcije sistema. Psihološke probleme treba posmatrati kao interakcije između misli,
emocija, ponašanja i fiziologije, kao i okruženja u kojem pojedinac živi.
 ƒ Empirijski princip. Važno je empirijski procenjivati teoriju i terapiju.
Važni „zajednički običaji“ KBT

 VAŽNOST PSIHOEDUKACIJE
 KORIŠĆENJE DOMAĆIH ZADATAKA I VEŽBI SA
SAMOPOMOĆ
 UPOTREBA INSTRUMENATA ZA PSIHODIJAGNOSTIČKU
PROCENU
 STRUKTURIRAN I DIREKTIVAN PRISTUP
 „TEHNIČKI EKLEKTICIZAM“
 VREMENESKA OGRANIČENOST INTERVENCIJA (12-16
SEANSI PROSEK)
 BAZIRANE NA EMPIRIJSKIM MODELIMA I DOKAZIMA
KBT je...?
 10 ZABLUDA O KBT: portret KBT iz
„pogrešnog ugla“
 1. Samo inteligentni i elokventni klijenti mogu imati koristi od KT.
 2. KT se ne fokusira na emocije.
 3. KT je u osnovi pozitivno mišljenje.
 4. KT izgleda suviše jednostavno.
 5. KT je samo ublažavanje simptoma.
 6. KT ne interesuje se za klijentovu prošlost niti iskustva iz detinjstva.
 7. KT zanemaruje relaciju klijent–terapeut kao faktor terapijske promene.
 8. KT nije zainteresovana za socijalne i sredinske faktore koji utiču na klijentove probleme.
 9. KT je samo primena zdravog razuma na klijentove probleme.
 10. KT uči klijente da koriste racionalno razmišljanje za rešavanje svojih problema
 Zablude o kognitivnoj
terapiji

IZVOR: NEENAN, M., DRYDEN, W. (2004). MISCONCEPTIONS ABOUT CT.

IN COGNITIVE THERAPY: 100 KEY POINTS AND TECHNIQUES.
BRUNNER-ROUTLEGDE, HOVE & NY
 zabluda: KT je samo za “pametne” klijente

 ISTINA: visoka inteligencije nije neophodna ni za klijenta ni za

terapeuta (Beck, 1979), bitno je da terapeut prilagodi terapiju
intel. i verbalnim mogućnostima klijenta!

 Neenan & Dryden (2004): koristite KBT bez „psihološkog

brbljanja“
mali potsetnik na Luisa Termana
(Lewis Terman)

 1921. godine
odgovara na
pitanje: “Šta je
potrebno za
uspeh?”
 Kalifornijski “The
Termites”
 Bitno je preći
minimalni prag,
nakon toga je
bitno samo učenje
i rad!
zabluda: KT zanemaruje emocije klijenta

 ISTINA: misli i emocije su povezane u terapijskom procesu, te je

KT nemoguće izvoditi bez aktiviranja emocija
 prvi priručnik za kognitivnu terapiju (Beck et al., 1979.) sadrži
poglavlje “Uloga emocija u kognitivnoj terapiji”
 emocionalna promena se smatra ključnom za KT (redukcija
negativnih i porast pozitivnih emocija, Clark, 1995)
zabluda: KT je samo pozitivno mišljenje

 NE pozitivno, već REALISTIČNO

 pr: klijenta koji je pred auditorijum imao panični atak ne
razuveravamo da svi još misle dobro o njemu!
 svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem ≠
šta god da se loše desi u životu, obično mogu da nađem
način da to prevaziđem
zabluda: KT je samo primena zdravog razuma
na klijentov problem

 ISTINA je: da se favorizuje realistično mišljenje, ali

KT ide znatno dalje od tzv. “zdravorazumskih”
rešenja – terapeut je posvećen otkrivanju
unutrašnje logike klijentovog shvatanja situacije
 primer: ukidanje zaštitnih ponašanja kojim
paničari održavaju svoj poremećaj
 primer tugovanja: laik i terapeut
 zabluda : KT se svodi na obučavanje klijenta
da racionalno misli

 kog. terapeuti se opiru kategorizaciji racionalno-konstruktivno –

jer priznaju postojanje i SUBJEKTIVNE i OBJEKTIVNE realnosti
 Beck kaže da je KT “uglavnom empirijska i iskustvena” (klijent
testira svoja uverenja u stvarnosti)
 u definisanju “racionalnog” mi zapravo uzimamo u obzir ono što
je FUNKCIONALNO za klijenta!
 vodimo računa o referentnom okviru i vrednostima klijenta
 izuzetak: socijalno-neprihvatljiva i kažnjiva ponašanja
zabluda: KT deluje suviše jednostavno!

 ISTINA je: da se u KT sledi zakon parsimonije

princip najjednostavnijeg DOVOLJNOG rešenja
 primer: kako rešavamo problem straha od pauka?
 proces edukovanja kog. terapeuta ne traje kraće u
odnosu na druge terapijske edukacije
 zabluda: KT je samo malo više od uklanjanja simptoma
(zanemaruje rekonstrukciju ličnosti)

 ilustracija: Beck definiše 4 kognitivna nivoa

 voljne misli – najlakše dostupne i podložne promeni
 automatske misli – dostupne i deluju na redukovanje simptoma
 pretpostavke i vrednosti teže dostupne promeni
 šeme koje organizuju informacije i operišu van svesnog iskustva

reorganizacija ličnosti se postiže restrukturacijom šema ili

modifikovanjem/reinterpretacijom šema
primer klijenta sa problemom perfekcionizma
Young – kognitivna terapija fokusirana na (maladaptivne) sheme –
rad sa poremećajima ličnosti
zabluda: KT se ne interesuje za klijentovu prošlost i
iskustva iz detinjstva

 ISTINA: naglasak je na OVDE i SAD, ali...

 Young naglašava da se bazična uverenja razvijaju u ranom
detinjstvu i da su povezana sa različitim vulnerabilnostima
tokom života
 kada se KT zanima za prošlost klijenta?
 1. kada klijent pokazuje snažnu sklonost za tim
 2. kada izostaju očekivane terapijske promene
 3. kada terapeut proceni da je bitno kako su nastala neka klijentova
disfunkcionalna uverenja i kako ona sada utiču na klijenta
zabluda: KT zanemaruje vezu klijent-terapeut
kao faktor terapijske promene

 ISTINA: terapijska veza je NEOPHODAN ali NE I

DOVOLJAN uslov promene, nije primaran cilj, ali je bitan
izvor inf. o klijentu
 ignorisanje transfernih fenomena znači ignorisanje
važnih inf. o klijentu
 primer: “čudan” klijent
 zabluda: KT se ne interesuje za socijalne i
sredinske faktore
 ISTINA: kognitivne terapeute zanima i unutrašnji i spoljašnji
svet klijenta
 objektivno neprijatne životne situacije mogu biti još gore ako
osoba misli iracionalno – to urušava sposobnost osobe da
menja situaciju ili se adaptira!
 primer: brak sa alkoholičarem; “nepodnošljivi šef”, život u
državi Srbiji i sl.
 raniji primer: “elegantni” i “neelegantni” REBT (adolescent sa
iskustvom izbeglištva)