OD MI DO JA-TI

PRILOG EVOLUCIONOJ TEORIJI KONTAKTA

Giovani Salonia
Iako je interes F. Perlsa za natalni razvoj i njegove racionalne implikacije bio
jedna od fundamentalnih intuicija pri stvaranju Getalt terapije, naem prilazu
ostaje da formulie evolucionu teoriju. Prouavanje ovog sektora slui za
obezbeivanje boljeg razumevanja ozbiljnijih psihopatologija.

(ivot) ... ponavljano prolazi istim takama ali na razliitim nivoima integracije i
kompleksnosti.
J. P. Sartre (1960, 71)
... libido nije primarno potraga za zadovoljstvom, ve potraga za objektom.
Fairbarn (1952)

1. UVOD
Getalt terapija jo uvek nije formulisala razvojnu teoriju. Iako je interes F. Perlsa
za dentalni razvoj i njegove relacione implikacije bio jedan od fundamentalnih intuicija
kod raanja Getalt terapije (Perls, 1969) i premda se stimulativne refleksije i intuicije
koje se tiu rasta i razvoja mogu nai u literaturi, a jo vie u praksi, ostaje da se
formulie Getalt evoluciona teorija.
Namera ovog priloga je da poslui kao poziv za pomeranjem u tom smeru.
Interes i prouavanje ovog sektora, kao to znamo iz studija o prvoj godini ivota, slui
da obezbedi bolje razumevanje ozbiljnijih psihopatologija. Nadalje, Getalt evoluciona
teorija bi omoguila Getalt terapeutu koji radi sa teim poremeajima iru teoretsku
elaboraciju njihove kompetencije i iskustva.
Ja u se pozabaviti samo razvojem modaliteta kontakta sa stanovita Getalt
terapije, a ne mnotvom senzornih, motornih i kognitivnih uenja koja karakteriu
psihofizioloki razvoj deteta.

Tabela 1 Razvojna mapa deteta prema Getalt terapiji

Meseci
36

Post
-kontakt

24
Finalni
kontakt

18
Retrofleksi
ja
15
Projekcija
9
Introjekcija
5/6

0
Relacioni
Modaliteti

Primarna
konfluenca
o-e
(mi)

o-E
(Ja-ti)

o-E
(Ja-ti)

O-e
(Ja-ti)

O-E
(Ja-ti)

O...
(ja...)

Tabela 2 Razvoj deteta. Sinoptika tabela prema Getalt teoriji, Mahler, Stern, Wilber
Meseci
36

Post
-kontakt

24
Finalni
kontakt

18
Retrofleksi
ja
15
Projekcija
9
Introjekcija
5/6
Primarna
konfluenca

Normalna simbioza

Doivljaj

M.

Normalni autizam

S.

Prodirui self
Osnovni self
Subjektivni self
Prvo uporite

W.

M.= M.Mahler i dr. (1978);

Diferencijacija

S.= D.Stern (1987);

KonsoliIndividudacija
alnost
Ponovni
Konstantnost
prilaz
objekta
Verbalni self
Narativni self
Drugo uporite Tree uporite
W.= Kwilber (1989)

2. REFERNTNI OKVIRI
Razliitim terminologijama i s razliitih stanovita, autori, koji se poslednjih
dekada bave razvojem deteta ukazuju na znaaj razvoja kao prelaz iz stanja potpune
zavisnosti i relativnog odsustva diferenciranja unutar Selfa i izmeu Selfa i ostalog, ka
sve jaem definisanju Selfa i sve veoj nezavisnosti. To je poreeno sa zrelom
zavisnou (Fairbairn, 1952), napretkom prema nezavisnosti (Winnicott, 1970),
narativnim Selfom (Stern, 1985) i separacijom-individuacijom (Mahler i dr. 1989).
U odnosu na razvoj deteta, gledite Getalt terapije je usmereno na organizaciju i
sazrevanje kapaciteta za stvaranje kontakta sa okolinom, na zdrav i hranljiv nain.
3

Ova kompetentnost se razvija posredstvom evolucione sekvencionalnosti sve

kompleksnijih i funkcionalnijih modaliteta kontakata, finim uzajamnim delovanjem
unutarnjeg sazrevanja i materinskog pobuivanja.
Kada govorimo o kontaktu u kontekstu Getalt terapije mislimo na onaj specifian
dogaaj u kojem se susreu organizam i okolina i ostvaruju nameravane zahteve
(Salonia, 1989): oboje su potpuno prisutni na granicama kontakta, ispoljavaju svoju
organizmiku reenost (voljnost, namernost) a istovremeno svako od njih ostaje figura
u polju energije i percepcije i pobuuju getalt doivljaja koji se razlikuje od zbira
njegovih delova.
Iz ove definicije iskljuujemo iroko polje kontakata, interakcija organizam-okolina
koje ostaje u pozadini, koje su konzervativne i stvaraju gotovo konzervativnu podlogu
za sigurnost. (Perls-Goodman, 1951, 270).
Sa stanovita Getalt terapije, kontakt se deava na preciznom mestu nazvanom
granica kontakta, a to je mesto gde se granice organizma susreu sa granicama
okoline.
Kada kontakt nije zdrav govorimo o disfunkcijama na granicama kontakta, ili, da
upotr4ebimo Polsterov izraz (1973, 71), o Trgovini otpora.
Ja u se ovde pozabaviti sa pet najznaajnijih disfunkcija: konfluencom,
introjekcijom, projekcijom, retrofleksijom i egotizmom. Meutim, treba naglasiti da se, u
kontekstu razvoja deteta, ovi modaliteti kontakta ne smatraju otporom kontaktu ve
progresivnim momentima (fazama) evolucionog procesa zarevanja i pripreme za
kontakt: drugim reima, oni stiu sopstvenu sekvencijalnost, funkciju i intrinzinu
pozitivnost.

3. EVOLUCIONA MAPA KONTAKTA

Tabela 1 ilustruje sekvence i evoluciju modaliteta kontakta prema teoriji Getalt
terapije.
Donja horizontalna linija pokazuje naine na koje organizam i okolina formiraju
Getalt kontakta u razliitim fazama: dimenzije slova pokazuju meru u kojoj su
organizam i/ili okolina prisutni u percepciji kontakta. Sem O (organizam) i E
(enironment=okolina), u zagradama je dodato JA-TI da bi se olakalo razumevanje
iako ovi termini nisu prikladni. Prvih pet elija je otvoreno kao podsetnik da faze
meusobno komuniciraju, kako emo videti kasnije kada objasnimo zato je esta faza
nacrtana bez otvora.
Tabela 2 daje sinoptiki pregled i pokazuje, uz evolucioni model Getalt terapije,
modele Mahlera i Sterna, koji spadaju u najnovije i najznaajnije, i, konano Wilberov
model koji je, po mom miljenju, dobra sinteza studija o razvoju deteta. Faze su
ispisane na dve linije kao vizuelni podsetnik da je poetak jedne faze u onoj koja joj
prethodi.
Kao i za sve evolucione mape, potrebne su izvesne napomene (vidi takoe
Erikson, 1982):
a)
Svaka faza ima tri izboena momenta koji se javljaju kod nastavka novog
relacionog modeliteta. Najpre se modalitet javlja polako i na epizodan
nain, zatim se potpuno uvruje i usavrava i, konano, biva
asimilovan i povlai se u pozadinu da napravi mesta za nov i zreliji
modalitet. Svaka faza, prema tome, ukljuuje prethodnu i izvor je

b)
c)

d)

potencijala naredne, koja e, pravovremeno, proizvesti nove serije destrukturiranja, re-strrukturiranja i asimilacije.
Kada je okolina, Winnicottovim reima, dovoljno dobra, jedna faza sledi
drugu progresivno i spontano.
Meutim, kod fundamentalnih faza prelaza postoje periodi regresije,
povratka u prethodnu fazu, kako Winikot istie: Svaka faza razvoja se
postie i gubi, postie i gubi, ponovo i ponovo; razvojna faza se dostie
samo postepeno i, u tom sluaju, samo pod odreenim uslovima. Ovi
uslovi malo po malo postaju manje bitni ali ih se verovatno nikada ne
moe u potpunosti ignorisati... (1989, 38)
Zbog tih razloga je teko precizno utvrditi momenat prelaza iz jedne faze
u drugu ovo takoe objanjava neslaganje razliitih autora po tom
pitanju.

4. EVOLUCIONE FAZE KONTAKTA

U skladu sa Getalt gleditem, mapa je nacrtana sa relacionog stanovita, to
znai da je u svakoj fazi naznaen tip i kvalitet kontakta koji je dete sposobno da
ostvari sa materinskom figurom. Tek se u samom doivljaju iskustva javlja svesnost o
Selfu. To jest, detew najpre naui Mi, zatim Ti, nakon toga Ja-mogu-da-brinem-o-sebi, i
konano Ja jesam. Spekularna slika sopstvenog tela stie se tek nakon usvajanja
spekularne slike tueg tela (u vezi sa ovim, vidi analizu Merleau Ponty, 1968, 107).

4.1. Doivljaj Mi
4.1.1. Prva faza: primarna konfluenca (od roenja do 5.-6. meseca)
Poznato je da se miljenja u vezi detetovih doivljaja tokom prvog meseca, prvih
dana ivota, razlikuju. Mahlerovu hipotezu o inicijalnoj fazi prirodnog autizma (Mahler i
dr. 1989) osporila su eksperimentalna istraivanja Sterna koji tvrdi da od samog
poetka postoji odnos dete-okolina (vidi takoe Trevarthen, 1990). Uistinu, nije lako
dati ime, a time i jedinstvo, inicijalnim momentima ove faze koji su sami po sebi
haotini i neizrazivi. Moe se nesumljivo razmiljati o inicijalno konfuznim i
nepredvidivim izmenama (ili rotaciji) autistikog doivljaja i doivljaja raajueg
oseaja Selfa. Shodno tome, a imajui na umu injenicu da se, kako je ve reeno,
svaka faza sastoji od tri momenta i da je nazvana prema relacionom modalitetu
izraenom u centralnom trenutku, deluje mi razumno da prvu fazu oznaim kao
primarnu konfluencu.
U Getalt terapiji se izraz konfluenca preferie u odnosu na izraze simbioza
ili fuzija ime se jasno istie da se mi bavimo procesom, kretanjem a ne statikim
opisom. Oznaka primarna ukazuje da je doivljaj nemanja granica, bivanja delom
nekog drugog, u ovoj fazi, vezan za nezrelost, uz nedostatak diferencijacije izmeu
organizma i okoline. Kasnije, nakon tree godine, u zdravoj konfluenci, gubitak e se
odnositi na prethodno formirane subjektivne i perceptivne granice, a oseaj gubljenja
sebe u drugom bie podran svesnou Selfa i drugog.

Ova prva faza je iluzija uobiajene granice izmeu dve realnosti (organizamokolina) koje su fiziki odvojene. Dete je korporealan-fiziki organizam bez svesnosti:
govorimo o neodreenom oseaju telesnosti, koji je fluidan, delom fragmentaran, bez
perceptivnih granica, bez jedinstva. Dete u konfluenci sa majkom nalazi mi bez
granica, neizdiferencirano, sve u jednom, kao da je jedno produetak drugoga. Zbog
toga nije lako razluiti ko deluje, ko doivljava tenzije jer, u ovj fazi, kod deteta, a u
nekim vidovima i kod majke, Ego granice, distinkcija izmeu ja i ne-ja, jo nisu
definisane.
To to mu je majka na raspolaganju za konfluencu (Spagnuolo, 1988, 79)
dozvoljava da se detetovi doivljaji uvrste i da se ne izgube u haotinim, konfuznim i
nesvesnim kombinacijama: moglo bi se rei da to vri istu funkciju kao i zid materice
koji oploenom jajacu omoguuje da se uvrsti i da ne bude isisano u nitavilo.
(Korisno je imati na umu da je u ovm periodu i majci potrebno da se zakai bilo da
sama sebi obezbedi utoite ili joj ga daje partner ili neka druga znaajna figura ime
izbegava gubljenje same sebe u toj konfluenci, jer to moe izazvati psihotine ispade
ili se transformisati u ludilo dve osobe). Drugim reima, majka dozvoljava detetu da
se osea vezanim i da ne bude uniteno (autistikom ili simbiotskom psihozom,
izofrenijom) sopstvenim anksioznostima koje su u ovoj fazi opisane kao strah od
raspadanja na komadie, beskrajnog padanja, nemanja nikakvog odnosa sa
sopstvenim telom, nedostatka orijentacije. (Winnicott, 1970)
Kae se da dranje na rukama dozvoljava integraciju.
Primarna konfluenca znai da ovu fazu karakterie relacioni modalitet mi ne
zaboravljajui da u ovoj fazi dete takoe ima, naroito nakon treeg meseca, najpre,
oseaj raajueg (prodirueg) Selfa, a zatim oseaj Osnovnog Selfa (Stern, 1985);
oseaj Selfa koji se korak po korak gradi kroz organizaciju i strukturisanje samog
izvrioca (autora postupaka) kohezije Selfa (oseaja sopstvene konzistentnosti),
kontinualnog Selfa, afektivnog Selfa.
Oko petog ili estog meseca konfluenca se asimilira i razvija se odnos majkadete.

4.2. Od Mi do Ti
Nakon oseaja mi-bez-jasnih-graqnica, iz pozadine doivljaja majka-dete
prodire oseaj granice drugog, ili tebe; dete ui da prepozna sopstvene granice
pomou i unutar svog doivljaja granica ti. Ovaj proces, kako emo videti, sastoji se
od dva specifina momenta.

4.2.1. Druga faza: introjekcija (od petog ili estog do devetog

meseca)
Videli smo da oko petog ili estog meseca dolazi do prelaza sa getalta mi do
poetaka ili izvesnih taaka oseaja biti izdiferenciran. Ovo je dramatian
trenutak : u smislu Mahlerovog izraza ispiliti se iz jajeta ili Wilburgovog, na osnovu
mnogih razvojnih studija, naziva se prvo uporite evolucionog procesa. Kada je
primarna konfluenca asimilirana, kada je konstruisana prva osnovna struktura
kontaktne sposobnosti (kompetentnosti), javlja se razlika izmeu korporealnog
fizikog Selfa i okoline i nastaje figura. Razvija se svesnost da je radnja delo dva
razliita inioca, oseaj da se interakcija odvija izmeu dve razliite granice postaje
6

jasan: granice Ega dobijaju oblik. Getalt terapija, u ovoj taki, govori o javljanju Ego
funkcija selfa, tojest o organizmikoj funkciji identifikovanja onog to jeste ja i
alijenacije onog to nije ja.
U prethodnoj fazi, trenuci prekida konfluence izmeu detetove potrebe i majine
reakcije su se doivljavali kao anksioznost i beznae. U ovoj fazi, ovi doivljaji se
organizuju i sazrevaju kao percepcija diferencijacije.
Ovom diferencijacijom, organizam sebe percipira kao prazninu a okolinu kao
neto ija funkcija je da ispuni tu prazninu. Kontakt postaje getalt doivljaja istaknutih
granica drugog i nejasnih i konfuznih granica organizma. Okolina-koja-hrani i
organizam-koji-prima ine kontaktni modalitet koji je nazvan introjekcija. Praznina,
unutra, hranjenje, zavisnost ... su egzistencijalne teme ove faze.
Dete introjektuje, to jest prima, ili, bolje, nediskriminativno uzima u sebe ne samo
hranu ve i najdublje i najarhainije doivljaje majke koji se odnose na intimnost,
toplinu, uas, egzistencijalnu potvrdu. Dovoljno dobra majka razvija instinktivnu
senzitivnost za predvianje detetovih potreba i diskriminisanje sopstvenih. Poevi od
svesnosti o svojoj potrebi da daje (po arapskoj poslovici: nije da tele eli da sie, ve
krava eli da doji), nalazi adekvatan ritam izmeu davanja i uvaavanja, prisutnosti i
otsutnosti, poputanja i ograniavanja. Ozbiljna neadekvatnost majke moe
pogodovati razvoju teih patologija, kao napr. manino-depresivne psihoze.
Pomou introjekcije, dete prima i asimilie, izmeu ostalog, prve osnovne
perceptivne strukture jezika, oseaja pripadnosti: drugim reima, instrumenata koji
slue za definisanje granica njegovog sopstvenog Ega.
Na odreenoj taki u ovoj fazi, u kojoj je, prema Sternu, osnovni Self potpuno
razvijen, dolazi do dentalnog razvoja. Ovo je izuzetno vano jer on znaajno menja
introjektivan modalitet i uvodi modalitet koji sledi. Odluan doprinos korienja zuba
promeni odnosa dete-okolina naglasio je F.Perls u svojoj prvoj knjizi Ego, glad i
agresija. Iako je ve K. Abraham govorio o oralno-sadistikoj sub-fazi, Perlsova
intuicija (primene anticipacije agresivnosti od analne do oralne faze na terapijski
odnos) se pokazala fundamentalnom za razvoj metoda Getalt terapije i otkrovenjem
za psihoterapiju uopte.
vakanje modifikuje introjekciju utoliko to trai vei aktivnost i usmereniju i
kanalizovaniju agresivnost od deteta: na taj nain organizam dolazi do toga da bude
prisutan na sopstvenim kontaktnim granicama na jedan integrisaniji nain jer je sada
do njih doveden sopstvenom agresivnou, koja je destrukturisanje i restrukturisanje
energije. Kako je ve pomenuto, odreen tip aktivnosti organizma bio je prisutan, ali
manje znaajno, i u introjekciji.
Ve govorimo o novoj fazi.

4.2.2. Trea faza: projekcija (od 9. do 15. meseca)

Sada se tenzije ve percipiraju unutar Selfa ali organizam jo uvek nije u
stanju da ih identifikuje kao sopstvene i pripisuje ih tebi, i to je taka spajanja sa
tenzijama i intenzivnim senzacijama koje se percipiraju iznutra. Razvija se naroita
panja za izvan Selfa koje se prvobitno vidi kao spremite tenzije a kasnije, kao
realnost koju treba istraiti i manipulisati.
Vebanje, manipulacija, istraivanje, aktiviranje motornog sistema u sprezi sa
senzornim sistemom... su sposobnosti i relacioni modaliteti koji se javljaju u ovoj fazi.
Kae se da manipulacija (hendlovanje) dovodi do personalizacije. ini se da u ovoj
fazi dete trai sebe napolju, u okolini. Nadalje, kod razvoja ove tendencije, dete
utvruje temelje za interes, radoznalost, intuitivnu empatiju prema drugima.
7

Vaan momenat u ovoj fazi je poetak deambulacije* (verovatno se misli na

kraj nekontrolisanog kretanja kod dece, prim.prev.), koji se izraava i
potkrepljuje promenu interesa i energije. Otkrie da moe da stoji i hoda je
revolucionaran doivljaj za dete jer menja njegove mogunosti i sposobnosti: daje mu
mo, na primer, da nezavisno odlui da li e da poe napred ili nazad, da gleda svet
sa veoma razliitih pozicija i da deluje na precizniji, koordinisaniji i efikasniji nain.
Izgleda da je u pozadini projekcije injenica da se, u mnogim vidovima, Self i
objekt jo uvek percipiraju kao jedno dete povremeno brka Ja sa Ti i, povrh toga, ne
percipira sebe sposobnim da zadri bujicu napetosti i senzacija u terminima Getalt
terapije, uzbuenje bilo pozitivno ili negativno.
Seam se koliko me je zapanjila reakcija deteta na moju izjavu Ti si lep. Bio
je zbunjen i brzo mi je odgovorio, naglaavajui zamenicu: Ti si lep. Proces koji se
javlja u ovoj fazi odnosi se na ritam zadri-eliminii kako za hranu tako i za napetost.
Zadravanje moe pruiti oseaj ispunjenosti i konzistentnost, eliminisanje ostavlja
prostor za oseaj mogunosti odbijanja, nezavisnosti i, prema tome, daljnje
diferencijacije (to je sluaj tipinog dejeg ne koje takoe znai da ili I ja sam
ovde). Malo-veliko, akcija-mirovanje, spolja-iznutra... su teme ove faze. Energija,
prvobitno koriena za ispunjavanje praznine, sada postaje uzbuenje ekcije, otkria,
izjave Ti si...
U ovoj fazi se javlja, prema Sternu, oseaj subjektivnog Selfa i teorija odvojenih
umova, dok Mahler govori o majci kao utoitu koje daje podrku vebanju.
Majka koja nudi sebe kao objekat za projekciju i koja nije pokolebana
odbijanjem, pokuajima povlaenja, tvrdoglavou svog deteta, nudi detetu utoite
koje mu omoguuje da tenzije svog organizma ispolji punim intenzitetom i
potencijalom: tek kasnije a ne odmah dete to prepoznaje kao svoje. Bez
adekvatne podrke dete razvija tipine patologije granine zavisnosti, ili, u momentima
kada percipira jake tenzije, ne uspeva da prepozna sopstvene granice i regresira u
paranoine doivljaje.
Sada smo izmeu dvanaestog i petnaestog meseca: dete je sada spremno za
daljnju fazu sazrevanja.

4.3. Od Ja do Ja-Ti
4.3.1. etvrta faza: retrofleksija (od 15. do 18. meseca)
Ova faza je opisana kao drugo uporite razvoja (Wilber, 1989). U njoj dete ui
da vri dva tipa diferencijacije: izmeu slike Selfa i slike drugih, s jedne strane, i
izmeu predstava i realnosti, s druge. Stern govori o oseaju verbalnog Selfa. Do
sada dete je postalo sposobno da razlikuje iznutra od spolja, ono to pripada
njegovim granicama od onoga to je van njih, i odluujue otkrie doivljava, ili
bolje, postaje svesno, da u odreenim stvarima i u odreenim momentima moe da se
snae bez svoje majke. Moe da uradi za sebe i ono to bi elelo da dobije od okoline
i ono to bi elelo da uradi okolini. (Kontaktni modalitet koji Getalt terapija zove
retroflekcijom). To jest, polazi mu za rukom da igra dvostruku ulogu: onoga koji ima
potrebu i onoga koji reaguje na tu potrebu. Kada organizam dopre do granica
kontakta, on ne ulazi u kontakt sa okolinom ve se vraa prema sebi - retrofleksujui
iskuavajui novo iskustvo mogunosti da moe da se snae bez okoline.

Detetovo Ja sam (Winikot) je iznad svega Ja sam u stanju da brinem o sebi.

Ova nezavisnost pobuuje entuzijazam i euforiju, ali i strah od osamljenosti,
odbacivanja. Upravo zbog toga, vezano za ovu fazu, Mahler govori o sjedinjavanju.
Dete se vraa majci, neopredeljeno izmeu zavisnosti i nezavisnosti, izmeu samopodrke i podrke okoline.
Traiti pomo ili to uraditi sam, brinuti o sebi sa ljutnjom ili depresijom, sa
ponosom ili vedrinom... to su neke od evolucionih tema u ovoj fazi.
Od majke se trai (Mahler, 1989, 79) da ga, kao kvoka, neno gurne, da ga
potakne na nezavisnost, a ne da ponovo uspostavi vlast nad detetom, koje je sada
izdiferencirana osoba.
Disfunkcije u ovoj fazi utiu na razvoj narcistike patologije.

4.3.2. Peta faza: finalni (konani) kontakt ili zdrava konfluenca (od
18. do 24. meseca)
trenutak kulminacije dugog procesa sazrevanja odnosa majka-dete je konano!
kontakt (koji Getalt terapija zove konani u smislu konano). Interakcije
organizam-okolina dostiu svoj najjai intenzitet: organizam moe da bude potpuno
prisutan na granicama kontakta i moe da se prepusti doivljaju mi, svestan da je u
stanju da posle toga opet pronae svoje granice. I organizam i okolina su sposobni da
prepoznaju i zadre svoje uzbuenje i da ostanu figura, pre prelaska u novi getalt koji
je kontakt. Da bi se ovo u potpunosti dogodilo potrebno je da su se prethodne faze
nizale jedne za drugom sa organizmikom spontanou, jer bi u suprotnom, suoen sa
poveanom tenzijom koja je priprema za kontakt, organizam, kako emo kasnije videti,
regresirao u arhainije faze modalitete kontakta.
Konaan (finalni) kontakt uzrokuje rast organizma: daje mu ono to mu treba i
omoguuje da delovi ne-ja postanu ja procesom asimilacije. Tako smo stigli do
poslednje faze evolucionog ciklusa.
Na ovoj taki moemo rei da se formirao organizmov organ-za-kontakt: Getalt
terapija govori o Selfu kao o sistemu prisutnih kontakta i agensu rasta (PerlsGoodman, 1951, 434).
Getalt terapeutska analiza kontaktnog ciklusa produuje se na fazu neposredno
nakon kontakta koja, kako emo videti, ima razliitu fizionomiju u odnosu na prethodne
faze.

4.4. Od Ja-Ti do narativnog Selfa

4.4.1. esta faza: post-kontakt izmeu asimilacije-egotizma i
neurotske konfluence (od 24. do 36. meseca)
ova faza je nazvana prema svom privremenom poloaju (post-kontakt). U stvari,
nakon finalnog kontakta, ve se mogu zapaziti izvesna stanja (uslovi) nastala usled
disfunkcija prethodnih faza. Ako se nakon finalnog kontakta, organizam, umesto da
nastavi sa doivljajem mi, sa zadovoljstvom i spontano, povue u sebe, to je sluaj
disfunkcije kontakta - egotizma (straha od predavanja okolini). Ako, s druge strane,
nakon perioda kontakta, organizam ostaje da visi na drugom i ne povlai se iz
kontakta, to je sluaj disfunkcije kontakta neurotske konfluence (straha od
nezavisnosti). U oba sluaja se odluujui faktori mogu nai u nainu na koji su

prethodni relacioni modaliteti (napr. konfluenca, retrofleksija, itd.) bili doivljeni. Ovo je
period Edipovog kompleksa. Disfunkcije u ovoj fazi se uglavnom odnose na
psihoneuroze.
Ako je evolucija normalna, u ovoj fazi se javlja oseaj narativnog Selfa; u ovoj
taki, konano, dete je u stanju da nam ispria priu (ivotnu priu), da nam kae ko
je, ta mu se deava, ta radi i zato to radi (Stern, 1989, 128).
Sternove rei reflektuju ono ta je Getalt terapije odavno definisala kao cilj faze
post-kontakta. Nakon kontakta postoji asimilacija. Novo iskustvo je integrisano, Self je
sproveo sopstveni razvoj: oseaj istorije, lojalnosti, uloga poinje da ivi.
Getalt terapija svesnost o tome ta je neko postao zove funkcijom linosti
Selfa.
Prema Wilberu to je taka treeg evolucionog uporita koja obeleava prelaz iz
pred-personalne u personalnu fazu.

5. OD MODALITETA KONTAKTA DO MODALITETA OTPORA

KONTAKTU
Oko tree godine kontaktna funkcija organizma (u terminima Getalt terapije,
Self) postie zrelost. Osnovna struktura Ego granica je konsolidovana i organizovana.
Od tog momenta nadalje organizam poinje da uspostavlja line kontakte sa okolinom:
poinje pria kontakta koji e, pomou istih paradigmatikih modaliteta na razliitim
nivoima kompleksnosti i tananosti, voditi organizam kroz sve znaajnije doivljaje rasta
do vrhunskih doivljaja ljudske psihologije (Maslow, 1968).
Znak zdravog i hranljivog kontakta je injenica da organizam, uoi novog
kontakta, osea, kao da mu je prvi put, uzbuenje, strah i oseanje rizika. Ponekad e
uspeti da ue u kontakt, ponekad e se zaustaviti i povui, svesno ili na drugi nain, u
one faze u kojima je evolucija zakasnila i iz kojih je pobegao. U ovom kontekstu,
konfluenca, introjekcija, projekcija, retrofleksija, egotizam postaju modaliteti otpora
kontaktu. U takvim situacijama organizam doivljava anksioznost koja ga urgentno
podsea na uzbuenje koje je ostalo blokirano, ali koje nije zakrljalo. A uzbuenje je
ta organizam zna uvek interes, potraga za kontaktom.

6. PERSPEKTIVE
Evoluciona sekvenca koju smo razmotrili nudi veliki broj primena, hermenautikih
(interpretativnih) ili klinikih (Salonia, 1989):
postavljanje modaliteta otpora kontaktu u evolucioni kontekst
sugerie da oni imaju sekvencijalnost i funkcionalnost u odnosu na
ciklus kontakt-povlaenje;
prezentovanje evolucionih faza slui za stimulaciju prouavanja
veza izmeu psihopatologije i evolucione teorije;
poziva na ponovno razmatranje terapijskih procesa seanse kao i
terapije u terminima ciklusa kontakt-povlaenje. Na primer, shema
relacionih faza od mi do ti; od ti do Ja mogu da brinem o sebi; od
Ja mogu da brinem o sebi do Ja-Ti; od Ja-Ti do nezavisnog Selfa
postaje paradigma za terapeutski odnos.

10

Ovde oigledno ne ostaje tek nekoliko otvorenih getalta, ve, kao to znamo,
kada smo ih svesni oni slue da stimuliu dalja razjanjavanja i istraivanja.
Pomenuu nekoliko otvorenih getalta:
nastaviti sa prouavanjem psihopatologije u odnosu na evolucione
faze;
prouiti naine na koje disfunkcije u jednoj evolucionoj fazi utiu na
sledeu;
prouiti procese kojima se razliiti disfunkcionalni modeli vezuju
jedan za drugi i postaju ljuske luka;
iskoristiti mogua otkria u dijagnostike svrhe;
i za diferencijalne intervencije.
Pria o otvorenom getaltu podsea na rei Izidora Froma:
Trideset dve godine se bavim prouavanjem i praksom Getalt terapije. Njena
teorija i dalje hrani i moju praksu i moje poduavanje. Jo uvek nisam iscrpeo
potencijalne implikacije i dalje mogunosti Getalt terapije (1984, 12).
SADRAJ
1.
2.
3.
4.

UVOD...................................................................................................................................1
REFERNTNI OKVIRI..........................................................................................................3
EVOLUCIONA MAPA KONTAKTA..................................................................................4
EVOLUCIONE FAZE KONTAKTA....................................................................................5
4.1.
Doivljaj Mi...............................................................................................................5
4.1.1.
Prva faza: primarna konfluenca (od roenja do 5.-6. meseca)..............................5
4.2.
Od Mi do Ti............................................................................................................6
4.2.1.
Druga faza: introjekcija (od petog ili estog do devetog meseca)........................6
4.2.2.
Trea faza: projekcija (od 9. do 15. meseca).........................................................7
4.3.
Od Ja do Ja-Ti........................................................................................................8
4.3.1.
etvrta faza: retrofleksija (od 15. do 18. meseca).................................................8
4.3.2.
Peta faza: finalni (konani) kontakt ili zdrava konfluenca (od 18. do 24. meseca)
9
4.4.
Od Ja-Ti do narativnog Selfa.................................................................................9
4.4.1.
esta faza: post-kontakt izmeu asimilacije-egotizma i neurotske konfluence (od
24. do 36. meseca).................................................................................................................9
5. OD MODALITETA KONTAKTA DO MODALITETA OTPORA KONTAKTU.........10
6. PERSPEKTIVE...................................................................................................................10
Napomena....................................................................................................................................11

Napomena
Sadraj ovog rada je komplementaran radu Salonie. Zahvalan sam Ervu i Miriam
Polster, Isidoru Fromu i Sonii Nevis to su na mene preneli interes, stimulus i kljune
ideje o kontaktu u Getalt terapiji.
Prevela: Gordana Miljevi

11