Udruenje za sistemsku terapiju i sistemska reenja Srbije

OSNOVE REBT-a
(za internu upotrebu)

Seminarski rad u grupi za edukaciju u radu s

Porodinim rasporedom po Bertu Helingeru

Mentor Edukant

Vlado Ili Ilinka Mileti

Beograd 2013.
 Zahvaljujem se Zorici Mari i Milenku Vlajkovu

kao i svim dragim ljudima, koji su me uili i

pomogli da otkrijem istine REBT

Kakve su ti misli, takav ti je ivot

Otac Tadej

Ne postoji nita, ni dobro ni loe, ve ga miljenje tako ini

V. ekspir (Hamlet)

Ljude ne uznemiravaju stvari, ve nain na koji ih posmatraju

Epictetus

Svako se moe razljutiti to je lako. Ali, naljutiti se na

pravu osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, zbog valjanog razloga
i na pravi nain to nije lako
Aristotel (Nikomahova etika)

1
 Veina ljudi osujeenje svojih elja i ciljeva doivljava kao neprijatnost ili
nesreu. Jedan deo to doivljava kao katastrofu ili uas. Zato?

eme i obrasce miljenja, navika i ponaanja usvojili smo od naih roditelja ili
osoba koje su odigrale vanu ulogu u naem detinjstvu, kao to su ih usvajali i nai
roditelji i roditelji naih roditelja... Te poruke su slate direktno ili indirektno u cilju
vaspitanja. One mogu esto biti negativne, ograniavajue i nefunkcionalne (npr. ivot
je patnja, ne vredi da se trudi jer ionako od toga nema nita, ne moe ti to bolje
prepusti nekom drugom- nisi sposoban, ljudi su zli, kroz ivot moe samo mukom ...).
Polako usvajajui te eme ivimo ivot nesvesni na prvi pogled.

Ali kada uvidimo da nae misli i obrasci po kojima ivimo izazivaju patnju (bilo da
su preuzete od drugih ili smo ih sami stvorili) zato ih ne menjamo?

ivotne okolnosti mogu biti za nas povoljne ili nepovoljne, a ivot moe za nas
biti raj ili dolina suza i plaa. Na koji nain e biti prihvaene i tumaene zavisi i od
toga ta mislimo o njima.

Teko i da emo reiti neke svoje probleme ako mislimo da je neko drugi kriv za
nae patnje ili da su to ivotni uslovi, pa zahtevamo i mislimo da samo njihovim
promenama moe i nama biti bolje. A kada se promena zahteva od nas, u smislu da
menjamo obrasce ponaanja, miljenja, uvida koliko nas to ini? Kada se to zahteva
najee se javljaju otpori, neverica i druga pratea, uglavnom neprijatna oseanja. to je
intenzivnije negativno oseanje to je osoba, u stvari, nesvesno ubedjenija u istinitost
ove tvrdnje.

Mi ivimo naa ubedjenja. Pored nekih pogrenih, mi treba da menjamo odnos

prema sebi i drugima, okolini, prolosti, hrani, odlukama... Ako dozvolimo mislima i
emocijama da prirodno teku, da ih proivimo i ispoljimo na prihvatljiv nain nee doi
do zastoja ili obolenja. Telo i psiha pokuavaju da se oslobode neprihvaenih i potisnutih
emocija. Ako se ne oslobode prouzrokuju... o tome je mnogo puta bilo govora i
pretpostavljam da dosta znamo.

Razum ili srce?

Kome se u ivotu nije desilo da vodi bitku izmedju srca i glave? Drevni narodi
Semiti, Egipani smatrali su da se proces razmiljanja ne odvija u mozgu, ve u srcu.
Savremeni naunici daju prednost razumu. Emotivci se u savremenom svetu, ponegde,
smatraju gubitnicima. Kako kae Horas Valpol : ivot je komedija za one koji
razmiljaju, a tragedija za one koji oseaju. I sa ovim se moemo sloiti ili ne.

2
RACIONALNO EMOCIONALNA BIHEJVIORALNA TERAPIJA ( REBT)

Tvorac racionalno emotivno bihejvioralne terapije je Albert Ellis Njujorki

kliniki psiholog. Ellis istie uticaje koje su na njega imali slini pogledi u hrianskoj,
budistikoj i taoistikoj filozofiji. Radovi Kanta, Spinoze i openhauera inspirisali su ga
da u psihoterapiji obrati panju na moi i ogranienja koja misao ima u ljudskom
funkcionisanju. Rad Karen Hornaj, posebno koncept tiranije TREBA doprineo je
sagledavanju uloge apsolutnih evaluativnih misli u razvoju i odravanju psiholokih
poremeaja. Adlerov koncept oseanja inferiornosti, uticao je da definie anksioznost oko
sopstvene vrednosti kao posledicu niske procene sebe u odnosu na druge ljude.
Neki od osnovnih principa REBT-a nisu novi. Albert Ellis ih je usvojio i adaptirao
od mnogih mislilaca, posebno od grkih i rimskih filosofa kao to su Marko Aurelije,
Zenon, Epikur, Epiktet kao i od nekoliko antikih azijskih filozofa Konfuija, Guatam
Bude i Lao Cea. Takodje je uneo i uenja modernih filozofa Imanuela Kanta, Dona
Djuija i Bertranda Rasela.

REBT se moe svrstati u pravac multi modalnih i integrativnih terapija. Prema Ellisu
od samog poetka je bila usmerena ka kognitivnoj, emotivnoj i bihejvioralnoj promeni
emocionalnog poremeaja i prema tome je bila oduvek multi modalna terapija. Ellis istie
da principi koji su ugradjeni u REBT nisu novi i jedinstveni.
REBT takodje ne poiva na sveobuhvatnoj teoriji linosti, ve na teoriji
emocionalnog ponaanja i promena ponaanja. Teorijske pretpostavke na kojima poiva
praksa REBT-a najvie se tiu odnosa miljenja, emocija i ponaanja kao osnovnih oblika
ljudskog izraavanja i funkcionisanja.
REBT je strukturisan terapijski postupak i jedno od osnovnih obeleja REBT-a je
osposobljavanje klijenta za samostalno prevazilaenje sopstvenih blokada.
Najvei deo terapijske promene se deava u svakodnevnom ivotu, a ne tokom
terapijskih seansi. Klijenti tokom terapije ue kako da ree emocionalne i praktine
probleme i snabdevaju se tehnikama i sredstvima za reavanje sopstvenih problema.
Bitno je da naueno, i znanje i vetine primenjuju u svakodnevnom ivotu. Seanse slue,
pre svega, stvaranju osnove za terapijsku promenu kod klijenta, ali je za samu promenu
odgovoran klijent.

REBT oduvek primarno sledi edukativni, a ne psihodinamski ili medicinski model

psihoterapije. Ellis je ak smatrao da termini emocionalna edukacija i uenje tolerancije
zamene termin psihoterapija.

3
Teorijska osnova REBT-a

Teorijska osnova je zasnovana na pretpostavci da ljudska misao i emocija nisu dva

odvojena ili razliita procesa, ve da se znaajno preklapaju i da su, u izvesnom smislu,
sutinski ista stvar integralno su medjupovezane i nikada ne treba da budu posmatrane
odvojeno jedna od druge.
Ukoliko jedna osoba doivi neki oset (npr. vidi loptu) ona ima takodje sklonost da
uradi neto u vezi sa tim, da ima neko oseanje u vezi sa tim (svidja joj se ili ne) i misli o
tome (zna ta sve moe da uradi sa tim).

Emocije ne postoje same po sebi, one su sutinski deo celovitog osetilno-

pokretnog kompleksa. Ljudi ne samo da opaaju i misle, ve oseaju i ponaaju se u
skladu sa tim. Imaju urodjenu sposobnost da misle, da misle o svom miljenju, o svojim
oseanjima i svojim ponaanjima, i da misle o miljenju povodom svog miljenja o
svojim oseanjima i svojim ponaanjima. Ljudska bia su samo-svesna, samo-menjajua
i samo-aktualizujua. Npr. Moete misliti samo-poraavajue: Liftovi su veoma opasni i
nikad ne smem da udjem ni u jedan lift! Zatim moete misliti:Kako sam glup to
mislim da su liftovi opasni. Moete misliti: Kako je dobro to razmiljam o svom
miljenju povodom svog miljenja da su liftovi opasni i to razmatram promenu svog
iracionalnog uverenja da su oni stvarno opasni. Miljenje o miljenju, ba kao i
miljenje povodom miljenja o miljenju, jedinstvene su ljudske sposobnosti, i obe se
mogu upotrebiti neurotino i antineurotino. Ljudi imaju izbor.

REBT definie emocije kao sloeno ponaanje koje u sebe ukljuuje:

a) odredjeno introspektivno dato afektivno stanje, do kojeg se obino dolazi
posredstvom interpretacije
b) ceo niz unutranjih fiziolokih promena
c) razliite oblike ponaanja

Ellisovo gledite o neodvojivosti emocije i kognicije polazi od pretpostavke da je

emocionalizovanje, kao sloeno ljudsko ponaanje, posledica procesa ocenjivanja
vrednosti stimulusa (evaluiranja). Ocenjivanje se sastoji od komponente primeivanja
vrednosti stimulusa i odgovaranja na opaenu vrednost, a ne samo od jednog ili drugog.
Kada ocenjuju vrednost stimulusa ljudi ga istovremeno primeuju i reaguju na njega.
Evaluirati znai isto to i stvarati stav ili postajati pristrasan u odnosu na stimulus.
Emocija se stvara onda kada se neto snano vrednuje. Osoba emocionalizuje
kada proceni, vrednuje da se neto deava to je za nju vano, znaajno dobro ili
loe i kada odgovara na neki, samo za nju, odbojan ili privlaan nain. Pretpostavka je
da osoba poseduje neke vrednosti, kriterijume, na osnovu kojih e moi da ocenjuje
stimuluse. Emocija moe na kratko da egzistira i bez misli (ujete lou vest i osetite tugu,
neko vas gurne i osetite ljutnju...) Ipak, iako na poetku nemate nikakve svesne ili
nesvesne misli vezane za emociju ona nikada ne opstaje bez misaonog potkrepljenja. ak
i onda kada miljenje neposredno ne prethodi emociji ili je prati, za zadravanje emocije
obino je neophodno obnavljanje evaluativnog miljenja.

4
 Evaluiranje, kao primeivanje stimulusa i reagovanje na znaenje stimulusa koje
nije zasnovano samo na trenutnom senzornom iskustvu ve i na odrazima prethodnih
iskustava, gotovo uvek sadri filozofsku komponentu ta taj stimulus znai za mene?
Odgovor vie proistie iz refleksije i filozofije osobe nego iz samog senzornog iskustva.
Jer ljudi nas mogu vredjati reima, ogovarati, prekorevati, pokazivati da nas ne vole ali ni
jedna re, gest sam po sebi ne povredjuje sem ako mi sami ne smatramo da to ine, ako
pustimo da boli. Jer, ukoliko nas ljudi fiziki ne povrede, osujete u naoj nameri, uskrate
hranu, krov nad glavom ime mogu da nas povrede? Neka osoba i odnos sa njom nisu
uzroci problema nego naa psiholoka reakcija na njih. Iz svakog odnosa neto nauimo o
sebi jer, priznali to ili ne, upravo nas kod drugih iritiraju i plae one osobine i oblici
ponaanja koje i sami posedujemo. Trajanje nekog dogadjaja uslovljeno je trajanjem
naih misli i emocija (biti to to jeste prepustiti im se i propustiti). Priznati im se
postojanje i prihvatiti. Kao u molitvi: Neka imam odlunosti da promenim ono to
mogu, spokojstva da prihvatim ono to ne mogu da promenim i mudrosti da razlikujem
jedno od drugoga. Jer, ponekad, spolja izazvani dogadjaji neizbeno izazivaju odredjene
smetnje i neprijatnosti, bez obzira koliko ih filozofski prihvatali. Bertrand Rasel je
primetio: Svakog ko tvrdi da srea dolazi samo iznutra, treba naterati da 36 sati provede
na snenoj meavi, bez odee i hrane.

Zdrave i nezdrave emocije

Teorija REBT-a polazi od gledita da su negativni dogadjaji neminovni u ivotu, a to su

oni dogadjaji koji su procenjeni kao ometajui u odnosu na sopstvene ciljeve i vrednosti.
U konceptualizaciji zdravih i nezdravih emocija polazi se od stava da je negativna
emocija adaptibilna i zdrava posledica negativnih dogadjaja. Jer kada nam se neto
neprijatno desi i kada oseamo tugu ili aljenje, zakljuiti da je to ba dobro i biti srean
zbog toga je disfunkcionalna, nezdrava reakcija. Osnovna pretpostavka je da negativne
emocije mogu biti funkcionalne za osobu, odnosno samopomaue i samo-poraavajue
(termini pozitivni i negativni koriste se u znaenju korespodentnog odgovora, a ne u
znaenju moralnog suda). Albert Ellis govori o zdravim oseanjima koja mogu biti
prijatna i neprijatna i nezdrava oseanja, koja su po njegovom miljenju samo neprijatna
oseanja. Milenko Vlajkov nezdravim, neprijatnim oseanjima dodaje i prijatna oseanja,
ukoliko za posledicu imaju blokirajue dejstvo za osobu koja ih ima.
Ellis je naveo 3 kriterijuma za nezdrava oseanja:
1. osoba pati
2. postoji mentalna blokada
3. ponaanje je neadekvatno situaciji
M.Vlajkov navodi jo tri aspekta nezdravih oseanja:
4. akutni telesni simptomi
5. psihosomatski poremeaji
6. poremeaji motivacije

5
 Ono to je bitno i to odgovornost za razliku izmedju neprijatnih nezdravih i
neprijatnih zdravih oseanja nosi je nain miljenja osobe koja ih ima i kako Epiktet
kae: Ljudi nisu uznemireni stvarima po sebi ve svojim pogledom na stvari. Znai,
nisu stvari te koje nam stvaraju patnju ve nain na koji o njima razmiljamo. Osnovni
terapijski zadatak svake terapijske seanse zasnovane na REBT modelu je da se otkriju
nezdrava oseanja i zamene odgovarajuim zdravim oseanjem koje i dalje moe da bude
neprijatno ako je situacija u kojoj se javilo nezdravo oseanje za osobu bila neprijatna. To
se postie preko identifikovanja misli koje su odgovorne za nastanak nezdravog oseanja.
Najee disfunkcionalne, nezdrave emocionalne pojave su oseanje krivice,
depresivnosti, anksioznost, bes, mrnja, povredjenost, oseanje osramoenosti. Za svaku
od ovih emocija u ljudskom repertoaru emocionalnog reagovanja postoje alternativni
negativni emocionalni odgovori koji dovode do pozitivnih ishoda. Jer, iako ovek
nema neogranienu slobodu izbora u neposrednom emocionalnom reagovanju, ima
odredjen stepen slobode izbora u odnosu na odravanje emocija. Ako ovek doivi
gubitak - emocionalne reakcije kao to su tuga, aljenje ili razoarenje su altnernativa
depresiji; kada je frustriran ljutnja i razoarenje su alternativa za bes; ako je ovek u
opasnosti obazrivost je alternativa za anksioznost; ako su u pitanju moralna pravila
umesto oseanja krivice alternativa je kajanje. Zdrave emocije se razlikuju od nezdravih
prema intenzitetu afekta, kognitivnoj komponenti i tendenciji za bihejvioralni odgovor.
I prijatna oseenja se mogu podeliti na zdrava i nezdrava. Zdrava prijatna oseanja u
nama razvijaju ivotnu radost i optimizam dok prijatna nezdrava oseanja proizvode
zaslepljenost i nedovoljnu motivaciju za sadraje kojima se bavimo. Npr. ako je neko
oduevljen neim u tolikoj meri da zapostavlja sve ostalo ma koliko to bilo vano.
Sve emocije, ukljuujui i samoporaavajue u odnosu na ciljeve i vrednosti oveka,
predstavljaju normalne i uobiajene ljudske tendencije. Jer, kakva bi bila egzistencija bez
emocija?

6
ABC model

ABC model je kamen temeljac REBT-a i simbolizovana je predstavljena epizoda

emocionalnog ponaanja.

A - predstavlja Aktivirajui dogadjaj koji moe da bude sve ega klijent postaje svestan
(telesni oseaji, spoljanje drai, oseanja, misli).
B - predstavlja sistem Uverenja misao, procena, vrednovanje aktivirajuih dogadjaja.
Ako vrednovanje odgovara aktivirajuem dogadjaju onda je to racionalno vrednovanje
(uverenje), a posledica je je odgovarajue oseanje. Ako vrednovanje (uverenje) ne
odgovara aktivirajuem dogadjaju, za posledicu ima neadekvatnu emocionalnu reakciju u
odnosu na aktivirajui dogadjaj. Znai, vrednovanja (uverenja) mogu biti racionalna ili
iracionalna.
C - predstavlja posledice u vidu emocija i posledice u vidu ponaanja. Posledice mogu
biti samopomaue ili samoosudjujue.

U revidiranom ABC modelu istaknuti su ciljevi (G) osobe koji su implicintni i

sadrani u konceptu povoljnih i nepovoljnih aktivirajuih dogadjaja. Ciljevi predstavljaju
tenje, vrednosti nade, standarde koje ljudi unose u ABC epizode svog ponaanja.
Osnovni i najvaniji su ciljevi su fundamentalni, a to su da ljudi preive, da ive due, da
ive bez bola i u dovoljnoj meri sreni i ispunjeni. Podciljevi su primarni ciljevi koji
obuhvataju ovekovu elju da bude zadovoljan i ispunjen u razliitim aspektima ivota
sa sobom, drugim ljudima, nekolicinom odabranih ljudi, obrazovanjem i informisanjem,
poslovno - ekonomski i rekreativno.
Kada ljudska bia doive, ili samo pomisle da mogu doiveti Aktivirajui
dogadjaj (A) koji, po njihovom vidjenju doprinosi, pomae ili potvrdjuje njihove ciljeve
(G) oni istovremeno eksplicitno i / ili implicitno reaguju svojim sistemom uverenja (B) i
svojim posledicama (C) sa naklonou i pribliavanjem u pravcu stimulusa. Na taki (B)
e da misli i osea Ova situacija je dobra. Dopada mi se. Ako misli ili doivljava da je
aktivirajui dogadjaj blokirajui ili sabotirajui za njegove ciljeve, onda na takama (B) i
(C) reaguje sa neprijatnou, izbegavanjem. Na taki (B) misli Ovo je loe. Ne dopada
mi se. Na taki (C) osea se frustrirano i nesreno i pokuava da izbegava ili eliminie
(A).
Kada su ciljevi (G) blokirani ili onemogueni aktivirajuim dogadjajima (A)
tetnim za te ciljeve, ovek ima izbor da odgovori zdravim ili nezdravim posledicama
(C). Taka izbora je (B) ili sistem Uverenja osobe.

7
Uverenja u REBT- u

Termin iracionalan ( Po Vujakliji) : 1.onaj koji se ne zasniva na loginoj

zakonitosti, koji se logiki ne moe objasniti, ni izraziti; nelogian, 2. nerazuman, glup.
U velikom reniku stranih rei i izraza Ivan Klajn i Milan ipka za termin iracionalan
navode: iracionalan, nerazuman, koji nije obdaren razumom, nerazloan, nepametan,
koji je iznad razuma, protivan razumu, koji se razumom ili pojmovnim miljenjem ne
moe shvatiti, koji se ne moe dovesti u sklad sa zakonitostima loginog miljenja.
I u filozofiji i u psihologiji postoje razliite definicije racionalnog i iracionalnog.
Uglavnom se za ljudska uverenja kae da su iracionalna kada su nerealistina, nelogina,
apsolutistika i dogmatski drana, ak i onda kada su nepotvrdiva i nepovrgljiva. U
REBT-u racionalno znai, pre svega samo pomaue. Ljudi veinom postupaju
racionalno kada sebi pomau i kada saradjuju i pomau lanovima svoje socijalne grupe.
Ova uoptena definicija nije apsolutna, jer gotovo uvek ima neke znaajne izuzetke.

Specifinost REBT-a je u tome to polazi od pretpostavke da je emocionalni

poremeaj povezan sa brojnim iracionalnim uverenjima. Iracionalna uverenja imaju dva
kvaliteta. Prvi je da predstavlja apsolutistiki i dogmatski zahtev mora , treba,
neophodno je, npr. Ja to apsolutno moram postii, a drugi je da predstavljaju
preterane evaluacije, generalizacije i nerealistina oekivanja koja se izvode iz
apsolutistikih zahteva mora. Npr. Ako nisam postigao moj cilj:
To je uasno
Ja to ne mogu podneti
Ja sam totalno bezvredna osoba
Uvek u biti spreen da ostvarim taj svoj cilj i nikad ga neu ostvariti.

Unutranji, bezuslovni apsolutistiki zahtev mora je centralni element

iracionalnog uverenja.

Albert Ellis je utvrdio da se svi iracionalni obrasci miljenja mogu svesti na tri osnovna
zahteva:

1. Zahtev prema sebi; Ja moram imati uspeha u onome to radim i dobiti priznanje
od drugih, u suprotnom ja sam bezvredan i to bi bilo strano. Taj oblik miljenja
uglavnom proizvodi strahove, depresiju, stid i oseanje krivice.

2. Zahtev prema drugima: Drugi se prema meni moraju ponaati ljubazno, poteno
i fer u svim okolnostima i u svako doba. Ako se ne ponaaju tako to je grozno, oni
su loe osobe i treba da budu kanjene. Taj zahtev esto vodi snanim
oseanjima besa, mrnje, povredjenosti, ljubomore, samosaaljenja, agresivnog
ponaanja (pasivno-agresivno i destruktivno ponaanje).

8
 3. Zahtevi prema svetu i uslovima ivota: Uslovi pod kojima ivim apsolutno
moraju u svako doba biti bezbedni, bez neprilika uivajui i ne smeju da
odstupaju od onoga to ja elim, i ako nisu takvi, onda je to uasno i ja to ne
mogu da podnesem. Moj ivot nikad nee biti dobar i jedva da je vredan
ivljenja. Zahtevi ove vrste uzrokuju depresiju, samosaaljenje i probleme sa
samodisciplinom, kao to je odlaganje obaveza i izbegavajue ponaanje. Ovde je
u pitanju filozofija niske frustracije na toleranciju i vodi u oajanje, bes, fobije.

REBT polazi od stava da je sklonost apsolutistikim zahtevima i komandama

bioloka tendencija svih ljudskih bia. Gotovo svi ljudi, na taj nain, imaju urodjenu
osobinu da sami sebe, bespotrebno i preterano uznemire u susretu sa nepovoljnim
dogadjajima. Ellis je to saeto izneo: REBT danas smatra da ljudi veinom ue svoje
ciljeve, vrednosti i elje od svojih roditelja i kulture. Iako ih ti naueni standardi esto
vode u neke probleme i tekoe, nekada ako ih slede, a nekada ako odbiju da ih slede
gotovo svi ljudi u svim delovima sveta esto uzimaju svoje socijalno nauene
preferencije i standarde i kreiraju, konstruiu apsolutistika, nerealistina mora i
zahteve o tim ciljevima. Prema tome, ljudi veinom ine sebe poremeenim i takodje
sebe ine poremeenim povodom ve stvorenog poremeaja. Zahtevi sa kojima sami sebe
inimo poremeenim su i uslovljeni od strane sredine i samo - naueni. Ljudi ih
konstruiu povrh i preko poremeujueg uslovljavanja koje su pokupili u svojoj sredini.
Drugim reima, ljudi esto naue da je za njih loe i pogreno da doive neuspeh ili budu
odbaeni od strane drugih ljudi, ali onda prirodno i lako dodaju Ja se apsolutno nikad ne
smem ponaati neodgovarajue i ako se ponaam onako kako ne smem ja sam loa
osoba .

Sve tri izjave odraavaju dogmatizam, apsolutizam ili dokazivanje, a svako vodi
neizbenom samosabotirajuem ponaanju i emocionalnim tekoama.

Onaj ko eli da se sauva od samoporaavajuih i samoosujeujuih tendencija

dobro je da odbaci glavne iracionalne ideje. Stid, panika, krivica, neprijateljstvo nastaje
kada na kritike ili neslaganja drugih sebi kaemo da ne moemo da podnesemo njihovo
neslaganje niti da zadovoljno ivimo bez njihovog prihvatanja. Kontrolisanje neprijatnih
oseanja koje sami stvaramo ne odvija se lako. Neku od iracionalnih ideja odbacimo, ali
zadrimo mnoge kojima se indoktriniramo bez obzira na poraavajue rezultate koje
donose. Umesto toga moemo se akciono i misaono suprotstaviti i opovrgnuti ih. Ako
inteligentno organizujemo i disciplinujemo svoja razmiljanja i postupke moemo iveti
kreativno i emocionalno ispunjeno uprkos krajnje nezadovoljavajuem svetu i okruenju.

Prvo uverenje: Ako odbacimo shvatanje da MORAMO biti kompetentni u

svakom poslu, adekvatni i uspeni, radiemo dobro a ne savreno i popravljati svoja a ne
tudja postignua. Jer oigledno je da nema na ovoj planeti osobe koja je kompetentna i
nenadmana u svemu ega se lati. ak su i najvei umovi i oni koji su bili uspeni imali
nedostatke: Uspenost nije u vezi sa neijom vrednou kao linosti. Ako ne uspemo - to

9
nema nikakve veze sa naom sutinskom vrednou ljudskog bia i neuspeh se prihvata
kao nepoeljan ali ne i straan. Ako nam ne podje za rukom da ostvarimo ono to elimo
moemo osetiti samo razoaranje ali ne i oaj. Greke moemo koristiti za poboljanje
buduih pokuaja. Ivo Andri je jednom rekao: Budemo i prodjemo, a da nikad ne
saznamo ta smo sve mogli ostvariti u ivotu.

Drugo moram: Kada opovrgnemo uverenje da nas svaka veoma znaajna osoba
u naem ivotu mora prihvatiti i voleti ma ta mi radili, tudje odobravanje smatraemo
poeljnim ali ne i neophodnim ciljem. Bitno je i osloboditi se ideje da ljude moemo
proglasiti loim, zlim ili pokvarenim jer se ne stavlja znak jednakosti izmedju ljudi i
njihovih postupaka niti izmedju osobe koja se loe ponaa i loe osobe.

Trei apsolutistiki zahtev prema uslovima ivota: Kada se stvari ne odvijaju

onako kako elimo to je svakako neprijatno ili frustrirajue, ali ne i strano, uasno,
grozno, neto to ne mogu da podnesem. Svako postavljeno mora stvara dobru dozu
anksioznosti, jer veoma je verovatno da ono za ta kaete da mora postojati naroito pod
odredjenim uslovima - ne postoji. Realnost je najbolje prihvatiti , dopadalo se nama to ili
ne, kada ne moemo da je promenimo. Ona postoji moemo je smatrati loom, jer
sadri nesree i frustracije, ali nije katastrofalna. Tuan splet nekih okolnosti je samo
tuan, a postaje uasan tek kada ponemo da ga tako sagledavamo. Realnost moe da
blokira i osujeti nae ciljeve ali ne moe da nas potpuno porazi. Samo mi moemo
poraziti sami sebe ako uporno verujemo i mislimo da ono to postoji ne bi smelo da
postoji. Sutina je da sabotiramo sebe svojim iracionalnim razmiljanjem. Moemo birati
da menjamo svoja razmiljanja ili unutranji govor i opovrgnemo i odbacimo
apsolutistika moranja. Epiktet je rekao: Ko je zapravo nepobediv? Onaj koga
nevolje neizbeno ne poraavaju.

Iracionalnim uverenjima nastaju i tzv. misaoni derivati koji su direktno

odgovorni za emocionalne poremeaje. Albert Ellis je analizirajui po sadraju iskaze
svojih klijenata sveo na 4 kategorije iracionalnih obrazaca miljenja.

1. Katastrofiziranje ljudi veruju da je stvarnost vie od 100 posto loa i to iskazuju

tvrdnjom da je neto uasno ili strano. U osnovi ovog uverenja se nalazi
zahtev da stvarnost NE BI SMELA DA BUDE takva kakva jeste. Racionalan
obrazac miljenja bi bio adekvatna procena nepovoljnih dogadjaja. Umesto da je
neto uasno preporuuje se da se nepovoljni dogadjaj oznai kao lo.
2. Nizak prag tolerancije na frustraciju izraava se iskazom to ne mogu da
podnesem (iako, verovarno , to se podnosi godinama). Visoka tolerancija na
frustraciju kada kaemo da je neka fizika nelagodnost neprijatna ali da je
moemo podneti.
3. Globalno vrednovanje iskazi u kojima ljudi trenutne uslove, druge ljude i sebe
same oznaavaju izrazima koji se odnose na trajno stanje a ne na opis dogadjaja.
Npr. Nekoga zbog jedne situacije nazovemo laljivcem, prevarantom ili za sebe
moemo rei da smo lenji, neodgovorni, nezreli. Ti iskazi ukazuju na verovanje
da je neko ili smo to mi takvi bili, takvi smo trenutno i ostaemo zauvek takvi.

10
 Racionalno je bezuslovno prihvatanje sebe, drugih ljudi i ivotnih uslova i precizno
vrednovanje samo onoga to nam se ne dopada u toj situaciji. Na taj nain
konstatujemo da stvarnost nije po sebi ni dobra ni loa, ve se sastoji od dobrih i loih
dogadjaja.
4. Miljenje u ekstremima iskazi sa uvek, nikad, sve, nita, svi, niko,
ivot se gleda crno-belo. Racionalno je fleksibilno miljenje u odnosu na stvari
koje bi mogle da se dese (budunost u kojoj postoji vie alternativa).

Sva etiri procesa miljenja su medjusobno zavisna, interaktivna i predstavljaju

razliite strane istog procesa apsolutistikog evaluiranja negativnog aktivirajueg
dogadjaja.
Pored ovih iracionalnih uverenja ljudi kreiraju i druge iracionalne ideje koje
predstavljaju

11
GREKE U MILJENJU

Odnose se na formulacije kojima ljudi opisuju sopstvenu stvarnost i smatraju se

direktnim uzrokom emocionalnih poremeaja. Onemoguavaju adaptivno procesovanje
informacija (ne podrazumevaju pogrenost u apsolutnom smislu) i obuhvataju
anksiozne i depresivne misli. Razlika izmeu izvornih iracionalnih uverenja i greaka u
miljenju je ta to su iracionalna uverenja obrasci miljenja, a greke u miljenju su samo
pojavni oblici tih uverenja, derivati. Npr. Strano je to me nisu ukljuili u ekipu -
nikada to vie nee uiniti.
Milenko Vlajkov smatra da je vrlo znaajno napraviti razliku izmeu iracionalnih
uverenja i greaka u miljenju. To predstvlja metaforom, odnosno medicinskim
modelom, pa navodi da moemo zamisliti da je greka u miljenju ekvivalentna telesnim
simptomima jedne bolesti, a iracionalno uverenje odgovara aritu te bolesti u
organizmu.
Greke u miljenju su sastavni deo ivota i esto se koriste da bi se neka pojava
istakla ili bolje opisala. Problemi nastaju kada iz greke u miljenju proistekne
emocionalna reakcija u odnosu na sadraj na koji se greka u miljenju odnosi.

Uobiajene kognitivne greke:

Skok na zakljuak ova greka se sastoji iz dva dela prvi je opis uslova u kojima se o
neemu zakljuuje, a drugi je pravljenje kognitivnih izraza, koji naizgled poivaju na tim
uslovima. Fokusiranje je na jedan aspekt situacije u donoenju zakljuka im me ujutro
glava ovako boli, kakav li e mi tek biti dan.

Proricanje sudbine (uverenje da tano zna ta e se desiti, ignoriui ostale mogunosti)

Poto me preziru zbog ovog mog neuspeha nee mi dati bolje mesto do kraja ivota.

Fokusiranje na negativno (preterano razmiljanje o negativnim dogadjajima) Ne mogu

da podnesem kada mi u ivotu podje naopako i ne vidim da mi se ita dobro deava u
ivotu.

Diskvalifikovanje pozitivnog kada nam neko kae To si odlino uradio a mi

odgovorimo da nije ba savreno i da ima loeg , umesto da se zahvalimo. Taj uspeh ne
znai nita drugo do trenutnu sreu.

Minimalizacija/ preuveliavanje (preuveliavanje negativnih aspekata situacije ili

smanjivanje pozitivnih): To to sam u ovoj igri imao dobre pogodke je samo stvar sree
i uopte nije bitno, a promaaji su najgora mogua i neoprostiva greka.

Emocionalno rezonovanje se ispoljava kroz uverenje da je neto istina, zato to oseaj

govori da je to istina, osoba tvrdi da zna da je tako kako pretpostavlja. Ova greka u

12
miljenju ispoljava se i kroz uverenje da su drugi ljudi odgovorni za nau patnju, kao i da
smo mi odgovorni za patnju drugih. Poto sam to tako loe uradio, oseam se totalno
promaeno: to dokazuje da ja jesam promaen ovek.

Etiketiranje: Poto to nisam dobro uradio ja sam totalni gubitnik.

Personalizovanje: Poto se ne ponaam kompetentno, a ovi ljudi se smeju, siguran sam

da ismevaju mene.

Fonizam: Kada neto uradim dobro, a ljudi me ipak prihvataju i cene, ja sam pravi
lanjak i ubrzo e se otkriti koliko sam u stvari bedan.

Perfekcionizam: Uvidjam da sam to uradio samo prilino dobro ali sam ipak
nekompetentna osoba.

Personificiranje se sastoji u pripisivanju namere drugoj osobi za neto to je uinila, kao

da je to uinila samo zbog nas (ako nam neko kae da neto uradimo bolje sledei put ili
neto jo doradimo, a mi pomislimo da ta osoba eli da pokae svoju mo ili eli da nas
ponizi). U osnovi ove greke u miljenju se nalazi iracionalno uverenje da drugi u odnosu
prema nama moraju da budu perfektni.

itanje misli - uverenje da zna ta druga osoba misli, bez provere. To je uradila samo da
bi mi napakostila i da bi me uvredila; Znam da misli da sam nesposoban za posao.
Svim iskazima je zajedniko to da se drugoj osobi pripisuje razlog izvesnog ponaanja i
iz toga proizilazi odgovarajua emotivna reakcija prema toj osobi.

Vremenska generalizacija se odnosi na korienje izraza uvek i nikad. Uvek me

prati maler, Nikad neu imati sree. U osnovi vremenskog uoptavanja je iracionalni
obrazac miljenja Ne sme me pratiti maler i Morao bih da imam vie sree.

Prostorno generalizovanje greka se iskazuje korienjem izraza svi,

sve,niko,nita

Koji su glavni nelogini i nerealistini elementi iracionalnih uverenja?

Postoji nekoliko glavnih elemenata iracionalnih uverenja koja prate emocionalni

poremeaj;

Nerealistini zakljuak: poto mrzim nepravdu, ne sme da mi se desi i katastrofa je ako

se desi.

Pogreno uoptavanje: Ja sam moje ponaanje.

13
Definicione izjave ili tautoloki zakljuci: Poto nepravde i tekoe ne smeju postojati,
kada se jave ja ih vidim i definiem kao kobne i neoprostive i one onda zaista jesu takve.

Teoloki zakljuak: Poto mi je u ivotu apsolutno neophodno da ne doivim patnju,

nepravdu, Svrha Univerzuma je da zahteva da mi se to ne desi. Snage Univerzuma
moraju prokleti ljude ili i uslove koji mi ne pruaju ono to po Univerzumu zasluujem.

Samo-poraavajui zakljuak. Poto sam neadekvatna i bezvredna osoba, kakva je svrha

pokuavati uspeti ili uivati u bilo emu.

Zakljuak koji vodi u beznadenost: Poto ovako razmiljam ve jako dugo i nikada
nisam bio u stanju da promenim svoja razmiljanja oseanja i ponaanja koja su
disfunkcionalna, sve je totalno beznadeno. Nisam u stanju da to promenim i moda je
najbolje da se ubijem.

Samoporaavajue definisanje sopstvenih elja i preferencija kao apsolutistikih zahteva

mora ili ne sme je nelogino dogmatsko miljenje. Zakljuak je da ono to je
poeljno mora da se desi, a ono to je nepoeljno ili loe ne sme da se desi. Apsolutistiki
zahtevi se definiu i izvode iz sopstvenih elja i preferencija, iako logiki gledano, ne
sledi nuno da ono to je dobro, poeljno i privlano za osobu apsolutno mora biti.
Obratno, apsolutistiki zahtev ne sme izvodi se iz sopstvenih nenaklonosti i
odbojnosti, iako ne sledi kao logiki nuan zakluak.

14
UMESTO ZAKLJUKA

Stara Japanska pria govori o ratobornom samuraju koji je

jednom nagovarao Zen mudraca da mu objasni ideju o paklu i
raju. Mudrac je prezrivo odgovorio: Ti si nita do obian glupan,
ja ne mogu da gubim vreme sa takvima kao to si ti!
Poto mu je ponos bio povredjen, samuraj se razbesneo, isukao
ma iz korica, uzviknuvi: Mogao bih te ubiti zbog tvoje
drskosti.
To je pakao, mirno je odgovorio mudrac.
Iznenadjen zbog istine koju mu je mudrac otkrio o gnevu to ga je
obuzeo, samuraj se smirio, vratio ma u korice i naklonio se
zahvaljujui mudracu na pouci.
A to je raj, ree mudrac.

15
UVOD . 2
RACIONALNO EMOCIONALNO BIHEJVIORALNA TERAPIJA ... 3
TEORIJSKE OSNOVE REBT-a ....4
ZDRAVE I NEZDRAVE EMOCIJE ...5
ABC MODEL ..7
UVERENJA U REBT-u ..8
GREKE U MILJENJU ..12
UMESTO ZAKLJUKA................................................................................................15
SADRAJ.......................................................................................................................16
Literatura.........................................................................................................................17

16
LITERATURA

1. Milenko Vlajkov: Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija, Futura publikacije ,

Novi Sad 2011

2. Albert Ellis, Ph. D Robert A. Harper, Ph.D ; Vodi u razuman ivot, RET Centar, 1996
Beograd

3. Zorica Mari ; Prirunik za primarni kurs iz Racionalno-Emotivno Bihejvioralne

Terapije,

4. REBT Pridrueni trening centar Instituta Albert Elis , Beograd

5. Ivan Klajn, Milan ipka ; Veliki renik stranih rei i izraza, Prometej, Novi Sad , 2007

6. Milan Vujaklija; Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1980.

17