Knjiga - Razmišljam (2013.)

Petar V.
Jekni
Igor Mitrovi
Marija alini
RAZMILJAM
SAVETOVALITE ZA PREVENCIJU
NEGATIVNIH POSLEDICA KRIZE
U.G. RASKRE
2013.
Knjiga je objavljena zahvaljujui finansijskoj podrci Grada Kraljeva.

Ugovor broj 3595-27/13 od 16.09.2013. godine
O RAZVOJU
RAZVOJNI PROCES I PSIHO-SOCIJALNA

TEORIJA RAZVOJA LINOSTI
Petar V. Jekni
Razmiljam
UVOD
Neki se put oveku ini ispravnim, ali na kraju vodi u smrt. I u smehu srce
moe oseati bol, i veselje se zavrava u tuzi
Prie 14, 12-14.
socijalnom i duevnom (ili psihikom) kontaktu? Istina, u ivot stanu i
ta je ivot do zbir razliito doivljenih iskustava u telesnom, duhovnom,
nedoivljana ili neshvaena iskustva, kao to su transcendentna, zbog ega se

istie individualnost doivljaja. Iako nedoivljena, takva iskustva bivaju utisnuta u ivot, pa i o njima imamo utisak. Neto to sada ne razumem, moda u
sutra razumeti, ili to sada razumem na jedan, sutra u razumeti na drugi nain. Iako su bitno razliiti, nekada ak kontradiktorni, duhovni, telesni i racionalni doivljaji vode do iskustva. Iskustvo je supstanca rasta i razvoja, mera
vrednosti i opstanka, i u isto vreme pokazatelj uenja i mera nauenog, dokaz
snage i slabosti ivog bia. 1 (Biblija, 2010.) Bilo koji da je izvor iskustva, ono
postaje znaajno za individuu tek kada bude psihiki obraeno tj. osveeno i
prihvaeno. Drugim reima, vernik ZNA da Bog postoji ali VERUJE da e mu /
joj Bog pomoi kada zatreba, dok na kraju ne prihvati Boju volju kao koncept
iznad elje. Ili, boravak u ratnom okruenju u kojem preovladavaju glad, stradanje, bolest i druge patnje, moe postati iskustvena baza tek kada se osvesti
razlika delovanja u odnosu na vreme mira.
Znaenje i primena pojma iskustvo veoma je iroka. Iskustvo je resurs.
Iskustvo je preduslov razvoja. Kao opti koncept, iskustvo sadri znanje o nekom fenomenu koje je steeno izloenou tom fenomenu. Iskustvo predstavlja nematerijalni proizvod koji ne nastaje sam po sebi, ve je rezultat odreenih psihikih procesa inspirisanih doivljajem i onoga to se u njemu i oko
njega, deavalo.
Sam pojam vodi nas do objanjenja okolnosti u kojoj nastaje jer da bi iskustvo bilo to to jeste, mora se kuati ili probati. Ono to u odreenom procesu
nastaje iz kuanja jeste iskustvo. Dakle, termin ukazuje na akciju. Aktivnost se
odnosi na sve: fiziko, saznajno, emocionalno i ponaajno (voljno). Ove aktivnosti su dinamiko svojstvo bia bez kojeg nema postojanja. Osim aktivnosti, u ciklusu sticanja iskustva istiemo analitiku sposobnost bia kao preduslov doi1
Jevrejima 5,14.
UG Raskre
Razmiljam
vljaja, i sinteze zakljuaka (Grafikon 2 Razvojni proces). Na kraju ciklusa sledi

neaktivnost kao odraz mudrosti, kao shvaeno stanje, kao plodna praznina (Grafikon 5 Ciklus iskustva).
Uporite prie o iskustvu prepoznato je u definiciji zdravlja Svetske zdravstvene organizacije u kojoj su istaknute etiri komponente, tj. tenje ka blagostanju, i to telesnom, socijalnom, psiholokom i duhovnom. Psiholoka edukacija u Edukativnom centru ima za cilj celoviti pristup podsticanje iskustava
razliitog porekla u cilju jaanja kapaciteta bia radi prevladavanja negativnih
posledica krize. Ubeeni smo da odgovarajue razumevanje ljudskog ponaanja moe proizai samo iz prouavanja iskustva inkorporiranog u linost, telo,
duh. Ovo zbog injenice da je ovek celovito bie, iako je pitanje ta celovitost
znai. U pojedinim naunim tekstovima smatra se pogrenim zahtev da se od
celine ovekovog bia stvara posebno istraivako i struno podruje s obzirom da se saznajnost iscrpljuje u pojedinostima i u povremenim posebnim
celovitostima. (Jaspers, 1978.) Ovim radom elimo ukazati na potrebu skladnog, ravnomernog, pravovremenog rada na parcijalnim delovima bia u cilju
njihovog razvoja, jaanja i upotrebe, posebno u situacijama prevladavanja krize. U vezi sa tim Jaspers kae da jedinstvo celog oveka u nauci nije nita drugo do zadatak da se traga izmeu svih na oveku i u oveku upoznatih veza, tj.
u ideji optosti spoznajnih veza. ovek je viedimenzionalno bie koje, razumevajui unutranje i vanjske odnose i mehanizme, prati uticaje i transfere kako bi, koliko je to mogue, razumeo celinu. Shodno tome smatramo da:
- ovek jeste celovito bie sastavljeno od delova razliitih dimenzija: telesne, socijalne, duhovne i psihike, koji deluju po do kraja neopisivim
principima i mehanizmima;
- razliite dimenzije znanja o oveku, koja potiu od razliitih dimenzija
(sastavnih delova) uslov su slobode bia;
- ovek nije konano bie. Svako svoenje bia na odreeno znanje, i izjednaavanje njegove svekolikosti u odreenu definiciju, formulu ili dijagnozu, pogrean je i ograniavajui potez, atak na bie koje je mnogo
vie od toga;
- zato se ovek ne moe u potpunosti odrediti i shvatiti.
Sa druge strane:
- svaka psiha u nekom e znanju prepoznati sadraj sa kojim je neki
njen deo u odnosu, to je odnos celine od unutra ka spolja;
- svaki deo bia prepoznavae deo znanja u zavisnosti od mogunosti
razumevanja tog znanja to e ukazivati na razvijenost tog dela bia.
Neravnomerna razvijenost delova vodi neslobodi (uslovnoj slobodi) itavog bia;
- biu nije vano koliko njegovi delovi mogu da se razvijaju dokle god
funkcionalno postoji na trenutnom nivou razvoja. Funkcionalnost razvoja ispituje se i unapreuje u krizama,
Savetovalite za prevenciju negativnih posledica krize
9
-
Razmiljam
iako ovek nije konano bie, ono je odreeno samo u sada i ovde. Od
sada i ovde sastoji se budunost;
ovek je vie od zbira delova bia.
Najiri pojmovi kojima se bavimo u ovom radu su linost i razvojni proces.

Linost je jedan od najdefinisanijih pojmova, svaka psiholoka kola definie
linost u zavisnosti od svog uenja. Svesni dubine i irine uticaja globalizacije
na poetku XXI veka, snage interakcije pojedinca i sredine, pojam linosti sagledavamo drugaije u odnosu na period kada su nastajale mnoge definicije i
teorije linosti. Iako je u literaturi prepoznato da na oveka utiu genotip (nasledni faktor), aktivnost i fenotip (uslovi sredine), upravo ove poslednje treba
posmatrati u jasnijem kontekstu kada je re o psihosavetodavnom radu u Edukativnom centru.
I na kraju, koliko socijalno oblikuje oveka i kako ovek utie na socijalno, teme su koje esto ne trpe krute principe naunog istraivanja. Izraeni
subjektivitet i trenutnost (specifinost dogaaja u sada i ovde), bitno utiu
na efikasnost rada sa klijentima. Istorijske okolnosti koje je socijalno bie kreiralo i preivelo, uticae kroz pojedinca na kolektivitet izraenije nego u prolosti s obzirom na poveanje mogunosti pojedinca da se obrati i bude sasluan. Na taj nain potencijalni uticaj pojedinca na grupu povean je to imamo
zahvaliti, osim tehnolokom napretku, demokratizaciji drutva u kojoj se nemali broj individua izgubio.
Socijalno i individua u stalnoj su interakciji, to je uslovljeno afilijativnim, gregarnim i drugim socijalnim nagonima. Zbog toga je u procesu rada sa
klijentima znaajno razumeti socijalni kontekst u kojem se osoba nalazi. U
ovom radu pomenuta relacija bie prikazana psiho-socijalnom teorijom linosti koja je zasnovana na meuodnosu dva stuba linosti relacijom rodova biolokog i socijalnog nagona.
Razvoj je dinamiki proces koji karakteriu dva elementa. To su:
razvojni putevi (ili razvojni proces), koji e biti opisan u skladu sa psiho-socijalnom teorijom linosti i
razvojne raskrsnice (ili razvojne krize) u napredovanju razvojnog procesa. Jedan od najeih elemenata krize je stres koji predstavljamo Iskustvenim modelom.
Dakle, ovaj rad ima za cilj da, kroz Psiho-socijalnu teoriju, predstavi proces
razvoja linosti opisujui stres, na osnovu kojeg nastaje iskustvo, kao osnovni
element razvoja.
Iako se u potpunosti slaem sa milju Mile Alekovi Nikoli koja, navodei
Ludviga Vitgentajna, kae da se reenje problema ivota ne sastoji ni u kakvom odgovoru, niti u otkriu nikakve tajne ve da to reenje dolazi onda kada
prestane smo pitanje, ipak verujem da do tog stepena dolazimo prepoznaju-
UG Raskre
Razmiljam
10
i smisao ivota i ivotom u saglasju sa svetom oko sebe u sadanjosti. (Alekovi-Nikoli, 2013.)
Na kraju, mogue da je neki umni ovek vekovima ranije napisao tomove
knjiga o ovoj temi koju oseam kao nedeljivu, centralnu, esencijalnu. Ipak, ovo
je razmiljanje proizalo iz iskustva od kojeg, nadam se, koristi mogu imati klijenti sa kojima u raditi. To je razlog zbog kojeg sam pojedine tvrdnje iznosio i
obrazlagao u prvom licu jednine to je suprotno uobiajenoj praksi, barem kada je re o strunoj literaturi. Lino iskustvo ne predstavljam kao objektivnu
stvarnost, ono je graa ali i motivacija za objavljivanje teksta o kojem e javnost dati sud.
11
Razmiljam
1. PSIHO-SOCIJALNA TEORIJA RAZVOJA LINOSTI

Duevna mizerija, nagli preokreti sree i ukorenjena sumorna ud sainjavaju najsnaniji uzrok bolesti. Sreem se sa sluajevima u kojima se ta veza ini
tako jasnom da sam zakljuio da bi dovoenje njenog stvarnog postojanja u
sumnju znailo borbu protiv razuma.
Volter Hajl Vol, 1846.
judsko bie do kraja je neistraivi i neponovljivi izraz interakcije genotipa, fenotipa i aktivnosti u vremenu i prostoru. Glavno svojstvo zdravog bia je proces, od kojih po znaaju dominira razvojni.
Sva tri sadraja objedinili smo u psiho-socijalnoj teoriji razvoja linosti. Nasledni faktor naa je poetna osnova koja se nadograuje aktivnostima u uslovima sredine. Nagone nasleujemo pa kaemo da se nasledna osnova ispoljava u
nagonskoj ili motivacionoj osnovi ponaanja. Nagoni su oni dinamizmi koji pokreu oveka na razliite aktivnosti. To je energija koja izvire iz oveka, a doivljava se kao elja odnosno potreba koja trai zadovoljenje.
Osnovna podela nagona ili motiva je na:
a. bioloke, i
b. socijalne.
Pod biolokim ili vitalnim nagonima podrazumevamo nagone:
a.1. samoodranja, meu kojima su:
a.1.1. nagon ivljenja i
a.1.2. nutricioni nagon i
a.2. nagon odranja vrste:
a.2.1. seksualni i
a.2.2. roditeljski nagon.
Socijalni nagoni su:
b.1. gregarni (nagon opora) i afilijativni,
b.2. motiv radoznalosti i saznanja,
b.3. motiv samopotvrivanja,
UG Raskre
Razmiljam
12
b.4. motiv za radom,

b.5. motiv za poloajem u drutvu, i na kraju
b.6. altruistiki motiv ili nagon.
Razliita polja delovanja biolokih i socijalnih nagona, iz ega proizilaze
razlike u ponaanju, predstavljaju osnovu psiho-socijalne teorije razvoja linosti. U okviru nje socijalni nagoni bivaju predstavljeni kao razvojni nastavak
biolokih, njihov nadopunjujui element, pri cemu je njihov odnos uglavnom
obrnuto proporcionalan.
Grafikon 1- Psiho-socijalni model razvoja linosti
Nagonska osnova bogata je podacima od znaaja za preivljavanje, a dostupna je u svim ivotnim situacijama i okolnostima. Na ponaanje u sadanjosti utiu ne samo deavanja iz prolosti individue do najranijeg detinjstva, nego i traumatini dogaaji iz ivota neposrednih ili jo ranijih predaka. Sve je
povezano kontinuitetom ivota, svaki dogaaj potencijalno je bitan kao i kroz
njega steeno iskustvo koje e potencijalno biti upotrebljeno u nekoj narednoj
situaciji. To daje dodatni ar ivotu u kojem se nikada ne moe sa sigurnou
znati da li e odreeno iskustvo biti korisno. Izreka nikad ne reci nikad o tome govori.
Saznanja o tako strukturisanom razvoju utiu na razumevanje linosti kao
sloenom proizvodu postojanja koji u sada i ovde sprovodi aktivnosti podstaknute nagonima, tj. naslednim faktorom, i vlastitim iskustvom. Usmerenje
ka budunosti zavisi od ideja o upotrebljivosti iskustva koje pomae proirenju kapaciteta odgovora linosti na izazove koje se pred nju postavljaju. Dakle,
proirenje kapaciteta biva mogue zahvaljujui uenju. Pokretaku energiju za
uenje veoma esto dolazi od aktivnosti stresora (unutranjih i vanjskih faktora) i odgovorima bia (duha, psihe i tela) na te aktivnosti. Tada se pojavljuje
13
Razmiljam
napetost izazvana sudarom ugroavajuih aktivnosti (aktivnosti koje izbacuju

linost iz dotadanje ravnotee) i nagona. Tada se oslobaa energija koja moe
imati pokretaki karakter ali koja moe, pod odreenim okolnostima, ugroziti
psihosomatsko zdravlje. Energizirani smo za odgovor stresoru borbom, begom, prelaskom na stranu stresora ili ak, u nekim situacijama, paralizom.
Osloboena energija moe uticati na promenu nagonskog odgovora ime se
stiu nove polazne osnove i kapaciteti za generacije koje dolaze.
Jedna od posledica ovakvog susreta je mogunost uvida odnosa (linih)
oekivanja i (objektivnih) mogunosti. to je vea razlika, energija osloboena
stresom je vea, a samim tim i potencijal za uenje (kojeg zovemo rad na sebi).
Celokupan dinamizam je neizreciv u svojoj celovitosti, moda do kraja i nespoznatljiv, a ono malo to vidimo, kao da gledamo kroz maglu ili u zagonetkama.
Verujem da uporno insistiranje na neadekvatnim oekivanjima, to podrazumeva odsustvo elje za promenom bilo da je re o korekciji oekivanja ili radu na sebi u cilju prilagoavanja objektivnim mogunostima, moe dovesti do
psihosomatskih problema razliitog intenziteta.
Na primer, ukoliko me komijini komentari o neangaovanju u Skuptini
stanara svaki put izbace iz ravnotee dovodei me u stanje napetosti, mogui
su sledei odgovori:
1. Reagujem burno zato to se oseam ugroenim. Tada reagujem nagonski (instinktivno) kako bi se zatitio (reakcija ida).
2. Reagujem objanjenjem sa eljom da i moj komija racionalno shvati
zbog ega sam neaktivan u Skuptini stanara, da bi prestao da mi dosauje (reakcija Ega).
3. Ne reagujem zato to mi neto kae da moj komija ne moe bolje i svrsishodnije da se ponaa. Da ume, ponaao bi se! Ovo je reakcija superego.
4. Ne reagujem ve ekam da proe ali bez razmiljanja i dobrog razloga za ovakav odgovor koji ukazuje na moju nesigurnost, neaktivnost ili
ak pasivnost.
5. Reagujem tako to prihvatim komijine komentare i ukljuijem se u
Skuptinu stanara.
Osim usaglaavanja oekivanja i mogunosti, rezultat susreta stresora i nagona zavisi od duhovnog razvoja koji se preslikava na socijalne interakcije.
Bez obzira na pokuaje beanja u manjim ili veim krugovima znanja i iskustva, ivot bez moralnosti je zaista u vlasti nagona. Tek sa moralnou, i jo vie transcendentnim iskustvom, mogua je sloboda izbora. Pre toga postoji samo nagonsko zadovoljenje koje se manifestuje na razliite naine.
Na primer, odreeni in koji emo nazvati altruistikm moe biti motivisan potrebom skretanja panje na sebe, to zavisi od (dubinske ili primarne)
motivacije. Moralnost koja ima sredite u Ja ne govori o altruizmu. Izlaskom ka
povrini do otelotvorenja, motivacija prolazi kroz razne odaje due gde prikuplja raznorodne energije. Ako je dovoljno jaka, ona se preobraava u delo kada
UG Raskre
Razmiljam
14
izae na povrinu. Kako e dela biti viena, uglavnom ne zavisi od motivacije

onoga ko je nainio delo, ve od onoga ko ga posmatra. U uobiajenim okolnostima analizom dela promilja se i donosi sud o motivaciji. Sud ne moe biti
drugaija od, u tom trenutku dominantne motivacije koju u sebi nosi onaj ko
sudi, zato to se kod druge osobe prepoznaje samo ono to imamo u sebi. Zbog
toga emo u oceni drugoga imati uvek dovoljno informacija za razmiljanje o
sebi. Ovo nas dovodi do transcendencije koja ne trai da bude prihvaena kao
motiv od strane sredine. Transcendencija ima jednu posebnu karakteristiku
koju emo zvati doslednou a njena manifestacija je u biti (i bi svetlost,
budite dosledni, biti pravedan). Ona je jednostavno takva, to znai da
deluje ne oukujui ve bivajui. Ja oekujem da u biti dobar psihoterapeut ali
to zavisi od doslednosti igranja uloge sve dok ne postanem (budem) lik u ijoj
sam ulozi. Razvoj je proces koji zahteva vreme i postupnost.
15
Razmiljam
2. FAZE RAZVOJA LINOSTI2

Pravi smisao ivota je saditi drvee ispod ije
senke ne oekujete da ete sedeti.
Nelson Henderson
Mi smo ovde na zemlji da pomognemo drugima,

a zato su drugi ovde ne znam.
faze (Grafikon 1 Psiho-socijalni model razvoja linosti):
Metju Arnold
ivotni rezultati proizvod su razvoja linosti koji smo rasporedili u etiri

narcisoidna faza,
nefunkcionalno-egocentrina,
funkcionalno-egocentrina i
teocentrina faza razvoja linosti.
Svaka od pomenutih faza ima razliiti cilj i drugaije definisan smisao ivota izraenog kroz etiri dela bia (fiziki, socijalni, psihiki i duhovni). Upravo
to predstavlja osnovu za strukturisanje linosti.
Ovde govorimo o teoriji a ne o praksi koju treba a priori prepoznati. ivot je
komplikovaniji od akademske podele na faze s obzirom na njihovu isprepletanost i uticaj motivacionog faktora u razliitim situacijama. Prema tome, ponuene faze predstavljaju prepoznatu karakteristiku perioda ivota iz kojeg proizilazi odreena filosofija ivljenja, pa samim tim i rod. Razliiti objekti drugaije su
tretirani u razliitim fazama razvoja.
Na primer, narcisoidnost moe da bude prisutna u ponaanju odrasle osobe prema automobilu, ali isti objekat postaje dokaz razvoja do faze funkcional-
U ovom poglavlju kratko emo se osvrnuti na faze razvoja da bi u narednom,

Stavovi i rodovi proizvod razvoja linosti, znatno veu panju posvetili rezultatima
koji nastaju u pojedinim fazama jer od njih imamo vei praktini znaaj u terapijskom
smislu.
2
UG Raskre
Razmiljam
16
ne egocentrinosti ukoliko preveze auto-stopera kako bi razbio vlastitu monotoniju putovanja, pa ak i altruistinosti, ukoliko mu je stalo da iz ratnog okruenja njegovim autom, i bez nadoknade, iz grada odu komije koje je blie upoznao tek na poetku rata.
Inae, paradoksalno je da energiziranje nastalo krizom i stresom ima presudnu ulogu u pokretanju bia ka prelasku iz jedne razvojne faze u drugu. Ideja o susretu aktivnosti stresora sa nagonima i energija koja se tom prilikom oslobaa, bitan je deo itavog mehanizma na osnovu kojeg nastaje pokret bia u periodu krize, sve do sticanja iskustva. Uglavnom reagujemo samo na one aktivnosti stresora
koje imaju kapacitet da stignu do matrice nagonskog ponaanja. to vie proivljenih, ne samo doivljenih kriza, vodi boljoj kontroli nagonskih sila, tako da linost
ima vie mogunosti za celovit rast. Pod proivljenim krizama podrazumevamo
prolazak energije od nagona do svesti gde e proi obradu (analizu i sintezu). Obrada ne mora, i gotovo nikada nije, jednokratna ve doivljava transformacije u
zavisnosti od obima i dubine shvatanja. Zapravo, sinteza zakljuaka moe biti dugotrajni proces u kojem se osvajaju novi prostori spoznaje. Kao to nije lako razgaziti tesnu cipelu bez posledica po nogu, tako ne ide jednostavno ni sa osvetljavanjem novih znanja bez korekcije nagonski pokrenute akcije.
Period kriza elim videti kao priliku i zbog toga u ovom tekstu, kao i u radu
sa onkolokim pacijentima, ne gubim nadu. Istina je da kriza moe dovesti osobu u bezizlaz individualne i drutvene narcisoidnosti koja e biti vea sa smanjenjem intelektualnih kapaciteta. S obzirom na karakter obrazovnog i vaspitnog
rada, reklo bi se da nas eka jo tei period prevladavanja kriza na drutvenom,
porodinom i individualnom planu. Karcinom odnosi sve vei broj rtava ali do
sada nisam primetio da se neto radi na definisanju, prevenciji i terapiji drutvenog karcinoma koji preti da uniti osnovne unutranje vrednosti oveka. Sve vei broj zakona i zabrana o tome svedoi. Zakoni i zabrane nisu nita drugo do
napisano pravilo logike i etike sa predvienim kaznama u sluaju njenog krenja. Oni postaju sektorski nastavljajui parcijalizaciju ivota po vertikali: od
drutva u celini, vlasti, naroda, do familije, porodice i pojedinca. Reenje je vraanje Bogu i prihvatanje zakona koji je On dao, a koji je tako mali da stane u najmanju eliju.
Uslov za prihvatanje prethodno reenog je u razumevanju da smrt nije na
neprijatelj, ona je samo logini prestanak ivota. Na pravi neprijatelj je kvalitet ivota preko kojeg moemo sagledati smisao ivota. Bendamin Frenklin je
rekao da je bolje umreti nego iveti u strahu od smrti.
Na primer, ako je osoba obolela od raka ona moe iveti u strahu, beznau
i oaju, ali to nije nita drugo do preputanje iskonskom strahu koji se praktino ispoljava kao sahranjivanje jo uvek ivog, mada bolesnog oveka. Tada kao
da je smrt spas od bolesti! Paradoksalno, zar ne! Svaka osoba, bez obzira na
stanje ili bilo kakve druge razlike, zasluuje to je mogue kvalitetniji ivot u
zavisnosti od stanja. To podrazumeva promenu stava prema vremenu bolesnika i sredine u kojem se nalazi.
17
Razmiljam
Na primer, moj otac je preiveo tri loga u periodu od mesec i po dana. Ne

govori, ne moe da pomera desnu stranu, teko guta ali je svestan. Bez obzira
na sve, moj otac zasluuje to je mogue kvalitetniji ivot koji podrazueva promenu mnogih detalja: od naina pripreme i serviranja hrane, voenja higijene,
korienje kolica, do sedenja, etnje u kolicima i tako dalje. Dakle, stresor
(log) se sreo sa nagonom samoodranja, i to nagonom ivljenja, u emu je nastala oluja emocija. Ovo je bila sasvim normalna reakcija koja se zatim transformisala u kapacitet za promenu dotadanjeg stila ivota u neto to je primenjivije u novonastaloj situaciji. Rezultat je zadovoljstvo ivotom teko bolesne osobe. Svako poreenje sa ivotom pre bolesti ponovo dovodi do sukoba
stresora i nagona ivljenja to oslobaa veliku energiju. Ona e se osloboditi
suzama ili e se vratiti ka unutra pretvarajui se u simptom.
Posle uvida u relaciju (linih) oekivanja i (objektivnih) mogunosti, est
problem nastaje u primeni nauenog. Prelazak iz teorije u praksu drugi je
ograniavajui momenat jer, da bi novospoznato postalo element ponaanja i
razmiljanja, i tako uticalo na razvoj linosti, ono mora intenzitetom nadvladati prethodno znanje. Do promene obino dolazi postepeno ili, u retkim situacijama, drastino brzo zahvaljujui znaaju tj. energiji koju promena nosi.
Na primer, da bih u praksu uveo suoavanje umesto beanja od problema,
potrebno je adekvatno iskustvo na koje se mogu pozvati kada mi je potrebno.
To seanje zavisie kako od intenziteta problema, tako i od ukorenjenosti iskustva. Ako se setim da mi se nita loe nije desilo kada sam priznao policajcu
da sam vozio bre od ogranienja, iako to nisam oekivao, sasvim je mogue
da u svaki sledei put hteti da osetim prijatnost pobede nad oekivanjem bez
obzira na njegovu snagu. Beanje u la suvie je est odgovor linosti okovane
nagonima.
Trei ograniavajui korak je nastavak prethodnog a to je prelazak iz svesti u nesvesno kada odreeno ponaanje i razmiljanje elimo da automatizujemo, da preraste u motiv, nagon, refleksnu radnju. Nekada se ini potrebnim osvestiti neke nesvesne radnje, to nije lako. Opet, nekada bi voleli da po
skraenom postupku (automatski) reagujemo u nekoj situaciji, ali nastajanje
nesvesnih mehanizama nije jednostavno. Naprotiv, za promenu nekog ponaanja kojem je istekao rok, zbog ega je postalo ograniavajui faktor razvoja,
potrebno je vreme i aktivan rad.
Na primer, mnogi iskreni vernici, koji godinama praktikuju veru u rei i
delu, prilikom iznenadne nevolje, preplavljujueg stresa ili u situaciji opasnoj
po ivot prvo pribegnu samopomoi ili potrae pomo sredine ne setivi se
Boga, sve dok opasnost ne izgubi na intenzitetu. Ovo je praktino, ili funkcionalno egocentrino ponaanje koje je u funkciji preivljavanja. Teocentrina
osoba drugaije e reagovati. Ona zna da ovek nita ne moe raditi sam, pa
samopomo i oekivanje podrke socijalnog okruenja pre nego Boga, moe
shvatiti kao odraz maloverja. U stvari, u konkretnoj situaciji re je o razvoju
prema potpunom izmetanju poverenja ka subjektu oboavanja. Sve dok se
UG Raskre
Razmiljam
18
nagonsko bie, koje moemo nazvati pravim srcem ili sreditem celokupnog ljudskog bia, ne osloni na Boga, na Njegovu volju, vezani smo za svoju. Samo teocentrino bie moe prihvatiti, a ne samo izgovoriti, reenicu sve to se
dogaa, najbolje je mogue. Ovo je znaajno zato to nije mogue oekivati da
e teocentrina i nefunkcionalno egocentrina osoba istovetno razumeti jednu
te istu situaciju. Teocentrina osoba moe da razume nefunkcionalno egocentrinu ali ne i obrnuto! Zato se teocentrina osoba u objanjavanju stavova
egocentrinoj ne treba mnogo upinjati. Objanjenje nee dobiti na snazi proporcionalnim poveavanjem broja rei niti e doprineti poveanju iskustva
egocnetrine osobe u vezi sa ovom temom.
Onima koji u promeni karaktera vide vrednost rezultata ivota ovo je krajnja stanica shvatanje i prihvatanje sveopteg reda i poretka sa Tvorcem, uz
odustajanje od vlastitih elja. Da sve bude u potpunosti neutralno potrudilo se
nesvesno zato to pozicija razvoja linosti ne zavisi od svesti, od analize ili sinteze, ve od rezultata koji nastaju mimo volje. U nevolji je karakter pod lupom i
ako se tu prekali, onda je spreman.
Svi koraci, sve stepenice ispod teocentrine linosti (narcisoidna, nefunkcionalno i funkcionalno egocentrina linost) orijentisane su na odnos osobe
prema samoj sebi, sa manjim ili veim uplivom socijalnog okruenja, dok je
zadnja faza razvoja linosti usmerena na cvetanje drugog.
2.1.
Narcisoidna faza razvoja linosti
"Mudar ovek oblikuje sebe, budala ivi samo zato da bi umrla."

Frank Herbert
Mit o Narcisu poetna je taka ove teme zbog ega zahteva da bude proitan. Oaranost sobom koja je dovedena do apsurda tema je brojnih naunih
radova i inspiracija umetnika. Vanost poznavanja mita i radova koji su njime inspirisani psihologe zanima sa jednim dominantnim ciljem: upoznati
mehanizam funkcionisanja ovakve linosti.
Neizlazak iz sebe manifestovan monolokim komuniciranjem ima svoj
uzrok, narcizam je posledica. Osim bebe koja u svet polazi iz sebe, iz svojih ula, koja nikada nije bila u neem drugom do u sebi, narcisoidne linosti su ostale zaglavljene u ovoj fazi razvoja. Bivstvovanje u takvom stanju uzrokovano je
potrebom odbrane linosti koja je izjednaena sa itavim svetom i ivotom
uopte. Ovo je nekritiko, paualno gledanje iz sebe koje je posledica nerazvijenog, neotpornog selfa. Strah od propasti motivacioni je faktor ostanka u sebi
to je, gledano spolja, socijalna distanca. Ipak, narcisoidna osoba moe pokazivati bitno drugaije ponaanje u porodici, u poznatom i u nepoznatom socijal-
19
Razmiljam
nom okruenju. Narcisoidnu osobu nekada je teko, a nekada gotovo nemogue prepoznati.
Psiho-socijalna teoriji razvoja linosti narcizam tretira kao bazini nivo,
kao onaj koji je okrenut telesnom. U poglavlju 3.2.1. detaljnije e biti opisan rezultat ove faze razvoja koji nazivam prah i pepeo. Naziv ukazuje na bazinost
sa jedne, i simbola propadljivosti sa druge strane.
Narcisoidnost povezujemo sa borbom za samoodranje pod kojim se pre
svega misli na fiziki opstanak. Ipak, postavlja se pitanje da li je mogua pojava
identine posledice u sluaju psiholoke ili duhovne ugroenosti.
Na primer, odbrana religijskih stavova po cenu smrti moe biti shvaena
kao odraz vere. Tekstovi koji opisuju egzekucije velikih religijskih reformatora
svedoe o osloboenju od straha onih koji su goreli na lomaama, opisujui
sam dogaaj kao radosni trenutak povratka Tvorcu. Meutim, religijski stavovi nekada se brane iz straha koji je znak zaglavljenosti u narcisoidnoj fazi
razvoja linosti ili se menja iz istog razloga. Strah je dubinski, u nesvesnom, i
predstavlja zadnju liniju odbrane postojeeg miljenja u nedostatku drugog
prihvatljivog modela. Primer suenja Hristu, kada prvosvetenik Kajafa kae:
Bolje je da jedan ovek nastrada nego da propadne itav narod, o tome najbolje govori. Mogunost promene miljenja praena je strahom koji moe biti
hranjen impresijom o posledici izdajstva, to je bez izuzetka predstavljeno
osudom socijalnog okruenja pa onda paklom / dehenemom. U socijalno slabim situacijama i kod osoba kod kojih socijalni nagon nije razvijen, promena
miljenja dolazi sa narcisoidne ili sa pozicije egocentrine osobe.
Iako namena ovog teksta nije da se bavi narcisoidnim poremeajem linosti,
ve prvom fazom razvoja, ilustracije radi treba rei da osobe sa ovom dijagnozom vide skrivene i ugroavajue aspekte i u benignim dogaajima i stavljaju na
probu lojalnost saradnika i prijatelja. Ovakva linost bez osnova sumnja da e
biti eksploatisana i ugroena, nema poverenja zbog neopravdanog straha da e
biti prevarena, i nesposobna je da zaboravi uvrede i ponienja. Narcizam ili autofilija, u dijagnostikom smislu, predstavlja kvalitativni poremeaj biolokog
nagona, nagona odranja vrste. (Nenadovi, 2004.) Ova dijagnoza pomae nam
da razumemo narcisoidnu fazu razvoja linosti. Narcisoidna linost nije isto
to i narcisoidan poremeaj linosti (F60.8), oboljenje okarakterisano grandioznim oseajem sopstvene vanosti, preokupiranou fantazijama o neogranienom uspehu, moi, lepoti, idealnoj ljubavi, verovanju o vlastitoj posebnosti
to dovodi do umiljaja da ga mogu razumeti samo posebni ljudi, bezrazlono
oekivanje posebnog tretmana ili automatsko slaganje sa sopstvenim oekivanjima. Osoba sa ovim poremeajem nije sposobna da oseti empatiju, ljubomorna je na druge ili veruje da su drugi ljubomorni na nju / njega, a ponaa se arogantno pri emu je sklon da druge eksploatie. (Jovi, 2009.)
Iako je zatvorenost u sebe zajednika karakteristika narcisoidne linosti i
narcisoidnog poremeaja linosti, narcisoidna linost zadovoljava po neki od navedenih kriterijuma, ali ne veinu u isto vreme i u duem vremenskom periodu.
UG Raskre
2.2.
Razmiljam
Nefunkcionalno-egocentrina faza razvoja linosti
20
Gregarni nagon inicijator je socijalizacije. Posmatrajui socijalnu relaciju

meu nekim ivotinjskim vrstama pojedini autori smatraju da je ovaj motiv
uroen. Drugi smatraju da ivei u porodici od malena stiemo naviku, odnosno uimo da budemo u drutvu. Bilo kako da nastaje, tenja da se bude u
drutvu ne znai i drutvenost, ne znai istovremeno i spremnost da se pomae drugima, da se uzmu u obzir njihove potrebe i elje, da se u nekim zajednikim aktivnostima nastoje ostvariti neki zajedniki interesi. (Rot, 2010.) Biti u
drutvu moe znaiti da je teite na osobi pre nego na drutvu ili, jo specifinije, razlikovanju individua u drutvu. Samo u socijalnoj sredini osoba moe biti egocentrina, a, ukoliko je sama, bez obzira na broj ljudi koji je okruuje, ona je narcisoidna.
Ovaj period razvoja linosti karakterie poetak komuniciranja sa sredinom. U poetku re je o monolokom da bi se kasnije razvio dijaloki model
komunikacije. Dijaloki model posledica je razvoja socijalnih odnosa. Poetkom interakcije na dijalog utiu jaki umovi koji se smanjuju poveanjem iskustva komunikanata u kodiranju i dekodiranju informacije.
Iako je nefunkcionalno-egocentrina faza razvoja linosti sasvim normalna u
vremenu formiranja odnosa sa sredinom, naroito sa formiranjem govora koje
se najee zavrava do tree godine, zaglavljenost u ovoj fazi moe biti uzrokovana traumama u kasnijem ivotnom dobu. Veoma teke posledice na razvoj
ostavljaju situacije u kojima se od najranijeg detinjstva, zahvaljujui nizu okolnosti ili greaka u radu, dete ispuni strahom. Strah podgreva nastanak paranoje
koja e, u zavisnosti od svojstava linosti, ometati razvoj, a u kasnije razvijenim
patolokim sluajevima prerasti u paranoidni poremeaj linosti (F60.0).
Slino proloj fazi razvoja, takvo dete nema gde da potrai sigurnost do u
sebi. Iako nije pravilo, sa poetkom adolescencije preovladava ostajanje u sigurnosti roditeljskog doma. Socijalni motivi teraju dete na uspostavljanje kontakta sa sredinom oko pitanja koja ga zanimaju a na koja ne moe da nae odgovor u sigurnom ambijentu. Ni jedna potisnuta trauma ili nezavreni posao
ne moe biti funkcionalan za razvoj linosti nego je inhibira, zbog ega ova faza nosi naziv nefunkcionalnom.
U zavisnosti od vrste i intenziteta traume dete stie uslove za kritizerski,
odbacujui nastup ili ive preokupirani mogunou kritike ili odbacivanja. U
korenu takvog ponaanja je preosetljivost koja se brani agresijom. Meutim,
kada se traume ili nezavreni poslovi razree stie se potencijal za razvoj linosti i prelazak u narednu fazu funkcionalnog egocentrizma.
Za razumevanje nefunkcionalno-egocentrine faze razvoja linosti veoma
je vano razumevanje agresije. From je agresiju podelio na:
21
Razmiljam
1. Benignu (biofilnu) agresiju, koja je u slubi bioloke adaptacije. Ovo je

odbrambena agresija koja predstavlja manifestaciju nagona (motiva)
ivljenja.
2. Maligna (nekrofilna) agresija, koja je okrutna i destruktivna. Ona nije u
slubi adaptacije niti je odbrambena. Nije podstaknuta nagonima ve
je manifestacija karaktera.
U razvojnom kontekstu benigna agresija je sasvim uobiajena u svakoj fazi

razvoja budui da predstavlja odbranu pred ugroavajuim elementima.
Ako doe do sloma odbrane, linost ostaje zaglavljena u ovoj fazi razvoja,
dolazi do poremeaja gregarnog motiva, i agresija menja polaritet umesto
faktora razvoja postaje pokazatelj inhibicije. Oblik i vrsta agresije manifestacija je iskustva. Krajnji ishod poremeaja socijalnih motiva vodi izolaciji od drutva, sniavanju volje ili antisocijalnom ponaanju kada se moe dijagnostikovati poremeaj linosti ili zadovoljavaju samo sopstvene egoistine potrebe.
Moe se rei da je ovo situacija u kojoj osoba moe da sklizne do dna socijalne
interakcije ali veoma retko u narcisoidnu fazu razvoja. Prelazak na niu fazu
razvoja moe se dogoditi samo u uslovima izrazitog uticaja biolokih nagona
koji potiru socijalne. O tome je pisao Konrad Lorenc koji, slino Sigmundu
Frojdu, koristi hidraulini model za razumevanje prirode.
U vezi sa agresijom Lorenc kae da to nije samo reakcija na spoljanje stimuluse nego nagon za borbom koji se kontinuirano puni u nervnim centrima.
(Rot, 2010.) Organizam uobliava nain ispoljavanja te energije koja obino
poprima formu adaptivnog ponaanja. Sa veom sveu o drugom, odgovori
postaju socijalno prihvatljiviji dok okrutno ponaanje ukazuje na nefunkcionalnu egocentrinost osobe.
2.3.
Funkcionalno-egocentrina faza razvoja linosti
Funkcionalno-egocentrina linost ne samo to osea potrebu da bude sa

drugim osobama, to je podstaknuto gregarnim motivom opisanom u proloj
fazi, ve se udruuje. Pokreta ove tenje je, sa gregarnim povezan, afilijativni
motiv. Afilijativnost je steena motivacija, mada neki autori pretpostavljaju
uroenost, kojom se udruivanjem postie funkcionalno zadovoljenje potreba.
(Rot, 2010.) Dete je dugo zavisno od majke, pa kada poraste trai pomo drugih. To je razlog zbog kojeg tek izuzetno ivimo sami i bez dodira sa drugim
osobama, zbog ega se takvo ponaanje smatra udnim, a u ekstremnim sluajevima nenormalnim i devijantnim. Izreka ovek koji ivi sam ili je lud ili je
Bog o tome govori. Stoga nije udo da se pustinjatvo i monaka izolacija smatraju podvigom. Drevna literatura prepoznaje znaaj usamljenosti kao posebnog stanja. Buda je to doiveo, Mojsije takoe, a Isusa je sotona iskuavao u
pustinji, u izolaciji. Nauni podaci pokazuju da u sluajevima izolacije postoji
UG Raskre
Razmiljam
22
tendencija da se zamilja prisustvo drugih, da se o takvom prisustvu sanja, pa

ak i halucinira.
Prelazak iz jedne u drugu fazu podstaknut je, tj. energiziran, krizama. Na
osnovu podataka o reagovanju osoba koje su due vremena bile izolovanja od
dodira sa drugim ljudima, opravdano je zakljuiti da je tenja za udruivanjem
povezana sa oseajem neprijatnosti, posebno sa oseajem straha ili anksioznosti. (Shachter, 1959.) Zbog toga je ahter postavio hipotezu da e jaanje anksioznosti dovesti do jaanja afilijativne tendencije, koja je eksperientalno potvrena. Ovo je jedan od osnovnih razloga zbog kojeg u radu sa obolelima od
raka insistiramo na grupnom radu.
Zadovoljenje interesa postojanjem dijaloki uspostavljenog kontakta sa socijalnom sredinom predstavlja osnovu funkcionalno-egoistine faze razvoja
linosti. Ovaj praktini aspekt ivota uzrokovan je naslednom pretpostavkom
(a ne obavezom) o udruivanju pre svega zato to se veina uroenih potreba
moe zadovoljiti samo udruivanjem. Jasna svest o ovoj potrebi utvruje osobu u ovoj razvojnoj fazi.
2.4.
Teocentrina faza razvoja linosti
Dobrovoljno, potpuno svesno i bez ikakve prinude uinjeno samoportvovanje samog sebe u korist svih ljudi, to je, po mom miljenju, znak najveeg razvitka linosti, njene nejvee snage, najvee vlasti nad sobom, njene najuzvienije slobodne volje.
F.M. Dostojevski
Ovo je poslednja faza razvoja linosti. Zapravo, ona je predmet pisanja svih
svetih knjiga koje se bave razvojem karaktera oveka.
Duhovnost je iri pojam od religioznosti ali je religioznost najbolje strukturisan pojam to navodi na pomisao da je re o sinonimima. U Edukativnom
centru sprovodimo Duhovnu obuku kao poseban deo, a materijal na osnovu
kojeg se radi sastavni je je deo ove knjige. Ipak, iz psiholoke perspektive vano je rei da duhovnost vidim kao kapacitet za uravnoteenje linosti. Postoji
i te kako vana unija skupova psihologije i duhovnosti. Sportski duh, pesniki, istraivaki i na bilo koji drugi nain interpretiran duh, predstavlja karakteristiku autentine linosti.
Kada govorimo o religiji, u stvari mislimo na veroispovest. Ovaj podatak
nije vaan u radu sa klijentima u Edukativnom centru. Sve religije podstiu du-
23
Razmiljam
hovni rast. Meutim, nagoni su jaki i duboki i o njima nalazimo jako puno u
knjizi za koju nikada ne bi rekli da ima veze sa psihologijom, u Bibliji. 3
Na primer, Hristos kae: uli ste ta je reeno precima: Ne inite preljube, a ja vam kaem da svaki koji gleda enu i poeli je, ve je uionio preljubu
s njom u svom srcu. (Matej 5,27.28.) U Bibliji srce je sinonim za nesvesno
koje je pravo sredite misli. Ovo znai da nagonska elja (nagon odranja vrste) treba biti iskljuena iz nesvesnog. To se moe postii postupnim, strpljivim radom na sebi, prolazei, a ne preskaui, pojedine periode razvoja. U suprotnom, svaka osoba koja tei teocentrinsoti imae problema sa ovim ili nekim drugim nagonom.
Na drugom mestu Hristos kae: uli ste ta je reeno u Zakonu: Oko za
oko, zub za zub. A ja vam kaem da ne plaate zlo za zlo, ve kad te neko udari
po desnom obrazu, okreni mu levi. A ko hoe da se sa tobom tui na sudu i da
ti uzme koulju, ostavi mu i ogrta. A ko trai od tebe da ide sa njim hiljadu
koraka, idi sa njim dve hiljade, ko trai od tebe, daj mu, a ko eli da pozajmi od
tebe, nemoj se protiviti. (Matej 5,38.-42)
Psiho-socijalna teorija razvoja linosti ove rei tumai kao kratko i veoma
saeto uputstvo u vezi sa razvojem. Naime, Zakon koji Hristos ovde pominje je
iz Starog zaveta (koji On, kako je rekao: Nisam doao da ukinem, nego da ispunim.). Potovanje zakona odgovara osobi koja e imati mir unutar tih taaka. Ova osoba u takama zakona nalazi vanjsko potkrepljenje za opstanak svesne elje da ivi u skladu sa Bogom. To je bio razlog zbog kojeg su na dovratcima kua Jevreji imali napisane zapovesti. Na ovaj nain uili su vezu uzroka i
posledice. U toj relaciji postoji mesto na kojem je ispoljavanje pravednikog
gneva bilo prihvatljivo, a u vezi je sa ranim fazama socijalnog razvoja. Meutim, jaanjem drutva, u sluaju Jevreja, odnosno snaenjem linosti, njenim
unapreenjem i pounutrenjem Zakona, tj. prihvatanjem zakona kao dela bia,
dolazimo do mesta koje je drugaije. Na tom mestu menja se svojstvo pravednikog gneva. Taj gnev je u funkciji asertivnosti, ponaanja koje omoguuje da
se izborimo za svoja prava, osiguravajui da se nae miljenje i oseaji uzmu u
obzir, a da se pri tom ne naruavaju prava drugih. Drugaiji gnev, koji ne vidi
drugoga, nespojiv je sa duhovnim razvojem linosti, pa je samim tim nespojiv
sa teocentrinom linou. Teocentrina osoba moe ispoljiti benignu agresivnost iako ima kvalitativno drugaije ispoljavanje nagona.
Pounutrenje zakona ne moe da se nametne. Zakon postaje deo bia, a deluje na promenu svojstva nagonskih sila i usmeravanja energije u drugom
smeru to je, pored psihologije, predmet uenja religija. Bez ovog pounutrenja
deklarisani pripadnik bilo koje denominacije ili veroispovesti samo je obredno-ritualni sledbenik puta. Koliko je ko na tom putu odmakao, pored Boga, zna
i onaj koji putuje, ako ima adekvatne parametre. Bitno je kretati se bez obzira
U Prilogu na kraju teksta navedeni su neki od citata kojima elimo da ilustrujemo psiholoki smisao Biblije.
3
UG Raskre
Razmiljam
24
na trenutnu poziciju i probleme koji e se na putu deavati. U duhovnom svetu

ne vai jednom svet uvek svet.
Nije nam dato da na prvim nivoima razvoja linosti razumemo sutinu duhovnog razvoja, mada svako moe o duhovnosti da fantazira i promilja. Razvoj proizilazi iz odricanja od sebe, a za to je, osim motiva kao odgovora ivotne
filosofije, potrebno vreme. U poetku se stvara ambijent u kojem mi je sigurno
u samom sebi, pa tek onda se pokuava izai napolje. Kada steknem dovoljno
iskustva, kada vidim da mi se nita loe nee desiti ako sam izaao, izlazak napolje predstavlja razvojni pomak.
Kao ilustraciju prethodno reenog vidimo Hrista koji kae: uli ste kako je
reeno precima: Voli onoga ko te voli i mrzi onoga ko te mrzi. U rano vreme
razvoja Boji sledbenici su to mogli da shvate i prihvate. Nisu bili sposobni za
vie zato to iskustvo ima redosled. Meutim, dolo je vreme u kojem se sakupilo dovoljno iskustva, dovoljno patnje, dovoljno jaanja da bi se, mada u manjem obimu nego ranije, razumelo ono to je Hrist rekao u nastavku. Kada kaem u manjem obimu mislim na broj tragalaca koji nalaze uska vrata. On
kae: A ja vam kaem, volite svoje neprijatelje i inite usluge onima koji vas
mrze i ljute, i molite se za vae progonitelje i siledije, da bi ste bili sinovi vaeg Oca koji je na nebesima koji obasjava suncem svojim dobre i loe, i alje kiu na zle i pravedne. (Matej 5,44.45.) Ako je Hristos prototip za hriane, onda e pogledom u sebe svako ponaosob videti koliko odraava Hristov karakter. Ako ga ima, to je teocentrina osoba. Ako ga nema, to je linost iz neke od
ranijih faza razvoja linosti, bez obzira ta misli o sebi.
Teocentrina linost se moe imitirati, ali ovo nije skripta za kurs glume,
ve radni materijal koji e biti korien u Edukativnom centru za prevenciju
negativnih posledica krize. Zbog toga svaka faza razvoja, i rodovi koji u njoj
nastaju, predstavljaju neponovljivi vodi koji moe biti korien za unapreenje linosti. Unapreenje znai revidiranje stavova pa samim tim i ivotne filosofije ili smisla. Dokle god da je ovek stigao, moe nastaviti dalje ukoliko to
odlui.
Pogledati:
ovek je ono to od njega ostaje
Praktini rad:
Nedovrene reenice i drugo
25
Razmiljam
3. STAVOVI I RODOVI PROIZVOD RAZVOJA LINOSTI
Sve se oveku moe uzeti, osim poslednje od ljudskih sloboda pravo na izbor stava u bilo kakvim datim okolnostima, pravo na izbor vlastitog puta.
Viktor Frankl
obzirom da su predstavnici teorija linosti u svoje vreme bili buntovnici:

buntovnici u medicini i eksperimentalnoj nauci, buntovnici protiv konvencionalnih ideja i uobiajenih praksi, buntovnici protiv tipinih metoda i uvaavanih tehnika istraivanja i, vie od svega, buntovnici protiv prihvaene teorije i propisanih problema (Kelvin Hol, Gardner Lindzi, 1983.), buntovniki jasno u rei da
psiho-socijalnom teorijom razvoja linosti elim objediniti dve stvarnosti:
1. Stvarnost razvoja linosti koja se nuno ne vidi, a ogleda se u stavovima (smislu, ivotnoj filosofiji);
2. Stvarnost razvoja linosti koja se nuno vidi, a ogleda se u ponaanju
(rodovima).
Ove dve stvarnosti se nadopunjuju, a bazina je stvarnost zapisana u genima koja se ispoljava nagonima. Oni dovode do razvoja koji se nuno vidi, da bi
zatim ova stvarnost delovala na modifikaciju stavova, kao odraza unapreene
ivotne filosofije tj. smisla.
Bunt o kojem govorim uzrokovan je estim prenebregavanjem ili mistifikaciji nevidljivog (nedokazivog, nemerljivog). Drugi bunt je protiv fiksiranosti
razmiljanja i ekskluziviteta pojedinih zanimanja koja sebi daju za pravo iskljuivost u zastupaju pojedinih uenja.
Na primer, teolozi su naueni, ovlaeni da tumae svete spise, ali nije
poznato kako e odreena znanja preneti bez poznavanja psihikih procesa?
Ako je sve posao Svetog Duha, ta e nam teolozi? Jovan Krstitelj je pozivao na
pokajanje u drutvu koje je itekako znalo ta znai preispitivanje. To je dovelo
do velikog broja krtavanja kao rezultata odluke da se stari ivot ostavi u vodenom grobu (iz kojeg izlazi novi, voen Svetim Duhom). Danas to nije sluaj,
pa se postavlja pitanje kako do pokajanja (preduslova krenja kao simbola po-
UG Raskre
Razmiljam
26
trebe za promenom ivotnog stila) moe da doe ako se individua prethodno

ne vrati sebi?
ivimo u vremenu eksternalizovanog ivljenja, kolektivizma, globalizma u
kojem je integritet pojedinca ugroen. Ko danas poziva na vraanje sebi?
Vraanje sebi podrazumeva kontemplaciju i poreenje sa prototipom iz ega
e vremenom doi do uvida iza kojeg na razvojnom putu stoji pokajanje. Meutim, ako se poredim sa sredinom (kakvih ima, ja sam odlian!) dolazim u
opasnost ivljenja u iluziji.
Sa druge strane, odakle pravo psiholozima koji sve dre u obalsti psihikog
da tako deluju? Postoji neto to ne razumemo, a to je i dalje stvarnost, neto
to je na telesnom, ali i duhovnom nivou neopisivo, a ipak postoji. U nekim sluajevima psiholozi uzimaju u ruke nesporni znaaj psihologije pretvarajui ga
u uslov, ime utiemo na produbljivanje jaza i utvrivanje parcijalnog sveta.
Takav princip, ako je uopte princip a ne volja pojedinaca ili nekih organizacija, doveo je do neproporcionalnog razvoja. I ovo se dogaa zato to psiholozi
ne postaju samo altruistike i funkcionalno egocentrine, nego i nefunkcionalno egocentrine i narcisoidne linosti. Ovaj rad je izraz bunta i poziv na celoviti pristup ivotu i zdravlju.
Stvarnost smo dislocirali u dve take: prva stvarnost za posledicu ima stavove, a druga ponaanje. Generalno, stavovi su na iskustvu zasnovana tendencija pozitivnog ili negativnog reagovanja prema odreenim objektima, osobinama ili situacijama. Ponaanje je oivotvoreni stav.
3.1.
Razvoj linosti koja se nuno ne vidi stavovi
Sav smisao i sva drama oveka je unutra, a ne u spoljanjim manifestacijama.
Anton Pavlovi ehov
Razvoj linosti prati transformaciju stavova to dugujemo uticaju personalnog momenta (Rot, 2010.) meu kojima razlikujemo dve grupe:
- aktuelnu motivaciju pojedinca i
- trajne karakteristike ili crte linosti.
Psiho-socijalna teorija razvoja linosti zasniva se na odnosima biolokih i

socijalnih nagona. Ovu relaciju prate u praksi ispoljeno ponaanje i dela, koja
su rezultat. U vezi sa drugom grupom (crtama linosti) sigurno je jedino da su
crte linosti i stavovi, zbog individualnog i trenutnog karaktera odnosa, u stalnoj meuzavisnosti.
U radu sa klijentima od kljune vanosti je spoznati kako funkcioniu ove
grupe personalnih momenata.
27
Razmiljam
Odlazei korak dublje u razumevanju stavova dolazimo do uverenja, a odatle do mesta koje ne zavisi od sposobnosti artikulisanja i bogatstva deskripcije.
Re je o smislu.
Smisao produkuje stavove i njihovo je sredite. Smisao je srce stava, a stav
je otac ponaanja. Nerazmiljanje o smislu tj. dranje smisla u nekoj vrsti nesvesnoti, vodi ka ivotu u tuem, neuivljenom i nedoivljnom smislu. Stav
trai smisao i kada je neaktivnost bia tolika da ne moe da ga artikulie
(osmisli), onda stav prepoznaje u drugima ono to bi ga hranilo kako bi iveo.
Na kraju dolazi do poistoveivanjima sa drugima ili, u drastinosm sluaju, ivota u iluziji ili zaposedanju tueg (krai) identiteta. Na ovom koloseku je i
Teslina reenica koji je, u vezi sa onima koji su krali njegove ideje i patente, rekao: Nije mi ao to kradu moje ideje nego to nemaju svoje.
Milenijumima je oveanstvo smisao postojanja povezivao sa pitanjem
venog ivota. Smatram da se pokuaj nametanja zatvorenog sistema sa ovekom u sredini, to je postojalo kao tenja od najstarijih vremena, a dobilo na
naroitom znaaju u zadnjih 150 godina, ne uspeva. ovek je slobodno bie koje e zahvaljujui smislu menjati i tako kolosalne strukture kao to su nagoni. 4
Svest o dominantnoj ulozi materijalnog faktora u ivotu dananjeg sveta
uslov je napretka. Ne moe se biti ono to nismo dok ne shvatimo i prihvatimo
ono to jesmo, kae Paradoksalna teorija promene. (Fil Dojs & arlot Sils,
1999.) Da li je predominantni materijalistiki nain ivota dobar ili ne, istorija
e prosuditi, ali od ocene istorije individua koja je u potrebi nema koristi. ivot
koji ivi potroako drutvo globalnog sela utie na sve i na svakoga: moralni
prekraji se plaaju novcem ili danima provedenim u zatvoru (gde se doslovno
ispunjava izreka vreme je novac), znanje se meri visinom zarade ili poloajem, uspenost u koli ocenama, a neretko ocene poklonima roditelja, i tako
dalje. Iako u reenim primerima nema nieg neobinog, iako se zaista i ovako
mogu shvatiti, u sutini ovo je opasan put u jednom smeru. Ako dete permanentno nagraujem za dobru ocenu, zar nije oekivano da nagrada postane
cilj? Postoje linosti koje u permanentnim okolnostima nagraivanja menjaju
fokus postignua i on se iz razvoja premeta ka nagradi. Nagrada ga ui eksternalizaciji umesto razvoja motivacije za postignuem.
Drugi primer je jo drastiniji: ekonomskom tranzicijom i potrebom isticanja vika vrednosti moralni prekraji gotovo ne utiu na savest ili na ugled, jer
savest, pa ni ugled, izvorno nemaju materijalnu, tj. egzaktnu vrednost. Ugled
nije ono to je nekada bio, znanje vie ne predstavlja lino bogatstvo ve kompromis izmeu pune glave i punog novanika, mada je donedavno oduevljenost naunika naukom ili umetnika umetnou neretko znailo siromatvo, pa
i bedu. Danas je komercijalni faktor prevladavajui instrument ocene uspenosti. Uspenost u koli doskora je podrazumevalo put ukupnog napretka, to je
ukljuivalo i vaspitnu crtu. Danas su kole obrazovne, a sve manje vaspitne
4
Po veri vaoj bie vam.
UG Raskre
Razmiljam
28
ustanove, barem po novoj Strategiji obrazovanja u Srbiji koja, po reima njenih

kritizera (2012. godine), samo na etiri mesta pominje re vaspitanje.
U takvim okolnostima uverenje je materijalizovano, emu su rezultat prethodni primeri, a slino je i sa verovanjem kao religijskim oblikom uverenja, koje je
uglavnom pretvoreno u obredno-ritualnu praksu. Najbolja potvrda reenog je pojava islamskog terorizma, druge krajnosti materijalistikoj svakodnevici. Stoga su
izjave o svetloj budunosti u postojeim okolnostima brutalna iluzija. 5
Prethodno reeno nema za cilj da omalovai realnost, to bi bilo apsurdno
jer je ona takva kakva jeste, ve da kae kako nema svetle budunosti u amorfnom kolektivitetu. Zadatak ovog teksta, kao i mog rada u celini, je da zainteresovanu osobu uputi na preventivu i celoviti pristup zdravlju i ivotu. Vreme je
da se reenje potrai na individualnom nivou, u probuenoj individuaciji koja
nastavlja da radi na sebi!
Prema tome, pitanje iznad svih pitanja nije zavisno od filosofske orijentacije,
religijske pripadnosti i stava prema metafizikim ili egzaktnim temama, ve u odnosu prema svrsi vlastitog postojanja. Kakav stav imamo u vezi sa tim pitanjem?
Objektivna analiza stvarnosti ima za cilj pokretanje na akciju u cilju promene.
Pitanje iznad svih pitanja
Imam utisak da se stvara nakaradna slika u kojoj se znanje umnoava, a

saznanje degradira. Specijalizovana znanja prodiru zaista duboko ali, paualno
reeno, kao da ne dotiu ivot. Znanje je jedno, a primena drugo. ivot je vie
od dokazivanja i dokaza, pa se verovanje uvrtava u bitne elemente ivota.
Ovo je naroito blisko osobama koje su zbog bolesti ili drugih pretnji smru
osloboene esto blokirajue racionalizacije. Prema tome temeljno pitanje, pitanje iznad svih pitanja je: da li je u grobu apsolutni kraj? (Jekni, 2009.)
Pre ili kasnije svako postavi ovo pitanje. Da li nas eka nitavilo, ili pakao,
ili raj, ma kako oni izgledali? Da li imam odgovor? Zato je vano odrediti se
prema ovom pitanju?
Kako se oseaju starije osobe koje, osvrui se na vlastiti ivot, vide prazninu?
Ne verujem da bi iko eleo da se nae u takvoj situaciji. Ipak, dok smo u snazi retko pravimo bilans stanja.
Problem su i parametri sa kim ili im se poredimo? Da li sa sredinom koja
je normalna po statistikim parametrima? Statistika analiza ne znai nuno
unapreivanje kapaciteta pojedinca, naprotiv. Kroz istoriju su ka napretku vodile osobe koje su bile van statistikih kriterijuma normalnosti. Analiza sredine
(ekstrospekcija) permanentna je aktivnost koju, kod osoba koje rade na sebi,
prati introspekcija. Svrha godinjih svetkovina je u sumiranju rezultata. Jevreji
su vekovima prinosili rtvu za praznik Pashe ispovedajui grehe, izgovarajui ih
5
1. Solunjanima 5,3.
29
Razmiljam
radi ienja i prinoenja zamenske rtve. Hriani stotinama godina obeleavaju Uskrs ili Vaskrs, muslimani vekovima odlaze na had u Meku, drugi narodi
periodino imaju svoje svetkovine, a zapadna (potroaka) religija dala nam je
Novu Godinu i Deda Mraza da bi ak i mi imali tu godinju reviziju popis dela
ili rezultata. Tada sumiramo uinjeno za godinu dana, valorizujui uspenost.
Bez ocene prethodnog perioda ne postoje kriterijumi i pitanje je efekta, uloge i znaaja onoga to smo doiveli. Na svakoj od navedenih karika lei mogunost napretka ili mogunost zaglavljivanja. Nesposobnost bavljenja sobom, beanje od (iz) sebe i tome slino, ukazuje na probleme koje osoba nekada samostalno nije u stanju da rei. Pravdanje svojih nedostataka tuim, moe govoriti
o strahu, nezadovoljstvu ili neiskustvu, kao i vrlo verovatno, loem ambijentu
u kojem je osoba rasla. Zato je i valorizacioni filter onoliko taan koliko i sposobnost gledanja u sebe i svoje probleme bez straha.
Nimalo taktino Konfuije ree: Veliki ljudi postavljaju pred sebe velike
zahteve, a mali pred druge. I po tome znaemo od kog smo materijala. 6 Proverimo svoj svet, a onda razmotrimo od ta oekujemo i od koga.
Svrhu ivljenja prepoznatu u pitanju: Da li je u grobu apsolutni kraj?,
moemo posmatrati:
- po irini, u smislu rasprostranjenosti i
- po dubini, u smislu znaaja.
Nema dileme da je Bog, smisleno bie koje je na Tvorac, postavio granicu
ivotu kao vremenu u kojem se postiu rezultati (raaju rodovi), ime uvodimo priu do sledee stepenice, razvoja koji se nuno vidi. 7 Iako verovanje u
Boga kao vrhovno bie predstavlja duboko linu stvar, samo sa Bogom ivot
na Zemlji ima smisla. Bez Boga smisao mogu imati ivotne episode, ali je znatno vanije to bez Njega nikada ne bismo upoznali prototip ljubavi. to se tie
Njegovih stvaralakih sposobnosti, one su date u aktivnom odnosu sa stvorenjem: ako onda: ako radimo po pravilima, iveemo;8 ako ne radimo po pravilima, neemo iveti. Da li je ubrzavanje ivljenja, uvoenje neodrivih principa, kao to je umanjivanje znaaja moralnog zakona, i eksplozija toksina dovoljno dobar izgovor za preveliki broj obolelih od neinfektivnih bolesti kojih
do pre sto godina gotovo da nije bilo ili ih je bilo znatno manje?
Stavovi imaju svoju doslednost, snagu i promenjivost (ambivalentnost).
to je razvojni proces napredniji stavovi su vri, a samim tim je i smisao odreeniji.
Pogledati:
Teorija polja
Matej 5,15.
Psalam 90.
8 2. Mojsijeva 19,5.
Praktini rad:
Pitanje granica - Na koga utiem, na ta reagujem
6
7
UG Raskre
3.2.
Razvoj linosti koji se nuno vidi rodovi
Razmiljam
30
Ne vidimo stvari kakve jesu, vidimo stvari kakvi jesmo.
Anais Nin
Svaki ovek obdaren je nekom sposobnou ili talentom koji predstavlja

sredstvo za postizanje svrhe ivota. Rezultati koje ostvarujemo govore o nama.
ovek zapravo itav ivot ne radi nita drugo nego otkriva i koristi sposobnosti dobijajui na taj nain materijal (iskustvo) za odgovor na pitanja ko
(sam) i ta (radim). To je poetak procesa svesnosti.
Sposobnosti se razvijaju, pa e rezultat zavisiti od toga koliko sposobnosti
otkrije, razvije i upotrebi. Sposobnosti su nastavak nekih sklonosti, a sklonosti
se nasleuju kao (subjektivne) mogunosti ili potencijal. Neke sklonosti nee
biti ispoljene u provoj (F1) generaciji, iako za to postoji genetska pretpostavka, druge hoe. inimo dobro sebi ako upoznajemo sklonosti predaka, takve
informacije pomau u prepoznavanju onih karakteristika koje kod sebe ne vidimo ili koje odbijamo da prihvatimo.
Druga aktivnost koja ispunjava ivot, kada je re o sposobnostima, je primerenost: usklaenost sposobnosti ili talenata, samim tim i rodova, sa okolnostima
tj. karakterom vremena. Svaka biljka daje neki rod, ali pitanje je da li je koristan
i adekvatan. Korisnost i adekvatnost ne proistiu iz izolovanog, pojedinanog ivota, jer je svaka biljka i svako drugo bie, sebi potrebno i smisleno. Primerenost, ili korisnost i adekvatnost, postoji samo u irem sistemu, u odnosu jedinke
i sredine. Primerenost odgovara na pitanja kada i gde (radim).
Trea aktivnost proistie iz prve dve, to je prepoznavanje i prihvatanje
smisla kada se daje odgovor na pitanje zato i kako (radim).
Rodovi su rezultat ivota ili jednog njegovog dela. Osim raanja prirodu
karakterie celovitost i sklad onoga to priroda jeste. iveti u skladu sa prirodom je fraza koju savremeni ovek sve tee razume. Priroda je celovita. Ekosistem predstavlja niz faktora i bez najmanjeg od njih to vie nije isti ekosistem. ovek nije otueni deo prirode, ma koliko se distancirao stvaranjem vetakih sistema. On nosi prirodu u sebi. Tu prirodu koju nosimo u sebi nazivamo biolokim potrebama. Bioloke potrebe nisu nita drugo do viak ili nedostatak neega u organizmu. (Rot, 2010.) Ovo stanje dovodi do aktivacije organizma radi uspostavljanja i odravanja ravnotee, homeostaze. Bolest je stanje naruene homeostaze, (Jovi, 2009.) zbog ega je ivot protivno prirodi u
stvari bolest.
Bilo kako da ivimo ne moemo pobei od telesnog, duhovnog, socijalnog i
psihikog. Svaka od njih ima svoju aktivaciju uslovljenu debalansom unutranjeg sadraja. Ovo odreuje holistiki tretman u Edukativnom centru za prevenciju negativnih posledica krize, u skaladu sa Getalt psihoterapeutskim
uenjem (Fil Dojs & arlot Sils, 1999.)
31
Razmiljam
Bioloke i socijalne potrebe u meusobnom su odnosu koji nije komplementaran ve obrnuto proporcionalan (Grafikon 1 Psiho-socijalna teorija
razvoja linosti). Ako se ne odreknem sebe, ne mogu sluiti drugima. U suprotnom sluiu sebi.
Pogled na jedan te isti problem moe biti drugaiji zavisno od pozicije sa
koje problem posmatramo. Pogled iz ula, iz glave tj. iz racionalnog, esto je
ogoljen i hladan, to je pogled koji se bavi problemom sa prednje strane, taktizira kako da se sa njim suoi, analizira ga i valorizuje. To je pogled koji u manjoj ili veoj meri podstie anksioznost i strah. Suprotno tome, pogled na
stvarnost iz stomaka i iz grudi, koji bi mogli nazvati pogled iz iskustva, smiruje, ohrabruje i podstie. To je pogled na problem od pozadi, pogled na ranije reene situacije koji kao da kau ne brini, sve e biti u redu pre ili kasnije. Prvi pogled je dominantno bioloki, usmeren na sebe, to je borba za opstanak, dok je drugi, zbog prirode nastalog iskustva, socijalni. Dok dete, nemajui
prethodnog iskustva, ima potrebu da trenutno zadovolji svoje bioloke potrebe, dotle odrasla osoba moe da odloi zadovoljenje. Ono to je dovelo do odlaganja nagonskih potreba naziva se socijalni faktor zahvaljujui kojem nastaje
novo iskustvo. (Rot, 2010.) Mlae osobe, budui da nemaju iskustva, stvari posmatraju iz glave emu je posledica nestrpljenje i napetost, dok iz starijih,
mirnijih, spokojnijih progovara iskustvo koje obuhvata problem iz stomaka.
Vraanje na vlastito iskustvo, razmiljanje o njemu, pozivanje iskustva u kriznim trenucima i druge aktivnosti u tom smeru pozitivno utiu na samopouzdanje i prevladavanje krize.
Fenomenoloki, najdublja iskustva nisu nita drugo do u krizama naueni
sadraj sposoban da se primeni u drugoj situaciji. Rezultati ili rodovi, simboli
su sutine ivljenja. Svaki deo bia daje odreene rezultate koji su u skladu sa
njegovim karakterom. Neizbalansirano obraanje panje na delove bia rezultira neravnomernim razvojem i razliitim rezultatima (plodonoenjem). 9 Problemi nastaju kada se zaglavimo u jednom delu sebe. Na primer, iako smo telesni, nismo samo telesni ve i duhovni i duevni. Ako smo duhovni, ne moemo
iveti kao da nismo telesni. To to postoje ljudi koji voljom mogu da uspore
rad sopstvenog srca nama ne znai mnogo.
Vremenski, na poetku je dominiralo telesno bie, zatim se kroz odnos sa
majkom razvija socijalno, a odmah zatim i psihiko, da bi se duhovno kasnije
razvilo. Pod duhovnim ne podrazumevamo samo etiko, ve i transcedentno,
ono to nadilazi iskustvo.
Svaki od navedenih delova ima svoje rezultate - rodove. Zadovoljstvo se
namee kao generalni rezultat koji se razliito doivljava: kroz telesno zadovoljstvo biva umirena telesna napetost koju su proizvele nagonske sile, kroz
socijalno zadovoljstvo postie se bezbednost i pouzdanje, kroz psiholoko zadovoljstvo postie se radost i srea, a kroz duhovno mir i boanska ljubav.
9
Galatima 6,8.
UG Raskre
Razmiljam
32
Razmiljajui o razvojnosti celovitog ljudskog bia, vano je primetiti

osnovna naela ekologije ljudskog razvoja. Ovo je najiri mogui koncept koji
obuhvata pojedinca, a ukljuujemo ga na ovom mestu kako bi fokus prebacili
sa procesa u individui (poglavlje Razvoj linosti koji se nuno ne vidi) na deavanja koja ga okruuju i u kojima se nalazi. Ne bih eleo da se kod itaoca
stvori utisak da razvoj linosti ide iskljuivo iznutra ka spolja, s obzirom da
sam na prvom mestu objasnio razvoj linosti koji se nuno ne vidi, ve elim
da naglasim kako je prva stepenica razvoja u relaciji sa sredinom. U uslovima
normalnog razvoja linosti granica je prvi nastali rezultat koji se nuno vidi.
Naela ekologije ljudskog razvoja su:
1. Osoba se ne posmatra kao tabula rasa na koju utie sredina, ve kao
rastui entitet koji se progresivno kree unutar sredine. (Bronfenbrener, 1997.) ;
2. Interakcija osobe i sredine podrazumeva dvosmernost;
3. Definisana kao relevantna za razvojni proces, sredina se ne svodi na
neposredno okruenje, ve obuhvata uzajamne relacije meu ovim
okruenjima, kao i spoljanje uticaje koji potiu iz ire okoline.
To se u Getat psihoterapiji naziva poljem, selfom, granicom, ciklusom kontakta, pa je ovo zgodno mesto da se o tome kae koja re.
Polje, self, granica
Na svet dolazimo sa neizdiferenciranim poljem, selfom, koje se uspostavlja

kroz kontakte. Rezultat diferencijacije polja je postavljanje granice. Granica je
jedino mesto na kojem imamo manifestaciju selfa i gde se doivljava kreacija
izmeu selfa i sredine. (Pecoti, 2013.) Svi smo mi zapravo samo dogaaji u
polju koji mogu biti manje ili vie permanentni, kae Lidija Pecoti.
Granicu smo pomenuli zbog toga to tu nastaju rodovi, u relaciji selfa i
(unutranje i spoljanje) sredine.
Polje deluje po pet principa, i to:
1. princip organizacije (strukture),
2. princip sadanjosti,
3. princip potencijalne relevantnosti,
4. princip stalnog procesa promene,
5. princip jedinstvenosti.
Pomenuti principi (zakonitosti) znaajni su zato to ukazuju na linu odgovornost u formiranju novih polja koja nastaju na osnovu iskustva iz nekog ranijeg. Ova iskustva takoe su rezultat (rod).
Tokom razvoja koji se odvija u promenama, rodovi veoma retko regrediraju ka niem stepenu razvoja (Grafikon 1). To nije toliko alarmantno, ali problem nastaje u uslovima zaglavljenosti na jednoj od faza. Stadijum razvoja li-
33
Razmiljam
nosti uoava se analizom rezultata - rodova 10 a zaglavljenost u nekoj od faza

ukazuje na postojanje nezavrenog posla u prolosti. Nezavreni posao trai
da bude vien i verbalizovan kako bi bila osloboena energija koja je tom prilikom vezana, samim tim osloboeni i simptomi. Samo prihvatanjem i potovanjem onoga to jeste moemo doi do promene. Ukoliko novina eli da bude
uneta, prvo e se prihvatiti ono to jeste. Nema ruenja starog oveka bez
njegovog prihvatanja i odavanja priznanja, kao to nema ruenja jednog bez
postojanja drugog koje je spremno da zauzme mesto. Ovo praktino znai da
rodovi, ma kakvi bili, moraju biti potovani ukoliko elimo njihovu promenu, i
to je kritina taka razvoja. Moram da znam ko sam da bih se promenio, a ja
sam ono unutra i ono u interakciji sa sredinom. Akademik Vladeta Jeroti,
parafrazirajui Isaka Sirina, kae: Lake je videti anela nego samog sebe.
(Jeroti, 2013.) Izmeu nas i promene stoje nagoni koji predstavljaju naslednu,
ali i steenu osnovu ivota. Ako verujemo u Nebesko kraljevstvo, nagoni koji
pomau ivotu na Zemlji su smetnja. Kao to su sadanji nagoni oblikovani i
menjani zahvaljujui uticaju snanih faktora u najranijoj ivotnoj dobi, tako e
snanim i dubokim delovanjem faktora motivacije biti promenjeni u skladu sa
svrhom i smislom motivacije. Stalnim praenjem stiemo fleksibilnost i irinu
uvida, to je u vezi sa iskustvom.
Pria o polju je krovna, ona pokriva sve i sve obuhvata. Praenje razvoja linosti koji se nuno vidi nastavljamo opisom pojedinih procesa i termina u polju.
U rodu, ili rezultatu, lei smisao ivotne epizode, faze pa i postojanja. eljeni
krajnji rod pojedinih socijalnih grupa tokom seksualne revolucije 70-tih godina
prolog veka bio je ivi brzo, umri mlad i budi lep le. Gledajui statistike pokazatelje u vezi sa oboljenjima sa smrtnim ishodom, kao da je jo uvek aktuelan, ali
bez njegovog svesnog prihvatanja. Rodove delimo po principima pomenutim u
poglavlju o fazama razvoja linosti, svakoj fazi odgovara odreeni rod i to:
Prah i pepeo
Potomstvo
Dela (uglavnom materijalna)
Dela (uglavnom nematerijalna)
narcisoidna faza razvoja linosti

nefunkcionalno egocentrina faza
funkcionalno egocentrina faza i
teocentrina faza
telesni rod
socijalni rod
duevni rod
duhovni rod
To nikako ne znai da, na primer, osoba zaglavljena u narcisoidnoj fazi razvoja ne moe u potomstvu videti rezultat svog prethodnog ivota, ili u sazidanoj kui, napisanoj pesmi i tome slino, ali ovi rodovi nisu osnovna karakteristika ivljenja ove osobe. Osnovni rod prethodnog ivota iz ugla osobe zaglavljene u narcisoidnoj fazi razvoja je on sam. Iako se pominje potomstvo, ovoj
osobi smisao nije u potomstvu nego u osobi ije je! Nije poenta u kui ve u
10
Matej 7,20.
UG Raskre
Razmiljam
34
onome ija je kua, ko je napravio I nefunkcionalno egocentrina osoba ima

decu, ali je odnos prema njoj gotovo takmiarski. Narcisoidne i nefunkcionalno
egocentrine osobe sklone su zanemarivanju u smislu neprepoznavanja potreba i elja dece pre svega zato to nisu sposobne da gledaju iz bilo ije pozicije
osim iz svoje. 11
Samo promenjeni karakter, doivljeno i ukorenjeno preumljenje (metanoia), koje sreemo kao jednu od etiri mogunosti reavanja stresne situacije,
ini osnovu za lini ivot u venosti, verujem, po Bojoj milosti. 12 To je veni
ivot, pa je Njegoeva izreka: Blago onom ko dovijeka ivi, imao se rata i roditi, sasvim dovoljna ilustracija.
Nismo svi predvieni za sve, razliito smo nadareni, ali svako moe raditi na
sebi, na svom karakteru. To nije samo stvar izbora ve i svojevrsna obaveza.
Od sutinske je vanosti odreenje vlastitog rezultata: ta je za mene rod,
da li postoji jedan krucijalni i vie manjih, da li se, i po kojoj dinamici u ivotu
smenjuju, kakvog su karaktera U odgovoru bie sadrano ono to jesmo. Tek
nakon to to prihvatimo moe doi do promene koja je pratilac napretka. Rod
pomae jaanju samopodrke.
U zavisnosti od faza i mesta nastanka, rodove delimo na:
1. Telesne rodove, iza kojih ostaje prah i pepeo;
2. Socijalne rodove, koju ilustrujemo potomstvom ili kao kost od moje
kosti, meso od moga mesa;
3. Duevne rodove, koji se manifestuju u materijalnim i nematerijalnim
delima/vrednostima. Vrednost moe da se zadri ili podeli zbog ega
je moto ovog roda daj i dae ti se;
4. Duhovne rodove, koji su u funkciji drugih ili inite druge veim od sebe.
11 Ovo e predstavljati ozbiljan vaspitni izazov s obzirom na injenicu da je porodica, kao naj starija institucija na planeti, gotovo unitena. Uvek su deca raala decu,
to implicira nedovoljni razvoj linosti mladih roditelja. Meutim, za razliku od dananjeg vremena u kojem se porodica sastoji od majke, oca i deteta (dece), donedavno su
porodicu inili i starije osobe ije se miljenje potovalo. Dananjicu karakterie drugaiji odnos meu generacijama emu, zbog brzine ivljenja i razliite sposobnosti prilagoavanja, treba ozbiljno pristupiti. ini se korisnim ako bi psiholozi, pedagozi, teolozi i sociolozi rekli koju re o ovom problemu u cilju njegovog ublaavanja.
12 Matej 5,5.; Galatima 5,22.23.
35
Razmiljam
3.2.1. Prah i pepeo
Ja sam ubio onu staricu inovnicu, i sestru joj Lizavetu,

sekirom, i izvrio sam poharu.
F.M. Dostojevski Zloin i kazna
Iza svakoga od nas ostae prah i pepeo ali, da li je ovaj, u sutini floristiki
ili biljni rezultat, svrha i razlog postojanja oveka. Prah smo i u prah emo se
vratiti, ali, da li to znai da ivljenje samo po sebi treba i moe da bude rezultat
postojanja. Koji je smisao ivota u prahu i pepelu?
Prah i pepeo ini ono to nazivamo unutranje zemljite.
Bioloke potrebe zahtevaju brzo zadovoljenje i prve su koje se sreu na
putu razvoja. Razliiti motivi utiu na stvaranje doivljaja sebe. U prvoj fazi
razvoja dominiraju oni motivi koji su usmereni na obezbeenje opstanka (bioloki motivi), a kasnije identiteta i line egzistencije meu kojima su najznaajniji motivi: sigurnosti, borbenosti, samopotvrivanjem, motiv za priznanjem,
statusom i prestiom, motiv moi, motiv za samostalnou i slobodom i motiv
za samoaktuelizacijom. (Rot, 2010.) S obzirom na to da se osoba koja postie ovaj
rezultat nalazi na poetku, ona tek uspostavlja osnovne koncepte koje karakteriu
pritisak, rastereenje, zadovoljenje i zadovoljstvo.
Poziciju prah i pepepo shvatamo kao prvu razvojnu stepenicu i kao uslov
kasnije socijalne integracije. Glavni razlog lei u tome to je stvaranje identiteta permanentna i po uinku varijabilna funkcija koja prolazi kroz niz frustrirajuih epizoda u kojima nastaje iskustvo. Ipak, iskustvo je rafinisani prah i pepeo, to je ono to ostaje kao zakljuak, kao opti utisak, kao lag na torti, dok
ispod njega postoji niz oseanja, utisaka, pokuaja, uspona i padova koji su se
na neki nain raspetljali u rezultat. To je prah i pepeo. to ga vie ima, unutranje zemljite je dublje i bogatije. Dubina unutranjeg zemljita osnovni je
uslov samopouzdanja.
Meutim, ako osoba ostane zaglavljena u ovoj fazi, to vodi narcisoidnosti.
Brojni su faktori koji mogu dovesti do stalne mobilizacije energije u stvaranju i
zatiti identiteta i line egzistencije. Deca su prirodno narcisoidna, imaju potrebu za zadovoljenjem biolokih nagona, ali nekada osoba ostaje na ovom nivou razvoja podreujui sve svojim biolokim potrebama. Takve osobe socijalno okruenje doivljavaju u funkciji Ja, tretirajui ga kao sredstvo zadovoljenja
potreba.
Kada bi rodove uporedili sa odreenim biljnim vrstama, onda bi prah i
pepeo bili trava. Trava daje rod, ima je najvie, prodire na mnoga mesta gde
druge biljke ne mogu jer je sposobna da raste u najteim uslovima. U isto vreme, trava svojim korenom priprema zemljite za nastanjivanje drugih biljnih
vrsta a u lancu ishrane je na poetku. Meutim, ako se sa travom paljivo radi,
UG Raskre
Razmiljam
36
ako se prihranjuje i ako joj se omogue bolji uslovi, od nekih vrsta nastae rod
od znaaja za sve druge. Penica nije nita drugo do posebna vrsta trave koja
je selekcijom i posebnim uslovima gajenja postala ono to jeste. Bez nege, penica bi za kratko vreme nestala. Svaka trava je karakteristina po nekoj hemijskoj supstanci. Slino tome, svako bie ima neki talenat. Trava je u osnovi svih
nas ako smo je nadrasli, ipak smo svi u sutini trava.
Filosofija koja proistie iz pozicije praha i pepela je utilitarizam, filosofija
korisnosti.
Ljubav ove osobe je . 13
Kada je u pitanju verovanje osobe iz ove grupe rodova najblie su agnosticima, tragaocima verovanja. Verovanje za njih uglavnom predstavlja nejasan
koncept koji ne mogu lako da artikuliu, a na razumskom nivou predstavljaju
ga kao ugroavajui, obmanjujui ili sputavajui koncept.
3.2.2. Kost od moje kosti, meso od moga mesa
ovek koji ne voli nije sposoban da oseti veliinu tue ljubavi ni snagu
ljubomore ni opasnost koja se u njoj krije
Ivo Andri, Na Drini uprija
Re je o socijalnom rodu pa su socijalni motivi, koji se javljaju u daljem

razvoju, pokretai osobe u ovoj grupi rodova. To su pre svega gregarni motiv, 14 motiv za afektivnom vezanou i motiv zavisnosti. (Rot, Osnovi socijalne
psihologije, 2010.) Zapravo, kao to se u prahu i pepelu ivot obogauje sadrajima od znaaja za definisanje identiteta, podstaknuto iskljuivo biolokim
potrebama, tako ova i naredne grupe ostavljaju za sobom dela koja se tiu odnosa sa sredinom. Druga grupa, kost od moje kosti, bazina je u tom smislu
dajui rod koji se tie pripadnosti, emu je produenje vrste ilustracija za itavu grupu.
Smisao opisa roda kost od moje kosti je u potvrdi od strane sredine. Nekada je potrebno da sredina primeti osobu, nekada da podri, da odobri odreeno nastojanje, nekada se od sredine oekuje da odbrani, i tako dalje. Aktiv13 Eros - ljubav koja je obeleena senzualnom eljom i enjom za onim to se ljubi.
To je ljubav usmerena prema osetilnom svetu (vid, dodir, ukus). Prema Platonu, eros
se moe proiriti i na ljubav prema unutranjoj lepoti, pa i prema samoj ideji lepote.
14 Gregarni motiv je bioloki, instinktivni poriv mnogih ivotinja i ljudi da budu sa
drugim jedinkama svoje vrste i da ive u grupama. Smatra se da ovek poseduje gregarni instinkt ili motiv stada, koji predstavlja bioloko-psiholoku osnovu drutvenog ivota i svih vidova udruivanja ljudi. Ovaj motiv se manifestuje u tenji pojedinca da bude zajedno s drugim ljudima, da bude deo neke socijalne grupe, kao i u oseanju uznemirenosti i nelagodnosti kada se nae izvan svog stada.
37
Razmiljam
nost je orijentisana OD sredine KA pojedincu, u cilju potvrde njegove/njene

identifikacije (identiteta). Naini ostvarivanja socijalne podrke razliiti su a to
je u ovoj grupi pomeano sa dominirajuim biolokim motivima. Drugim reima, odbijanje ili osuda od strane socijalnog okruenja bliska je propasti, dok je
pohvala sredine shvaena kao dominantni dokaz uspenosti.
Na primer, deca esto reguju veoma burno na bilo kakve kritike vrnjaka i neretko plaui trae pomo (razumevanje i reakciju) roditelja. Osobe koje su zaglavljene u ovoj razvojnoj poziciji osetljive su na kritiku. Pre ili kasnije dolazi do kolizije (linih) oekivanja i (objektivnih) mogunosti i ba tada stvaraju se uslovi da,
u zavisnosti od rezultata, osoba pree na vii nivo organizacije linosti.
Bilo koja aktivnost za posledicu ima interakciju pojedinca i sredine. ak i
nagli izlazak iz sistema utie na sistem, o emu govori Teorija polja. (Yontef,
1991.) Polje i jedinka su u meusobnoj proimajuoj vezi pa se u ovom stadijumu razvoja moe dogoditi da se odgovornost za delovanje i rast pojedinca
pokua prebaciti na polje, to je znak zaglavljenosti. Nisam ja kriv reenica je
koja govori vie od odreenja krivice.
Jedna od znaajnih karakteristika ove grupe rodova je pitanje fizikog primeivanja. Udubljivanje u temu lepote i estetike dovelo bi nas do pitanja apsolutnog kraja i pitanje potrebe nastavka vrste.
Lepota je u funkciji ivota, a ivot se prenosi sa jedinke na jedinku. Samim
tim, kada se osoba ukraava mimo uobiajenog, ona poziva da bude primeena
zbog zadovoljenja bioloke potrebe za ostavljanjem potomstva. Priroda ovo
potvruje hiljadama godina. Razum ne neutralie nagon, osim u sluajevima
maskiranja racionalizacijom kao mehanizmom odbrane, a nagon odranja vrste dovodi do rezultata tj. potomstva, to smo uzeli za sliku koja predstavlja itavu grupu. Potomstvo postaje slika svega to bi roditelji eleli, ili to smatraju
ispravnim. Separacija takvog potomka obino je bolna, individualizacija je oteana ali je, proporcionalno osloboenoj energiji, prilika za napredovanje vea.
Kada je re o roditeljima, slika je obrnuta jer separaciona kriza ostavlja trajnije
posledice.
Zadovoljstvo koje se javlja primeivanjem ili podrkom sredine predstavlja motivacioni kompleks zahvaljujui kojem se vremenom osoba uzdie iznad te iste sredine. Razlog je to se sredina pretvara u kompetitivni objekat
koji se eli nadrasti.
Filosofija hedonizma odgovara ovoj vrsti rodova, a ovu etapu razvoja linosti nazvali smo nefunkcionalno egocentrinom. Razlog zbog kojeg je ovo nefunkcionalno egocentrina linost je u paradoksalnoj ulozi socijalnog nagona
koji se javlja u ovoj fazi razvoja linosti: sa jedne strane nalazi se nagonska
borba za opstanak u socijalnom okruenju, a sa druge je potreba prihvatanja
od strane sredine. Ukoliko ova borba postane nesavladani izazov ve svrha samoj sebi, budui da je u isto vreme re o prihvatanju i borbi protiv sredine,
ona nema razvojni kapacitet zbog ega postaje nefunkcionalna.
UG Raskre
Razmiljam
38
Osoba zaglavljena u ovoj etapi je egocentrina. Za razliku od prole etape u

kojoj osoba nema svest o potrebama socijalne sredine, u ovoj poinje da se
razvija svest o tome. Ta svest je kategorina, jasna je podela na ja i on a sa
jaanjem socijalnog faktora (identifikacijom ja u mi), jasno je odreena
razlika izmeu mi i oni. Nefunkcionalo egocentrina linost idealan je za
zloupotrebu u kriznim situacijama zbog lakog identifikovanja i stapanja sa
grupom. Pogled ka napolju ovakve osobe optereen je nekritikim posmatranjem sebe usled nerazvijene ili slabe linosti.
Kako se linost razvija, javlja se posmatranje iz iskustva koje nije nita
drugo do znak prelaska na vii, funkcionalni nivo razvoja linosti. Ako bi narcisoidnu osobu prikazali kao neslobodnu, u ropstvu vlastitih nagona, onda bi nefunkcionalno egocentrina osoba bila uslovno slobodna, kao u feudalizmu:
imala bi sebe dok bi bioloki nagoni (feudalac) kontrolisali gotovo sve ostalo.
Vremenom bi rastao kvalitet odnosa sa socijalnim okruenjem uz jaanje ja,
pa samim tim i sloboda. Iskustvo je obavezni sadraj: sa upoznavanjem sebe
stie se samopouzdanje, sa kontrolisanim uestvovanjem u socijalnoj sredini
stie se sloboda. Zato je socijalno okruenje vano u podnoenju i osmiljavanju ivota.
Zaglavljenost se manifestuje ogledanjem, bilo u fizikom ogledaju ili u sopstvenoj deci. 15 Neretko ove osobe nisu sposobne da se odupru (zamiljenoj ili
paualnoj) oceni (jednog dela) sredine. Ovde je izvor autocenzure ili kritizerstva, a paranoja je omiljena dijagnoza.
Ako smo u prahu i pepelu prepoznali travu, to smo u razvojnom smislu
svi bili, onda u ovoj etapi prepoznajemo strno ito. I ita su iz porodice trava
ali su pre oko 6000 godina izdvojena i kultivisana. Vanije nego u sluaju pravih trava, ita e bez smrzavanja (prolaska kroz temperaturni stadijum poznat
kao jarovizacija) permanentno rasti u vegetativnoj, ne mogavi da pree u
generativnu fazu. Bez smrzavanja penica ostaje trava i ne daje rod! Slino tome, svi nagonski pokretani ivoti bez stresa ostaju u fazi prah i pepeo ne mogavi da preu u narednu fazu razvoja. Stres ima kapacitet da u sudaru sa nagonima oslobodi energiju koja moe da probudi i pokrene. O tome emo vie
govoriti u narednim poglavljima.
Ljubav ove grupe je uglavnom . 16
Ako bi i ovu grupu prepoznali meu vernicima, to su oni koji ive u starozavetnom principu oko za oko, zub za zub, glavu za glavu, bez obzira na veroispovest. Ova faza je veoma vana u razvojnom kontekstu jer u ovoj fazi deca
ue relaciju uzroka i posledice stiui pojam o odgovornosti. Bez odgovornosti
nema napretka, to je jedno od njegovih svojstava to ukazuje na probuenje
socijalnog aspekta nakon biolokog.
alosno je ne smeti se pogledati u ogledalo, a opasno je ne skidati pogled s
ogledala. Vladika Nikolaj Velimirovi
16 Storge - prirodna naklonjenost, npr. prema deci ili roditeljima
15
39
Razmiljam
3.2.3. Daj i dae ti se
Nema tee stvari no objanjavati duhovne stvari

ljudima koji telesno misle i rade.
Vladika Nikolaj Velimirovi
Re je o psihikim (duevnim) rodovima. Trea grpa rezultata odreena je

delima, kako materijalnim tako i nematerijalnim.
ovek je stvaralac, dato mu je da unapreuje uslove ivota, da stvara vrednost i da kroz vrednosti dostie zadovoljstvo. Stvaranje materijalnih vrednosti
jedna je od karakteristika ljudskog postojanja mada, i pored svih tehnolokih
inovacija, pelinje sae, mravinjak, paukova mrea i drugi nebrojeni objekti
ostaju ideal graevinarstva. U potrebi da stvori neto to e je nadiveti.Civilizacija je do sada stvorila brojna arhitektonska, tehnika i tehnoloka, poetska i
literarna, dramska i druga dela neprocenjive vrednosti. Tek kada ovek nadraste rutinu nastaje vredno delo, bez obzira da li je re o pragmatino-materijalnom ili umetnikom delu. Dela su nuni proizvod razvoja kada ovek slobodno
izlazi iz sebe.
Cilj postaje osveena ideja. Kognitivno (saznajno), konativno (motivacionovoljno) i emotivno bie postaju svesni sebe na drugaiji nain u odnosu na prethodne faze razvoja sluei se nagonskom energijom radi ostvarenja ideje. Kada
ideja dotakne nagon pokree se energija to odgovara fazi senzacije o emu emo govoriti u 7. poglavlju Ciiklus iskustva.
Pored toga, socijalna interakcija dobija kvalitativno na znaaju: osoba je
spremna da pomogne drugome nakon to zadovolji svoje interese. Samo uvoenje pojma interes druge osobe podrazumeva sazrevanje.
Kada je re o razvoju dece, zahvaljujui steenim motivima postignua u
ovoj fazi ui da uloi napor kako bi postigao i ostvario neto to se smatra
vrednim i ime e se istai pred okruenjem, ali ne da bi bilo vieno, kao to je
to u prethodnoj fazi razvoja (primeen sam = postojim), nego da bi bio priznat
(primeen sam = vredim). Na taj nain dete razvija prethodno zapoeti odnos
prema drugima, ali ovaj put kvalitativno drugaiji.
Ovaj motiv utie na stvaranje unutranje distinkcije izmeu sebe i drugih,
izmeu sopstvenih potreba i potreba drugih. Osoba se ui da ulae napor kako
bi se postiglo neto to se bez napora ne postie, sa jedne, i drugi postaju autonomna bia koja imaju svoju individualnost, sa druge strane. Ovo je razliito u
odnosu na prethodnu fazu razvoja gde osoba u drugome vide potpuno (prah i
pepeo) ili delimino (kost od moje kosti) zadovoljenje sopstvenih nagonskih
potreba. Dete je nauilo da deli, ne samo da uzima, nauilo je da se pridrava
pravila igre, a ne da ih stvara po svom nahoenju.
Osobe koje ostanu u ovoj fazi razvoja zovemo funkcionalno egocentrinim
zbog potencijalnog uticaja na sredinu poveanjem svesnosti. Davanje drugima na-
UG Raskre
Razmiljam
40
kon zadovoljenja vlastitih potreba ima za posledicu stvaranje drugaijeg socijalnog ambijenta u kojem nastaje humanizovano drutvo. Ono ima svoja pravila koja
uvaavaju minimum potreban za opstanak, respektuju slobodu drugog bia, njegova prava. Evolucija odnosa u drutvu postala je mogua zahvaljujui itavom nizu preivljenih kriza apstrahovanih kroz probuenu svest, to je glavno svojstvo
ove grupe rodova. To je kapitalizovana vrednost razvojnog procesa.
Stvaranje dela u materijalnom i nematerijalnom smislu samo je logini nastavak razvoja dece do polaska u kolu. Tada nastupa period mirovanja koja
traje do poetka adolescencije. U tom periodu dete balansira prethodno zapoeto formiranje karaktera.
Praktinost je karakteristika ove grupe rodova, ali je njen negativni pol u
formalizmu. Formalizam nije nita drugo do potreba zadovoljavanja forme bez
obzira na sadraj.
Ljubav ove grupe je i 17
3.2.4. inite druge veim od sebe
"Mudrost je kerka iskustva." Leonardo da Vini
etvrta grupa rezultata duhovni su rodovi, a odnose se na zadovoljavanje interesa i potrebe drugih bez obzira da li su nae potrebe i interesi zadovoljeni.
Roditelj se stara o detetu ne oekujui reciprocitet, ali na ovu relaciju se,
zbog bazinog, roditeljskog nagona, ne misli kada govorimo o ovom rodu. Ipak,
kao to je roditelj u nagonskoj vezi sa potomstvom, to je vaan element kasnijeg moralnog razvoja i integracije, tako je relacija osobe koje su sposobne da
daju ovakav rod izmetena iz telesne, pa i iz psiholoke sfere, iako su psihiki
procesi vani za artikulaciju rodova, i nalazi se u duhovnom. Podseamo da je
trea grupa rodova, daj i dae ti se, u vezi sa sticanjem iskustva kao preduslova psiholoki stabilne linosti koja e osetiti iri i dublji znaaj slobode i psiholokog mira, bez obzira na okolnosti koje vladaju. etvrta grupa rezultata
uslovljena je karakternim promenama do kojih dolazi na osnovu niza psiholokih uvida, najee kroz iskustva steena u periodima kriza ili na drugi nain
podstaknute duhovne aktivnosti. Ovo pre svega zato to, iako u prirodi postoje
primeri injenja koja odudaraju od prirodne selekcije, ipak ova deavanja su
na nivou uda i ne predstavljaju pravilo. Posebno ne zbog toga to su u koliziji
sa delovanjem biolokih nagona koja usmeravaju aktivnosti ka oveku.
Filia - prijateljska ljubav, koja drugome eli dobro, ljubav kojom drugome elimo pomoi, temelj svakog zajednitva. Filija podrazumeva jednakost (npr. dva prijatelja), vrlinu i poznanstvo. Motivi filije su praktini: jedna ili obe strane imaju korist od
takvog odnosa. Koncept filije razvio je Aristotel.
17
41
Razmiljam
Sve to bi se reklo za altruizam vai i za ovu grupu rodova, pri emu se pod
altruistikim ponaanjem ne smatra ponaanje zasnovano na empatiji ili uivljavanju u psihiko stanje drugog. (Rot, 2010.) Ovo bi se pre odnosilo na ponaanje
osoba iz druge grupe rodova, nefunkcionalno egocentrinih. Altruistiko ponaanje poiva na internalizovanim moralnim normama, jer altruistiko ponaanje
nije zasnovano na osetljivosti za ljudsku potrebu, to bi uticalo na odluku o pomoi od sluaja do sluaja i to bi bilo praeno razliitim emocionalnim reakcijama, nego na elji i zadovoljstvu da se drugoj osobi pomogne.
Tano je da ponaanje drugih predstavlja model za vlastito i kada se radi o
altruistikom ponaanju. Pri tome postupci drugih osoba su daleko uticajniji
nego saveti i uputstva. 18 Da bi dolo do altruistikog ina mora da postoji namera da se preduzme neto dobro za drugog, da postoji oseanje odgovornosti
za postupak koji se ocenjuje korisnim za drugog i da postoji znanje da je taj
postupak u skladu sa moralnim normama. (Rot, 2010.)
Nema napretka bez rada na sebi. Osoba koja tei altruizmu to eli, u sebi je
rasistila dileme i dubinska motivacija se u potpunosti prebacila od ja ka
drugi. Altruistiko ponaanje stie se socijalnim uenjem. Po znaaju izdvaja
se uenje u periodu krize. Kroz uenje razvijaju se posebno osetljivost za tue
potrebe i odgovornost za vlastite postupke koji su preduslovi altruistikog ponaanja. Samo osoba koja je bila, ili osetila odreeno stanje moe prepoznati
potrebu drugoga u tom stanju. 19
Verovanje altruistike osobe je transcendentno, bez potrebe materijalizacije bilo kog njenog dela.
Ljubav ove grupe je . 20
Pogledati:
Struktura psihe
Praktini rad:
bun rue
Kai ljudima uvek ta je najbolje i uti. Ako bude ulazio u njihove beskonane
preopirke o tome to je bolje, uvek e se kajati. Vladika Nikolaj Velimirovi
19 Narodna poslovica zdrav bolesnom ne veruje o tome govori.
20 Agpe - ideal ljubavi, ukljuuje milosrdnost, zauzimanje i brigu. Krajnji smisao te
ljubavi je potpuno se posvetiti dobru drugih po cenu vlastitog ivota. Ova vrsta ljubavi
nadilazi prijateljsku i erotinu ljubav. To je nesebina, altruistina, duhovna ljubav
18
UG Raskre
43
Razmiljam
4. RAZVOJNI PROCES
Tragedija ivota je u tome to brzo postajemo stariji a sporo mudriji.
Bendain Frenkiln
azvoj i vreme neodvojivi su pojmovi jer je vremenski okvir faktor razvoja kao i okvir njegove kvalitativne i kvantitativne valorizacije. Zbog
toga se razvoj ne moe posmatrati drugaije nego kao proces. Ako mislimo da
se ovo podrazumeva, razmislimo o vlastitom odnosu prema vremenu, koliko
smo ga svesni, kako na njega utiemo i koliko se razvijamo. Ono to se moe
ocenjivati u jedinici vremena (u sada) i prostora (ovde) je stepen razvoja.
Uvremenjenost je svojstvo bez kojeg ne moe doi do razvoja. Sve ima svoje
vreme i mesto, i za sve postoji vreme i mesto.
Prema tome, razvojni proces podrazumeva aktivnost tokom vremena zahvaljujui kojoj dolazi do asocijativnog i transferu podlonog iskustva. O Razvojnom procesu bie vie rei u poglavlju 7.1.
Grafikon 2 - Razvojni proces
UG Raskre
Razmiljam
44
Razvoj ljudskog bia prati iskustvo. Ne uzimajui u obzir iskustvo zapisano

u genima, koje nazivamo nagonima, filosofsko je pitanje da li je razvoj vanije
posmatrati kao uzrok ili posledicu ivljenja tj. da li je iskustvo posledica ili
uzrok razvoja. Svakako da je to i jedno i drugo, nekada je pounutreno iskustvo
uslov razvoja, kada prihvatamo nova naela nakon to unutranjim oima sagledavamo celinu koja do tada nije postojala, ali je u drugim situacijama razvoj
potvren steenim iskustvom pa je na taj nain njegova posledica. U Iskustvenom modelu stresa (Jekni, 2009.) iskustvo je prikazano u jasnoj uzrono-posledinoj vezi: u drugoj, psihofiziolokoj fazi dolazi do otpora stresoru to je
zasnovano na ranijem iskustvu (proces transfera), dok se u zavrnoj, iskustvenoj fazi stie novo iskustvo u vezi sa otporom specifinom stresoru.
Dakle, iskustvo je nekada uzrok, a nekada posledica ivotnih epizoda.
Grafikon 3 - Iskustveni model stresa (IM)
Jedan od dominantnih teoretiara razvojne psihologije, an Pijee, prepoznaje etiri faktora razvoja od kojih je jedno iskustvo (zrenje, iskustvo, jezika
transmisija i uravnoteenje). Zapravo, Pijee razlikuje dve vrste iskustva, i to:
- fiziko, i
- logiko-matematiko
45
Razmiljam
Fiziko iskustvo se sastoji, kako kae Pijee (Nei, 2000.), u delovanju na

objekte i dolaenju do izvesnog saznanja o objektima. Dakle, fiziko iskustvo
obuhvata svojstva objekata, dok logiko-matematiko iskustvo obuhvata akcije subjekta, a ne iskustvo sa samim objektom.
Na primer, vonja liftom, koja je za nekoga sprava za muenje, za nekoga
nepotrebni razlog plaanja mesenog odravanja, a za nekoga samo etvrtasta limena kutijom sa ogledalom, fiziko je iskustvo, dok je zadovoljstvo brzinom dostizanja eljenog sprata logiko-matematiko. Za stanare na viim
spratovima logiko-matematiko iskustvo posebno dobija na znaaju kada je
lift u kvaru.
Bez obzira na spoljanja deavanja, do logiko-matematikog iskustva dolazi zahvaljujuim unutranjim aktivnostima subjekta! Prema tome, rad na sebi preduslov je razvoja.
Ovo je veoma vana taka jer, ako se logiko-matematiko iskustvo povezuje sa aktivnostima subjekta, a ne u relacijom sa samim objektom, onda je potrebno blie odrediti samu aktivnost.
Pijee je pisao da su Pestaloci, Fleber, Montesori i drugi razvijali aktivne
metode u smislu vrenja radnje na predmetima, a ne u smislu aktivnog sluanja uitelja ili itanja knjiga. Primenjeno na naem primeru aktivnog odnosa
prema zdravlju, ivot se ivi, o njemu se ne teoretie. Ili, jo plastinije reeno,
sve to je zdravo za telo, valja primeniti. Svesnost i znanje o blagotvornosti
odvojeni od prakse, ne deluju. Kriterijum po kome se neka metoda naziva aktivnom nije spoljanja radnja uenika, ve koliko uenik moe da kontrolie
svoje znanje. (Smiljani, 1999.) Prema tome, saznati objekat ne znai jednostavno posmatrati ga i stvarati predstave o njemu, ve dejstvovati na njega.
Na primer, saznati dijagnozu znai delovanje u skladu sa zahtevima leenja,
nikako odbijati dijagnozu ili se ponaati kao da je re o nekom drugom. Saznati,
znai modifikovati, transformisati objekte, razumeti proces ove transformacije i,
kao posledicu toga, razumeti kako je objekat konstruisan. Operacija je stoga sutina znanja, a osnovno pitanje nije zato nego kako se neto deava.
Ukoliko postoji dobra volja da se praktikuje odreeno ponaanje, konzumira odreena hrana ili postupa na odreeni nain, ali se to ipak ne sprovodi u
praksi, odgovor treba potraiti u sebi pre nego u spoljanjem faktoru koji e se
svakako javiti. Upravo ovo pitanje je od kljune vanosti prilikom rada na sebi nije toliko vano zato se pojedini fenomeni deavaju ve kako u nama
dolazi do odgovora na njihovo delovanje.
Trea taka u razmatranju teme razvoja, posle iskustva i aktivnosti, je neravnotea. Neravnoteu moemo posmatrati i kao potrebu za novom adaptacijom. Svako ljudsko bie ima potrebu i za ravnoteom i za neravnoteom. (Jeroti, 2013.) Po Pijeeu, neravnotea je motivacioni faktor razvoja. (Nei, 2000.)
Konflikti su pokretai zato to subjekt tei da prevazie nesklad i uspostavi
ravnoteu. Karakter neravnotee samim tim ukazuje na nivo razvoja i mogunost rasta.
UG Raskre
Razmiljam
46
Na primer, detetu od est godina nita ne znai ekonomska kriza, a konflikti inicirani ekonomskom krizom nee biti shvaeni na nain koji e to razumeti etrdesetogodinjak. Praktino, dete ne moe da raste kroz konflikt izazvan ekonomskom krizom, dok je etrdesetogodinjak u prilici da nastavi razvoj i stie iskustva od znaaja za prevazilaenje nastalog konflikta. Za postojanje neravnotee dovoljno je to postoji vreme i proctor, a svest o njima pomae razvoju. Tako smo drugim reima rekli reenicu da je svest o sada i ovde
uslov razvoja. ivot sam po sebi pokreta je neravnotee koja ini da svaki trenutak ima svoje sada i ovde.
Neravnotea stvara napetost (stres) zbog potrebe zadravanja prethodne
ravnotee. Ipak, da bi nastalo neto novo mora se prihvatiti, ispotovati pa tek
onda preformulisati staro. Smisao razvoja je u stvaranju prilagodljivijih (funkcionalnihijih) novih proizvoda. Da li e biti bolji od starog zavisi od aktivnosti
onoga koji doivljava neravnoteu. Na kraju, ta znai bolji? Ovo se pre svega
odnosi na poveanje prilagoavanja osobe u cilju uspostavljanja ravnotee ili
homeostaze. Zato je od posebne vanosti razmatranje uvremenjenosti odgovora na razvojne izazove. Dakle, svim reenim pojmovima dodajemo jo jednu
odrednicu sada i ovde.
Psiho-socijalni karakter razvoja linosti neodvojiv je od perioda kriza, i u
ovom okviru treba traiti odgovore na pitanja praktinog rada sa klijentima u
Edukativnom centru. Prethodno reeni pojmovi odreuju smer edukacije, a teorijsku potvrdu ispravnosti, osim pomenutih, nalazimo kod Vigotskog, Eriksona, Jontefa i drugih.
Vigotski u delu Svest kao problem psihologije ponaanja uvia da u oveku, pored linog, postoji i socijalno i istorijsko iskustvo. U toj koordinaciji javlja
se svest o sebi. On smatra da se vii psihiki procesi oblikuju iz spoljanjih formi
aktivnosti u procesu interiorizacije (pounutrenja). U procesu razvoja i uenja
razliiti se nivoi aktivnosti meusobno sve vie pribliavaju i nii oblici mentalne aktivnosti se vremenom organizuju u vie. Zato je vano da polaznik edukacije u Edukativnom centru, nakon utvrivanja faze razvoja u kojoj se nalazi, sagleda aspekte krize i, ako me mogue, aktivnosti koje su do nje dovele, kao i aktivnosti koje stoje na raspolaganju u cilju izlaska iz krize. U sebi treba traiti uzrok
nastanka krize (uz valorizaciju intenziteta i uestalosti valjskih faktora koji su
krizu podstakli) ali i faktor za njeno prevazilaenje, a to se nalazi u prolim iskustvima.
Bitan pojam kulturno-istorijske teorije Vigotskog je zona narednog razvitka koja predstavlja razliku izmeu onoga to dete moe da naui samostalno
u odnosu na naueno u radu sa odraslom osobom. Ovaj pojam odreuje one
funkcije koje jo nisu sazrele, odnosno koje su u procesu sazrevanja. Rad u
grupama u Edukativnom centru, uz struni nadzor, ima za cilj da zaustavi uruavanje psihofiziolokog stanja klijenata, konsolidaciju i podsticanje oporavka
uz obaveznu primenu propisane terapije. Na taj nain Edukativni centar postaje sredstvo podrke klijentima u leenju. Ovo je u skladu sa reima Erika Erik-
47
Razmiljam
sona da je uenje samo onda dobro ako prethodi razvitku koje je rasporeeno
po razvojnim fazama.
Naime, Erikson je poao u stvaranje svoje psihosocijalne teorije od Frojdove psihoanalize. Ono to posebno razlikuje Eriksona od Frojda je shvatanje
da se konflikti linosti ne moraju uvek zavriti traumom. Ego ima mogunost
da line i psihosocijalne krize savlada i iz njih izae jai i adaptabilniji, to je
istina koju ugraujemo u stubove rada sa klijentima u Edukativnom centru.
Zar upravo o tome ne govori Gari Jontef kada kae: Ostajui sa svojim iskustvom (svesnost, oseanje, senzacija) bez osude ili izbegavanja, prerastao sam
i transformisao se u sebe sa neto vie potencijala za celovitost. Shvatio sam
da mogu da izaberem da ostnem u procesu koji se zbiva, da mogu da izaberem
da podrim sebe. (Yontef, 1991.)
Pored ostalih praktinih aspekata, ovo je jedan od osnovnih razloga zbog
kojeg ne moemo prihvatiti podelu kriza na razvojne i akcidentne jer, zbog
ega akcidentne krize ne bi bile razvojne? Sa druge strane, ovo je kljuna premisa u nastanku Iskustvenog modela stresa koji poiva na injenici da iskustvo steeno u aktivnostima usmerenim ka prevazilaenju posledica aktivnosti
stresora dovodi do potencijalnog jaanja linosti.
Pogledati:
a)
b)
Razvojni ciklus i
BIOS struktura
a)
b)
Praktini rad:
Moja analiza i sinteza;

Moja lista prioriteta
UG Raskre
49
Razmiljam
5. PRESEK STANJA
Ljudi su o svemu ve razmiljali.

Tekoa je u tome da se o svemu razmisli ponovo.
Gete
itanje kojim se bavimo u Edukativnom centru za prevenciju negativnih

posledica krize tie se efikasnosti pomoi osobama koje ele da rade
na sebi na osnovu razumevanja trenutnog stanja, sa jedne, i nivoa razvoja linosti, sa druge strane. Zagolicala me je mogunost analogije psihofizikog stanja i procesa razvoja linosti, povezanost psiholokog zaglavljivanja na odreenim stadijumima i somatskih bolesti. S obzirom da su kardio i cerebro-vaskularna oboljenja glavni uzronici smrti u Srbiji (svaki drugi smrtni ishod),
kao i maligna oboljenja (svaki peti oboleli), zanimala bi me njihova povezanost
sa zaglavljenou u pojedinim razvojnim fazama. Istraivanje o tome sproveemo kada se stvore uslovi, ali ono to na osnovu objavljenih pokazatelja moemo da tvrdimo je da postoji nekoliko naznaka povezanosti psiholokog stanja i somatskih bolesti:
1. Odsustvo svesti o celovitosti bia utie na njegovu neravnomernu aktivnost i razvoj;
2. Hronini stres ne uspeva da bude razreen to negativno utie na imuni sistem;
3. ivljenje je eksternalizovano ubrzavanjem i posveivanjem panje na
vanjske faktore zbog ega nema introspekcije, samim tim ni sagledavanja stanja.
5.1.
Celovitost bia
Vreme napredne tehnologije i proirivanja znanja, vreme informacija i

globalnog sela ne podstie individuaciju, niti podjednako godi svim delovima
bia. Potroako drutvo opstaje na propagandi koja je, u uslovima globalizacije i tehnikih mogunosti, pretvorena u razarujuu silu makro-sistema potronje. Sve je podreeno potronji ija bit je u supstanci. Psihiko i duhovno pod-
UG Raskre
Razmiljam
50
reeno je materiji kako bi se dostiglo zadovoljstvo. Uz ovako predstavljenu

stvarnost pitamo se koliko mesta ima za slobodu psihe i duha.
Sasvim je normalno da se kao razumska bia oslanjamo na modanu koru u
kojoj je smetena sva umna aktivnost. Ipak nismo samo modana kora tj. samo
razum koji veto artikulie dominantne nesvesne (nagonske) sile. Svaki deo
bia ima svoju dinamiku, iako su savremena dostignua namenjena uglavnom
ulnoj (telesnoj) upotrebi. Svakako da e se javiti brojni glasovi koji e ukazati
na dovoljnost sadraja i za duu i za telo, ali je korektno primetiti neuporedivo
veu propagandnu aktivnost proizvoda i usluga koja se bave ulnim. Preko tog
kanala ostali delovi bia bivaju orijentisani ka kratkim potroakim porukama u
kojima nema mesta za temeljito doivljavanje i istraivanje.
Brzina kao da je postala uslov ivota, a to ne ide na ruku celovitosti. Da bi
se iskustvo sleglo potrebno je vreme. Bez sleganja, nema ni zavretka ciklusa
kontakta to samo po sebi vodi u situaciju nezavrenih poslova, odnosno psihofizikog debalansa, o emu e biti rei u 7. poglavlju.
5.2.
Hronini stres
Stres nije deurni krivac koji na sebe moe preuzeti odgovornost parcijalnog ivljenja! Stres bez kojeg se ne moe posledica je ivota. To je prilika, to je
energija inicijalne kapisle koja pali tapin aktivnosti iza koje sledi promena.
Ukoliko smo rtva hroninog stresa, koji je po intenzitetu slab ali konstantan,
to nepogreivo ukazuje na nesnalaenje racionalnog, moda ak i neadekvatne
mehanizme odbrane, kao i poveanu nagonsku aktivnost, to moe prouzrokovati nasilje nad samim sobom! Ovo nasilje pre svega ogleda se u nesposobnosti
sagledavanja celovite slike reakcije u cilju prevazilaenja aktivnosti stresora.
Za ovu aktivnost takoe je potrebno vreme i panja.
Na primer, civilizacija hiljadama godina ivi jednim ritmom koji je u zadnjih 150 do 200 godina ubrzan, od ega u zadnjih 20 gotovo do apsurda. Pri tome, metode relaksacije i rada na sebi nisu pratile prethodno reenu dinamiku
to je, po naunim otkriima, jedan od glavnih uzroka bolesti savremenog oveka. Prilagoavanje ide sporije od promena ivljenja to dovodi do sukoba informacija u DNK i faktora ivljenja. Ne moe se prevariti genetski sadraj samo
zbog miljenja da se moraju ili trebaju uraditi svi poslovi ije izvrenje
predstavljamo kao uslov opstanka.
Na primer, civilizacija hiljadama godina lee sa zalaskom Sunca i budi se sa
njegovim izlaskom osim u zadnjih 50-tinu godina u kojima se ponaamo kao
da moemo prevariti vlastite gene. Kako onda oekujemo da budemo zdravi?
Poznato je da se pojedine supstance u organizu lue samo ako zaspemo u odreeno vreme i u odreenim uslovima, kao to je melantonin koji regulie cirkadijalni ritam i pomae odranju zdravlja uma i tela. Epifiza, lezda sa unu-
51
Razmiljam
tranjim luenjem koja ima bitnu ulogu u prevenciji negativnih posledica stresa, ne moe da lui ovaj ferment ako u prostoriji ima makar malo svetla.
Grafikon 4 - Molekul melantonina
Telo nije otueni deo bia kojem se lako i bez posledica objanjava aktuelni ritam ivota. Sve ono to ovek dananjice uradi za samo jedan dan do pre
100 godina razvuklo bi se na mesece. U meuvremenu telo nije stiglo da evoluira toliko da bi izdralo pritisak. Takvo telo mora da trpi jer njega uglavnom
nema u svim kombinacijama modane kore. To to sam pre pet godina prestao
da puim cigarete nakon 24 godine veoma je dobro, ali telo je trpelo 24 godine! Razum nastupa tako to gleda iz sebe ne videi se. Zahvaljujui tome, vanjski faktori podstaknuti biolokim, a kasnije i socijalnim motivima, postavljaju
pravila o kojima se ne raspravlja. Epifiza uti, ali ne trpi u nedogled. I drugi delovi tela kao svaki dobri sluga, podnose lo odnos, ali ne zauvek i ne u svim
okolnostima. Tako i ja oekujem da mi, ako ve nee da se osveti, telo ne izdri
onoliko koliko bi moglo da ga nisam trovao 24 godine.
Jedan od naina ukazivanja tela na svoje ogranienje je reakcija na stres
(napetost) nespecifinu reakciju organizma na izbacivanje iz ravnotee. Zapravo, stres nam govori da postoji jo neto to bi valjalo nauiti jer neto u
sada i ovde nije u redu. Ukoliko osoba nastavi da se ne obazire na aktivnsoti
stresora, da ih nipodatava, ne promeni odgovor ili na drugi nain pasivizira
reakciju, nastaje hronini stres. Hronina aktivnost stresora dovodi do energiziranja ime se stiu mogunosti za promenu. Ako do promene ne dolazi, energija se vraa ka unutra. Hormoni stresa utiu na smanjenje funkcionisanja
imunog sistema, pa su npr. prehlade i infekcije sledei nivo upozorenja.
Osim u sluajevima prekomerne izloenosti radioaktivnom zraenju, od
raka se ne oboljeva ni lako ni brzo. Preduslov je dugotrajni ugroavajui stil ivota koji, osim psihofizike neaktivnosti, nepodravanja, zaglavljenosti, nesposobnosti putanja problema i drugih uglavnom psiholokih razloga, podrazumeva lou, neadekvatnu, neuvremenjenu ishranu. Zbog toga je pogreno objanjavati kako je obolela osoba pogreno ivela.
Zagaenost ivotne sredine dodatno oteava stanje, a na izbor da ivimo
u zagaenim gradovima pogoduje hroninom stresu.
UG Raskre
5.3.
Eksternalizovano ivljenje
Razmiljam
52
Nakon izlaska iz narcisoidnosti, ovek socijalno bie u stalnoj interakciji sa sredinom. Ona ga oblikuje i ovek zahvaljujui sredinskim faktorima postaje ono to jeste. Na kraju krajeva, gornji prag inteligencije odreen je socijalnim faktorom. Ipak, koliko od ivota ovek provede sa sobom? Kada obrati panju na vlastito telo? Da li poznaje ventile sopstvene due? U stvari, da li zna
ta je to dua? Da li se ventili sami otvaraju ili zna da ih koristi? Na ta se ivot
svodi, vidi li smisao? Da li je smisao u biu ili u nekome ili neemu van?
Asertivnost i postizanje unutranjeg balansa umetnost je koju uimo itavog ivota. Ta umetnost, kao svaka druga, blia je talentovanijim nego onima
koji to nisu. Za nalazak balansa izmeu neadekvatnog i nekritikog posmatranja iz sebe, iz svog ulnog ambijenta, i posmatranja iz sredine, iz oekivanja, iz
paranoje i eksternalizovanosti, potrebno je iskustvo koje se stie u aktivnosti.
Aktivnost sa razvojnim kapacitetom krase analitinost i sinteza zakljuaka.
Sposobnost analitikog razmatranja sa donoenjem zakljuaka sredite je
umetnosti ivljenja u balansu ili homeostazi.
Usled niza kvalitativnih promena ivljenja, zakjuivanje doivljava promenu. Preovladavaju sinteze koje nastaju pod dominantnim uticajem vanjskog
doivljavanja (eksternalizacije). Sredina je zagaena besomunim medijskim
kampanjama raznoraznih industrija. Megamarket, taj hram potroakog drutva sa oltarom na kasi, postao je univerzalno mesto bogosluenja potronji kao
svrsi postojanja. U takvim uslovima, teko je oekivati da e sinteza zakljuaka
biti zavisna od autentinih potreba bia meu kojima dominira potreba za
zdravljem. Jer, da bi bilo zdravo neophodno je primeniti mere koje uglavnom
nisu aktuelne. Panja se od autentinog prenosi van, u neto to je statistika
normalnost. Kada je veina bila u pravu?
Odsustvo panje se poveava sa smirenjem ivotnih okolnosti. to je kriza
vea, panja i koncentracija se poveavaju. Istina, prilikom postepenog intenziviranja krize ovek se ponaa slino abi u vodi koja se zagreva do kljuanja
skuvae se ne oseajui poveanje toplote. Rat nikada ne pone iznenada,
prethodi mu krai ili dui period pogorane diplomatije. Svaki naredni dogaaj koji ima nameru da bude primeen mora da bude brutalniji od prethodnog
sve do uspostavljanja jasnih linija razdvajanja. Za to vreme percepcija veine
doivljava udnu transformaciju nakon prvih pucnjeva, zatim granata, pa zatim prvih rtava, itd. Sa poveanjem intenziteta rat poinje da se podrazumeva, navikavamo se na rtve i nove uslove ivota znajui da to nije normalno, ali
takoe shvatajui da smo pre tog stanja bili u iluziji vrednosti, normalnosti i
znaaja. Drugim reima, adaptiramo se.
Veina stanovnika u Srbiji danas misli da su tri obroka dnevno sasvim normalna stvar, da je normalno to to imaju automobil, decu, stan ili kuu punu
stvari. Toliko je normalno, da se o tome ne razmilja. Ako se ne razmilja, kako
53
Razmiljam
emo biti zadovoljni i zahvalni zbog onoga to imamo, bez obzira na injenicu
da zadovoljstvo i zahvalnost ne moraju da proistiu sa istog mesta?
Kao to malopre rekoh, ovek je u stanju mnogo toga da podnese pokazujui veliku sposobnost prilagoavanja koja najee ipak nije toliko mona da
bi uticala na gene. Najbitnija razlika tie se iskustva. Ne steknu svi iskoristivo
iskustvo, neki zalutaju u oceni normalnosti mislei da svaka situacija ima svoju
pa se, primera radi, u ratu ponaaju krvniki, mislei da pravo jaega odgovara novim uslovima. Smetnuti sa uma ciklinost, smenjivost situacija i pozicija, ne razmiljati o balansu, znai smetnuti sa uma ivot. Samo izbalansirana
eksternalizovanost i introspekcija dovode do homeostaze. To je sutina rei
to hoe da drugi tebi ine, ini i ti drugima.
Bavljenje sobom kroz analizu stanja preduslov je ocene o kvalitetu perioda
ivljenja, to se u uslovima drastinog ubrzavanja aktivnosti prenebregava ili
svodi na paualno ocenjivanje. Zbog potrebe postizanja brojnih rezultata koji se
od oveka dananjice oekuju, zadravanje panje na ivotnim epizodama gotovo je onemogueno. Za to je potrebno eksternalizacija panje ali ne na nain koji
sada vlada od sebe ka napolju. Analiza u kojoj se sopstveno bie i aktuelna ivotna epizoda posmatraju u kontekstu deavanja jedino je prihvatljiva eksternalizovanost.
Na primer, analizom onoga to sam uo o sebi mogu zakljuiti ta sredina
misli (eksternalizovani ugao gledanja) i stei utisak o sredini (nagonski odgovor
artikulisan emocijama), i to moe biti dobro, ali ne mora. Dakle, sluanjem zakljuaka sredine o sebi dobijamo informaciju o vlastitoj adekvatnosti (iz perspektive sredine). Znatno je vanije ta oseam sluajui miljenja drugih o sebi!
Narcisoidna, nefunkcionalno egocentrina, funkcionalno egocentrina i teocentrina linost razliito e reagovati na isti stimulus tako da analizom vlastite
emocije moemo videti gde se u tom trenutku i u vezi sa tim pitanjem nalazimo.
Sledei korak bio bi u razmatranju faktora koji su doprineli takvom stavu sredine. Na osnovu analize dolazi zakljuivanje koje e se ticati nastavka delovanja u
nepromenjenom, izmenjenom ili potpuno izmanjenom sadraju, u zavisnosti od
rezultata analize.
Ovde ne govorim o onima kojima je dobro sam uzreica, ve o onima koji
kopajui po sebi osveuju i formuliu nit o kojoj visi itav (unutranji) svet,
odnosno postojanje. Ovde govorim o onima koji ue da prepoznaju i uju tihi
glas u sebi. Na poetku su ula iz kojih informacija stie u psihu. Tu se obrauje i, u zavisnosti od nagona, bie reaguje. Problematinu kognitivnu aktivnost
prati bol u glavi, nagonsku oseaj guenja, a jo dublja destinacija je u stomaku. Kada se javi bol u Solarnom pleksusu (odmah ispod grudne kosti), tada se
javlja autentino bie. Eksternalizovani ili ivot u spoljanjosti bavi se sobom
paualno i u zavisnosti od simptoma. ivot u spoljanjosti koji ovde opisujemo
ne prepoznaje vlastitu dubinu i proizvod je stila ivota i potroakog drutva u
kojem je oseanje (pa i razmiljanje) svedeno na najmanju moguu meru. Postoje oni koji su plaeni da misle, to su lanovi marketing timova, ekskluzivni
UG Raskre
Razmiljam
54
predstavnici nacije zadueni za artikulaciju napredne misli drutva u jedinici

vremena, politika i ekonomska elita i njima slini. Meutim, zadatak, a ne
mogunost svakog pojedinca je da vodi vlastiti ivot to bolje, mada se to nikada nee desiti sa veinom. Veina je nekada nazivana svetinom, nekada topovskim mesom, nekada rajom a danas birakim telom i potroakim
drutvom. Veina je pretvorena u amorfnu masu zato to ne zna kuda ide
(ako ve ne sledi pomenute egzemplare), mada je ubeena da zna. Eksternalizovano ivljenje je ivljenje u stadu, u nefunkcionalnom egocentrinom, ili je
odraz straha od osamostaljivanja koje obavezno znai promenu ivotnog stila.
Na kraju, eksternalizovanim ivljenjem ne primeuju se unutranji signali,
meu kojima su i prvi simptomi pogoranja zdravlja.
Pogledati:
Zdravlje, ta je to?
Praktini rad:
Procesi kako ih doivljavamo?
55
Razmiljam
6. GETALT PSIHOTERAPIJA
Smatraj svaki dan kao jedan ceo, otpoet i zavren ivot. Odivi ga kao celinu, a
ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan ovek s kojim e
eleti da se opet sastane kao s prijateljem i da ga bez stida pokae vasioni.
Vladika Nikolaj Velimirovi
stvara. Podizanje svesnosti je stoga osnovni zadatak koji smo na sebe
ovek svoju prirodu jednim delom otkriva i prihvata, a jednim delom
preuzeli radei sa ljudima u promeni stila ivota u sada i ovde. Podizanjem

svesnosti podie se kapacitet linosti to je direktno povezano sa njenim razvojem, a samim tim i sa sagledavanjem smisla ivota i odnosa prema aktuelnom zdravstvenom stanju.
Pomenuli smo da put do smisla ide u dva koraka: prvi je otkrivanje, unapreenje i upotreba sklonosti koje se razvijaju do sposobnosti, kada odgovaramo na pitanja ko i ta. Drugi korak je primerenost koja se otkriva u korisnosti i adekvatnosti injenja, prilikom kojeg se odgovara na pitanje gde i
kada. Tek tada se moe odgovoriti na pitanje zato i kako, koja su pitanja
smisla. U teoriji Getalt psihoterapije nalazimo metodologiju rada koja se primenjuje u Edukativnom centru.
Kako Jontef navodi, svesnost je oblik doivljavanja. To je proces tokom kojeg se odrava budnim kontakt sa najvanijim dogaajem u polju koje ini individua-sredina sa potpunom senzo-motornom, emocionalnom, kognitivnom i
energetskom podrkom. Stalan i neometan kontinuum svesnosti dovodi do
aha! efekta, odnosno do neposrednog uvida u oiglednoj celini razliitih elemenata u polju. Svesnost uvek prati formiranje getalta (celine). Nove, smislene celine kreiraju novi svestan kontakt pa je svesnost sama po sebi integracija
problema (Yontef, 1991.)
U ovom Jontefovom stavu prepoznaje se holistiki pristup oveku i zdravlju. Razvoj oveka podrazumeva sve etiri celine koje posmatrane odvojeno
imaju drugi smisao i karakter. Zbog toga je lino iskustvo u svakom od pomenutih celina uslov individuacije (jedinstva linosti) koja se manifestuje kroz
svesnost. Na alost, nisu svi sposobni da to shvate.
Kao tradicionalni nain razumevanja toka svesnosti u Getalt psihoterapiji
koristi se model nazvan ciklus kontakta ili ciklus iskustva.
UG Raskre
57
Razmiljam
7. CIKLUS ISKUSTVA
Ono to neko nije iskusio, nee razumeti ako je napisano.
Isidora Dankan
ok svesnosti je put po kojem oseaj, senzacija, ideja ili drugi psihiki sadraji prolaze od nesvesnog do svesnog, a zatim u iskustvo koje, u zavisnosti od intenziteta, biva inkorporirano nazad u nesvesno. Na ovaj nain kvalitativno se menja nagonski odgovor osobe. Tok svesnosti prikazaemo ciklusom
iskustva (ili ciklusom svesnosti, ciklusom kontakta) (Fil Dojs & arlot Sils,
1999.) Ovaj model predstavlja na faze raslanjeni kontakt koji je preduslov iskustva, pri emu pod kontaktom podrazumevamo Ja Ti doivljaj.
Energija koja biva pokrenuta susretom nagona i faktora neravnotee,
prolazi razliite faze i u njima se transformie. Ta transformacija vidi se u karakteru aktivnosti osobe kroz pojedine faze ciklusa. Osim naina nastanka iskustva, Ciklus iskustva vredi proraditi i zbog utvrivanja mesta prekida prilikom kojih se energija vraa unutra bez postizanja nove ravnotee. Zapravo,
Ciklus kontakta nije nita drugo do ciklus transformacije sadraja i energije
od nagonskog (telesnog), preko psihikog i duhovnog, u odreenom socijalnom ambijentu. Neto slino vulkanu iz kojeg se pod odreenim uslovima
oslobaa lava koja se pretvara u stenu da bi se na drugom mestu druga stena
pretvorila u lavu.
Prvi stadijum u kontaktu je senzacija. Senzacija se javlja na nesvesnom nivou
i predstavlja utisak ili potrebu koja se prepoznaje kao elja ili na drugi nain izraena napetost. To je jo uvek neartikulisani podraaj koji, u zavisnosti od snage kojom je osloboen i koju nosi, prodire iz nesvesnog kako bi bio primeen i
zadovoljen. Ukoliko osoba neto osea, a ne moe da imenuje oseaj, postoji dva
dominantna razloga:
- mogunost zatvorenosti u logiko, desenzitizirano razmiljanje koja postaje vrsta barijera racionalnog u odnosu na senzaciju. To su situacije
ne znam ta mi je;
- drugi razlog je nedovoljna snaga senzacije. Snaga senzacije zavisi od nagonske investiranosti: to je vea ekspresija nagonske potrebe (biolokih i soci-
UG Raskre
Razmiljam
58
jalnih nagona) izazvane nekim drugim unutranjim ili spoljanjim faktorom, to je senzacija jaa.
Grafikon 5 - Ciklus iskustva
Kada se nesvesna senzacija osvesti, kada se kognitivno obradi (dodeli joj se

ime, objanjenje, procena, svojstvo ili kvalitet), tada je kontakt preao u sledeu
fazu, fazu prepoznavanja. Prepoznavanje nagonske potrebe (senzacije ili informacije) rezultat je njene snage i ukorenjenosti prethodnog iskustva. Na ovom
mestu poinje nastajanje narednog iskustva koje je, kao i u prethodnoj fazi, u korelaciji sa energijom senzacije.
Da smo nagonska bia ne bi imali odgovornosti zato to bi zadovoljenje nagonske potrebe ilo po utvrenoj matrici. Istinski problem razumnih bia predstavljaju situacije u kojima se ponaamo iskljuivo nagonski, kao bez razuma.
Ovo se posebno odnosi na sluajeve maligne (nekrofilne) agresije o emu smo
govorili u prvoj fazi razvoja linosti.
Ukoliko doe do prekida kontakta na ovom mestu, to ukazuje da je svest iz
nekog razloga odluila da ne podri potrebu izraenu u senzaciji, da ne moe da
je izrazi i na taj nain da joj dopusti rast. Opseg mogueg razloga kree se od:
- nebitnosti senzacije,
- poremeaja volje i voljnih radnji (hipobulija).
59
Razmiljam
Ocenu o (ne)bitnosti senzacije daje razum jer se nagonske potrebe javljaju sa razlogom koje razum ita u zavisnosti od stepena razvoja linosti i znanja. Spoznati razlog pojavljivanja senzacije znai sticanje uvida u dubinsku
motivaciju. Kada osvetlimo jedan dubinski razlog na dobrom putu smo da idemo dalje u otkrivanje mehanizma nastanka senzacija. Ako dno odakle senzacije dolaze postoji, ono je jako duboko u psihi.
Na primer, ako oseam stalnu glad, objanjenje gladan sam, u smislu fizioloke gladi, ne bi bilo adekvatno. Glad, osim ako nije re o patologiji, moe
ukazivati na probleme, na primer brane. To je sledei nivo razumevanja koji
govori o neurozi koja se potiskuje, u ovom primeru, hranjenjem. Ako odem
malo dublje, oseaj gladi moe ukazati na strah od gubitka partnera koju ne
oseam na svesnom nivou, ne prepoznajui je kao strah. Iza toga, moda otkrijem, pod uticajem vitalnog, pa i socijalnog nagona, aktivnost za ouvanje braka. Paralelno sa ovim mogue je da u otkriti davno potisnuto i zaboravljeno
neslaganje roditelja i tada fiksirano oseanje dok sam gledao njihove sukobe i
brak koji je visio o koncu. I tako dalje. Ovo je primer kojim ilustrujem raznovrsnost objanjenja istog stanja hronine gladi.
Nebitnost moe pratiti prekid senzacije ili potiskivanje sve do traume
koja produkuje nedostatak ili blokiranje energetskog toka i, u drastinim sluajevima, govori o poremeaju afekta, odnosno hipotimiji.
Mogue je da pojedine senzacije budu toliko jake da faze prepoznavanja
gotovo nema ili traje jako kratko. Tada je re o slaboj kontroli nagona,ali i vanosti informacije koja se, zahvaljujui velikoj energiji, probila u svest.
Ako doe do podrke i nastavka puta informacije nakon prepoznavanja,
nastupa faza mobilizacije. U njoj se prepoznatoj senzacijii prikljuuje prethodno
iskustvo kako bi prepoznata senzacija nastavila put. Ovo navodi na zakljuak da
je mobilizacija (transferom iskustva postignuto snaenje nove senzacije) mogua samo ukoliko je prethodno iskustvo ili procena (iz neke ranije etape ciklusa
iskustva) potvrdilo unutranju motivisanost. U ovom kontekstu, mobilizacija nije nita drugo do operacionalizacija prethodnog iskustva. O ovome smo kratko
govorili u 4. poglavlju.
Ukoliko doe do prekida kontakta u periodu mobilizacije, to znai da e
izostati planiranje, odluivanje i pripremanje na akciju, to bi moglo da ukazuje
na nepostojanje adekvatnog ranijeg iskustva, delovanje introjekata ili nekog
drugog razloga zbog kojih se osoba ne osea podranom za nastavak prepoznate senzacije. Nepodravanje na kraju uzrokuje izostanak mobiizacije energije. Drugi potencijalni razlozi su postojanje anksioznosti, emocionalne nestabilnosti i drugih psihogenih uzroka.
Na unutranju podrku i nastavak puta informacije u ciklusu iskustva utiu
brojni faktori od kojih su zdravlje, iskustvo i introjekti najdominantniji.
ovek nije zatvoreni sistem u kojem nagoni igraju iskljuivu ulogu bez obzira na njihovu snagu, pa unutranja podrka moe oblikovati (menjti) prvobitnu senzaciju. Ovime hou rei da se rad na sebi do izvesne mere zasniva
UG Raskre
Razmiljam
60
na osvetljavanju nepoznatog, ali na prvom mestu u prihvatanju onoga to jesam u sada i ovde. Potreba permanentnog rada na sebi prihvata da sada i
ovde nije shvaeno kao ivot u zagradi, ve je deo permanentnog procesa
podizanja svesnosti. Ne moemo znati kako e izgledati konana destinacija
napretka kao rezultata stalnog rada na sebi, zato to polje nema svojstvo oblika, iako ima granice, ve je re o dinaminom stanju (procesu). Za ljudski rod
rad na sebi nije staza sa putokazima ka tanom odreditu, zbog ega nije u
naoj moi da pronaemo takvo mesto, ve je to tendencija (ispoljavanje
sklonosti) i otvorenost prema polju bez obzira gde e nas odvesti. Niste vi
mene izabrali nego sam ja izabrao vas, kae Hristos. Polje se pribliava nama
ali, da sve ne bi izgledalo prerelativno i preprocesno orijentisano tako da nikada nita sa sigurnou ne znamo, sve moe, a ne mora uvek imajmo na
pameti da, pored procesa postoji i sadraj, pored promene postoji i struktura,
pored otvorenosti za ono to je novo postoji i teorija i metodologija, kae Lidija Pecoti. (Pecoti, 2013.)
Oekivanje je pratei element mobilizacije. Oekivanje moe biti podsticaj ali i opasnost, pa opreznost nije na odmet. Ako znamo smer kojim se elimo
kretati, jasno je da e se u zavisnosti od prethodnog iskustva stvarati kombinacije o tome kako tamo stii. Ove kombinacije optereuju mobilisanu energiju i
neretko su klju potencijalnog neuspeha i zatvorenosti za nova iskustva. Kulminacija optereenja Ciklusa manifestuje se prekidom kontakta. Jedan od brojnih moguih razloga je sputavanje (neprepoznavanje) onoga to nam sada i
ovde donosi pokuajem oivljavanja nekog ranijeg iskustva. Svako ranije iskustvo drugaije je od onoga u sada i ovde, ma koliko da mu je slino. Napredak nosi otvorenost, dok oekivanja mogu predstavljati zagradu u polju.
U nastavku ciklusa, ukoliko se mobilie dovoljno energije za izvoenje svih
pripremljenih radnji, nastupa faz akcije. Ona podrazumeva angaovanje, eksperimentisanje, izraavanje i druge radnje koje imaju za cilj da dovedu do kontakta, odnosno praktinog izvrenja prepoznate informacije ili potrebe koja se
pokree mobilisanom energijom. Akcija znai preduzimanje konkretnih koraka sa ciljem izvrenja prethodne motivacije.
Razmiljajui o razlozima prekida kontakta u fazi akcije ini se da, osim
patologije, do toga dolazi zbog neusaglaenosti (linih) oekivanja i (objektivnih) mogunosti. Razvoj se sastoji od niza sukoba oekivanja i mogunosti u
kojima se uimo optimalnosti, objektivnosti, adekvatnosti. Kako drugaije napredovati osim ukoliko s vremena na vreme ne uinimo neto to nije u skladu
sa mogunostima nego sa vlastitom impresijom sposobnosti, neto to se ne
slae sa dotadanjom logikom nego je podstaknuto snovima, verom, matom,
kako shvatiti pametno ako nekada ne uradimo neto glupo. Nije mogue sve
isplanirati niti analizirati. Napredak jeste iskorak u nepoznato, tapkanje u mestu i kruenje u poznatom to nije.
Analiza unutranjih kapaciteta onoliko je relevantna koliko i sinteza zakljuaka o mogunostima. Ovde razlikujemo znanje o mogunostima i vero-
61
Razmiljam
vanje u mogunosti. Sve preko onoga to je naueno predstavlja neispitani

prostor vere. Znanje o mogunostima nestabilna je kvalifikacija koja, posmatrano u razvojnom smislu, moe postati izvor problema.
Na primer, osoba koja zna da vredi, da ima obilje mogunosti, moe podstai sopstveni narcizam. Osoba koja zna da ne vredi, da nema mogunosti i
da su putevi zatvoreni, sklona je depresiji. Osoba koja zna da nije omiljena
zato to ima umanjene mogunosti socijalnog snalaenja, sklona je paranoji.
Akcija u Ciklusu iskustva moe biti nastavljena na osnovu nove percepcije ukoliko je senzacija dovoljnog intenziteta i sa adekvatno sprovedenom
mobilizacijom.
U svakom sluaju, iskustvo je vano za sprovoenje faze akcije s obzirom
da je samopodrka zasnovana, izmeu ostalog, na iskustvu. Iskustvo je najdelotvorniji i najjai uslov samopodrke sposoban da se transformie na drugaije okolnosti pa se, na primer, ranije iskustvo dobrog plivaa transformie u samopodrku koja e biti pozvana u razliitim situacijama koje imaju veze sa
izazovima, izdrljivou i slinim karakteristikama. Osoba koja se jednom
snala u nepoznatoj sredini, u tom iskustvu ima podrku za narednu akciju.
ak koji sa lakoom savlada prelazak u peti razred tj. susret sa velikim brojem
nastavnika i predmeta, razvio je bazini kapacitet za reavanje slojevitih problema. Psihika stabilnost potrebna da se poloi teak ispit postaje podrka
studentu u buduim situacijama koje zahtevaju odgovornost, a Avramovo duhovno iskustvo odlaska iz Ura Haldejskog u obeanu zemlju postalo je potpora
poverenja i poslunosti Bogu prilikom prinoenja sina Isaka na rtvu. to vie
razliitih iskustava, to je vea sposobnost prilagoavanja i vei kapacitet za
prevazilaenja krize. Sledea vetina koju je korisno razviti je zadravanje vlastitog iskustva za sebe ili dozirano savetovanje sredine.
Podrka moe biti na svesnom i nesvesnom nivou. Povezanost ranijeg sa
buduim iskustvom kao pokretaem akcije nije automatsko niti je lako izvodljivo. Izbor dominantne linije razvoja odvija se po do sada nedefinisanim zakonima u kojima iskustvo igra presudnu ulogu.
7.1.
Razvojni proces
Sumirajui do sada reeno o Ciklusu iskustva, u prve tri svesne faze kontakta lei glavnina razvojnih potencijala (kriza). Zahvaljujui aktivnosti u sada i ovde ispoljava se tendencija ka ostvarenju ili ispunjavanju prepoznate
senzacije. Ranija iskustva koja su u skladu sa fazom prepoznavanja dovee do
mobilizacije energije. Ukoliko nisu, vode do raskrsnice (krize) nakon ega se
kontakt ili vraa na prethodnu fazu, ili prolazi dalje ka zadovoljenju. Na kraju,
pojam kriza predstavlja ili ili reenje, odnosno, primenjeno u medicini
odakle ovaj pojam dolazi, izleenje ili smrt.
UG Raskre
Razmiljam
62
U relaciji sa novim objektom naruava se prethodna ravnotea da bi se zatim uspostavila nova, uz nastajanje kvalitativno novog sadraja i oslobaanje
energije. Neto slino hemijskoj reakciji u kojoj se dve supstance spajaju u hemijskom procesu uz oslobaanje energije.
Zbog niza razloga moe doi do prekida kontakta to znai vraanje na neku od prethodnih stepenica. Reverzibilnost i adaptabilnost kontakta svojstva
su koja pomau da se ciklus nastavi i da uspeno doe do zadnje faze, plodne
praznine.
ivot je niz kontakata. Vano je zapamtiti da uvek imamo ansu! Klijente
koji su podrku potraili u Edukativnom centru za prevenciju negativnih posledica krize ovo moraju da osveste. ansa uvek postoji. Do prekida kontakta
dolazi samo ako smo tako odluili! U svakoj drugoj situaciji kontakt moe biti
adaptiran, obnovljen, prilagoen. U reverzibilnosti kontakta, osim njegove prilagodljivosti, primetiemo put jaanja linosti koja pokazuje zrelost na taj nain to e nastaviti kontakt do njegovog prirodnog zavretka. Ne prekidajmo
kontakt sa sobom, ne diimo ruke od sebe.
Kao sve druge faze, i aktivnost je uslov kontakta.
7.1.1. Aktivnost
Razvoj linosti odvija se kroz etiri faze na ijem poetku je narcisoidnost.

Svaka od njih ima svoju dinamiku kao pokazatelj razlike. Jedan te isti dogaaj
razliito e biti tretiran to je posledica kvalitativne razlike faza. Smisao aktivnosti samo je logina posledica razlike.
Kombinatorika aktivnosti razliitih tipova linosti je velika i zavisi od niza
svojstava kako linosti, tako i sredinskih faktora. Na primer, ukoliko narcisoidna osoba, koja je aktivni pua, sazna da boluje od karcinoma, male su anse
da ostavi duvan u fazi leenja na preporuku sredine. Aktivnost koja vodi ove
osobe usmerena je iz sebe ka sebi, otuena je od polja, njena objektivnost je
samo njena pa ovako drastine situacije u nekim sluajevima dodatno podstiu aktivnost iz sebe.
Aktivnost na sprovoenju liste prioriteta (Bios strukture) u sada i ovde
odreena je stepenom razvoja. Prekidanjem aktivnosti, prekidam razvoj.
Sa druge strane, pitanje je ta je to neaktivnost? Da li je to pogrena aktivnost i zbog ega do nje dolazi? Da li uopte postoji pogrena ili je re o
neadekvatnoj, moda neshvaenoj aktivnosti?
Klasina neaktivnost javlja se retko. Drveni sto, iako je tvrd i nepokretan,
sastoji se od atoma koji se kreu. Prema tome, i neaktivna osoba se kree ali je
njeno kretanje drugaije. Razliita kretanja imaju razliita svojstva. Rad na
oslobaanju kretanja (kontakta) jedna je od pretpostavki uspene podrke klijentima Edukativnog centra.
63
Razmiljam
Pasivnost je odraz patologije (svojstvena klinikoj depresiji) iako i tada postoji odreena aktivnost. Zato ne koristimo termin pasivnost nego neaktivnost pod kojom podrazumevamo kvalitativno drugaiju aktivnost. Ona se
uglavnom odvija u nama, troi drugaiju energiju, drugaiji su joj zakljuci i
delovanje. Neaktivnost ili provocira nastajanje aktivnosti, ili skuplja i taloi iskustvo na mesta odakle e biti ponovo upotrebljena u nekom narednom kontaktu.
Ako bi ovom radu trebalo dati podnaslov, onda bi to bila aktivnost, zbog
isticanja njenog znaaja u razvojnom procesu. Zato je na grafikonu 6 prikazana
na prvom mestu, kao poetni faktor.
7.1.2. BIOS struktura
Grafikon 6 - Razvojni proces
BIOS struktura predstavlja prioritete ije ostvarenje biva pokrenuto energijom koju proizvode bioloki i socijalni nagoni. Ovo je promenljiva, lina, obavezna lista koja se diferencira razvojem od bazine telesne liste (pokrenute biolokim motivima), do duhovne. U ivot ulazimo sa predominantnom telesnom listom prioriteta koja trenutno utie na oblikovanje psihikog zadovoljstva. Na
ovim listama gradi se socijalna. U uslovima debalansa, koji moe imati pozitivan
ili negativan predznak, socijalna i psihika lista mogu nadjaati telesnu.
Na primer, kada osoba svesno eli na sudu da ubrza okonanje postupka
koji se protiv njega vodi priznajui delo, ona zapravo eli rei da su, osim moralnih, psiholoki prioriteti vaniji od telesnih da je duevni mir vaniji od
novca koji e biti potroen po osnovu plaanja kazne.
Vano je rei da adekvatnost liste prioriteta moe biti razmatrana i ocenjivana samo iz perspektive osobe ija je, ne i iz bilo ije druge. Ovo pre svega za-
UG Raskre
Razmiljam
64
to to druge osobe nee biti u istoj razvojnoj fazi niti e investirati istu koliinu
energije. Zdravom mnogo toga nedostaje, bolesnome samo zdravlje, kae izreka. Pod investiranou podrazumevam i emocije koje, istini za volju, mogu
iskriviti ugao gledanja, pa samim tim i falsifikovati objektivnu potrebu za svakom od stavki na toj listi, ali to je i dalje stvar same osobe. to je babi milo, to
joj se i snilo, izreka je naeg naroda. Ovime hou rei da svako treba podrku,
s vremena na vreme treba nam koristan savet (na nain na koji to moemo da
razumemo) i da budemo shvaeni i podrani. U protivnom, ostaje da razmislimo o Hristovim reima:
Zato vidi trun u oku brata svog a ne primeuje balvan u svom oku? Kako moe rei svom bratu: Brate, daj da ti izvadim trun koji ti je u oku a sam
ne vidi balvan u svom oku? Licemeru! Izvadi prvo gredu iz svog oka pa e
onda jasno videti kako da izvadi trun koji je u oku tvog brata.
Oni koji su ovu priu sluali ili itali verovatno su primetili osobu sa balvanom kojem je Hrist priao ali, primetite drugi lik, onaj sa trunom! Pria je
takva da, ukoliko ivimo eksternalizovano, ne moemo videti svoje probleme i
mane. Tada je lista prioriteta pomerena od onih potreba koje nam zaista trebaju. Nae autentino bie zna koje su mu potrebe. Tek kada se vratimo u sebe i kada iz sebe, iz svog autentinog bia pogledamo sebe pa tek onda svet,
postoji ansa da vidimo ono to e nas zaokupiti. Tada emo ukloniti balvan.
Tada neemo imati elju, a ni vreme, za tue trunje i balvane jer, ono to je za
drugoga trun u mom oku, za mene je balvan. Svako moe razmotriti, a da od
toga ima koristi, samo sopstvene balvane. Zato je i lista prioriteta razumljiva
samo onome ko je pravi pod uslovom da je aktivan u razmatranju sopstvene liste. Na alost, previe esto sreu se osobe koje su preuzele tue prioritete ne
prilagoavajui ih sebi.
Za razliku od prethodnog dela teksta (Aktivnost) u ovom nisam imao potrebu da podseam na faze razvoja linosti (od narcisoidne do teocentrine)
iako e svaka imati svoju listu prioriteta. Razlog je u injenici da je ivot prioritet svakoj fazi a ne samo preduslov. Zato sve individualno okarakterisane aktivnosti imaju isto usmerenje koje ne zavisi od linosti. Razliita artikulacija
ovog pojma nije od bitne razlike za ovaj rad. Ako ivot kao prioritet nije na listi
prioriteta, rad u Edukativnom centru takvoj osobi ne moe biti podrka.
7.1.3. Razvojna zavojnica
Kruno postavljenu uzrono-posledinu vezu deavanja u shemi razvoja

nazivamo razvojna zavojnica. U malopreanjem opisu faze mobilizacije i akcije pomenuli smo sukob (linih) oekivanja i (objektivnih) mogunosti kao
jednog od preduslova nastanka krize. Iako u sukobu oekivanja i mogunosti
nisu opisani svi uzroci nastanka krize, veina onih sa kojima se sreemo jesu.
Jedna od karakteristika ivotne epizode je njena objektivna kvalitativna vred-
65
Razmiljam
nost, predstavljena pojmom mogunost, i subjektivno vrednosno vienje,

predstavljeno pojmom oekivanje. Razlika u percepciji dolazi usled razliitih
pozicija gledanja: nekritiko gledanje iz sebe, kao posledica nestrurisanog selfa, emu su sklone narcisoidne i nefunkcionalno egocentrine osobe, otvara
prostor za krize razliitih intenziteta i trajanja zbog ega se neretko, umesto
uvida i reenja, stvara imitacija autonomnog sveta iluzija samostalnosti, dovoljnosti, bitnosti, potvrivanja, i tako dalje. Tada se, radi dodatne zatite i
smanjenja napetosti nastale krizom, linost okruuje slinim ljudima to je,
pored gregarnog i afilijativnog motiva, osnova nastanka socijalnih grupa. (Rot,
2010.) Smatram da je zatvorenost u socijalne grupe, to se opravdava zatitom, faktor inhibicije individualnog razvoja. Ne postoji savrena grupa niti je
mogue stii do take konanog razvoja. U jednom periodu grupa ima svoj nesumnjivi znaaj za razvoj individue, ali u nekom trenutku nastavak razvoja
zahteva prevashodni individualni rad koji nazivamo rad na sebi. Zbog toga u
Edukativnom centru ne preferiramo permanentni rad u grupi, ve nastavak
podrke u individualnim susretima.
Gledanje na granici sebe karakteristika je funkcionalno egocentrine
osobe. Krize nastaju na prelazu uticaja biolokih i socijalnih nagona. Gledanje
iz pozicije van sebe, koje se razvija nakon prolaska prethodnih faza, svojstvo
je teocentrine osobe.
U nekom trenutku javie se fizioloki odgovor organizma koji izaziva napetost (stres), opisanom u Iskustvenom modelu stresa. (Jekni, 2012.) Stres
nije nita drugo do napetost koja nastaje kao reakcija nagona na ugroavajuu
aktivnost stresora, i to kroz angaovanje nervnog sistema i lezda sa unutranjim luenjem. Postojanje stresa dokaz je sloene strukture ivih bia zato to
obuhvata sve aspekte: telesne, psihike, socijalne i duhovne. Zbog znaaja koji
ima opisan je u podnaslovu 7.2.
Iskustvo steeno u periodu napetosti zahteva analizu prethodnog procesa
koji je povratio homeostazu. Dolaskom ravnotee nije zavren proces, nedostaje mu sinteza zakljuaka to se dogaa u Iskustvenoj fazi. Meutim, jednom
formirani zakljuci ne znae njihovu automatsku primenu u nekoj od narednih
kriznih situacija ili u uslovima napetosti. To se deava viestrukim ponavljanjem (uenjem). Kada se jednom pounutre i kada postanu redovno oruje u
arsenalu odgovora, postaju dokaz sazrevanja.
Iskustvo je rezultat (rod) stresa akoje osoba sposobna da radi na sebi pa
je, kada dovede do stvaranja odreenih zakljuaka, vien kao znak, uslov ili
dokaz sazrevanja.
Rekurentni (ponavljajui) stres znak je nepostojanja adekvatne analize ili
sinteze, signal na putu sazrevanja i prelaska iz faze u fazu razvoja linosti. Da
bi do toga dolo, pounutreni (interiorizirani) zakljuci bie dosledno primenjivani i to predstavlja zadnji element sheme razvojnog procesa, ujedno i dokaz
razvoja linosti od egocnetrine (bilo da je nefunkcionalno ili funkcionalnoegocentrina) ka teocentrinoj.
UG Raskre
Razmiljam
66
Perzistentni rekurentni (hronini) stres ukazuje na mesto u naoj linosti na

kojem emo raditi kako bi ga prevazili. Ukoliko to ne uinimo, opstajui ponavljajui stres moe dovesti do obaranja imunog sistema a zatim do bolesti.
7.2.
Iskustveni model stresa (IM) 21
Jedini izvor znanja je nae iskustvo.
Oskar Vajld
Svako prekidanje kontakta uzrokovano je nekim razlogom ili razlozima

koji prevazilaze unutranje kapacitete linosti za njihovo nadrastanje. Kada bi
prevazilaenje tih razloga bilo mogue, to bi dovelo do zavretka Ciklusa iskustva. Iskustveni model stresa (IM), kao generalni psiho-fizioloki koncept, u
svom sreditu otvara prostor za definisanje situacija u kojima dolazi do prekida, kao i posledica koje tom prilikom mogu nastati. Meutim, svako prekidanje
kontakta, koje moemo nazvati konfliktom, daje razloga za verovanje da e naredno suoavanje, ukoliko se mobilie dovoljno energije u novom ciklusu, biti
uspeno, i da e kontakt biti ostvaren. Tako posmatran, nastavak kontakta nema samo lokalni znaaj (da se sa kontaktom nastavi), nego i razvojni, to se
slae sa Eriksonovim vienjem uloge konflikta. Na taj nain operacionalno
smo definisali poslovicu to me ne ubije, to me ojaa, pri emu je svako ubistvo prekid kontakta.
Veoma je znaajno primetiti da prilikom smena faza Ciklusa lei prostor za
sticanje iskustva, bez obzira da li je kontakt do kraja ostvaren ili ne. Getalt
psihologija ukazuje na neophodnost celokupnog posmatranje ivota, bez zakljuivanja o celini po izgledu jednog njenog dela. Upravo to se moe primeniti
u praksi u sluaju rekurentnog zaustavljanja kontakta klijenta u svakoj od prelazaka sa faze na fazu ciklusa iskustva.
Na primer, svako zaustavljanje kontakta ima razlog i svrhu. Ako sam u svai s osobom sa kojom radim (prekinut kontakt), zbog ega mi je svakoga dana
teko da idem na posao, umorniji sam nego inae, boli me glava, bezvoljan sam
(hronini stres), razmisliu da li me manje kota da pozovem tu osobu na
razgovor radi otklanjanja uzroka svae (nastavak kontakta), ili da podnosim
samog sebe (pokuaj potiskivanja) i stanje u kojem se nalazim tokom boravka
na poslu (hronini stres). Ukoliko izaberem razgovor (prevazilaenje sopstvene nesigurnosti), stei u iskustvo koje e mi nadalje govoriti da sam sposoban
da se suoim sa problemom (samopodrka) radi njegovog reavanja (zavretka kontakta). Ukoliko odluim da ostanem sa sobom, imau priliku da upoznam svoju narcisoidnost ili nefunkcionalnu egocentrinost. Drugi in ove dra21
Detaljno opisan u mojoj knizi Stres na nasuni, 2012.
67
Razmiljam
me tie se rezultata razgovora: ako zaista ukloni razlog svae, utoliko lake.
Ali, ako do toga ne doe, imamo sasvim dobar razlog da se pred sobom oseamo dobro zato to smo pokuali da uspostavimo kontakt.
Iskustveni model stresa govori o tome da se psihofizioloka reakcija na aktivnost stresora odvija po odreenom redu i dinamici, da svi prolazimo kroz
odreene faze i da postoji samo etiri iskustva po karakteru koja imamo priliku da interiorizujemo (pounutrimo). Iskustveni model se ne bavi razlozima
zbog kojeg nekada doe do povlaenja u odnosu prema stresoru, ve o posledicama tog odnosa.
Grafikon 7 - Iskustveni model stresa (IM)
Prva faza nazvana je psihofiziolokom. Zbog reakcije podraavajueg faktora,

nazvanog stresor, dolazi do povlaenja svesti i nastupaju nesvesne, instinktivne
reakcije. Fizioloki, organizam je pod kontrolom dve osovine, i to kortikotropne i
osovine simpatikus sr nadbubrene lezde.
Grafikon 8 - Kortikotropna osovina
UG Raskre
Razmiljam
Grafikon 9 - Osovina simpatikus - medula nadbubrega
68
Spremnost organizma za prelazak u narednu fazu odnosa prema stresoru

posledica je delovanja ove dve osovine. U organizmu ima sasvim dovoljno
energije ali je i dalje, u zavisnosti od intenziteta, neizvesno na koji nain e uticaj destabilizujuih faktora biti procesuiran i prevazien. Prethodno iskustvo
je i ovde od presudnog znaaja i njegovo pojavljivanje ukazuje na poetak druge faze IM stresa faze otpora. Transferom prethodnog iskustva zapravo zapoinje ova faza. Njena karakteristika je u psiho-fiziolokoj odluci o nainu odbrane. Ukoliko se oseamo podranim za direktno suoavanja nastaje borba.
Ovu fazu opisao je rodonaelnik pojma stres, Hans Seli, kao i drugu vrstu odgovora, zasnovanu na nesposobnosti da se suoimo sa stresorom beg. Meutim, postoje jo dve u praksi primeene mogunosti. One predstavljaju krajnosti izmeu kognitivnog i fiziolokog odgovora. Jedan je prelazak na stranu
stresora, dok je drugi paraliza. Bilo kako bilo, i jedan i drugi imaju zadatak
da pomognu organizmu da se izbori, preivi i stekne iskustvo. (Jekni, 2009.)
Trea faza nastupa kada je uticaj stresora prevazien zbog ega su se nagonske sile smirile. Drugim reima, uticaj ometajueg faktora, ili stresora, moe dovesti do trajnog ili privremenog prekida, modifikacije ili nastavka kontakta. Upravo u ove etiri karakteristike odgovora nalazimo sutinu tree faze
IM po kojoj je itav model dobio ime iskustvenoj fazi (Jekni, 2012.)
.
Grafikon 10 - Iskustvena faza
69
Razmiljam
U Grafikonu 10 prikazana Gornja granica stresa predstavlja situaciju u

kojoj e kontakt biti nastavljen. Predstavljen je pravom linijom na najvioj taki zbog toga to se u toj situaciji nadrasta uticaj stresora. To za posledicu ima
nastavak funkcionisanja na viem iskustvenom i saznajnom nivou. Sposobnost
da se nadraste prethodni uzrok prekida kontakta e, nakon narednih faza Ciklusa iskustva, biti manje ili vie pounutren i posluie kao element samopodrke u nekoj narednoj neravnotei i napetosti. Ovo je pozicija preumljenja
ili metanoje. 22
Ukoliko doe do nastavka kontakta nakon njegovog modifikovanja, moemo rei da je re o drugoj opciji, u kojoj je steeno iskustvo doprinelo nastavku
relacije. Pozicija pod rednim brojem 2 na grafikonu 10 oznaava poziciju sticanja iskustva.
Ako je izostalo sticanje novog iskustva nego je ono potvreno u odnosu na
sline ranije prekide, govorimo o potvrivanju prethodnog iskustva ili opciji
1. Ona ukazuje na privremeni prekid kontakta.
Do prekida kontakta dolazi ukoliko je uticaj stresora jai od unutranje podrke. Ovaj prekid moe biti dugotrajan ili stalan, a obeleavamo ga pozicijom
0 na grafikonu.
7.3.
Nastavak Ciklusa iskustva
Ukoliko smo uspeli da prevaziemo ometajue faktore, ili stresore, nastavak

kontakta podrazumeva zadovoljenje. U ovoj fazi osea se zadovoljstvo, linost je
osnaena i ojaana, ali ukoliko do ovog oseaja ne doe zbog prekida kontakta,
nastupa ponovno procenjivanje. Ponovo je potencijalno re o sukobu oekivanja
i mogunosti, zbog ega e kontakt ili biti modfikovan ili e problemu biti pristupljeno na drugaiji nain. Ukoliko osobe koje prekidaju kontakt ne doivljavaju
zadovoljstvo postoji opasnost da svoj ivot, kada se jednog dana budu osvrnuli
za sobom, ocene praznim, bledim, siromanim. Osobe koje nakon ostvarenog kontakta tragaju za novom senzacijom, kada je to primenjivo na posao, zovemo radoholiarima.
Nakon zadovoljstva nastupa povlaenje. Karakteristika povlaenja je gubitak interesa za prethodni kontakt, putanje subjekta kontakta, zadravanje
energije. Pokuaj da se ostane u zadovoljstvu, ili da se ostane u kontaktu, govori o intenzitetu kontakta i trenutnoj nesposobnosti da se doe do kvalitetne
sinteze zakljuaka. Ova sinteza preduslov je naredne faze nazvane plodna praznina. Tada se postie ravnotea i podrani smo u mirovanju. Tada dolazi do
sleganja iskustava i tek u toj fazi kontakt zaista moe biti plodonosno zavren.
Bez ove faze sve prethodno je samo jo jedna bitka, samo jo jedna rana, samo
Starogrka re znai promeniti um, promeniti se. U teologiji se koristi u znaenju pokajanja.
22
UG Raskre
Razmiljam
70
jo jedan dogaaj... koji sutinski ne bogati osobu iskustvom. To su, na alost,

sve one osobe koje su ivot napunile godinama, a ne iskustvom.
Iskustvo se polako taloi. U tom procesu potrebno je vreme. Ne postoji mogunost da se sleganje iskustva ubrza, a prelazak na naredno artikulisanje senzacije ometa plodnu prazninu u kojoj se ovaj proces dogaa. Plodna praznina
nije sinonim za pasivnost. Takoe, drugi pol aktivnosti nije pasivnost ve
je to neaktivnost. Pasivan je onaj koji trpi, koji prima utisak a ne odgovara
na njih (Vujaklija, 2011.), mada je karakter plodne praznine u aktivnom primeivanju utisaka u uslovima introspekcije.
Grafikon 11 - Ciklus iskustva
Razumevanje ciklusa kontakta od velike je vanosti za samoispitivanje iz

kojeg sledi valorizacija zadovoljstva doivljajem u sada i ovde. Introspekcija
se zasniva na:
- psiholokoj stabilnosti,
- telesnom zdravlju i
- duhovnom spokoju.
Jedinica mere zadovoljstva je mir. Naime, najee oseaj zadovoljstva, koji

je psiholoka kategorija, prati duhovni mir i punina, a telesna reakcija je izbalansirana pa oseamo prijatnost. Slino tome, u sluaju nezadovoljstva i napetosti
prepoznajemo reakcije sve tri komponente bia, duhovni nemir ili prazninu, telesnu napetost i (psiholoku) anksioznost ili depresivnost. Kao to se pojedini
oseaji, u ovom sluaju zadovoljstvo, mogu prepoznati kod poznatih uzroka, tako je mogue napetost u pojedinim, ili u sva tri dela bia, povezati sa neprepoznatim izazivaima. Dobro snalaenje u itanju simptoma preduslov je uspe-
71
Razmiljam
nom radu na sebi. Pri tome, shodno ranije reenom, iako je re o pitanjima smisla, vanije je znati kako nastaje odgovor nego zato se neto deava.
Na primer, saznanje zbog ega burno reagujem na gluposti moe se uiniti bitnim, ali imau mnogo vie koristi ukoliko odgonetnem kako u meni nastaje burna reakcija kada ujem glupost, koji je mehanizam okidanja burne reakcije.
itanje simptoma moe biti mogue, ali nikada nije jednostavno, posebno
ne u uslovima posveenosti problemu, odnosno kada dopustimo transfer znanja i iskustva i asocijativnost. Analogije ne daju odgovor a priori ali podstiu
asocijativnost.
Simptom ukazuje na uzrok, on je njegova posledica. Dobro pitanje je, da li
postoji samo jedan uzrok jedne posledice? Iz perspektive psihoanalize, simptom nastaje u relaciji nagonskih sila i mehanizama odbrane. Rekurentnost
simptoma traje do modifikacije uzroka ili odgovora na njegovu ativnost.
Na primer, ukoliko sam svakoga jutra napet zato to kasnim na posao iako
ustajem dovoljno rano, mogue reenje je ili u prihvatanju injenice da ne raspolaem vremenom na adekvatan nain, emu e posledica biti drugaije organizovanje ili saivljavanje sa injenicom da stalno kasnim, ili u odbijanju odgovornosti kako bih eliminisao uzrok napetosti. Tada e nekome ili neemu drugom biti pripisivana odgovornost, pri emu je svaki razvoj onemoguen. Uvek
je uzrok po svom poreklu dubinski i tie se individue koja doivljava simptom.
Spoljanji faktori su samo okidai. Tako je prethodni primer mogue posmatrati na jednostavnoj uzrono-posledinoj liniji: kasnim zato to sam neorganizovan, ili kasnim zato to ne ustajem dovoljno rano, ali je injenica da postoji dublji uzrok do kojeg se ne dolazi ni lako ni brzo.
Sa druge strane, ispravno itanje simptoma ukazuje na mogunost razumevanja simbola. Zapravo, to je simptom za uzrok, to je simbol za dogaaj.
Svuda oko nas su simboli, da li ih prepoznajemo? Koje simbole prepoznajemo?
Od kakvog su znaaja za nas?
7.3.1. Biblijska verzija Ciklusa kontakta
Ciklus kontakta, u kojem nalazim bitno uporite za potvrdu Iskustvenog

modela stresa, prepoznajem i u Hristovoj prii o sejau:
Gle, izie seja da seje. I kada je sejao, jedna zrna padoe kraj puta, i ptice
dooe i pozobae ih. Druga padoe na kamenito tle, gde nemahu mnogo zemlje,
i odmah iznikoe, jer nemahu dubinu zemlje. A kada sinu sunce, sagore ih, i kako
nemahu korena, osuie se. Trea padoe u trnje, i naraste trnje i ugui ih. etvrta pak padoe na dobru zemlju i donoahu plod, jedno po stotinu, drugo po ezdeset, a tree po trideset. Ko ima ui neka slua. (Matej, 13,4-9.)
UG Raskre
Razmiljam
72
Ova pria govori o Ciklusu kontakta i simptomima, ali i o etapama potencijalnog razvoja od semena na putu do semena koje daje rod. Dinamika razvoja stvar je kombinacije izbora i objektivnih okolnosti.
Tumaenje znaenja psiholokog, duhovnog i telesnog reagovanja na stimulus skriveno je osobama koje od uzroka do posledice prolaze iskljuivo
kroz jednu, najee materijalistiku sferu. To je situacija u kojoj mlada majka
igru svog deteta u pesku vidi iskljuivo kao prljanje iako je realnost mnogo dublja. Dete tada ui mnogo vredniju lekciju nego to kota praak za ve i struja
potrebni da se odea opere. Kako razumeti duh telom, i obrnuto? Kako razumeti da smisao nije isto to i emocija, mada su emocije neretko odgovor na
smislenost? ak koji se boji da dobije jedinicu zato to e biti kanjen, u stvari
eksternalizuje problem, premeta ga na polje bezbednosti, drastino shvaen u
kontekstu opstanka. U drugom sluaju, loa ocena moe biti shvaena kroz odgovornost prema poverenom poslu, kao to su uenje i kolovanje. Takva osoba ima izgraeni odnos koji je zasnovan na podrci i razumevanju. Nismo svi
podjednako odgovorni, ali smo svi u prilici da to postanemo.
Ovo je u potpunosti u skladu sa isprianom parabolom, kao i sa Ciklusom
kontakta, jer uenik koji se boji posledice zapravo prekida kontakt u periodima pre nego to je u stanju da sagleda celoviti proces. Kada bi doao do perioda zadovoljstva i plodne praznine, u kojoj nastaje iskustvo, postojala bi prilika
da se redifinie motivacija, pa samim tim da se d ansa odgovornosti. Tada se
napetost ne postie zbog straha od kazne, nego zbog nezadovoljstva vlastitim
neuspehom. Bilo bi rizino ako bih ovde stavio taku propustivi priliku da kaem kako doivljavanje vlastitog neuspeha nema za cilj da podstakne samooptuivanje i potonue u neadekvatnost, ve ispravljanje uslova koji su doveli
do nezadovoljstva.
Sledi tumaenje parabole o sejau sledee:
Svakome koji slua re o carstvu - a ne razume - dolazi zli i otima to je

posejano u njegovom srcu; to je kraj puta posejani. A posejani na kamenito tle,
to je koji re slua i odmah je s radou prima; ali nema korena u sebi, nego je
nestalan, pa kada nastane nevolja ili gonjenje zbog rei, odmah se sablanjava. A posejani u trnje, to je koji re slua, no briga za ovaj svet i prevara bogatstva gui re, te neplodan biva. A posejani na dobru zemlju, to je koji slua re i
razume, koji i rod raa i donosi, jedan po stotinu, drugi po ezdeset, a trei po
trideset. (Matej, 13,19-23.)
Seme baeno na put
Seme baeno na put predstavlja prekid izmeu faze senzacije i prepoznavanja. Tu postoji nesvesna reakcija, koja je blizu prepoznate potrebe, ali ne postoji nastavak ili napor koji e da dovede do zadovoljstva, smisla, ploda. Sigurno smo doiveli da nam se neto hoe ali ne moemo precizno odrediti ta.
73
Razmiljam
Nagonsko prepoznavanje postoji, ali ono ne moe biti osveeno i verbalizovano. U ovom prekidu kontakta lei odgovor na pitanje nastanka osveenja
(uvida) koje u sluajevima nastavka kontakta dolazi kao posledica definisanja,
imenovanja, verbalnog odreenja.
U vezi sa fazama razvoja linosti Psiho-socijalne teorije, onaj koji slua re
a ne razume odgovara narcisoidnoj osobi.
Posejani na kamenito tle
Posejani na kamenito tle su oni koji nemaju dubine u sebi. Nagonska

potreba postoji, ona biva prepoznata i imenovana, postoji mobilizacija energije u vidu transfera ranijeg iskustva, planiranje i sve drugo to bi ukazivalo na
usmerenost ka postizanju cilja. Ipak, do akcije ne dolazi zbog toga to je seme
palo na podlogu koja nije plodna. Koliko sam iskusan, kakvo je moje zemljite? Istina, ono nije iste plodnosti za sva semena koja padaju, ali generalno, kakvo je moje zemljite? Da li sam sklon plodonoenju i kakav je plod da li je na
ponos ili sramotu? ak i plod na sramotu moe posluiti kao osnova za budui plod na ponos, kao to se, na primer, divlji sejanci voa kaleme pa rod bude veoma lep i bogat. Slino tome, do pratanja ne dolazi pre nego to se upozna kazna, inae se oproteno ne zna ceniti. Zato kaem da se do pratanja, kao
tekovine temeljno opisane u Novom zavetu, ne moe doi bez uvida u kaznu,
koja dominira u Starom zavetu (oko za oko, zub za zub). Nikako ne bih eleo
da ulazim u teoloku raspravu prvo, zbog toga to se i u Starom zavetu sree
pratanje, a drugo, zato to verujem da e ak i zadrti filosofi religije razumeti
ta sam hteo da kaem. Ukratko, dete ne moe nauiti ta znai oprosti drugima ako ne naui ta znai ako te neko udari, vrati. Bez toga, dete nee imati
dubine da razume.
Kada se kontakt prekida u ovoj fazi, kada je seme palo na kamen, tada ne
dolazi do aktivnosti, nema eksperimentisanja, izraavanja i drugih naina ispoljavanja mobilisane energije. Umesto da se ispolji, ona se vraa ka unutra
gde nas moe opteretiti, ali gde moe posluiti za artikulisanje neke naredne,
modifikovane mobilizacije. Bez akcije nema ni izvrenja konkretnih koraka.
Hristos za ovo seme kae: ali nema korena u sebi, pa kada nastane nevolja
i muka, Sotona mu iz srca sve izbrie. Slabi ljudi su takvi postali, postoji razlog
njihove plitkoe i slabosti, oni nisu odluili da budu takvi. Uvid u vlastito
stanje preduslov je promene. Lina odgovornost nastaje nakon odbijanja da se
iz takvog stanja izae nakon uvida!
Zanimljivo je da se ovde kvalitet zemljita odreuje nevoljom! Jedan je lotosov cvet prelepi cvet koji raste u muljevitoj vodi! injenica je da se u ratu
ili u drugoj katastrofi za kratko vreme moe upoznati tue i svoje zemljite. U
to vreme sklanja se periferna vegetacija uspeha i psiholokih maski, pa se
pokazujemo onakvim kakvi smo.
UG Raskre
Razmiljam
74
U vezi sa fazama razvoja linosti psiho-socijalne teorije: Nema korena u

sebi, pa kada nastane nevolja i muka, Sotona mu iz srca sve izbrie, odgovara
nefunkcionalno egocentrinoj osobi.
Trea padoe u trnje
U nastavku Hristove parabole, tree seme palo je u bunje i nije stiglo da rodi. U objanjenju to je koji re slua, no briga za ovaj svet i prevara bogatstva
gui re, te neplodan biva. U drugom prevodu stoji: to je onaj koji re uje, ali
su mu draa bogatstva Sotone, koja mu re Boju brie iz srca te neplodan biva.
Uporeujui sa Ciklusom kontakta, ovde dolazi do prekida izmeu faza akcije i
kontakta. Posledica nepostojanja kontakta je vraanje investirane energije na
ranije faze radi prilagoavanja, preformulisanja ili zamene. Neusaglaenost mogunosti i oekivanja est je uzrok prekida kontakta u ovim fazama.
U tumaenju prie o sejau nedvosmisleno je navedeno da je eljeni rod u
nematerijalnoj sferi, a da su brige i prevara bogatstva faktori koji ne dovode
do roda. Drugim reima, ako je rod kua koju smo izgradili, na nju moemo
gledati kao na materijalno bogatstvo sa eljom da takvo bogatstvo umnoimo,
dok je sasvim drugi smisao kada se tako vredan rezultat, kao to je kua, posmatra kao preduslov kvalitetnom ivotu i drugim rodovima (kao to je npr.
bolji uspeh u koli dece koja e imati sobu za uenje, vei konfor i druge bolje
uslove). Prvo gledite vidi kuu kao rezultat, a u drugom rezultat je podzanje
kvaliteta ivota. Ovo odgovara razlici rodova ostvarenih u treoj fazi razvoja
linosti (funkcionalno egocentrine linosti) koji se kree u rasponu od materijalnog do nematerijalnog dela. Dominantni karakter utie na preovladavajui
stav: prva osoba je graditelj, a druga brini otac. Prva osoba zadrava razvoj na
ovom stepenu, druga u razvoju ide dalje, ka teocentrinoj linosti.
Neadekvatna percepcija garantuje lo rezultat, ako do njega uopte doe,
mada je loginije oekivati da u sukobu neadekvatne percepcije i eljenog cilja
doe do regrediranja na nie faze organizacije kontakta. Ohrabruje to to je
put do dobrog rezultata usmeren preko loeg, ako se na putu istraje.
etvrta pak padoe na dobru zemlju
I na kraju, ukoliko osoba u sebi ima zemljite koje obrauje i neguje, tj. ako
na procese sazrevanja zemljita gleda kao na poeljne izdiui se iznad ocena
o bolovima ili tekoama u njegovom negovanju, tada e baeno seme dati rod,
a kontakt e biti nastavljen do faze zadovoljstva, povlaenja i plodne praznine.
Ne postoji osoba koja nema mogunost da postigne neki rezulta, ostvari cilj ili
da neki rod. Neko e dati manji, neko vei, ali svako moe pronai smisao postojanja u rodu koji e dati.
75
7.4.
Razmiljam
Razvoj proirivanje polja
Kako Gari Jontef kae, u teoriji polja sve se smatra energijom i kretanjem polja. Sve je akcija i sve je proces postojanja u procesu menjanja i razvijanja. (Yontef, 1991.) Upravo u tom kontekstu posmatran razvojni proces donee novo svetlo na staru priu. Na neprijatelj nije smrt, mada bi se to dalo zakljuiti, ve
umiranje. Smrt je zavretak jednog oblika ivota, njegova transformacija, ili bilo
ta drugo to ne moemo razumeti do kraja. Dakle, smrt nije u naoj vlasti, mada
se trudimo da je izbegnemo mislei kako emo u tome uspeti ako, na primer, sauvamo telomere od raspadanja. A onda nam se ivot nasmeje otkrivajui da elije raka imaju dovoljno fermenta telomeraze koja pomae da se telomere sauvaju od raspadanja i da se hromozomi uvek dre zapakovani, tako da bi elije
raka, kada ne bi unitavale drugo tkivo, mogle iveti veno.
Kada kaem da je na problem umiranje, pre svega mislim na proces koji
zbog nedostatka kvaliteta esto ne moe da se nazove ivljenjem. Bez obzira
na zdravstveno stanje, intelekt, materijalnu situaciju, brano ili kakvo drugo
stanje, svako ljudsko bie zasluuje kvalitetan ivot unutar pomenutih ili nekih
drugih granica. Osoba vezana za invalidska kolica zasluuje panju blinjih, izvoenje na sve vazduh, pomo u svakodnevnim poslovima i podrku, pre nego saaljenje. Saaljenjem nije mogue vratiti sposobnost hodanja, ali je mogue dalje uruavanje samopouzdanja. Primeujem da je potrebno isto toliko raditi sa lanovima porodice osobe obolele od raka kao i sa samim bolesnikom!
Bez podrke i samopouzdanja nema konsolidacije stanja ni mira, bez obzira na
duinu ivota. Mir je stanje koje ne prija svima. Osobama koje su pod kvalitetnim ivotom videle anarhiju: zavisnost od raznih supstanci, ili zatupljivanje u
neradu i neaktivnosti, ili u povlaivanju ukusima, mirisima i bojama hrane, pia, odee i obue, ili u potrebi nametanja svoje volje okolini uzaludno je priati da je mir zapravo jedino to im treba. Sve dok jednog dana na bilo koji nain ne budu naterani da se iz okoline prebace u sebe, u svoju kou ili dok iz
svoje koe, u kojoj su uaureni, ne izau u okolinu slobodno, shvatajui da im
se nita loe nee desiti, a kamoli da e biti uniteni. Nije lako snai se kada se
iznenada iz arenila vanjskog sveta vrati u sebe borei se za goli ivot, ili kada
treba izai iz sebe kao jedinog sigurnog utoita. Bez podrke navikavanje ide
veoma teko. Svako ljudsko bie zasluuje mir. Pozivam da ivimo u miru koliko do nas stoji. Sve je mogue ako smo na putu promene, samo se drimo puta
i nikada, ni po koju cenu, ne mislimo za sebe da smo dovoljno dobrog ili, ne daj
Boe, savrenog stila ivljenja!
Sve je akcija i sve je proces postojanja. Samo je pitanje da li i kakav je moj
udeo u tom postojanju. Nedoumice oko mere kvaliteta ivota presekao je Onaj
ko je, izmeu ostalog, stvorio hlorofil, hemoglobin i DNK postavivi granice ivota jednostavnim i kratki zapovestima. Naravno, re je o Boji zapovestima
UG Raskre
Razmiljam
76
ije potovanje nije nita drugo do sklad u duhovnom, duevnom, telesnom i

socijalnom smislu. One ograniavaju sigurno tle mira.
Pripadam narodu koji nije nauio da ceni izreku nekada je nedelovanje
najbolje delovanje, pa je primeivanje potrebe za aktivnim delovanjem, ali i
nalaenju pravog vremana za neaktivnost, od prvorazrednog znaaja u terapijskom radu. Ovo punjenje i pranjenje nalik je dahu, i dok postoji, i dok je pravilan, iskustvo je ivo. Tada emo biti u stanju da primetimo i ono to ranije nismo, a posledica e biti poveanje svesnosti to nije nita drugo nego proirivanje polja.
Pogledati:
a)
b)
c)
Ciklus kontakta
Iskustveni model stresa
Granice
a)
b)
c)
Praktini rad:
Moji prekidi
Moji stresori, odgovori, stanja
Moja asertivnost
77
Razmiljam
ZAKLJUAK
a kraju smo teksta koji e biti korien kao radni materijal u Edukativnom centru za prevenciju posledica krize.
Prva stanica na putu promene stila ivota nalazi se u uvidu u trenutno psiholoko, telesno i duhovno stanje. U drutvu koje potencira parcijalni razvoj
oekivana je zaputenost barem jednog od navedena tri dela bia to e, uz saznanje o stepenu razvoja linosti i u zavisnosti od snage motivacionog faktora
pretoenog u aktivnost, pomoi na putu uspostavljanja mira kojeg smatram
najviom takom zadovoljstva ivotom. Na tom putu menjae se stavovi, kao
odraz promene ivotne filosofije, i valorizacija rodova ivljenja. Bez toga, razvojni proces bie zanemaren, a bez razvojnog procesa nema napretka. Put od
narcisoidne, preko nefunkcionalno i funkcionalno egocentrine, do teocentrine osobe nazivamo fazama razvoja. Na tom putu krize postoje da bi podstakle
nagonske sile na aktivnost. U susretu uzronika neravnotee sa nagonima nastaje stres, odnosno napetost. U zavisnosti od njenog razreenja stvara se iskustvo, glavna gradivna supstanca zrelosti.
Iako je za razvoj individue vano mnogo faktora, od ideje, nagona, kapaciteta, podrke i tako dalje, teite stavljam na iskustvo. Sve je u iskustvu i sve je
iskustvo. Dokaz i posledica ivljenja je upravo iskustvo. Iskustvo stiemo u
kontaktu. ta je ovek bez iskustva? Nekada doe do prekida kontakta koji
moe biti nastavljen ili pak trajno prekinut. U svakoj etapi razvoja lei potencijal prepoznat kao iskustvo opisano Iskustvenim modelom stresa. Potencijal
znai priliku ili ansu, to je pravi smisao pojma kriza. Ako bude prevaziena, linost e nastaviti kontakt do sticanja iskustva. ivotni stil nikada nije toliko dobar da ne bi mogao da bude bolji. To podrazumeva neprestani rad na sebi. Rezultati tog rada videe se u rodovima.
Psiholoka edukacija u Edukativnom centru ima cilj da reeno primeni na
klijentima radi prevencije negativnih posledica krize, to izmeu ostalog znai
da budemo podrka obolelim od raka i lanovima njihovih porodica, a zatim i
kardio i cerebro-vaskularnim pacijentima.
Neka nam Bog u tome pomogne i d mir svima sa kojima budemo radili.
Pogledati:
Celovito o celovitosti
Praktini rad:
Take otpora, zakljuak
UG Raskre
79
Razmiljam
PRILOG
iblija je temelj Hrianstva, a njen prvi deo, Stari zavet, judaizma. Priznaje je i islam. Egzaktna nauka ne prepoznaje Bibliju kao izvor podataka. Biblija nikada nije bila dostupnija, a drutvo nikada otuenije od primene
njenog sadraja. Ipak, u njoj nalazimo veoma vane poruke u vezi sa celovitou bia, a posebno potrebom rada na sebi u psiholokom i duhovnom smislu.
Zapravo, Biblija bolje od savremenih naunika povezuje elemente bia u funkcionalnu celinu idui korak dalje definisanjem smisla. Slede pojedini tekstovi
koji to ilustruju.
Holizam (Biblija, 2010.)
Neka vas sam Bog mira potpuno posveti. I neka, brao, sa va duh i dua i telo budu sauvani besprekornima do vremena dolaska naeg Gospoda Isusa Hrista. (1. Solunjanima 5,23.)
Nisam vam mogao govoriti kao duhovnim ljudima, nego kao telesnim ljudima,
kao maloj deci u Hristu. Hranio sam vas mlekom, a ne vrstom hranom, jer je jo niste
mogli podneti. A ni sada je ne moete podneti jer ste jo telesni. Jer dok meu vama
ima ljubomore i svae, zar niste telesni i zar ne postupate kao i drugi ljudi. (1. Korinanima 3,1.-3.)
Oistite svoje ruke grenici, i proistite svoje srce, neodluni. (Jakovljeva 4,8.)
Psihoterapija
... pa poee da donose k njemu sve bolesne od raznih oblika bolesti, opsednute
demonima, izmuene zlim duhom i potresene, i on ih je izleio. (Matej 4,24.)
Negde predvee dooe mu opsednuti demonima te je i njih izleio samo reima.
(Matej 8,16.)
A kada se naao u tekoj duevnoj patnji, molio se jo usrdnije. (Luka 22,44.)
Opominjite one koji neuredno ive, teite potitene due, pomaite slabima, budite strpljivi sa svima. (1. Solunjanima 5,14.)
koji eli da se sve vrste ljudi spasu i da dobro upoznaju istinu. (1. Timoteju
2,4.)
Zar nisu svi oni duhovi kojima je dunost da slue i koji su poslati da slue onima
koji e naslediti spasenje? (Jevrejima 1,14.)
UG Raskre
Srce = nesvesno (nagoni)
Razmiljam
80
Ako neko misli da je poboan, a ne obuzdava svoj jezik, nego obmanjuje svoje srce, njegova pobonost je uzaludna. (Jakovljeva 1,26.)
Zato ni o emu ne sudite pre nego to za to doe vreme, dok ne doe Gospod koji
e izneti na videlo ono to je skriveno u tami i obznaniti namere srca. (1. Korinanima
4,5.)
A to izlazi iz usta zapravo dolazi iz srca, i to je ono to prlja oveka. Jer iz srca izlaze zle misli, ubistva, blud, krae, lai i kletve. (Matej 15,18.19.)
Dobar ovek iznosi dobro iz dobre riznice svog srca, a zao ovek iznosi zlo iz svoje
zle riznice, jer njegova usta govore ono ega mu je srce puno. (Marko 6,45.)
Jer nije vano ni obrezanje ni neobrezanje nego novo stvorenje. (Galatima 6,15.)
A onaj koji istrauje srca zna na ta ukazuje Duh (Rimljanima 8,27.)
Sve e se to pokazati u dan u koji e Bog preko Hrista Isusa suditi onome to je
skriveno u ljudima (Rimljanima 2,16.)
Zar ne znate da je vae telo hram Svetog Duha? Dobili ste ga od Boga da prebiva
u vama. Osim toga vi ne pripadate sebi jer ste skupo kupljeni. Zato proslavite Boga telom. (1. Korinanima 6,19.20.)
Jer oruje naeg ratovanja nije telesno, nego ima veliku snagu od Boga za ruenje
onoga to je snaeno utvreno. (2. Korinanima 10,5.)
I ne dajte da vas i dalje oblikuje ovaj svet, nego se preobrazite obnovljenjem svog
uma (Rimljanima 12,2.)
Nainite sebi bogatstvo na nebesima, na mestu gde ih larva i crv ne mogu pojesti i
na mestu gde lopovi nee obiti i pokrasti. Na tom mestu na kojem je bogatstvo tvoje, tamo neka bude srce tvoje. (Matej 6,21.)
Jer gde je vae blago, tamo e biti i vae srce. (Luka 12,34.)
Carstvo nebesko je slino oveku koji pronae blago koje je neko sakrio u polju,
pa od radosti svoje prodaje sve to ima da bi kupio upravo to polje. (Matej 13,44.)
... jer je sam znao ta je oveku u srcu. (Jovan 2,25.)
Jer ree ona u svom srcu: Ako dotaknem samo njegovu odeu, ozdraviu odmah. (Matej 9,21.)
... Tako e i Otac moj nebeski uiniti vama, ako svako od vas ne oprosti svom bratu od sveg srca svoga. (Matej 18,35.)
... A tamo su bili neki knjievnici koji su sedeli i razmiljali u svojim srcima...
(Marko 2,6.)
S gnevom ih je pogledao sve unaokolo, duboko raaloen zbog neosetljivosti njihovog srca... (Marko 3,5.)
Ako veruje od sveg srca svog, nita te ne spreava. (Dela 8,37.)
I Boji mir koji prevazilazi svaki um uvae vaa srca i vae misli preko Isusa Hrista. (Filibljanima 4,7.)
Oistite svoje ruke grenici, i proistite svoje srce, neodluni. (Jakovljeva 4,8.)
nego neka to bude tajna osoba srca odevena u neraspadljivo ruho mirnog i blagog duha (1. Petrova 3,4.)
Ljubazni, ako nae srce ne osuuje, onda moemo slobodno da se obratimo Bogu. (1. Jovanova 3,21.)
81
Razmiljam
Promena, odricanje od sebe
Svakoga iskuava njegova elja tako to ga vue i mami. Zatim elja, kada je zaeta, raa greh, a greh kada se uini donosi smrt. (Jakov 1,14.15.)
Ako ko hoe da krene za mnom neka se odrekne samog sebe i uzme svoj krst tako
da se priblii smrti i poe zamnom. Jer ko hoe da spase svoju duu izgubie je, a ko
izgubi duu svoju zbog mene spae svoju duu. (Matej 16,24.25)
Neete moi sluiti Bogu i ovom svetu. (Matej 6,24.)
Svoje zakone staviu u njihov um i upisau ih u njihova srca. (Jevrejima 8,10.)
Svucite staru linost i njena dela i obucie novu linost (Koloanima 3,9.10.)
Zato pazite kako sluate, jer ko ima, dae mu se jo, a ko nema, uzee mu se ino
to misli da ima. (Marko 8,18.)
Ako se svetlost u tebi pomrai, svi tvoji putevi e biti mrani. (Matej 6,23.)
Kako su samo uska vrata i teak put koji vodi pravo u ivot, a malo je onih koji ga
pronalaze. (Matej 7,14.)
Ako se neko ponovo ne rodi ne moe videti Boje carstvo to je roeno od tela,
telo je, to je roeno od duha, duh je. Ne udi se to sam ti rekao: Morate ponovo da se
rodite (Jovan 3,3.)
Ali svi emo se preobraziti u jednom trenutku, u tren oka, na zvuk poslednje trube. (1. Korinanima 15,51.52.)
Pevajte Gospodu u svom srcu. (Koloanima 3,16.)
Da svako od vas zna da ovlada svojim telom u svetosti i asti. (1. Solunjanima
4,4.)
A mlae udovice ne unosi u spisak, jer kad im polni nagoni postanu vaniji od
Hrista, ele da se udaju. (1. Timoteju 5,11.)
A vrsta hrana je za zrele, za one kojima je mo zapaanja iskustvom uvebana za
razlikovanje dobra od zla. Jevrejima 5,14.)
Sada i ovde
Ne brinite se za sutranji dan, jer e se sutranji dan brinuti za sebe. Dosta je svakom danu svojih nevolja. (Matej 6, 34.)
Moja majka i moja braa jesu oni koji sluaju re Boju i izvravaju je. (Luka
8,21.)
Vera
Vaa vas je vera izleila. (Matej 20,34.)

Jer ree ona u svom srcu: Ako dotaknem samo njegovu odeu, ozdraviu odmah. (Matej 9,21.)
Ako imate veru bez sumnje, uiniete ne samo ono to se dogodilo sa smokvom,
nego ako i ovom brdu kaete: 'Digni se i baci se', dogodie se. I sve to budete zatraili
u molitvi, ako budete verujui, dobiete. (Matej 21,21.22.)
UG Raskre
Rodovi
Razmiljam
82
Otkuda ratovi i borbe meu vama? Zar ne dolaze od vaih sebinih elja koje se
sukobljavaju u vaim udovima? Duh zavisti u vama stalno za neim udi. (Jakovljeva 4,1.5.)
Zato vam kaem da e se uzeti od vas carstvo Boje i dati drugom narodu koji
svoje plodove donosi. (Matej 21,43.)
a svaku koja donosi plod isti kako bi donela jo vie ploda. (Jovan 15,2.)
Evo dao sam vam vlast da gazite po zmijama i korpijama i da nadvladate svu neprijateljsku silu i nita vam nee nauditi. Ali ne radujte se tome to vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte to je vae ime zapisano na nebesima. (Luka 10,19.20.)
Ali dolazi as i ve je tu, kada e pravi oboavaoci moliti Oca duhom i istinom, jer
Otac trai takve da se mole. (Jovan 4,23.)
Duh je taj koji daje ivot, telo ne koristi nita. (Jovan 6,63.)
Niste vi izabrali mene, nego sam ja izabrao vas i odredio sam vas da idete i donesete plod i da va plod ostane (Jovan 15,16.)
Vie usreuje davanje nego primanje. (Dela 20,35.)
I ne dajte da vas i dalje oblikuje ovaj svet, nego se preobrazite obnovljenjem svog
uma (Rimljanima 12,2.)
svi se mi preobraavamo u isti (Gospodnji) lik onako kako nas preobraava Gospodnji Duh. (2. Korinanima 3,18.)
Ispitujte da li ste u veri, sami sebe proveravajte. (2. Korinanima 13,5.)
Nita ne radite iz astoljublja niti iz sujete, nego u poniznosti smatrajte druge veim od sebe. (Filibljanima 2,3.)
neka vaa dela budu sveta i neka se po njima vidi da ste odani Bogu (2. Petrova 3,11.)
jer nita to je u svetu elje tela i elje oiju i isticanje svog imetka ne potie
od Oca, ve potie od sveta. (1. Jovanova 2,16.)
Vaspitanje
A kad nam Gospod sudi on nas vaspitava, da ne budemo osueni sa svetom (1.
Korinanima 11,32.)
Jer alost koja je u skladu sa Bojom voljom podstie na pokajanje koje vodi u
spasenje. (2. Korinanima 7,10.)
Iako je bio Sin Boji, iz onoga to je pretrpeo nauio se poslunosti. (Jevrejima
5,8.)
jer koga Gospod voli njega i ukorava, iba svakoga koga priznaje za sina Dodue, nikakvo ukoravanje isprva ne priinjava radost, nego alost, ali onima koji su njime poueni posle donosi plod pun mira pravednost. (Jevrejima 12,6.11)
Smatrajte da se zaista imate emu radovati, brao moja, kada se naete u raznim
kuanjima znajui da kuanje vae vere izgrauje u vama istrajnost a istrajnost neka
dovri svoje delo, da budete savreni u potpunosti, bez ikakvog nedostatka. (Jakovljeva 1,2.-4.)
Sve one koje volim ja ukoravam i opominjem. (Otkrivenje 3,19.)
83
Smisao
Razmiljam
Jer ovo raspadljivo mora da se obue u neraspadljivost i ovo smrtno mora da se

obue u besmrtnost. (1. Korinanima 15,53.)
Jer materija je podlona nitavnosti da e i sama materija biti osloboena robovanja raspadljivosti i dobiti slavnu slobodu Boje dece. (Rimljanima 8,20.21.)
Ja sam put, istina i ivot Da ste upoznali mene, upoznali bi ste i mog Oca. (Jovan
14,6.7.)
UG Raskre
85
Razmiljam
BIBLIOGRAFIJA
Alekovi-Nikoli, M. (2013.). Psihologija ideja slobode i pravde i srpski nacionalni interes 2. tom. Beograd: Miroslav.
Biblija. (2010.). Valjevo: Metafizika.
Bronfenbrener, J. (1997.). Ekologija ljudskog razvoja. Beograd: Zavod za
udbenike i nastavna sredstva.

Fil Dojs & arlot Sils. (1999.). Vetine getalt savetovanja i psihoterapije.
Beograd: Getalt studio Beograd.
Jaspers, K. (1978.). Opta psihopatologija. Beograd: Prosveta - Savremena
administracija.
Jekni, P. (2009.). ovek je ono to od njega ostaje. Kraljevo: Kulturni centar
Ribnica.
Jekni, P. (2012.). Stres na nasuni. Kraljevo: Raskre.
Jeroti, V. (2013., Septembar 13.). ta promeniti u sebi. (V. Jeroti, Performer) Narodna biblioteka "Stefan Prvovenani", Kraljevo, Srbija.
Jovi, V. (2009.). Opta psihopatologija - predavanja. Kosovska Mitrovica:
Filozofski fakultet.
Kelvin Hol, Gardner Lindzi. (1983.). Teorije linosti. Beograd: Nolit.
Nenadovi, M. M. (2004.). Popedevtika psihijatrije. Beograd: Medicinski fakultet, Kosovska Mitrovica.
Nei, B. (2000.). Razvojna psihologija. Jagodina: Uiteljski fakultet.
Pecoti, L. (2013., mart 23.). Predavanje "Teorija polja". (L. Pecoti, Performer) Hotel M, Beograd, Srbija.
Rot, N. (2010.). Osnovi socijalne psihologije. Beograd: Zavod za udbenike.
Rot, N. (2010.). Psihologija grupa. Beograd: Zavod za udbenike.
Shachter, S. (1959.). The Psychology of Affiliation. Stanford: Stanford Univeresity Press.
Smiljani, V. (1999.). Razvojna psihologija. Beograd: Centar za primenjenu
psihologiju.
SZO, S. z. (1974.). Deklaracija o mentalnom zdravlju. Alma Ata: SZO.
Vujaklija, M. (2011.). Novi Vujaklija. Beograd: tampar Makarije.
Yontef, G. M. (1991.). Svesni dijalog i proces. Beograd: Getalt studio Beograd.
UG Raskre
87
Razmiljam
SADRAJ
Uvod ........................................................................................................................................... 7
1.
2.
3.
Psiho-socijalna teorija razvoja linosti.......................................................... 11

Faze razvoja linosti .............................................................................................. 15
2.1.
2.2.
Funkcionalno-egocentrina faza razvoja linosti ............................ 21
3.1.
Razvoj linosti koja se nuno ne vidi stavovi................................. 26
2.4.
6.
7.
Teocentrina faza razvoja linosti ......................................................... 22
Stavovi i rodovi proizvod razvoja linosti ................................................ 25
3.2.
Razvoj linosti koji se nuno vidi rodovi ......................................... 30
3.2.3.
Daj i dae ti se .............................................................................................. 39
3.2.2.
5.
Nefunkcionalno-egocentrina faza razvoja linosti ....................... 20
2.3.
3.2.1.
4.
Narcisoidna faza razvoja linosti ........................................................... 18
3.2.4.
Prah i pepeo.................................................................................................. 35
Kost od moje kosti, meso od moga mesa.......................................... 36
inite druge veim od sebe .................................................................... 40
Razvojni proces ....................................................................................................... 43
Presek stanja ............................................................................................................ 49
5.1.
5.2.
Celovitost bia ................................................................................................ 49

Hronini stres ................................................................................................. 50
5.3.
Eksternalizovano ivljenje ........................................................................ 52
7.1.
Razvojni proces ............................................................................................. 61
Getalt psihoterapija ............................................................................................. 55

Ciklus iskustva ......................................................................................................... 57
7.1.1.
7.1.2.
Aktivnost ....................................................................................................... 62
BIOS struktura............................................................................................. 63
UG Raskre
7.1.3.
Razmiljam
88
Razvojna zavojnica .................................................................................... 64
7.2.
Iskustveni model stresa (IM) ................................................................... 66
7.4.
Razvoj proirivanje polja ....................................................................... 75
7.3.
7.3.1.
Nastavak Ciklusa iskustva ......................................................................... 69

Biblijska verzija Ciklusa kontakta ....................................................... 71
Zakljuak ............................................................................................................................... 77
Prilog....................................................................................................................................... 79
Bibliografija .......................................................................................................................... 85
Sadraj .................................................................................................................................... 87
Sadraj tabela ...................................................................................................................... 89
89
Razmiljam
SADRAJ TABELA
Grafikon 1- Psiho-socijalni model razvoja linosti ........................................... 12

Grafikon 2 - Razvojni proces ......................................................................... 43
Grafikon 3 - Iskustveni model stresa (IM).................................................... 44
Grafikon 4 - Molekul melantonina ................................................................ 51
Grafikon 5 - Ciklus iskustva ........................................................................... 58
Grafikon 6 - Razvojni proces ......................................................................... 63
Grafikon 7 - Iskustveni model stresa (IM).................................................... 67
Grafikon 8 - Kortikotropna osovina .............................................................. 67
Grafikon 9 - Osovina simpatikus - medula nadbubrega .............................. 68
Grafikon 10 - Iskustvena faza ........................................................................ 68
Grafikon 11 - Ciklus iskustva ......................................................................... 70
UG Raskre
KAD BALKANAC VIDI

SVOGA BOGA
IVOTNE KRIZE I UENJE VETINE

IVOTA U IZOBILJU
Igor Mitrovi
93
Razmiljam
UVOD: RAIAVANJE TERENA
vde u nastojati da rasvetlim veze izmeu ivotnih kriza i ljudskog duha. U veoj meri nego to se to ini na prvi pogled, ovo dvoje je tesno
povezano, i to na vie naina. Iskustvo pokazuje da ivotne krize uvek menjaju
ovekov duh, u manjoj ili veoj meri, nagore ili nabolje. S druge strane, ispostavlja se da znaajan broj kriza kroz koje prolazimo jesu neposredna posledica stanja naeg duha. Ta opta mesta u ljudskom iskustvu odreuju i tri glavne
teme kojima u se baviti: koje vrste kriza i bola postoje i u kakvom su odnosu
sa duhovnim razvojem; na koji nain se ljudski duh jaa; i ta oekuje svakog
ko se otisne na putovanje duhovnog (i linog) sazrevanja.
Biblijska duhovnost
Hrianstvo nije bilo na ispitu i palo;

proglasili su ga tekim pa na ispit nije ni izalo.
Gilbert esterton
Dok o tome budem govorio, nameran sam da stojim na leima divova, hrianskih divova. elim da opte ljudsko iskustvo posmatram iz judeo-hrianske duhovne perspective, onako kako je otkrivena u Bibliji. O duhovnosti se
govorilo i govori iz razliitih uglova 23 ali ja se odluujem za ovu zato to sam je
oprobao, i iz iskustva svedoim da ono to poduava jeste do kraja sprovodivo.
Postoje jo neki razlozi za ovakav izbor. Biblijski hrianski pristup duhovnosti nije redukcionistiki, ve upravo sveobuhvatan. On podrazumeva sloenost ljudskog bia, proimanje i sadejstvo fizikog, emotivnog, duhovnog, voljnog i svih ostalih aspekata, odbija da oveka svede na neki ili neke od njih, i
pokuava da sve uzme u obzir.
Takoe, ubeen sam da danas najvie prostora i panje privlae ovekocentrini pristupi duhovnosti. U njima se za meru svih stvari uzima ovek a
O zanimljivoj mogunosti negovanja sopstvenog duhovnog ivota i tradicije
obogaivanjem drugaijim duhovnim pogledom, bez skretanja u jalovi ekumenistiki
sinkretizam, videti Selmanovi, 2011.
23
UG Raskre
Razmiljam
94
njegova srea za konani cilj. Bilo da je re o panteistikim ili humanistikim

(materijalistikim) pristupima, sve se okree oko oveka. Biblijski hrianski
pristup je pak izrazito teocentrian, tj. bogocentrian. Unutranja logika hrianstva govori da se ovek pravilno razvija iskljuivo ako nije zaokupljen sobom, ve onim to Biblija naziva izgradnjom carstva Bojeg. Drugim reima,
jedino ako je nian na toj meti (biti otelotvorenje dobrote, istine i lepote Carstva Bojeg ovde i sada), ovek dostie puninu svoje sree. Sama (srea) nije
konani cilj, ona je vie predivni a usputni rod (Rowllins, 2011). Ovakvo shvatanje duhovnosti od koje oekujemo da bude na korist oveku jeste kontraintuitivno, ali je u skladu sa etosom hrianstva: sopstvena srea dostie se jedino kada nije najvaniji cilj u ivotu, kad znai voleti Boga svim umom, duom i
snagom, a blinjeg kao samog sebe:
Ko hoe da spasi svoj ivot izgubie ga; a ko izgubi svoj ivot mene radi,
nai e ga. 24
Svakako, osoba prvo mora da pronae svoj pravi identitet (u duhovnom i
svakom smislu) da bi mogla da bude okrenuta drugima. O tome u vie govoriti u narednom poglavlju. To pronalaenje svog identiteta tie se duhovnog uzrastanja i obuhvata sve aspekte ovekovog bia. A upravo uzrastanje nije mogue bez kriza.
Konano, biblijsku hriansku duhovnost preporuuje i to to je ona deo
pogleda na svet koji prostor i vreme uzima u obzir sa najveom ozbiljnou.
Bog je odluio da stvori svet istorije i geografije. Kada to kaem, mislim na vanost koju Biblija, od svojih prvih stranica, pridaje trenutku i procesu, kao i
mestu (roenja, odrastanja, ivljenja, rada). Materija je sama po sebi dobra;
materijalni svet je stvoren kao dobar. Takoe, ovekova uvremenjenost ini ga
detetom procesa u njegovom ivotu. Vreme i dogaaji koji se reaju ono su to
ga oblikuje. Biblija ui da je na slian nain (Bogu) vana i istorija planete i ona
sama. Otud zainteresovanost pisaca Biblije da oveanstvo nadahnu nadom da
e Bog otkupiti pojedinane ivotne prie (u smislu da ih na taj nain linearno
vodi do njihovog vrhunca i razreenja), ali i priu itave planete i celokupnog
stvorenogi sveta (u smislu da ga u fizikom i strukturalnom smislu vrati u savreno stanje).
Iz tog razloga je za biblijski pristup duhovnosti prirodno da ovekov razvoj
tretira holistiki i sveobuhvatno dakle, kao sadejstvo tela, due i duha. Iz
istog razloga, u biblijskoj duhovnosti proces (dakle, vreme) predstavlja preduslov rasta ali i njegov jedini ambijent. 25
Evanelje po Mateju 16 (Novi zavet (prevod E.arni), 2000).
Ovo je izdvaja od drugih pogleda na svet i pristupa duhovnosti. Na drugoj strani
stoji dalekoistona sutinska nezainteresovanost za istoriju kao takvu, ali i humanistiko svoenje oveka na materijalno bie, pri emu tom redukcijom ovaj svetonazor
gubi sposobnost da prui ubedljiva objanjenja fenomena ljudskog duha.
24
25
95
Razmiljam
Inkluzivnost i podrka
Bitno je napomenuti da su jedna od kljunih naela rada na duhovnom

aspektu u okviru Centra transparentost u pogledu judeo-hrianskih polazita
na kojima poiva rad, ali i inkluzivnost u smislu prihvatanja i ohrabrivanja svakog rada na sopstvenoj duhovnosti, koji je klijent lino i suvereno izabrao.
Kljuna je vrednost to rad na duhovnosti biva u sutini u svaijem interesu.
Sam pristup koji e biti iznet ovde jeste prilagodljiv; strukturisan, ali ne i krut.
Takoe, zbog prirode duhovnih radionica nije mogue izbei jezik koji e neke podsetiti na hrianski katihizis (a neke ak na religijsku propagandu). Bojim
se da drugaije nije mogue ako se eli ii dovoljno duboko i konkretno. italac
treba da zna da su tvorci ovog materijala svesni kako takav ton i renik mogu da
zazvue nekom ko je agnostik, ateista ili sledbenik neke druge vrste duhovnosti
(ali i samim hrianima), a korisnik je Centra. Zato treba podvui, kao to je i napomenuto, da je pristup tako osmiljen da mu je prvenstveni cilj pruanje bezrezervne podrke pojedincu u kretanju prema pozitivnijem duhovnom stanju sa
kojim se postovetio, koji god to bio. A sama biblijska hrianska vizura koju autor ovih redova koristi, koristi se kao preporuka koju treba preispitati, nikako
kao neto natureno. vrsto opredeljenje svih koordinatora radionica je da prozelitizam i hriansko misionarenje ne smeju imati mesta u radu Centra. Duhovne radionice su same po sebi neizbeno svrstavajue; neka metodologija
morae da se koristi i nije mogue smisliti neutralan pristup. Ono to je mogue
postii jeste transparentnost i podrka kada su klijenti Centra u pitanju, i to na
nain da im to bude ugodno i stimuliue za kretanje koje su sami izabrali.
to se tie sadraja i ovog prirunika i samih duhovnih radionica, one e
neizbeno predstavljati neku vrstu uvoenja u predvorja judeo-hrianske duhovnosti. Ipak, nain na koji se ovde govori jeste opisan. Predvorje inae slui
da se iz njega uskoro ue kroz neka vrata. A zamiljene sobe u koje se ulazi
predstavljaju odreene hrianske tradicije, tj. denominacije (crkve). Kao to
emo kasnije videti, nemogue je negovati duhovnost bez socijalne komponente tj. organskog i aktivnog sudelovanju u realnim meuljudskim odnosima
hrianske zajednice. U tom predvorju, dakle, svako e moi da odlui I krene
kuda ga savest vodi nazad, kroz izlazna vrata (u agnosticizam ili ateizam), ili
u neku od soba. Svaka odluka e biti podrana. Istovremeno, ostaje upozorenje
svakom (savremenom) oveku sklonom individualizmu, da nije mogue duhovno napredovati praktikujui neku vrstu duhovnosti usamljenog jahaa.
Hrianska zajednica (po mogunosti autentina), sa stvarnim ljudima, saputnicima jedini je kontekst koji obeava da se putovanje nee zaustaviti na
samom poetku. 26
O realnim opasnostima toksine vere, tj. aktivnog hrianskog ivota u hrianskoj zajednici (crkvi) koja vue nadole pojedinca, treba na vreme razmiljati. U tom
smislu preporuujemo
26
UG Raskre
Razmiljam
Krize i duh
96
Inae, kada se govori o uticaju kriza na duh, za poetak treba istai najvaniju istinu: ovek nije preputen vanjskim silama stihije kada su krize u pitanju. Tano je da on retko bira ta e na njega naii; ali kako e reagovati na to,
u velikoj meri je u njegovoj i njenoj vlasti. Ako krizu prikaemo slikom raskra pred koje je ovek doveden, moemo rei da on i ona retko mogu da biraju kada e se nai na njemu, ali kako e proi kroz njega, za to se i te kako pitaju I biraju. A to je i najvanije. U Centru, rad na duhovnom aspektu ljudskog
bia ima cilj da osvesti korisnike programa o sopstvenoj duhovnosti i pomogne im da samosvesno neguju isti kako bi negativne posledice (hroninih) kriza
i stres sveli na minimum, ili ak okrenuli u svoju korist.
S tim na umu, shvatamo da je od kljune vanosti upravo ovekovo opredeljenje u ivotu. emu tei, i u ta ulae svoje snage. Drugim reima, kako ovek u Srbiji danas razume i doivljava ivotni uspeh? ta za nju i njega predstavlja uspeh? Drugaije kazano, koji je kontekst kolektivne svesti onih kojima
je Centar namenjen?
ivotni uspeh u Srbiji
Uspeh je: preiveti ova vremena neoteenog

moralnog i mentalnog integriteta.
Bireev, Social Classifications in Serbia
Today between Morality and Politics, 2012.
Tako je glasio odgovor najveeg broja graana Srbije na pitanje ta treba

smatrati drutvenim i ivotnim uspehom u Srbiji danas.
Kako da komentariemo ovakav rezultat tog nedavnog istraivanja? Neko
bi primetio da je odgovor pre svega zreliji od odgovora veine ispitanika, na
primer, u zapadnim zemljama: da ume da zaradi pare (Bireev, 2012). Drugi
bi se upitao da li ovaj odgovor daje tanu sliku: da li moda veina nas jedno
govori (u anketama), a ivi suprotno? Trei bi dodali da ovo ipak jeste realna
slika kojoj je kumovala traumatina prolost manje-vie svih naroda Balkana u
proteklih nekoliko vekova; oni su ivotnim zgoditkom smatrali i samo preivljavanje nedaa (tela ili uma, svejedno) te nisu stigli da prerastu u alave materijaliste. U svakom sluaju, izgleda nesporno da veliki deo nas u Srbiji misli
ovako; treba dakle imati na umu da bi to veina (ukljuujui i autora ovog teksta) smatrala za valjano poimanje cilja.
Moje pitanje glasi: Ne bi li bilo jo bolje kad bismo uspehom smatrali preokretanje svog iskustva u ovim vremenima u sopstveni rast? Jer kriza kao i
97
Razmiljam
bol i stradanje, koje ona neizostavno podrazumeva, jesu prilika za rast. Pod
uslovom da im se prie na ispravan nain. Za poetak, ivot treba razumeti
kao lino putovanje na kome treba znati koraati (a i trati, padati i ustajati).
Turisti i sledbenici
Bitno je, na nebu i na zemlji, kako se ini, da to jo jednom kaemo, da se dugo i u jednom pravcu bude posluan: pri tom uvek proistekne i proisticalo je
neto zbog ega vredi iveti na zemlji.
Fridrih Nie (Nie, 2011)
Nie ree da je najvanije u ivotu da se dugo i u jednom pravcu bude posluan. Teko da bi to moglo bolje da se izrazi. Prvo, prepoznati i imenovati
cilj koji je dostojan oveka a zatim se odluiti za dugo putovanje upravo u tom
smeru, istom smeru. S tim to taj cilj (suprotno modernim mantrama) teko da
je neto to ovek moe da autonomno odredi sam za sebe. To je pre cilj koji
ovek prepozna kao poziv s druge strane. Poziv na putovanje ka neemu to
bih nazvao ja, kakav elim da budem (Otrberg, 2010). Ispostavlja se da je
onaj koji postavlja taj izazov i upuuje taj poziv i koji zna kakva je to verzija
mene moje najbolje izdanje onaj koga hrianska tradicija naziva Stvoriteljem i Svedriteljem sveta. Ispostavlja se i da e se sve svesti na to hoe li ovek uoiti tu viziju koju mu Bog postavlja, biti pokrenut njome, da li e odluno
krenuti ka njenom ostvarenju, i poeleti da sve ostalo podredi takvom putovanju. Takoe, pitanje je hoe li razumeti da je kretanje, penjanje ka tom cilju
mogue iskljuivo ako bude bio posluan. A na pominjanje poslunosti danas
se esto zakaljemo. Mirie nam na potinjavanje, odricanje od autonomije,
gubitak drage nam slobode. A hrianska je istina koju iskustvo potvruje da
je tano upravo ono suprotno. Sloboda se stie tek poslunou.
Moj je ivot biti u slobodi jer naredbe tvoje izvrujem. 27
Poznata mi je mo koju poslunost poseduje da ono to se inilo nemoguim
pretoi u stvarnost. (Tereza Avilska)
itave generacije su danas zaglavljene u nekakvom produenom adolescentskom stanju. Mnogi su pristali na nagovor da je poenta ivota pobuna
po svaku cenu protiv autoriteta kao takvog (roditeljskog, religijskog, dravnog). S jedne strane, jeste tano da autoritetima ne treba slepo verovati:
Ako eli da bude sluga dobu u kom ivi, budi njegov izdajnik, 28
u smislu da razotkriva slabosti i mane vremena u kome ivi, njegov umiljenost i lane moralne izvesnosti. Svi nosioci autoriteta zasluuju takve sluge. Meutim, ak je i Nie patron savremenih postmodernih revoluciona27
28
Psalam 119 (Birvi, 1990).

Kennely, 1992.
UG Raskre
Razmiljam
98
ra, znao da jedino poslunost viziji koju si prihvatio kao najbolji put garantuje da se nee uparloiti i duhovno umreti. Jedino te poslunost tom pozivu
uva od smrti pre smrti. Ovde, u konktekstu prie o duhovnosti, posmatramo
poziv koji dolazi od samog Boga. Konano, usuujem se da ustvrdim da najvee pitanje biblijske religije nije ima li ivota posle smrti ve ima li ivota
pre smrti. Kada sa ove strane ovek pone da ivi kvalitetnim nainom ivota (mereno visokim ali vie nego dostinim Nazareaninovim standardima),
moe da rauna da ga eka i veno postojanje. Jer, kada ovek zauzme kurs
neprestanog podizanja kvaliteta ivota (sa ove strane smrti), ima smisla razmiljati o mogunostima da se ivi i posle smrti. Izvorna hrianska logika
govori da je smisleno veno postojanje samo onih stvorenih bia koja su nauila (sa ove strane smrti) da ive kvalitetom ivota koji je veno odriv. Drugaije reeno, kvalitetom ivota koga krase istota, istinitost i radost.
Biblija opisuje ljude koji odlue da krenu na to putovanje i da na njemu
do kraja ostanu sa dva izraza: sledbenik i hodoasnik (Peterson, 2000).
Sledbenik (mathts) poruuje da je re o ljudima koji svoj ivot vode kao
pripravnici/egrti jednog Majstora, Isusa Nazareanina prozvanoga Hristos.
Hodoasnik (parapidmos) govori da se radi o ljudima koji svoj ivot pretvaraju u kretanje prema neemu, prema nekome ivom Bogu. Pribliavanje ivom Bogu znai i pribliavanje sebi kakav elim da budem. Ta dva pojma ujedno predstavljaju viziju na kojoj poivaju duhovne radionice u Centru.
Kao to ve rekoh, duh dananjeg vremena ne gleda sa simpatijama na
poslunost i potinjavanje bilo emu to nije moja volja i autonomna odluka
(nevano je ta biram sve dok je to moj izbor). Moda je to jedan od razloga
to nam ne ide od ruke da duhovno rastemo. Bez poslunosti n/Nekom ko
zna ta radi i ima nae interese na umu (itaj: Bogu), nije mogue razvijati se
kao linost u punom smislu. Pri tome, govorimo o poslunosti dugoj i u jednom pravcu. Danas smo pretvoreni u turiste; u posmatrae ivota, u povremene posetioce vlastitog ivota iz kojeg smo u dobroj meri iskljueni. Jer,
ukoliko ne ulae u svoj duh i ne kree se unapred i navie (to znai da izbegava da se pokori viziji Nekog ko bolje zna i prizna da nisi najpametniji
i najbolji), ti faktiki nisi iv u najbitnijem smislu te rei. Stoji jasan izazov da
se ukljuimo u sopstveni ivot, da ga prihvatimo kao priliku da rastemo, svakog dana i u svakom pogledu, ukljuujui i duhovni. I da prihvatimo da e se
rast deavati ukoliko budemo posluni pozivu koji nam ivi Bog upuuje.
Turisti ili sledbenici.
Jedino hodoasnika i sledbenika posveenost radu na sebi - samosvesna, podrana iznutra ali i spolja 29, moe oveku pomoi da prepozna takvu,
umrtvljujuu struju ovog sveta i da joj se odupre. A glavni predmet naeg isO tome da je nemogue napredovati bez aktivne podrke samog Stvoritelja ali i
podrke drugih ljudi, hodoasnika, govoriemo kasnije.
29
99
Razmiljam
traivanja kriza, jeste vrsta goriva koja omoguava oveku to kretanje i duhovno sazrevanje.
Pre nego ponemo da se bavimo time...
Naslov
...dugujem pojanjenje u vezi sa naslovom.

Zato nam se obraam kao Balkancima? Zato to svi mi koji ivimo na
ovom podneblju, ili pak koji vie nismo tu, ali smo tu bili iskustveno oblikovani, nosimo u sebi nekakvo kolektivno naslee (genetsko, porodino, drutveno, duhovno, i ko zna koje sve jo), ali i specifino iskustvo igranja rola u ovom
socijalistikom, post-socijalistikom, tranzicijskom i nedovrenom balkanskom filmu. Geografija, istorija, genetika, okolnosti, samozvane ili tragine ine
nas onim to jesmo. Od toga ne moemo pobei. Mi smo Balkanci. Bojim se da
se ovaj pojam danas koristi i doivljava preteno sa negativnim tonovima, ali
ne mora da bude tako. Taj pojam bi trebalo da obuhvati sve to mi jesmo. Prihvatajui to polazite, moi emo da pronaemo adekvatan, nama saobrazan
pristup i lek. Taj pristup e se u okviru rada Centra za prevenciju negativnih
posledica krize razvijati postupno i iskustveno. Svi e uiti od svih. Iz tog razloga, ovde neemo iznositi do kraja razraenu metodologiju, ve vie filosofsku osnovu i smer u kojem e se ii.
U svakom sluaju, re Balkanci u naslovu ukazuje na to da se svesno obraam nama koji delimo specifino iskustvo koje drugi nemaju, iskustvo steeno
na taj nain i sadrinski isto.
S druge strane, duhovna vitalnost podrazumeva, hrianski reeno susretanja sa Bogom. Neu ulaziti na ovom mestu u razmatranje svih moguih
znaenja susreta, pa ni raspredati o tome kako biblijska hrianska tradicija
razumeva Boga. Ovde jednostavno govorim o tome da je jasno da kriza (videti svoga boga) jeste esto prilika da se ovek sretne sa ivim Bogom i duhovno uzraste (videti svoga Boga). Ovakva postavka e mi biti radna povrina na kojoj u raditi sve ostalo.
I konano, sam ivot koji neizbeno donosi nevolje i krize razliitih vrsta,
jeste prilika da uimo, i to vetinu ivljenja koja se nalazi na suprotnoj strani
od pukog ivotarenja i egzistiranja, a koju Nazareanin 30 naziva ivotom u izobilju ivotom u punini.
Ja sam doao da imaju ivot i da ga imaju u izobilju. 31
Nazareanin, poznat kao Isus Hristos, to zapravo znai Isus Mesija. Mesija
znai Pomazanik, to je biblijska titula za onog koga je ivi Bog poslao i odredio da
obavi poseban, spasonosni zadatak.
31 Evanelje po Jovanu 10:10 (prevod E. arni).
30
UG Raskre
Razmiljam
100
To je ivot istinske slobode, radosti i istote, po meri najdubljih ovekovih

potreba i najuzivenijih tenji. Negde u etosu Centra stoji uverenje da je prava
teta da se ovek zadovolji manjim od najboljeg.
Duhovna snaga
Ponovimo, duhovno jaki e krizama u ivotu odoleti ili e ih makar, nekakvim duhovnim aikido vetinama, 32 svesnim ili nesvesnim, pretvoriti sebi u
gorivo za dalji duhovni rast i sazrevanje. Ostaje pitanje, ko je duhovno jak? ta
se smatra duhovnom snagom? Kako se ona stie? ta ovek moe da ini da bi
duhovno ojaan doekao sledei udarac krize? Kako samu krizu iskoristiti za
dalje jaanje svog duha?
Gde se energija protivnika koji napada preusmerava protiv njega samog, ili na
neku drugu stranu.
32
101
Razmiljam
1. BOL UDARCA I BOL ODRASTANJA
Patnja ponekad donosi spasenje, a ponekad srce pretvori u kamen.
Frederik Bekner
riza se odnosi na situaciju kada se osoba nae pred raskrsnicom. To je

taka preokreta i obrta. To je prekretnica koju neminovno prati poremeaj dosadanjeg statusa kvo a u odreenim sluajevima i zbrka. Govorimo o situaciji ili stanju kada je osoba pod pritiskom. Nije joj dobro. Unutranji resursi su
pokrenuti da bi se izalo na kraj sa svim tim. Osoba se suoava sa bolom. Iz tog
razloga, svi ovi pojmovi mogu da pomognu prilikom razmatranja krize.
1.1.
O bolu
Bekner nas podsea da se treba na poetku pomiriti s injenicom da ne

moemo da objasnimo svaki sluaj krize, nevolje i bola. Jer, recimo, jedna ista
krizna i bolna situacija moe nekom da omeka srce a drugom da otvrdne.
Jedan isti bol moe da oveka pogura ka unutranjoj promeni a drugog da
uniti. Oigledno je da sve zavisi od duhovne (koliko i duevne i fizike) konstitucije oveka. Ali ostavimo to po strani za neko vreme i pozabavimo se onim
to znamo o bolu.
Znamo, dakle, da kriza i bol mogu da budu dobri. To znaju i oni u teretani
ili na atletskoj stazi. Ako si redovno fiziki aktivan, bie zdrav i oseae se
dobro. To svi oni znaju, ali im je (pretpostavljam) esto teko da tako postupaju. Zato? Moda zato to se, kao i mi ostali, bore sa lenjou. Jedno je sigurno,
fiziko vebanje i podnoenje bola u tom smislu jesu analogija za lini, duhovni
rast i stradanje.
Bol moe da omogui zdravlje.
Kada podnosimo bol dok vebamo svoje telo, stiemo snagu i mnogo dobrog proizilazi iz toga. Meutim, nije to sve. Fiziolozi kau da se oseamo umornim posle dizanja tegova zato to smo opteretili svoje miie preko njihove
granice; naterali smo ih da se prue vie od svoje duine. Posle vebanja oni se
obnavljaju, oporavljaju i rastu dostiui novi nivo razvoja. ovek se rastavlja
UG Raskre
Razmiljam
102
da bi mogao da se obnavlja. I tako, kroz bolni proces, dogaa se rast. Mrsko

nam je to, ali je dobro.
Biblijsko hrianstvo podrazumeva da je isti onaj Bog koji je stvorio nae
telo, stvorio i na duh. Zamislio je i proces rasta u njemu kao to je omoguio i
njegovu obnovu. Kao to rasteemo svoje miie da bismo ih uinili jaim, Bog
rastee na duh da bi ga pretvorio u neto snanije i bolje. Prema tome, stradanje moe da bude dobro.
Meutim, stradanje moe da bude i uasno.
Iako Bog moe da izvede dobro iz takvog (uasnog) iskustva, samo iskustvo nije uopte dobro. Rekao bih da postoje dobar bol i lo bol, tj. bol koji dolazi iznutra i onaj koji dolazi spolja.
Razmislimo o sledeem:
Zamiljam da ste sada, dok itate, u nekoj zgradi. Kada biste izali iz nje i
na mranom parkingu primetili maskiranog mukarca koji vam ide u susret,
vadi no, zabija vam ga u stomak, uzima vam sav novac i ostavlja vas u nesvesti, nazvali biste ga pljakaem. Neko bi pozvao policiju i ona bi pokuala da
uhvati poinioca krivinog dela. Meutim, kada biste izali odavde, odvezli se
do lokalne bolnice, ovek sa maskom vam priao u osvetljenoj sobi, izvadio
no, rasekao vam stomak, uzeo vam sav novac, ostavio vas u nesvesnom stanju, nazvali biste ga lekarom i zahvalili mu to vam je pomogao. Jedno predstavlja napad ulinog lopova, dok je drugo hirurka operacija.
Slino je sa stradanjem ili patnjom. Postoji terapeutsko stradanje, a postoji
i razarajue stradanje koje izazivaju zli ljudi. Ono to je kljuno jeste sposobnost da se razlui izmeu njih i da se odgovarajua vrsta iskustva primeni na
svako od njih. Najvanije je napraviti razliku izmeu bola od udarca i bola koji
prati odrastanje.
Bol oveka primorava da obrati panju.
Bog nam apue u naim zadovoljstvima, govori nam kroz savest, ali nam
kroz na bol vie. Bol je njegov megafon za buenje gluvog sveta. (Lewis,
1998)
1.2.
Bol koji dolazi spolja
Govorimo ukratko o loem bolu, tj. onom koji nije dobar nizata i na koji ne
treba da gledamo kao na neto svrsishodno. Izazivaju ga zli ljudi, podivljala
priroda ili podivljale elije u naem telu, svejedno. On nam moe pomoi da
razvijemo veru, istrajnost i duboku sposobnost saoseanja sa drugima. Meutim, na karakter ne raste na isti nain kao kada smo suoeni sa dobrim bolom.
Ovo je vano jer u naem narodu postoji loa navika da, kada neko bude
opljakan (dakle, doivi bol spolja), ljudi u okruenju to prokomentariu kao
Boje delo, naime, da Bog eli neto da mu kae (itaj: da ga kazni), ili da je
obavezno u pitanju posledica njegovog greha ili deo procesa rasta.
103
Razmiljam
Upravo to se dogodilo Jovu. 33 Njegovo stradanje nije bilo posledica greha

koji je poinio; u stvari, on je stradao ba zato to je bio besprekoran. Meutim, njegovi prijatelji to nisu znali. Samo su mu pogoravali prolazak kroz sve
to naopakim shvatanjem i tumaenjem toga to je proivljavao. Iz tog razloga
je od velike vanosti razlikovati lo bol od dobrog bola.
Ovde govorimo o udarcima spolja koji nisu nisu proizvod naeg karaktera i
linosti. Oni nanose tetu. Sami po sebi nemaju nikakvu vrednost. Ta stradanja
mogu pomoi oveku da sazri, ali iskljuivo u smislu da naue oveka trpljenju,
da ovek razvije veru (tj. poverenje u Boga i u sebe) i da dublje i bolje saosea
sa drugima. Takvo stradanje posredno moe da bude na korist. Meutim, samo
po sebi ono je loe (Henry Cloud, 2001).
Meutim, kriza moe biti izazvana i iznutra, razlozima koji se tiu naih
prethodnih izbora, koji imaju veze sa naim karakterom, onim to mi jesmo. A
ivot ne bi bio to to jeste da esto ne ukrsti ove dve grupe uzroka.
Nas zanima bol koji je dobar. Na njega se treba usredsrediti. Za ovekovo
dobro je da naui da prihvati ovu vrstu bola i da je ne izbegava. itav proces
rasta okree se oko ove ovekove (ne)sposobnosti.
1.3.
Bol koji dolazi iznutra
Ta druga vrsta krize i bola poseduje vrednost i izaziva rast. Nazvaemo je

bol koji dolazi iznutra, ili dobrim bolom.
Ni on nije kazna od Boga. Za njega nisu odgovorni zli ljudi, naopaka drava,
nesreni geni, loa srea, zlonamerni bog, niti neto to dolazi spolja. On ima
veze s tim ko smo mi iznutra.
Ta druga, dobra vrsta stradanja poseduje vrednost i doprinosi rastu. Iz tog
razloga je nazivamo dobrim bolom. Milo 34 je primer kako dobar bol moe
da vodi ka rastu.
Dva loa ubie (starog) Miloa
On je bio definicija uspeha u ivotu. Podigao je na noge mono preduzee,

stekao mnogo prijatelja i osnovao predivnu porodicu. Ljudi u okruenju su
ga potovali i vaio je za oveka koji je ak aktivan u crkvenom ivotu. On je
mnogima predstavljao primer savrenog ivota.
Sve dok dve stvari nisu duboko ranile Miloa. Prvo, doiveo je probleme na
poslu. Podigao je velike kredite radi ulaganja neposredno pre nego to e trite doiveti krah. Bez znakova upozorenja, dogodilo se da preduzee vie nije
bilo solventno. Njegovo ponaanje je postalo nepredvidivo. Poeo je da gubi
33
34
Knjiga o Jovu; Biblija (prevod .Danii i Vuk Karadi), 2000.

Imena osoba koje e se pomenuti su izmenjena.
UG Raskre
Razmiljam
104
ivce sa ljudima s kojima je radio. Zabrinuti za njegov uticaj kao voe kao i za
njega kao prijatelja, njegove kolege su izale pred njegov upravni odbor da bi
ih izvestili da nije sve kako treba. S poetka je odbor bio podeljen oko moguih
koraka. Nekoliko njih u odboru su bili Miloevi klimai glavom i nisu bili
voljni da uskoe i u oi mu skrenu panju da grei.
Meutim, dogodilo se jo neto. Vesna, njegova supruga, ga je napustila. U
toku krize na poslu, Miloevo nepodnoljivo ponaanje se prelilo i na njegov
dom. Imao je este napade gneva i sve se vie udaljavao od svoje supruge. Vesna je ve dugo bila nezadovoljna brakom. Milo je uvek radio previe, bio perfekcionista i teak za blisku komunikaciju, ali do ovog trenutka nije smatrala
da su to dovoljni razlozi da ga ostavi.
Meutim, sada se stanje znatno pogoralo. to se stres pojaavao na poslu,
Milo je sve ee gubio kontrolu kod kue a rtve su bili supruga i deca. Uobiajeni hladni odnosi zamenjeni su visokim zidom izmeu njih dvoje. Oseala se
nemonom da bilo ta uini kako bi brak preiveo. Tako je jednog dana odluila da ode. Spakovala se, pripremila decu i otputovala kod svojih roditelja tri
stotine kilometara daleko. Ostavila je poruku: Dobro sam, jednostavno nisam
vie mogla da izdrim. Pozvau te. Ti mene ne zovi.
Ovakav razvoj situacije kod kue uinio je da Milo postane jo gori na poslu. Odbor ga je konano pozvao na razgovor. Saoptili su mu da ga trenutno
razreavaju svih dunosti koje obavlja kako zbog rezultata preduzea, tako i
zbog pritubi zaposlenih. Milo je izgubio um i svaku kontrolu. Vikao je nekontrolisano i histerino po hodnicima preduzea da se dogodila pobuna! Borio se
i lobirao kod lanova odbora da mu dozvole da zadri svoj posao. Nisu poputali. Rekli su mu da su otvoreni za njegov povratak, ali tek nakon to svoju narav stavi pod kontrolu.
Na mesto Miloevog besa doao je oaj. Nije znao ta da ini u situaciji kojom nije bio u stanju da upravlja, niti da svojim naporom i radom pronae izlaz iz nje. Njegov arm i sposobnost da proda svoje miljenje drugima izgubili
su delotvornost, i kod odbora i kod supruge. Molio je i preklinjao. Meutim, niko nije sluao. Upadao je u sve dublju depresiju i na kraju prestao da izlazi iz
kue.
U tom trenutku jedan od Miloevih prijatelja mu je rekao da se obrati psihologu, u njegovom sluaju hrianskom savetniku/psihologu. Zajedniki prijatelj je uspeo da nagovori i suprugu da se pridrui. Ona je prvo odbijala, jer
zato bi to ita promenilo. Samu je sebe iznenadila u kojoj meri su je obuzela
oseanja gaenja, bola i beznaa. Milo je toliko puta obeavao da e biti bolji,
a nita se ne bi menjalo. Ipak je pristala. Naravno, kada je doao red da Milo
pone da pria svoju priu, ponavljao je Vesni obeanja da e biti drugaiji i da
eli da se ona vrati. Ovo je inae uobiajeno ponaanje za supruga koji je ranije
zanemarivao najblie, a sada se suoava sa zastraujuom mogunou razvoda. Savetnik je uoio dubinu Miloeve nefunkcionalnosti u koju je ovaj stub od
voe upao. Do pre nekoliko meseci svi su traili njegov savet, podrku, prija-
105
Razmiljam
teljstvo i drutvo. Sada je bio obina olupina. Krio se od svih kojima je bilo stalo do njega.
Ubrzo su na sastancima isplivavali razlozi koji su ga nainili takvim ovekom. Njegov otac je umro kada je bio veoma mlad a njegova majka je bila ljutita i teka ena. Rano je nauio da se sam brine o sebi i da koriste svoje talente,
um i arm da bi opstao i probio se u ivotu. Bilo je jasno da je itav ivot, svoj
identitet i temelj sigurnosti gradio na pesku pesku dostignua, sticanja potovanja i statusa. Kada su nevolje dole po svoje, ovaj temelj nije mogao da izdri
silinu nevremena. Kua se uruila. To se dogodilo Milou.
Uprkos Miloevoj tekoj naravi, besmislenom paninom cenjkanju i odbrambenom stavu, savetnik je saoseao sa njim. Bilo mu je jasno da je Milo
postao takav trudei se, koliko je mogao, da ne dozvoli da mu se ivot raspadne. Meutim, znao je jo neto to e biti prava dobra vest.
Dok je razmiljao o Vesninom retorikom pitanju: Zato bi sada bilo u bilo
emu drugaije?, savetnik je imao spreman odgovor za nju. Dok su Vesna i Milo u prolosti prolazili kroz veoma teke periode ono to bismo nazvali loim
bolom, tj. bolom koji ne donosi nikakve promene ovog puta radilo se o neem
drugaijem. Ono kroz ta su zajedno prolazili nazvao bih dobrim bolom. Ovog
puta Milo je bio sateran u prostor gde njegove dosadanje metode da se nosi sa
problemima nisu delovale; u stvari, bile su rastavljene na komade.
Ranije je Milo svoju unutranju prazninu nadometao pojaavanjem tempa
rada, pobedama i armom kojim je druge navodio da mu se dive. Nizanje takvih
pobeda odravalo je njegove emocije na visini, ali mu je uvek bila potrebna nova
doza istog. Ovaj put taj novi fiks nije dolazio i on se naao u zamci; Milo je konano dolijao bolu i nedostatku unutranjeg ivota (up. Swenson, 2004). Sav sjaj i
pompeznost koji su mu godinama bili potapalica, sada vie nisu bili tu. S druge
strane, Vesna koja je uvek do sada bila kraj njega da bi mu obezbedila udobnost i
oseaj sigurnosti i pored njegovog izbegavanja odnosa i bliskosti prestala je da
igra tu umirujuu ulogu. Tako je Milo bio ostavljen sam sa svojim bolom.
Poroajne muke i novi Milo
Vesna nije morala da brine o njegovim starim metodama za izlaenje na

kraj sa problemima. Stari Milo je umirao. Sam Bog je upravljao dogaajima
koji su guili starog Miloa u njemu. Meutim, kad god Bog dozvoli da na oveka naie ovakav pritisak, biblijsko sagledavanje problema pokazuje da ga On
potom vraa u ivot na velianstven nain.
U prvom razgovoru sa hrianskim savetnikom, Milo je traio od njega da
uini da sve to nestane. Morao je da shvati da je jedini nain da s tim izae na
kraj da proe kroz bol. Morae da se suoi sa nekim bolnim injenicama. Ako to
bude uinio, najverovatnije vie nikad nee morati da to radi. Na koncu, nee vi-
UG Raskre
Razmiljam
106
e stajati na pesku35, ve na vrstom zemljitu. Tako su njih dvojica krenuli zajedno. Milo je morao da se suoi sa bolom sopstvene izolovanosti. Morao je da
se suoi sa teskobom koju e oseati dok bude odustajao od pokuaja da sve i
svakog kontrolie. Morae da se suoi sa bolom gubitaka i povreda od kojih se
krio sve te godine. Morae da se suoi sa snanim oseajem manje vrednosti koji
je leao duboko u njemu, a emu je pokuavao da doskoi svojim postignuima.
Uzelo je to dosta vremena, ali je Milo konano doao do celovitijeg stanja nego to bi to uspeo da nije doiveo eoni sudar. Vesna i on su nauili da se
poveu na mnogo dubljem nivou. Prvi put je vee zadovoljstvo pronalazio u
obinoj etnji sa njom nego u sklapanju sledeeg poslovnog ugovora. Takoe
je nauio da se prema radu odnosi na razumniji nain kao i da se prema ljudima na poslu odnosi na bolji nain. Nain na koji se nosio sa stresom potpuno
se promenio. Posledica se ogledala u tome to je bio u stanju da se vrati na posao i da ga ubudue obavlja na drugaiji nain. Zadrao je svoje talente i sposobnosti a iza sebe ostavio svoju grozniavost i rastrzanost.
Jakov, jedan od autora Novog zaveta, je napisao:
Smatrajte za istu radost, brao moja, kad padnete u razliite napasti, znajui
da kuanje vae vere gradi strpljivost. A strpljivost neka ima savreno delo, da
budete savreni i potpuni, bez ikakva nedostatka. 36
Milo nije smatrao za istu radost ono to ga je najpre udarilo svom silinom; njegov ivot je u tom trenutku postao svet nevolja i muka. Mislio je da e
umreti. I bio je u pravu, delimino. Ono to je oteglo papke bili su njegovi stari
karakterni obrasci ponaanja. Hrianski reeno, Boja namisao je bila da oni
umru. Kao posledica usledilo je Miloevo vaskrsenje u novi ivot, onaj koji je
sada nesumnjivo bio u skladu sa ivotom u Carstvu nebeskom. 37 Moe se rei
da je sada, zahvaljujui tome to je umro, prvi put bio zaista iv.
U skladu sa Jakovljevim reima, izdravi muke razgraivanja svojih starih
naina noenja sa ivotom, Milo je proao kroz krizu (raskrsnicu) i bio nainjen potpunim. Stigao je do mesta gde je bio bez ikakva nedostatka, ili
gde mu nita nije nedostajalo. Najtanije je rei da je najvii i najkonkretniji
kvalitet tog novog bia ljubav, postala deo njega. Stekao je sposobnost da se
povezuje sa drugima, da bude autentian i da doivi isceljenje. Vatreno kuanje kroz koje je proao odradilo je svoj posao. Iako su njegovi stari obrasci ponaanja uzrokovali uruavanje, hrianski posmatrano Bog je organizovao
okolnosti koje su ga primorale da se s tim suoi. (Ovde valja primetiti kako bol
udarca moe postati posrednik u doivljavanju bola odrastanja. Prvo biva pretvoreno u drugo kada Bog upravlja situacijom u korist oveka.)
Ova kriza i bol su nalik onima koje izaziva hirurg, a ne pljaka. Milo nije
bio zdrav ovek kome je neko bodeom naneo povredu pa ga ostavio da umre.
Evanelje po Mateju 7. poglavlje.
Jakovljeva poslanica, 1.poglavlje.
37 Ili, ivotom Bojim, kako se to kae u Poslanici Efescima 4:18.
35
36
107
Razmiljam
On je bio bolestan, nedovren ovek koji je oajniki potrebovao hirurki zahvat.

Upravo mu se to i dogodilo. Na kraju je bio sastavljen na mnogo bolji nain.
Krenuo je prema Milou kakav je oduvek eleo (ili imao potrebu) da bude.
Rastezanje duha i nadilaenje
Svako od nas poseduje odbrambene mehanizme koji nam pomau da zatakamo bol, da se nosimo sa strahom, sa nesposobnostima kad su meuljudski odnosi
u pitanju, i da se jednostavno ne raspadnemo. Krize, nevolje i stradanja rasteu
ove mehanizme do take dezintegracije kako bismo shvatili u kojim oblastima treba da rastemo. Tim osveivanjem zapoinje istinski duhovni rast na dubljim nivoima i mi bivamo isceljeni. Na mesto tih mehanizama dolaze rodovi i karakter
usklaen sa vrednostima Carstva nebeskog (istota, istina i radost). U ovakvom
stradanju, ono to na kraju dobijamo kao nagradu jeste karakter.
Kao i prilikom fizikih vebi, mi se rasteemo da bismo rasli. Prolazimo
kroz bol, ranjivost i patnju. Prihvatamo stradanje da bismo preli na vii nivo.
oveku preostaje da sebe (i druge) privoli na prolazak kroz neka veoma bolna
i strana iskustva:
biti ranjenog srca a ipak posegnuti ka drugima
da ranjivo srce otvorimo drugima
da sebi i drugima priznamo/ispovedimo greh i promaaj
da se suoimo sa povredom i bolom i da dopustimo drugima da ih vide
i budu tu
preuzimanje rizika u novim oblastima u naem zanimanju
preuzimanje rizika da se bude iskren
preuzimanje rizika u suoavanju sa ljudima
suoavanje sa traumom i bolom iz prolosti
postati asertivan
postati aktivan u vlastitom ivotu u cilju zadovoljavanja svojih potreba
preuzimanje odgovornosti za sopstvene slabosti i njihovo prerastanje
uiti da ali
uiti da oprosti
uiti da trai oprotaj i ispravi tetu
uiti da isceli i obnovi meuljudske odnose sa tekim ljudima (ili
meu tekim ljudima)
Spisak se ovde ne zavrava. Jasno je da su to veliki zahtevi koje sebi upuujemo (ili koje Bog upuuje). Zrelost i zaokruenost i celovitost su nai ciljevi.
Ovo je dobar bol, bol koji nekuda vodi.
I, konano, Nazareanin je pruio obrazac za prolazak kroz stradanje u vidu puta koji u sazrevanju ne moemo izbei; a pokazao je i kako treba proi
kroz stradanje.
UG Raskre
Razmiljam
108
Ova vrsta stradanja je dobra. Ona razlae i rastee slabi mii duha i zamenjuje ga snanim.
Dalje od nutritivne i psihoterapije
Na ovom mestu neophodno je istai da je metodika rada u Centru oblikovana irinom pristupa. Sve ovo Miloevo odvijalo se i na duhovnom nivou, a ne
samo mentalnom, oseajnom ili voljnom. Nutritivni i psihoterapeutski pristup
bez duhovnog ne pruaju dovoljnu podrku. Zato? Zato to je ljudsko bie sloenije od spoja tela i psihe. Smatramo da najbolje rezultate svaki od ova tri pristupa daju kada sadejstvuju sa preostala dva.
Isto tako, primer Miloa i njegove prie je stvaran i namerno izabran. Milo
nije primer samo disfunkcionalne osobe ve disfunkcionalne osobe koja je ve
bila osvestila svoje duhovne potrebe (primetiete da smo pominjali da je imao
aktivan duhovan ivot). S tim na umu, iz primera proistie da je on i dalje garant da je i duhovno i inae zreo. Predstojali su mu bolovi duhovnog odrastanja i sazrevanja.
Bol odrastanja i fizike bolesti
Centar e biti usredsreen na podrku svima koji su izloeni hroninom

stresu i bore se sa njegovim negativnim posledicama, te stoga i onima koji se
bore sa rizikom od malignih obolenja. Ovde treba samo rei koliko zaglavljenost u ivotnim situacijama nalik Miloevoj (i njenim varijantama), kao i neprobijanje praga bola, poveava rizik od pomenutih oboljenja. S pozitivne strane gledano, podrka klijentu u injenju koraka ka sledeoj fazi razvoja znai
delovati u domenu ljudski mogueg, kako bi se izbegla ta vrsta negativne posledice hronine krize.
Bol i poetak duhovnog putovanja
Nakon to smo na stvarnom primeru sagledali kako to bol odrastanja doprinosi duhovnom pokretu ka veoj zrelosti (a samim tim i veoj otpornosti na
budue krize), spremni smo za korak na nultu poziciju.
Koji je hrianski odgovor na pitanje: ta predstavlja poetak tog putovanja? Jer, svako je u ovom trenutku negde na osi duhovnog razvoja. Putniku je
svakako vano da to preciznije odredi svoj trenutni poloaj. Zato, ponavljamo
pitanje: ta predstavlja poetak tog putovanja? Kako da znam gde se trenutno
nalazim u odnosu na poetak? Da li sam odmakao i koji su sledei koraci koji
me oekuju? Da li moda ni prvi korak nisam napravio?
109
Razmiljam
2. PORASTI VE JEDNOM
Sve je stalo, samo deca rastu.
Jovan Jovanovi Zmaj
ko ne budete kao deca, neete ui u carstvo nebesko. 38 Ne znam je

li ika Jova imao ovu drevnu izjavu na pameti dok je zapisivao svoju,
ali cenim da svakako ima neka tajna veza meu njima.
Simbol deteta je univerzalan i moan. Koje su nesporne opte odlike deteta? Prvo, ona, opte uzevi, ukazuju poverenje relativno lako. Drugo, ona rastu.
To su ljudska bia koja rastu. Ili, jo preciznije, biti dete znai biti u procesu rasta. Moda postoji jo neto, ali ove dve mi se ine tipinim. Preneto na duhovni plan, dete postaje slika oveka koji je spreman da bude sledbenik Nazareanina. Nema mi rasta ukoliko nemam mentalni stav deteta koje svakog meseca
staje uz dovratak nadajui se da e moi da povue crtu par centimetara iznad
prole. Rastu se raduje i nije zadovoljno da (o)stane tamo gde je bilo.
Moda je u ovome ponajvei problem savremenog oveka : on ne poklanja
dovoljno vremena svom duhovnom rastu. Ne poseduje i ne neguje taj stav svetog nezadovoljstva (Hybels, 2007). Pozitivne ambicije za unutranjim napredovanjem. Ako je potrebno uloiti vremena i napora da bi se nae bie dovelo u red
u fizikom i profesionalnom smislu, ne treba oekivati da e mu biti dobro ako
zapustimo ono duhovno. Isti zakoni vladaju fizikim i duhovnim svetom.
2.1 Motivacija i stav
Kada Nazareanin kae da budemo kao deca, ta izjava nije izgovorena van
konteksta, kao slobodni citat za neki magnet na beloj tehnici. Ona se moe razumeti iskljuivo u konktekstu iji je deo. On to izjavljuje u okviru svojih govora
gde ljude poziva da prepoznaju da je Njegov dolazak na Zemlju i u Palestinu
vrhunac velikog i dugog (premda ne uvek svima oiglednog) delovanja Stvoritelja radi spasavanja oveanstva od greha, bola, patnje i smrti, a u skladu sa
obeanjima koje je dao izabranom narodu Izrailja. Taj dolazak je vrhunac i
38
Isus iz Nazareta, Evanelje po Mateju 18:1-10.
UG Raskre
Razmiljam
110
prekretnica toka istorije. Doao je, govorio je, da pozove pojedince da iskorae
iz naina ivota koji je deo propadajueg sveta i postanu deo Novog sveta koji
Bog preko njega poinje da stvara ve ovde i sada. To podrazumeva i da sami
postanu malo, lino otelotvorenje tog Sveta ve ovde i sada. Taj Novi svet koji
pisci Biblije nazivaju novo Nebo i nova Zemlja jeste svet u kome Bog vlada u
skladu sa naelima dobrote, istine i lepote.
Nazareanin upozorava da ovek ne moe tek tako da postane deo tog
Bojeg pokreta. To je mogue jedino ako se bude otisnuo na put linog sazrevanja i preobraaja u najbolju verziju sebe, koja moe da postoji. Taj put je najbolji i najtei. Taj put zahteva pristanak samog oveka. Iznad svega, zahteva
motivaciju da se krene i ostane na njemu. A motivacija je uvek direktno srazmerna privlanoj sili te slike novog ja. Logika Biblije je da upravo linost Nazareanina motivie i privlai oveka svojom izuzretnou
Ovde se Isusov poziv oveku da Ga sledi zapravo poklapa sa naom priom
o preumljenju i svesnom otiskivanju na putovanje linog razvoja, koji e kao
sjajne ali usputne posledice imati lino ispunjenje i zadovoljstvo, preobraaj
duha, karaktera i celokupnog ivota. Upravo u tom smislu Nazareanin na jednom mestu koristi sliku deteta.
Ako ne budete kao deca, neete videti carstvo nebesko.
ta bi to znailo? Poznavanje evanelja pomae da pronaemo odgovor.
Nazareanin je imao dve teme o kojima je govorio, a bile su deo njegove misije.
Prvo, Stvoritelj sprema novo Nebo i novu Zemlju, preobraaj i otkupljenje
stvorenog sveta, i poziva ljudsku zajednicu, i svakog pojedinca, da izabere da
uestvuje u njemu tako to e ve sada i ovde dok taj novi svet nije jo postao
stvarnost u potpunosti ivi kako e se iveti tamo i tada. Dakle, poziv oveku
da pone da ui taj, veni, ivot. A logika Novog zaveta je da je veni ivot zapravo veno odrivi nain ivota. Drugo, izabrati uee u tom svetu znai
izabrati da sledi Nazareanina na putovanju linog razvoja koje ima posledice
u oba smera prema unutra (promena karaktera), i prema spolja (promena
ponaanja i uticaja na okruenje).
Kada imamo ovo na umu, shvatamo da rei da jedino dete moe da ue u
carstvo nebesko znae da jedino oni sa stavom uenika, nekog ko je spreman
da ui i menja se poslunou Uitelju, moe da se nazove stanovnikom Novog
carstva. Prijemivost i spremnost da poveruje jesu uobiajene odlike deteta.
Drugi smisao je da je dete ljudsko bie koje raste. To je tek najistaknutija deja
osobenost. Sve je stalo, samo deca rastu.
111
Razmiljam
2.2 Nulti korak: Ovde neto nedostaje
Ako prepoznam u sebi enje koje ovaj svet ne moe da zadovolji,

jedino logino objanjenje je da sam nainjen za drugi svet.
Klajv Stejpl Luis
Meutim, ovek retko bude privuen toj viziji boljeg ivota pre nego to
doivi delovanje potisne sile, sile otpozadi. To se odnosi na nezadovoljstvo
trenutnim stanjem. I to ne obino nezadovoljstvo ve neizdrivo (Hybels,
2007). esto tek kada dogori do prstiju (ivot mi se raspada, tumor markeri
su preli granicu, ili naprosto ne mogu vie ovako), ovek postaje spreman
na radikalne korake u dobrom smeru.
Osoba pritisnuta nekim akutnim ili hroninim nevoljama moe da odlui
da pone aktivnije da se bavi svojim duhom, svojim unutranjim ivotom i zatrai pomo (u Centru ili drugde). To, meutim, ne jami da e se i duhovno
oporaviti. Kao to smo rekli, bol udarca spolja je beskoristan ukoliko nije praen bolom iznutra. A bol iznutra e takoe biti jalov ukoliko osoba ne odlui da
proe kroz njega. Da li e se ta tranzicija dogoditi ili ne, teko da moemo
predvideti. Za to je odgovoran sam Voa puta (itaj: Bog), ali i ovek koji doputa ili ne doputa da ga unutranji bol stigne, tj. da mu privue panju i da ga
slomi.
Kao to smo rekli, taj poziv osoba razume kao poziv ka meni kakav bih eleo da budem. Ovako vie ne moe. Neto mora da se promeni, kao da ovek
govori. Ne mogu vie da odlaem i izbegavam to nerazreeno pitanje. Moram
neto da preduzmem. Ovakav stav je znak da je doneta odluka da se napravi
sledei korak. Kljuno je da se nastavi u istom smeru, dovoljno dugo. Na svakom koraku preti mogunost odustajanja. Iz tog razloga je podrka od sutinske vanosti.
Inae, opisano stanje karakterie probueni apetit za pronalaenjem svog
pravog identiteta (u duhovnom i svakom smislu). To e kao posledicu imati i
preobraaj u novo ja u drutvenom, emotivnom i svakom drugom smislu
(Novo ja sam jo uvek ja, i to pravo ja; da ne bude zabune, ovde ne govorimo o nekakvoj lobotomiji ili neem slinom.) Neophodno je da pronae
pravog sebe, to uvek znai viziju sebe kakvu mu je razastro ivi Bog otkriven u Isusu Hristu, i da tei ka njenom ostvarenju. Podran Odogzo, on moe
da se osea ugodno i podrano i iznutra za nastavak putovanja. To pronalaenje sopstvenog identiteta tie se duhovnog uzrastanja i obuhvata sve aspekte
ovekovog bia. A upravo uzrastanje nije mogue bez kriza. Ili, moda je bolje
rei, nije mogue bez raskoraka - raskoraka izmeu onog to moj ivot predstavlja sada i onog kakav bi trebalo da bude i kakav eznem da bude.
UG Raskre
2.3. Prvi korak: Novoroenje
Razmiljam
112
Naprsline su na svemu, tako svetlost ulazi unutra.

Leonard Koen, Anthem
Kljuna je prva kriza, tj. prva raskrsnica. ovek bude osvedoen da ovde
neto nedostaje. Bude se pitanja, mala i velika. Od onih kojih se tiu neposrednih ivotnih iskustava (Moram da popravim odnose sa decom; Ova zavisnost e me unititi ako neto ne budem uradio; Imam sve, ali nije mi dovoljno, itd.) do velikih, onih o smislu ivota (Ko sam ja?, emu ovaj ivot?, ta
mi valja initi?, ta zaista elim?, Kuda sve ovo ide?, Ima li Boga?, Da li
je smrt kraj?, itd.). Ova potonja su po nekima najava ili simptom neuroze, alarm da je linost u krizi i da treba da zanemari takva pitanja. Nae ubeenje je
pak da su ona pre signal osobe na raskrnici, signal velike prilike koja joj se
ukazala. ta e iz toga proizai, to je ve drugo pitanje. Moda novi ivot ali,
treba znati, moda i dalje uruavanje. Ishod nipoto nije apsolutno izvestan.
Zavisi od oveka i njegovog izbora, ali treba rei i od drugih Sila/sila.
U svemu tome, na uestalost i nain bavljenja ovim pitanjima uticae mnogo toga temperament, tip linosti, genetsko naslee, ambijent u kom se odrastalo, ivotno doba (ili prelazno doba), stimulansi u vidu dogaaja (pozitivni ili
negativni). Tako, bavljenje ovim pitanjima nije obavezno opte iskustvo svih. S
druge strane, najmanje neizvesno je da se svako ljudsko bie u nekom smilsu
bavi pitanjima svog porekla. Pitanja o poreklu svakako podrazumevaju pitanja
o detinjstvu, roditeljima, pa i ona koja seu jo vie unazad pitanja ire porodice, rodnog kraja, naroda. Meutim, to pitanje porekla treba da nas vodi dovoljno unazad, do samog poetka. Da li sam ja stvorenje nekog vieg i drugaijeg bia? Uloga duhovnih radionica nije da namee ova pitanja ve da prepozna koja su se od njih ve pojavila i postala deo svesnog promiljanja klijenta.
Potom valja podrati osobu u tumaenju tih pitanja tako da je pokrenu u smeru koji e prihvatiti kao svoj, kao eljeni i pozitivni smer kretanja. Konano,
uloga duhovnih radionica je da prue odreenu vrstu obuke - ime se naoruati kako bi se na tom putu opstalo.
U sluaju kada je osoba zadovoljna sadanjim stanjem ili je odluila da primarnu svest o potrebi da se pomeri unapred ugui, rad na sebi je onemoguen. A,
ako vam je dobro, onda nita. 39
39
Radio emisija Peanik.
113
Razmiljam
Vetar, golub i vatra
A ukoliko oveku nije dobro, biblijska tradicija nudi svoje tumaenje takvog stanja i smernice za izlazak iz njega. To tumaenje oseaja nezadovoljstva
je osobito. Kao to je ve pomenuto, sam Bog generie taj oseaj nezadovoljstva stagnacijom.
Boji Duh (ili Sveti Duh) duva gde hoe i fijuk njegov uje ali ne zna odakle dolazi i kuda ide. 40
Dakle, pobuiva svesti je neko drugi, izvan nas, tj. biblijski reeno Boji
Duh. Duhovna dimenzija rada na sebi dodaje ovaj vaan uvid sveukupnim naporima za ovekov razvitak. Za pokretanje oveka neophodna je intervencija
spolja. ovek nije u stanju da pokrene sebe niti da iznova stvori sebe. Njemu je
dato da sarauje sa Pokretaem, a ne i da smatra sebe samoizbaviteljem. To je
ta, u uvodu pomenuta, izrazita teocentrina nota hrianske duhovnosti. Zna
se ko je jedini u stanju i voljan da izazove neobian (jer se protivi zakonu inercije) skok od zadovoljstva trenutnim stanjem ka enji za neim viim. Taj trenutak se naziva preumljenjem. Ovaj pojam podrazumeva promenu u orijentaciji za koju ovek ne poseduje neophodne resurse da bi je sam izveo. Neophodno je delovanje spolja. Zanimljivo je da je Nazareanin izabrao sliku ponovnog
roenja da opie taj dogaaj. Kao i kod doslovnog roenja, neko drugi je bio
neophodan da to uradi za nas, tj. za bebu. Ovaj uvid je kljuan u hrianskoj
duhovnosti.
Inae, biblijska tradicija upravo ovo udo (ponovnog) raanja pripisuje
Duhu Svetom. Takoe, ona opisuje nain njegovog delovanja, prilikom tog nanovoroenja ali i inae. Njegova kretanja nisu poznata oveku, i on najee
deluje bez najave. Meutim, karakter tih tajanstvenih i neuhvatljivih uticaja
Duha je nesporan on raspiruje najuzvienije enje oveka za neim istijim,
istinitijim i lepim od ivota kojim on trenutno ivi. To se slae sa izjavom da
je Bog ljubav. On je odgovoran za promenu u posmatranju sebe, ivota, Boga,
i za promenjena oekivanja od ivota. esto se kae da se promena ogleda u
tome da ono to je osoba smatrala neprivlanim (recimo: moralno ist ivot ili
pokoravanje Bojem, nesebinom i samoportvovanom nainu ivota) sada
smatra privlanim, i obratno to je smatrala privlanim (recimo: tenja za
drutvenim priznanjima kao ivotnom cilju), sada smatra nezanimljivim. Ukusi doivljavaju promenu, kako moralni tako i estetski.
Hrianska tradicija iskustveno potvruje i priznaje da se delovanje Duha
ne moe kontrolisati niti esto predvideti ve da ovek jedino moe da ga prepozna, i nazove pravim imenom (kao poziv Odozgo da se ponem kretati prema meni kakav elim da budem). Kao to je u uvodu pomenuto, poziv za linim preobraajem nekako ide zajedno sa pozivom za aktivnim ueem u graenju Novog sveta, onog to Novi zavet naziva Carstvom nebeskim ili Car40
Evanelje po Jovanu 3:8.
UG Raskre
Razmiljam
114
stvom Bojim. Taj poziv je, prirodno dramatian. ovek moe da ga prenebregne, negativno protumai (kao prolazni napad religioznog zanosa ili fanatizma) i odbaci, a moe da odlui da ga prati.
Ve nekoliko puta pominjani Klajv Stejpl Luis (Lewis), oksfordski profesor
i pisac, koji je od ateiste postao hrianin, ovako opisuje svoje iskustvo slinog
doivljaja i nastali preokret (C.S.Lewis, 1998):
Nikad nisam imao iskustvo traganja za Bogom. Bio je obratan sluaj; On je bio
lovac (ili mi se tako inilo) a ja sam bio jelen. Lovio me kao svoj plen, nepogreivo
naciljao i gaao. I drago mi je to se prvi svestan susret zbio na ovaj nain.
On neto kasnije govori o tom trenutku prosvetljenja i susreta sa ivim Bogom u hrianskom smislu, i uporeuje ga sa svojim shvatanjem iskustava opisanih u drugim pogledima na duhovnost:
ovek se uvek zaprepasti kada naie na ivot gde je mislio da je sam. Vidi,
poviemo, ivo je! Upravo na ovom mestu toliko mnogo ljudi ustuknu i ja bih
tako reagovao da mogu i odustanu od daljeg istraivanja hrianstva. Nelini
Bog jako dobro. Subjektivni bog lepote, istine i dobrote, koji ivi u naim glavama jo bolje. Bezoblina ivotodavna sila koja struji kroz nas, ogromni izvor
moi iz kojeg moemo da zahvatimo najbolje od svega. Ali Bog lino, iv, koji
povlai konopac sa druge strane, najverovatnije pribliavajui nam se beskonanom brzinom, lovac, kralj, mu to je ve neto sasvim drugo. Dogodi se da deca
koja su se igrala lopova zastanu i uute se najednom: da li su to bili pravi koraci u
hodniku? Dogodi se da se ljudi koji su se igrali religije (ovekova potraga za Bogom!) najednom ustuknu. ta ako smo zaista pronali Njega? Nikad nismo planirali da doe do toga! Jo gore, ta ako je On pronaao nas?
Indikativno je to se koristi i druga slika u Bibliji za ovog pokretaa; on je

prikazan kao golub. Mogue je da ova slika prenosi pre svega nain na koji
Duh Boji radi neno, sa taktom, bez prisile. Vano je da osoba koja radi na
sebi i koja prolazi ovaj proces zna kakav je Onaj sa kojim ima posla. Nije svejedno ako je to da upotrebimo Luisove rei, bezoblina ivotodavna sila, subjektivni bog, ili hrianski Bog kakav je otkriven u Isusu Hristu.
Trea karakteristina slika Duha Svetog je vatra. Za razliku od goluba,
ova slika govori o dramatinoj strani njegovog delovanja. On prireuje iskustva iju je vatrenost Milo iz prethodnog poglavlja okusio. On upuuje izazove, ukorava, otvara oi oveku da vidi neprijatne istine o svom (ovekovom)
karakteru i ivotu, koje se ne mogu vie tolerisati. To je neprijatna strana delovanja Duha.
Previe religioznosti za moj ukus
Ovo bi bila sasvim oekivana reakcija nekih/mnogih misleih italaca na

ovoliki naglasak na Svetom Duhu u nainu rada duhovnih radionica Centra.
Dakle, takav doivljaj je potpuno razumljiv i mora da se prihvati. S druge strane, on poziva na dodatno pojanjenje o neophodnosti ovakvog pristupa.
115
Razmiljam
Zato je u duhovnim radionicama neophodno govoriti o ulozi Duha Svetog?
Zato to, ukoliko se za polazite ima biblijsko, judeo-hriansko razumevanje

duhovnosti, jedino takva postavka ima smisla. Zato to se pod uslovom da osoba ima hrianski svetonazor, odnos klijenta prema procesu soptvenog duhovnog i linog razvoja uveliko menja ukoliko je Bog, tj. Duh Sveti u jednaini. Jedan je doivljaj i pristup radu na sebi kada se oekuje da se sva razmena deava
na relaciji podrka (horizontalna) klijent, a drugi kada je re o trouglu: Bog
horizontalna podrka klijent. (Pod horizontalnom podrkom podrazumevamo onu koja dolazi od savetnika u Centru, ali i od najire mogue socijalne mree odnosa.) Saradnja izmeu preostalih (ljudskih) saradnika sa nad-ljudskim u
ovom trostrukom saveznitvu predstavlja klju napretka. I obratno, taj trei
uesnik ako se prati biblijsko svedoanstvno o njemu prvi pokazuje spremnost na saradnju i podelu uloga. tavie, ubeeni smo da je autentini preobraaj ostvariv cilj jedino ako metodologija zahvata dovoljno iroko.
Grafikon Redukovani i holistiki model razvoja linosti
Kada je re o tom savezu, treba rei da postoje naela i neka pravila ije
potovanje omoguava plodonosnu saradnju. Meutim, priroda procesa ini
da e ta saradnja biti manje nalik unapred predvidljivom i tano propisanom
nizu koraka, a vie plesu gde postoje pravila ali gde mnogo toga zavisi od improvizacije i sposobnosti da oseti onog drugog/Drugog.
Podela uloga
Kada smo kod saradnje, sada je jasno da e duhovni razvoj zavisiti ipak od
jasnog razumevanja uloga svakog u ovom savezu. O tome u govoriti u narednom poglavlju. 41
Za detaljnije odgovore o biblijskom hrianskom pogledu na osnovna ivotna
pitanja preporuujem knjigu pomenutog proslavljenog anglikanskog autora Klajva Lu41
UG Raskre
EKSKURS: Jo jednom o venom ivotu
Razmiljam
116
Bilo je rei o ovom poznatom izrazu u Uvodu. Poto smo u ovom poglavlju
dobrano zagazili u pitanja osveivanja svojih duhovnih potreba, duhovnosti, Boga, linog razvoja, i putovanja, logino je da se na horizontu brzo pojavi i pitanje
kako se u sve to uklapa klasino pitanje duhovnosti veni ivot. Pomenuli smo
ovaj izraz nakratko u Uvodu i ovde je veoma vano da ga detaljnije pojasnimo.
Izvorno, biblijsko znaenje venog ivota je dvojako i mnogo zemaljskije
od onog kako ga u hrianstvu i u popularnom diskursu prikazuju. Naalost, veni ivot se na obe potonje strane poistoveuje sa bestelesnim ivotom u nekom
udnom i dalekom kraju stvarnosti. Nebeski ivot koji, usudiu se da lokalizujem prosean ovek u Srbiji zamilja kao neku naprednu verziju onog to poznaje kao monaki ivot. Iz nekog razloga, taj isti ovek monaki ivot doivljava
kao vredan divljenja, ali ne za mene. Moda bi drugi dodali i dosadan, pun odricanja, samoograniavajui, asketski (svakako) i sa nekog drugog sveta. Mnogo
bi se moglo govoriti o moguim uzrocima ovakve percepcije podvinikog ivota.
Meutim, ovde govorim o neem drugom.
Veni ivot je, elim da kaem, obojen takvim asocijacijama i shvaen kao
ivot u nekom blaenstvu i beskonaan, ali i kao udaljavanje od materijalnog,
obeleen pre svega odricanjem, i manje-vie svedenim ivotom bez boja. Drugim
reima: Lepo je to, ali nije za mene. Biblijsko (i starojevrejsko) shvatanje venog ivota je upravo suprotno. Veni ivot se pre svega odnosi na kvalitet ivota koji ovek moe da naui da ivi ve ovde i sada, u prostoru i vremenu. Drugo,
odnosi se svakako i na (veno) postojanje koje e ovek koji je tako nauio da ivi
imati na Novoj Zemlji (posle odluujuih dogaaja u istoriji koji su jo uvek deo
budunosti). 42 Dakle, izraz poseduje oba znaenja, jasno razvijena u Evanelju po
Jovanu. Pre svega je re o kvalitetu ivota, a tek onda o prilici da se u kvantitativnom smislu ivi bez kraja. Ovde se usredsreujemo na prvo znaenje dok drugo
ostavljamo za neku drugu priliku i istraivanje. Pristup u Centru svakako podrazumeva da e lini razvoj pojedinca uveliko da odredi njegov ili njen stav prema
tome postoji li ivot posle smrti.
isa (Luis, 1997), kao i neto savremeniju knjigu drugog anglikanskog autora, i donedavnog episkopa u Daramu, Toma Rajta (Rajt, 2012).
42 Tj. Drugog Hristovog dolaska i vaskrsenja preumljenih ljudi koji su postali Hristovi sledbenici.
117
Razmiljam
3. JAANJE DUHOVNIH MIIA
O duhovnosti sam nauio vie u teretani nego

itajui mnoge izvikane knjige o duhovnosti.
Kristijan varc
gromna razlika je izmeu vebanja da bi neto uradio i pokuaja da to

neto uradi. ovekova uloga u ovom saveznitvu je da se lati onog prvog i da ga se dri.
3.1.
Podela uloga, vebanje i rast
Na jednom mestu apostol Pavle kae:
Ja posadih, Apolo zali, a Bog dade te uzraste, 43
i time otkriva sutinu saveznitva na irenju Carstva nebeskog (bilo u smislu

razvoja linosti ili u irenju uticaja u irem drutvenom okruenju). Postoji uloga oveka i uloga Boga. ovek je taj koji stvara preduslove da bi Bog mogao da
uini najvaniji, natprirodni deo posla da omogui korak unapred. Slika iz organskih procesa u poljoprivredi prikladna je zato to je i rast Carstva nebeskog
sliniji organskim procesima nego mehanicistikim. U ovim potonjim jedan deo
maine povezuje se sa drugim i za sat ili dva ona bude sklopljena. U organskom
svetu promena je postepena, tiha i ne moe se ubrzati. I kao to je neophodno da
poljoprivrednik pokae disciplinu u pripremi zemljita (njegova uloga), ali i strpljenje dok eka da se rast dogodi jer na to ne moe neposredno da utie, uloga
osobe koja eli da raste jeste da isto tako praktikuje i jedno i drugo.
Ko kosi a ko vodu nosi
Inae, podela uloga je vana jer ovo drugo samu unutranju promenu i
sazrevanje, ovek ne moe da sam ostvari. Ljudsko srce ono to on jeste,
43
Prva poslanica Korinanima 3.poglavlje (Karadi).
UG Raskre
Razmiljam
118
njegova bit, sposobnost odluivanja, apetiti, karakter moe da preoblikuje jedino boanska sila. U tom smislu se na na drugom mestu kae:
Gradite svoje spasenje sa strahom i trepetom. Jer Bog je taj to ini u vama
da elite i da delate da mu budete po volji. 44
Laki put
Mnogi koji se late posla duhovnog sazrevanja, podrazumevaju da do njih

stoji da se jako trude da, recimo, budu kao Isus. Na primer, nakon razgovora,
itanja ili razmiljanja o vanosti strpljenja, sledee jutro bi se probudili jako
se trudei da budu strpljive osobe. Meutim, logika duhovnog razvoja je drugaija i, opet kontraintuitivna. Duhovni preobraaj nema veze sa trudom iz
petnih ila, ve sa mudrim vebanjem. U tom smislu se u Novom zavetu na jednom mestu upuuje savet mladiu (zapravo Pavle ga upuuje svom tieniku):
Vebaj se u poniznosti. 45
Ista misao se ponavlja u Pavlovom savetu crkvi u Korintu, zapisanom na

drugom mestu:
Sportisti vebaju samokontrolu u svemu; oni to ine da bi zaradili raspadljivu
nagradu a mi neraspadljivu. 46
Ljudi ponekad smatraju da je uenje da svira Baha na klavijaturi provodei godine u vebanju lestvica i harmonija, tei nain da uradi posao. Istina je
neto sasvim suprotno. Provesti godine vebajui skale je laki nain da naui
da svira Baha. Zamislite da sedite za koncertnim klavirom u dupke popujenoj
koncertnoj Sali, a da do tada niste nijednom vebali da svirate na njemu. To je
tei nain.
Ova potreba za pripremom, za vebanjem i treningom vai i kada je u pitanju uenje umetnosti pratanja, radosti ili hrabrosti. Drugim reima, ona se
primenjuje i u sluaju zdravog i ivog duhovnog ivota, ba kao to se odnosi i
na fizike i intelektualne aktivnosti. Uiti da misli, osea i deluje kao ja koje
hoe da bude (ili kao Isus, sasvim svejedno) isto je toliko zahtevno kao i
uiti da tri maraton ili da svira klavir. Ova istina oslobaa osobu koja radi
na sebi da se usredsredi na ono to e zaista doprineti njenom rastu, a da drugi
deo (udnovati rast) prepusti Drugom.
3.2.
Opasnost kvazipreobraaja
Cilj tog rasta, biblijskim renikom izraeno, jeste da se u oveku oblikuje

taj novi ja koji elim da budem; zapravo, da se oblikuje karakter Isusa Hrista.
Poslanica Filipljanima 2.poglavlje (arni).
Prva poslanica Timotiju 4:7.
46 Prva poslanica Korinanima 9:25 (doslovan prevod).
44
45
119
Razmiljam
Biblijska postavka je prilino ambiciozna : postoji vrsto uverenje svih njenih

autora da je preobraaj mogu. To preoblikovanje po uzoru na karakter i linost Isusa Hrista (koji je model oveka) jeste proces. Istrajnost na tom putovanju je izuzetno bitna. Apostol Pavle poruuje svojim prijateljima, hrianskim
saputnicima da nastave da se bodre i da se kreu:
Dok se Hristos ne uoblii u vama. 47
U tom procesu upravo lik Isusa Hrista postaje kontrolno ogledalo koje pomae osobi da proveri gde se trenutno nalazi. Neverovatna je mo ljudske samoobmane koja stvara uobrazilju da se daleko odmaklo na tom putu. Ta opasnost kvazipreobraaja je realna i moe biti osnova za svakakve disfunkcionalnosti, religijska nasilja, pa ak i ozbiljnije poremeaje linosti (Stephen Arterburn, 2001).
Isus na jednom mestu daje spisak znakova upozorenja svim putnicima
(Ortberg, 2002). Njegove izjave se mogu prevesti u pitanja koja svako moe sebi da postavi:
Da li sam duhovni lanjak?
Teko vama... istite spolja au i zdelu a iznutra su pune grabea i neumerenosti. 48
Da li postajem osuivaki nastrojen, ponosit ili iskljuiv?

Vole proelje na gozbama i prva mesta u sinagogama. 49
Da li postajem pristupaniji, ili manje pristupaan? 50

Vole... da ih ljudi zovu ravi. 51
Da li se umaram od duhovnog rasta?
Vezuju teka i nesnoljiva bremena i meu na ljudska plea. 52
Da li merim duhovni ivot na povrne naine?
Slepe voe, koji oceujete komarca, a kamilu gutate. 53
Samoispitivanjem pomou ovih pitanja moe se preduprediti samoobmana i mogue paradoksalno i tragino pretvaranje ovog duhovnog putovanja u
putovanje prema disfunkcionalnijoj i nezdravijoj linosti; suprotno od onog
to je trebalo da bude (Dark, 2009).
Poslanica Galatima 4:19.
Evanelje po Mateju 23:25.
49 Evanelje po Mateju 23:6.
50 Evanelje po Mateju 23:6-7.
51 Evanelje po Mateju 23:6-7.
47
48
UG Raskre
3.3.
Istina o duhovnim disciplinama54
Razmiljam
120
Drei se slika vebanja tela ili uma, usredsrediemo se na kljuni pojam

oko kojeg e se okretati i duhovna promena: duhovne discipline. Ovaj izraz odnosi se na upranjavanje aktivnosti (redovno, planski, dozirano) koje e jaati
duhovne miie i biti preduslov da se rast dogodi (delovanjem Duha Bojeg).
Prema tome, duhovne discipline su aktivnosti koje e poput upornog vebanja lestvica i harmonija, omoguiti lak rast.
Koje su to aktivnosti? Pre no to odgovorimo na ta pitanja, pojasniemo
kljune pojmove vezane za sam proces upranjavanja duhovnih disciplina.
Nekoliko kljunih pitanja
ta je disciplina? Disciplina je bilo koja aktivnost koju obavljam ulaganjem

neposrednog napora a koja mi pomae da inim ono to sada ne mogu ulaganjem neposrednog napora.
ta je duhovna disciplina? Duhovna disciplina je bilo koja aktivnost koja mi
pomae da steknem silu kako bih iveo ivot koji je Isus iz Nazareta nauavao i
pokazivao primerom. Koje su to aktivnosti? Neke su osnove osamljivanje,
molitveno razmiljanje na osnovu Svetog pisma (Biblije), razvijanje hrianske

zajednice i sluenje (ili hrianski aktivizam).
Kako da znamo koje duhovne discipline treba da praktikujemo? Prvo, moramo imati jasno saznanje o tome ta znai iveti u Carstvu nebeskom (Setimo
se, to pre svega znai ovde i sada postajati otelotvorenje Novog sveta i njegovih vrednosti). Isus je mnogo vremena proveo pomaui ljudima da uvide ta
predstavlja istinsku duhovnost. Drugo, moramo da nauimo koje specifine
prepreke stoje na putu i onemoguavaju da se ivi ovakvim ivotom. Tree,
moramo da otkrijemo koje specifine aktivnosti/prakse, iskustva ili meuljudski odnosi mogu da nam pomognu da te prepreke savladamo.
ta osobu ini disciplinovanom? Disciplinovana osoba je neko ko moe da
uini ispravnu stvar u ispravnom trenutku, na ispravan nain, u ispravnom duhu. Primetimo ta disciplinovana osoba nije. Nije neko ko upranjava mnogo di-
sciplina/duhovnih aktivnosti. Nije (obavezno) jako sistematina, koja se kruto

dri rasporeda, opsednuta planovima, i ranoranilac. Ova definicija moe da se
primeni na umetnike, sportiste i astronaute koliko i na sledbenike Nazareanina. Disciplinovan sledbenik Isusa je neko ko ume da prepozna kada postoji potreba za smehom, blagou, tiinom, isceljujuim reima ili hrabrim suoavanjem, i koja nudi upravo to, potrebno odmah, na delotvoran nain i u ljubavi.
54
Ostatak poglavlja zasnovan je na dva izvora (Dybdahl, 2011 i Foster, 2002).
121
Razmiljam
Mudro vebanje duhovnih miia
Svaki instruktor u teretani, na atletskoj stazi ili kraj bazena govorie vam o
tome kako ne trenirati i kako trenirati. Isto vai i kod duhovnog treninga. Mudro vebanje ili trening u ovom smislu odlikuje sledee:
Mudar trening potuje slobodu Duha.
Mudar trening potuje na jedinstveni temperament i nadarenost. (Koji god temperament da imamo, on sam po sebi nije prepreka duhovnom rastu).
Mudar trneing uzee u obzir ivotno doba u kome se nalazi.
Mudar trening potuje neizbenost ritma silazaka i uspona.
Mudar trening poinje jasnom odlukom.
Sada smo spremni da pomenemo etiri kljune aktivnosti (duhovne discipline) koje jaaju duhovne miie ili, drugaije izraeno, omoguavaju duhovni
rast. To su: molitva, molitveno itanje i promiljanje Svetog pisma, zajedniarenje i sluenje. 55
3.4.
Razgovor i poverenje
Ovde zapravo govorimo o molitvi i dubokom razmiljanju. Njihova svrha je

svakako jaanje duhovnog bia kako bi bilo zdravije, radosnije i doprinosilo irenju vrednosti Carstva nebeskog. Meutim, njihova svrha moe da se izrazi i
drugaije, o emu nismo do sada govorili. Oni slue jaanju poverenja u Boga i
zdravog poverenja u sebe (to je posledica prvog); (Hajbels, 2010).
Jasno je da su te dve aktivnosti odvojene ali je takoe jasno da se i u Bibliji
i u praksi to dvoje esto stapaju i vode jedno drugom. Imaju mnogo preklapanja, a neki aspekti mogu se definisati i kao molitva i kao hrianska meditacija. 56 Ako bismo ih razlikovali na klasian nain, rekli bismo da je molitva verbalna, dok je meditacija tiha i neverbalna. Biblija oslikava molitve koje su ponekad u mislima, i meditacije koje esto koriste rei, kao to emo videti u sledeem poglavlju.)
Prva stvar je neverovatna raznovrsnost na koju nailazimo. Molitva je centralna u svim drutvenim dogaajima kakvi su bili posveenje Hrama, 57 politiko-vojne krize, 58 i vreme verske tranzicije- 59 Pojedinana molitva je umesna
Postoje i druge, ali na ovom mestu pominjemo ove etiri, osnovne.

O razlici izmeu biblijske meditacije i oblika dalekoistonih meditacija (transcendentalne, na primer), videti u (Dybdahl, 2011).
57 Prva knjiga o carevima.
58 Druga knjiga o carevima.
59 Knjiga proroka Danila 9,10.poglavlje.
55
56
UG Raskre
Razmiljam
122
u vreme profesionalne krize, 60 i kada neko oajniki traga za duhovnim odgovorima tokom vremena iskuenja. 61 U knjizi Psalama generacije vernika nalaze
molitve koje se odnose na svaku linu krizu s kojom se i oni suoavaju, od gubitka prijatelja do fizike bolesti.
Drugo, molitva je trenutak za potpunu iskrenost. Nema oseanja ni emocije
koja se ne moe izraziti u molitvi. Ljudi se mole kad su sreni i kad slave i kada
su tuni i kada su potiteni. Ljudi se mole ak i kada su cinini ili ljuti. Nezamenjivi model za molitveni ivot je upravo biblijska knjiga Psalama. (O tome neto kasnije.)
Definisanje molitve
Kako da definiemo tako univerzalan fenomen molitve?

Moemo da kaemo da je molitva "uzdizanje u razgovor sa Bogom kao sa
Prijateljem i Gospodom". Ova definicija ima tri kljuna elementa. Prvo, molitva
obuhvata nameru i izbor. To je razlog za upotrebu rei "uzdizanje". Molitva je
odluka koju moemo da donesemo ili da izaberemo da je ne donesemo. Bog
nas ne prisiljava da se molimo mi se odluujemo na to.
Drugo, namerno sam upotrebio re "razgovarati", jer ukazuje i na prianje i
na sluanje, i na tiinu i na govor, ali i na akciju. Definicije koje molitvu odreuju
jedino kao obraanje Bogu, samo su delimine. Jer, molitva podrazumeva itav
spektar akcija koje ljudi izvode dok komuniciraju jedan s drugim.
Tree, molitva se uzdie do Boga preko Isusa priznajui Ga i za Gospoda i
za Prijatelja. Ovde se hriani pozivaju na ravnoteu. Iako Biblija govori o prijateljstvu s Bogom, biblijska tradicija podsea da je On takoe i Gospodar nad
gospodarima. Takva tenzija je zdrava. Kada u molitvi sluamo i traimo da saznamo Boju volju o naem ivotu, traimo Ga kao Gospoda. Kada delimo svoje
intimne probleme i elje, pristupamo Mu kao prijatelji, verujui da e se kao
ljubljeni Gospod zaloiti za nas.
Hrianska molitva, kada govorimo o pravilnosti i formi, ima etiri kljuna
elementa.
Prvi element je obraanje. Kome se obraamo kada se molimo? Hrianin
se obraa Bogu kakvog je Gospod Isus Hristos otkrio u svom ivotu. Ovo molitvu ini hrianskom.
Drugo, posle obraanja Bogu sledi oboavanje i divljenje. Mi iskazujemo
oboavanje, hvalu i zahvalnost za sve to smo primili iz Njegove ruke. Dok ulazi na vrata Njegova sa slavom, u dvore Njegove s hvalom" (Psalam 100:4), ovek jasno uvia ta je Bog uinio za nju/njega/vas i ko je On.
60
61
Kao kod proroka Jeremije.

Prorok Avakum.
123
Razmiljam
Tree, ovek trai. Naalost, za neke ovo sainjava glavni deo molitve. S
druge strane, moramo da upamtimo da biblijski model u molitvu zaista ukljuuje i molbu. Svakako da iskreni vernici treba da podele svoje potrebe sa Bogom. U takvo iskanje moramo uneti i svoje zahteve, ali veliki deo iskanja treba
da bude posrednika molitva u korist drugih. Iako zahtev moe biti duhovne
prirode, ne treba zapostaviti ni fizike potrebe. Ne zaboravimo da je Molitva
Gospodnja ukljuivala i molbu za "hleb nasuni".
etvrto, hrianin zavrava svoju molitvu isticanjem Onoga ko je vodi na
njegovom putovanju (u smislu primera ali i osnaivanja), ali i Onog ko je omoguio to putovanje. 62
Kako se moliti?
Iz razgovora sa ljudima o njihovim molitvenim problemima, jasno je da mnogi

molitvu smatraju dosadnom. Oni oseaju da je njihova dunost da se mole, ili da
treba da se mole da ih Bog ne bi odbacio. Molitva koja proizilazi iz takvih pobuda,
nije zadovoljavajua. Izneemo dva predloga koji mogu da pomognu.
Prvo, ovek treba da se moli onako kako moe (autentino) a ne onako kako ne moe (izvetaeno). Drugim reima, zapoeti molitvu onim to ovek
tano osea, a ne da se pretvara da je ono to nije ili da radi ono to ne radi.

Tako i iskrenost postaje deo molitve.
Drugi predlog je da se pronau neki novi naini molitve koji mogu da otvore dodatne puteve ka zajednitvu i komuciranju sa Carem nebeskim. 63
Pitanje prisnosti i poverenja je kljuno u razgovoru sa Bogom. Ljudi koji su
imali najbolje odnose sa Bogom Avram, Mojsije, David, Isaija, Jeremija obraali su Mu se zapanjujue prisno. Govorili su sa Bogom kao da je On neko ko sedi
u stolici preko puta, kao to bi neko razgovarao sa savetnikom, efom, roditeljem ili osobom koju voli. Oni su se prema njemu odnosili kao prema linosti.
S poetka, molitva moe da izgleda kao povlaenje iz sveta, raskidanje veza
sa stvarnim ivotom da bi se posvetilo vreme tihom razmiljanju o tome kako
Bog vidi stvari. Meutim, takva aktivnost oveka upravo nagoni da se baci na ispunjavanje Boje volje, a to je izgradnja Carstva ovde i sada. Ljudi su Boji saradnici, te se kao takvi okreu molitvi da ih pripremi za taj partnerski odnos.
Psalmi i molitve
Od samih poetaka judeo-hrianske istorije, Jevreji i hriani koristili su

ovu zbirku molitava u linom i zajednikom bogosluenju. Psalmi predstavljata sve ovo omoguio znai predmet je kojim se bave knjige o hrianskoj veri,
na primer Goldtajn, 1998.
63 Za konkretne ideje, pogledati Dybdahl, 2011.
62
UG Raskre
Razmiljam
124
ju jedinstvenog pratioca i uionicu vetine molitve. Vanost ove knjige, koju su

iskustvo i istorija potvrdili, proistie i iz toga to se u njoj mogu pronai molitve ljudi koje nastaju u svim moguim ivotnim situacijama i povodima, i iz
svih moguih stanja (od ushienja ivotom i Bogom do ravnodunosti, bolesti,
nemoi, radosti, progonstva, zbrke, borbe, mira i blagostanja). Pol Riker /Paul
Ricoeur/ je svojevremeno govorio da na putu duhovnog i ivotnog razvoja ovek prolazi kroz faze orijentacije, dezorijentacije i reorijentacije. (Mi emo u
daljem tekstu koristiti neto drugaiji pristup razumevanju procesa razvoja
vere.) Ova ista klasifikacija je upotrebljena i za psalme te se moe rei da postoje tri glavne grupe psalama (Tremper Longman III, 1995):
a) Psalmi orijentacije, kada osoba uiva miran, stabilan i predvidljiv period u ivotu. Ovo razdoblje karakterie oseaj da su Bog i ivot pouzdani i pozitivni. U molitvenom smislu, razgovori sa Bogom prirodno
se odlikuju hvaljenjem Boga i ivota.
Ove himne Bogu odlikuje ton obilnog uzdanja u Boga. Psalmista
poziva i druge da mu se pridrue:
Raduj se Gospodu, sva zemljo!
Sluite Gospodu veselo;
Idite pred lice njegovo pevajui!
Poznajte Gospoda da je Bog.
On nas je stvorio, i mi smo nasledstvo njegovo;
Narod njegov i ovce pae njegove. (Ps. 100:1-3)
Psalmista najee daje razloge za hvalospev. Kao u ovom primeru

iz ps. 100, ti razlozi nisu istorijski odreeni. Oni su pre opti i ak nejasni. Ta optost/generalnost je namerna i ona omoguuje psalmu da govori kasnijim generacijama i u novim situacijama.
Jer je dobar Gospod; milost je njegova u vek;
I vernost je njegova od kolena na koleno (5. stih).
b) Psalmi dezorijentacije, kada osoba doivljava krizu u kojoj su oslonci i

izvori sigurnosti uzdrmani ili ak razoreni. U tom periodu ovek gubi
oseaj kontrole nad ivotom koji postaje nepredvidljiv kao i Bog i njegovo ponaanje. Mrak, borba i neizvesnost obeleavaju molitve tj. razgovore sa Bogom. esto se ini da molitve vie nemaju ni smisla. Iskustvo Jova je indikativno jer je bez ublaavnja i ulepavanja prikazan bol
prolaska kroz ovakvo iskustvo. Zanimljivo je (a o tome smo govorili u
poglavlju Bol udarca i bol odrastanja) da se najtei aspekt spoljanje
krize ogleda u onome to je ona izazvala preispitivanje sebe, odnosa
sa Bogom i odnosa prema ljudima i ivotu.
125
Razmiljam
Nevolja dolazi iz tri pravca/izvora, i tubalice mogu da se podele u
zavisnosti od vrste izvora nevolje, iako nije neobino da su sva tri prisutna u istom psalmu.
Nevolja moe da doe od neprijatelja. Neprijatelj je ljudsko bie i
nastoji da nanese zlo, ak ubije Psalmistu:
Dua je moja meu lavovima,
Leim meu onima koji diu plamenom
Zubi su sinova ljudskih koplja i strele,
i njihov jezik ma otar. (Ps. 57:4)
U psalmima neprijatelj nije odreen. Nisu navedena imena; nisu

podignute konkretne optube. Psalmi su veito relevantni u novim situacijama.
Takoe, nevolja moe da doe od strane samog psalmiste. On loe
reaguje na bol kroz koji prolazi:
Kao voda razlih se,
Rasue se sve kosti moje.
Srce moje posta kao vosak;
rastopilo se u meni.
Sasui se kao krepost/snaga moja,
i jezik moj prionu za nepce;
i u prah smrtni mee me. (Ps. 22:14-15)
Psalam 13:2 slikovito prikazuje ovu unutranju borbu:

Dokle se moram rvati sa svojim mislima.
Muiti se u srcu svom dan i no?
Ipak, za psalmistu je najstranija borba sa samim Bogom. On

osea da ga je Bog ostavio/napustio usred njegovog progonstva, sumnje i bola:
Jedem pepeo kao hleb,
I pie svoje rastvaram suzama.
Od gneva tvojega i srdnje svoje,
Jer podigavi me bacio si me u stranu. (Ps. 102:9-10)
Moe se videti da se jadikovka lako prepozna po raspoloenju kojim odie psalam. Ona je pesma dezorijentacije, naputenosti/ostavljenosti, stiske, bola i patnje.
Jadikovke takoe imaju i raspoznatljivu strukturu sainjenu od sedam elemenata. Psalam 28 predstavlja dobar primer u tom smislu.
Opta karakteristika tubalica je da se one na kraju sve pretvaraju
u hvaljenje (osim psalma 88). Ovaj preokret od tuge na radost na kraju
mnogih tubalica ukazuje da je psalmista znao da je Bog Bog koji e
usliiti molitve.
UG Raskre
Razmiljam
126
c) Psalmi reorijentacije. Nakon to je Bog usliio molitvu u formi jadikovke, psalmista se vraa da bi odao zahvalnost. Psalam zahvalnosti tesno je povezan sa himnom/zahvalnicom i esto i zvui kao himna na
poetku. Razlika bi se mogla videti u naroitoj usredsreenosti na hvaljenje: psalmista hvali Gospoda to ga je izbavio iz muke. Na primer,
psalam 18 poinje kao himna:
lju moj;
Ljubiu te, Gospode, snago moja.

Gospode, steno moja, tvravo moja koja se oboriti ne moe, izbavite-
Boe moj, kamena goro, na kojoj se ne bojim zla. (1. stih)
U stihovima 4-6, meutim, psalmista se prisea vremena svoje muke kada je prizivao Boga da pomogne:
Obuzee me smrtne bolesti,
i snane bujice nevaljalih ljudi uplaie me.
Opkolie me bolesti paklene,
stegoe me zamke smrtne.
U svojoj teskobi prizvah Gospoda;
i k Bogu svojemu povikah. (4-5. stih)
Psalam 18 je slian ostalim psalmima zahvaljivanja po tome to je

vei deo pesme posveen priseanju na Boje izbavljenje i hvaljenje
Gospoda za to izbavljenje:
Tada prui s visine ruku, uhvati me;
izvue me iz vode duboke.
Izbavi me od neprijatelja mojega silnoga,
i od mojih suparnika, kad bijahu jai od mene. (stihovi 16-17)
Psalam zahvaljivanja svedok je Gospodnje dobrote i moi. U njemu

se hvali Gospodnje ime pred zajednicom vernika a ostatak zajednice
biva poveden da hvali njegovo ime:
iv je Gospod! I da je blagosloven stena moja!
Da se uzvisi Bog spasenja mojega!
Toga radi hvalim te, Gospode, pred narodima;
i pojem imenu tvojemu. (stihovi 46, 49)
Jasno je da knjiga psalama predstavlje soundtrack za duhovni ivot ali i

kolu uenja molitve i prisnog odnosa sa Bogom. Ne manje znaajno je i to to
psalmi esto bivaju glas kome se veruje, koji daje rei da bi se izrazilo ono to
osoba osea a ne ume da artikulie, ne zbog intelektualnih ogranienja ve
zbog toga to takva stanja jesu neizreciva. U tom smislu, psalmi su dragoceni
duhovnom hodoasniku.
127
Razmiljam
3.5.
Re, prouavanje i poverenje
Ovo je druga duhovna disciplina na kojoj poiva zdrava duhovnost. itanje

Biblije. Molitveno itanje i promiljanje o onom to je proitano. Od autora Biblije, preko sv. Jovana Zlatoustog do savremenih teologa, stie jasna snana
poruka da hriansko sazrevanje nije mogue bez Biblije, tj. Boje rei. Na poseban nain, ona je najefikasnije orue koje Duh Sveti ima na raspolaganju u
preobraavanju naeg bia:
Sve Pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje i popravljanje, za odgajanje u pravednosti, da Boiji ovek bude savren, pripravljen za
svako dobro delo. (apostol Pavle)
Svo zlo poinje nepoznavanjem Svetog pisma. (sv. Jovan Zlatousti) 64
Dar mentalne snage dolazi od Boga, uzvienog bia, i ako koncentriemo
mozak na tu istinu, poinjemo da ivimo u skladu sa ovom monom silom.
Majka me je uila da traim svu istinu u Bibliji, stoga sam posvetio nekoliko
sledeih meseci prouavanju ovog dela (Nikola Tesla).
Po svojoj volji on [Bog] nas je rodio istinitom reju, da budemo prvina od
njegovih stvorenja. 65
Smatram da je disciplina prouavanja posebno prouavanja Biblije usko

povezana s tim. Duhovni hodoasnici itaju Bibliju i pobonu literaturu kako bi
spoznali ta Bog eli za svakog oveka. Na osnovu prouenih tekstova, ali i na
druge naine, oni se usredsreuju na otkrivanje Boje volje za svoj ivot.
Istinsko prouavanje
Veina, a naroito oni koji trenutno pohaaju kolu, sloie se s tim da je

mnogo toga to se smatra "prouavanjem" povrno. injenice kojima brzinski
kljukamo svoje kratkorono pamenje 66 nemaju nikakav uticaj na oblikovanje
koncepata u naem umu niti na promenu naeg ivota. U stvari, kole esto ne
propagiraju istinsko prouavanje, barem ne sa gledita duhovnih disciplina.
Deveta omilija na Koloanima.

Poslanica Jakovljeva 1:18.
66 Ljudski um ima dve vrste pamenja (memorije): kratkorono i dugorono. I jedna i druga memorija su vitalne za na umni ivot. Svaka memorija ima svoju kljunu
ulogu u misaonom procesu. Sadraj prvo ulazi u kratkoronu memoriju i tu se zadrava oko 24 sata. Sledeeg dana kratkorona memorija se prazni da bi se oslobodio prostor za nove sadraje. Sve to smo prethodnog dana nauili bie zaboravljeno ukoliko
podatke nismo prebacili iz kratkotone u dugoronu memoriju. Na um ne vri nikakvu selekciju prilikom pranjenja kratkotone memorije; on brie sve to se u njoj nalazi. Ukoliko elimo da spreimo brisanje (zaboravljanje), podatke koje elimo da zapamtimo moramo da prebacimo u dugoronu memoriju. A to se postie PROUAVANjEM podataka, i to u toku prva 24 sata. Ovo je uveni psiholoki zakon koji se odnosi
na uenje, pamenje i zaboravljanje.
64
65
UG Raskre
Razmiljam
128
Pravo prouavanje, koje podrazumeva duhovni in oslukivanja Boga, u

potpunosti se razlikuje od kolskog uenja verbalnog sadraja. Teolozi i studenti teologije esto se posveuju neemu to nazivaju egzegezom (na grkom
jeziku to znai "povesti se" za tekstom). Egzegeza predstavlja paljiv proces tumaenja teksta pomou ispitivanja rei, sadraja i istorijskog konteksta. Iako
egzegeza moe biti deo istinskog prouavanja, ona ipak nije holistika. Potpuno prouavanje mora da ukljui i lino uee, primenu i delanje dok originalno
znaenje primenjujemo na na dananji ivot. Transformacija pomou volje
Boga ivoga predstavlja cilj biblijskog prouavanja.
Prouavanje takoe iziskuje mnogo vie od verbalnog prouavanja (a to je:
ispitivanje knjige ili teksta, razgovor). U duhovnom smislu prouavanje takoe
ukljuuje i neverbalno prouavanje sveta oko nas (to jest postupaka, procesa i
dogaaja u njemu). to je jo vanije, ono ukljuuje i dubinsku analizu naeg
sopstvenog ivota i dela. Poznanje Boga i samospoznaja idu ruku podruku. Tako,
celishodno prouavanje podrazumeva paljivo analiziranje svega toga u pokuaju da se uje Boji glas, razabere Njegova volja, i da se ono to smo nauili primeni na na lini ivot. Takvo prouavanje je retkost u dananjem svetu, i ono bi
potpuno izmenilo nae ivote i drutvo ukoliko bi se odvijalo u globalnim razmerama. Pojedinci vre analitiki, misaoni i logiki deo prouavanja, i tu se zaustavljaju. Drugi odmah primenjuju rei iz Biblije a da prethodno nisu sproveli
njihovu paljivu i temeljnu analizu. Takvi postupci esto ne oslikavaju istinu ni
volju Boju, ve se zasnivaju na poluistinama i deliminim reenjima.
Istinsko prouavanje obuhvata etiri koraka. Prvi korak je ponavljanje. Niko ne moe nita stvarno da naui ukoliko to ne ponovi nekoliko puta. Dobar
nastavnik uvek ponavlja ono to je bitno. Starozavetni narod je stalno ponavljao kljune obrede kako bi ih urezao u um i produbio razmiljanje o njima.
Priest se periodino ponavlja zato to se o njoj mora temeljno razmiljati. Korisnije je dobru knjigu proitati dva puta i uiniti je stvarnim delom ivota, nego dve dobre knjige proitati jednom i zapamtiti pomalo iz svake od njih.
Drugo, potrebni su koncentracija i panja sa usmerenim sluanjem. Prouavanje se ne moe odvijati ukoliko je um neutralan ili ukljuen u neku drugu paralelnu aktivnost. Gledanje televizije i prouavanje ne mogu se zajedno obavljati. to je um koncentrisaniji, to je i prouavanje korisnije.
Tree, razumevanje je vano. Kada ne razumemo neto, ne smemo to preskoiti, ve se moramo truditi da shvatimo. Stvari koje su u poetku misteriozne, a koje nakon dubinskog prouavanja postanu jasnije, esto su najznaajniji delovi prouavanja. Misterije treba da doekamo rairenih ruku, jer su one
pomo za na rast, a ne dosadne prepreke.
etvrto, razmiljanje i ponovno proivljavanje su kljuni. Takve stvari zahtevaju vreme i posveenost. Razmiljanje nas uzdie iznad nagona i urbe, i
postavlja nas tamo gde se istinsko sluanje moe sprovesti. Ponovno proivljavanje i primenjivanje nas uzdiu od prostog razumevanja do praktine primene. Tek tada prouavanje donosi stvarno divne plodove u naem ivotu.
129
Razmiljam
Dodao bih i peti korak, koji zapravo treba da bude prvi. Moramo imati svetu svrhu, da bi prouavanje postalo istinsko prouavanje u duhovnom smislu.
Nema nieg sutinski loeg u intelektualnoj radoznalosti. elja za poznavanjem injenica nije zlo. Ali prouavanje kao duhovna disciplina mora prevazii
prostu radoznalost i intelektualno saznanje. to smo vie u svoj um urezali elju da spoznamo Boga i Njegovu volju, to e nae uenje postati produktivnije.
Iskustvo to potvruje. Mlada osoba poinje da ita Bibliju, kao lektiru ili moda iz radoznalosti. Pojedinac prouava njen sadraj kao da je to udbenik iz
predmeta koji ga malo zanima. Biblija je samo jo jedna knjiga u nizu. Onda se
neto deava osoba se predaje Bogu i ponovo se vraa Bibliji sa utiskom da
se ta knjiga naisto promenila. Rei iskau sa stranica i urezuju se u srce. Dolazi do povezivanja izmeu teksta i uma i srca. Osoba osea potrebu da se moli
Duhu za razumevanje, i tada otpoinje proces novoroenja duhovnog ivota.
To je gradivo za duhovnu revoluciju.
Za kraj u pomenuti da mnogi hriani previe itaju, a premalo prouavaju. Otkrio sam da me sve manje i manje privlai mnotvo novih knjiga, a sve vie i vie oseam elju da ponovo prouim one koje su u mom ivotu bile stoeri. Sluanje Isusovog glasa i praenje Njegovog vostva treba da budu tema
prouavanja u duhovnom smislu, ta god da radimo. To je kljuni element za
Boje vostvo.
3.6.
Zajednica
U ovekovoj tenji da duhovno napredujemo (ili da se sretnemo s Bogom),

moemo poeti tako to emo nauiti da komuniciramo s Njim putem molitve,
promiljanja i prouavanja. U tom delu procesa, prilika je za preispitivanje,
preumljenje i donoenje nekih odluka. Sledee pitanje koje se pojavljuje glasi:
"Kako da istrajemo i nastavimo da rastemo u svom ivotu sa Bogom?" Ovo je
trenutak kad treba da mislimo na zajednicu i prijateljstvo sa drugim ljudima.
Iako zajednica ima mnogo funkcija u duhovnom ivotu, jedna od najbitnijih je
ta da nam daje podstrek i hrabrost da rastemo i nastavimo da putujemo ka boanskom cilju, susreui se sa svojim kolegama putnicima na tom duhovnom
putu. Kao to jedan moj prijatelj ree: "Mnogo puta sam poinjao da dogiram.
Jedini put kad sam stvarno dogirao bio je onda kada sam dogirao sa drugima."
Zajednica nije isto to i lokalna crkva. Mada u nekim sluajevima kongregacija zaista predstavlja zajednicu ili u svojoj sredini obrazuje manje grupe koje predstavljaju zajednicu, mnoge crkve su socijalna okupljanja kojima nedostaje istinsko drugarstvo. Zajednica nastaje onda kada grupa ljudi doivi ose-
UG Raskre
Razmiljam
130
aj da jedni drugima nose breme i, "paze jedni na druge s ljubavlju", 67 u cilju

sledbenitva. Da bi se to desilo, broj onih koji su ukljueni mora biti ogranien.
Prava duhovna hrana i rast primaju se u grupama od tri do 12 osoba, po mogustvu u kunoj/privatnoj sredini. Iz tog razloga se u poslednje vreme u hrianskoj literaturi mnogo govori o potrebi takvih malih grupa, posebno onima
koje se odnose na duhovni rast.
Ostvariti zajednicu u praksi
Ve smo se bavili nekim problemima koji se nuno javljaju prilikom osnivanja hrianske zajednice, ali verujem da se oni mogu prevazii. Ono to mi je
cilj u ovom delu poglavlja jeste da se pozabavimo nekim optim principima za
ostvarivanje zajednice.
Stei novu viziju o zajednici i njenom znaaju za duhovni ivot. Proitati
Evanelja i/ili Poslanice i zapaziti kljunu ulogu zajednice. Potraiti u celom
Novom zavetu odlomke koji koriste izraz "jedan drugoga", odlomke koji ukazuju na zajednicu. Proitati istoriju hrianskih pokreta koji su praktikovali
hriansku zajednicu (postoje primeri i u istonoj, zapadnoj i reformisanoj crkvi). Istraiti snagu malih hrianskih grupa i molitvenih okupljanja u kuama.
Nova praksa se najbolje sprovodi pomou nove i snane vizije onoga to treba
i moe da bude.
Zamoliti Boga da vam pomogne u osnivanju grupe iji ete biti deo. Ovo se
odnosi na molitvu da vas Bog povee sa jednom do etiri osobe u crkvi u koju
trenutno odlazite, s kojima moete podeliti svoju viziju. Dela e vau priu o
zajednici pretvoriti u stvarnost. Neophodno je da ovek sam to doivi.
Imati nekoliko kljunih principa na umu. Upamtiti da cilj nije struktura ve
zajednica. Meutim, postoje odreeni principi koje treba slediti. Ljudi se moraju posvetiti okupljanjima svoje grupe. Kada ih pozovete da se prikljue, zatraite od njih da prvo prou kroz probni period u trajanju od etiri do osam sedmica. Mnogi se plae da se na neodreeno vreme posvete onome o emu nita
ne znaju. Struktura moe da varira, ali tri principa moraju uvek da vae: iskrenost/otvorenost, ljubav/briga i odgovornost. Ljude nikad ne treba prisiliti da
se otvore, ali ako to ve ine, to mora biti autentino. Briga za druge lanove
grupe mora biti oigledna a odgovornost je neophodna za rast. Dobro je imati
predmete ili ciljeve kojima e se grupa posvetiti. Suvino je rei da sve to se
unutar grupe izgovori mora ostati poverljivo.
Kada se pojavi izazov, treba potraiti mentore i izvore. Osoba od poverenja
moe biti od pomoi. Mogu se pronai knjige, seminari i internet sajtovi koji
vas mogu uputiti. Treba biti spreman da se ui, biti otvoren prema novim ideOvako su govorili pripadnici protestantske metodistike zajednice krajem
18.veka.
67
131
Razmiljam
jama, ali na prvo mesto valja staviti naela koja su nesporna i presudna deo
biblijske hrianske tradicije.
Ni individualizam ni kolektivizam
Kada govorimo o aktivnom ueu u zajednikom hrianskom ivotu, jasno je da postoje dve krajnosti u koje je ponekad veoma lako upasti. Biti deo
hrianske zajednice nije pitanje lanstva, knjiice, pripadanja grupi mi-smosvetiji-od-vas. Biti deo hrianske zajednice jeste pitanje konteksta koji je bogomdan za lini rast, rast zajednice, i isceljivanje ire drutvene zajednice kroz
ovu zajednicu. Hrianska zajednica ili crkva, nije zgrada ve organizam
(biblijski Telo Hristovo). Slika je namerno upotrebljena. Ideja je da svako
(svaka elija, ako elite) jeste ono to jeste, zadovoljna onim to jeste i svojom
funkcijom u organizmu. Dalje, svaka elija ili organ doprinosi napretku tela, a
zajedno (ako je organizam primer nesebinog bia) rade na korist okruenja.
Drugu krajnost bismo nazvali individualizmom. To je, recimo, stav: Svaka hrianska zajednica je puna neiskrenih i licemernih. Ne mogu da budem
deo toga. Radije u sam raditi na sebi i truditi se da ivim na ispravan nain.
Dananjem oveku koji jeste dete modernizma ovakav stav nije udan. Meutim, apostolu Pavlu i svim autentinim primerima hrianskih hodoasnika sama mogunost individualnog kretanja tim putem bila bi oksimoron. Biti duhovni hodoasnik je nemogue bez pripadanja hrianskoj zajednici. Naravno,
ostaje pitanje koja i kakva ta zajednica treba da bude.
Mora biti da postoji i trei, zdrav pristup pitanju hrianske zajednice.
Crkve i denominacija
Takoe, sve ovde izneto nije alternativa verovanjima i praksi postojeih

verskih zajednica. Ovo je vie nalik predvorju iz koga se moe ui u vie soba
(Luis, 1997). Predvorje predstavlja prostor u koji uete u kuu (duhovnosti),
ali se tu ne ivi. Iz njega vode vrata na vie strana. Svakom itaocu i klijentu
Centra, bie ostavljeno da izabere koja e vrata otvoriti i gde e pronai kontekst za dalji duhovni razvoj. Kao to Klajv Luis mudro savetuje (1997, 15.str):
Morate se stalno moliti za svetlost... A pre svega morate traiti odgovor
na pitanje koja su vrata prava; ne ona koja se vama najvie sviaju zbog svoje
boje i obrade. Prosto reeno, pitanje nikada ne treba da bude: Dopada li mi se
ovakvo bogosluenje? Ve: Jesu li ove doktrine istinite; da li je ovde svetost?
Da li me moja savest na ovo upuuje? Zbog ega se opirem da zakucam na ova
vrata da li zbog svog ponosa, ili pak zbog svojih sklonosti, ili zato to mi se
ne dopada ovaj vratar?
UG Raskre
Razmiljam
132
Postoje naslovi koji mogu pomoi u sticanju vetine ivota u hrianskoj

zajednici i za hriansku zajednicu, koja je podjednako funkcionalna i disfunkcionalna kao i ovekova osnovna porodica. 68
3.7.
Sluenje i poniznost
Zanimljivo je da ono to poinje razgovorom sa Bogom, molitvenim promiljanjem Boje rei, i zajedniarenjem (kroz podrku i podsticanje) u hrianskoj porodici, naprosto zahteva da se pretoi u konkretnu akciju. Tako
dolazimo do najprirodnijeg izraza hrianske zrelosti, do sluenja. A najzanimljivije je to to se sluenjem postiu dva cilja izgradnja poniznosti u ovekovom karakteru i izgradnja Carstva nebeskog na mestu i u vremenu u kojem ivimo. Istom slubom postie se irenje carstva i na unutranjem i na spoljanjem planu (Foster, 2002).
Poniznost
Vie nego na bilo koji drugi nain, vrlina poniznosti najbolje se unosi u ovekov ivot kroz disciplinu slube. Poniznost je jedna od onih vrlina koja se nikad ne stie traenjem. to vie teimo njoj, to je ona udaljenija od nas. Misliti
da je imamo siguran je dokaz da je nemamo. Zbog toga veina ljudi pretpostavlja da nita ne moe da uini da bi stekli tu slavnu hriansku vrlinu, i stoga
nita i ne preduzimaju.
Ali ipak postoji neto to moemo da uinimo. Od svih klasinih duhovnih
disciplina, sluba je najpodesnija za rast poniznosti. Kada se ovek lati svesno
odabranog kursa delovanja koje naglaava dobro drugih i predstavlja, veinom, skriveni rad, u naem duhu dolazi do duboke promene.
Nita ne disciplinuje neumerene telesne elje kao sluba, i nita ne transformie te telesne elje kao sluba u tajnosti. Telo guna protiv slube, a urla
protiv skrivene slube. Ono se napree i napinje radi asti i priznanja. Ono e
smisliti suptilno, verski prihvatljivo sredstvo skretanja panje na izvrenu slubu. Ako ovek odbija da se prepusti poudi tela, on ga time razapinje. Svaki
put kad razapnemo svoje telo, mi razapinjemo svoj ponos i oholost.
Apostol Jovan pie: "Jer sve to je na svetu, telesna elja, i elja oiju, i ponos ivota, nije od Oca, nego je od ovog sveta" (1. Jovanova 2:16). Mi ne uspevamo da shvatimo snagu ovog stiha zato to smo skloni da ga primenimo samo
na polnu poudu. "Telesna elja" se odnosi na neuspeh da disciplinujemo prirodne ljudske strasti. "elja oiju" odnosi se na sklonost da budemo oarani
spoljanjim izgledom. "Ponos ivota" moe da se definie kao uobraeni egoizam. U svakom od tih sluajeva primeuje se ista stvar: zanesenost prirodnom
68
Jedan od tih naslova je Ortberg D., 2011.
133
Razmiljam
ljudskom silom i sposobnostima bez ikakve zavisnosti u odnosu na Boga. To

predstavlja destruktivnu (staru) ljudsku prirodu na delu, a ta priroda je smrtni
neprijatelj poniznosti.
Carstvo tvoje... na Zemlji kao na Nebu
O mogunostima hrianske slube moe mnogo da se govori i ini se da

su tu stvari i najjasnije. Novi duhovni identitet, novo usmerenje u ivotu osoba
zapeauje nainom ivota u skladu sa Novim svetom, tj. Cartvom nebeskim, tj.
Bojim poretkom dobrote, istine i lepote. Ovakav nain ivota utvruje osobu i
iri Carstvo nebesko na neznatne, privatne ali stvarne naine u njenom okruenju.
3.8.
Koliko duboko je neophodno ii?
Najverovatnije e se neki/mnogi italac pre ili kasnije zapitati: Da li je zaista potrebno da se osoba u ovoj meri posveti duhovnosti da bi bila duhovna?
Ovo je moda za neke sa ambicijom za monakim ivotom, ali ne i za ljude sa
obavezama, porodicom, ivotnim planovima. Treba li ovoliko duboko ii?
Naravno, oigledan zdrav razum stoji iza ovakvog razmiljanja. Odgovor bi
bio da, svakako, jeste mogue odluiti se za laganiju (light) verziju negovanja
svoje duhovnosti. Kontekst savremenog ivota jeste specifian i njega treba
imati na umu i biti realan u oekivanjima.
S druge strane, ne daju mira stvarni primeri iz stvarnog savremenog ivota, koji se odluuju za sve ili nita. Postoje ljudi sa imenima i prezimenima koji
u Srbiji danas imaju s jedne strane veoma aktivan porodian, poslovan i privatan ivot, a uspevaju da ive ivotom pravog duhovnog hodoasnika. Ti primeri ostaju kao empirijski podsetnik da nije sve to se ini nemoguim i zaista nemogue. Trebalo bi pronai takve primere hodoasnika i razmeniti miljenje
sa njima. Moda se sve na kraju svede na to koliko jako ovek eli ono to mu
je postavljeno kao vizija, a to smo nazvali ja kakav elim da budem.
UG Raskre
135
Razmiljam
4. KORAK PO KORAK
Nisu svi koji lutaju izgubljeni.
D.R.R. Tolkin
elika je srea to niko od hrianskih sledbenika i duhovnih hodoasnika ne mora prvi da proe putem koji mu je odreen. Drugi su ili i ostavili mudrost iza sebe o opasnostima koje vrebaju i prednostima koje treba iskoristiti. Postoji mnotvo svedoka meu duhovnim precima koji su ostavili znakove kraj puta. Postoji i mnotvo savremenih saputnika ije e drutvo dobro doi
aktuelnom putniku. A danas moemo rei da postoje i ozbiljna, nauno odraena istraivanja koja pokazuju da postoje pravilnosti na tom putovanju, da se bezmalo mogu imenovati i opisati jasne etape koje oekuju putnike-namernike.
O tome e biti rei u ovom poglavlju.
Priblina mapa puta
Ovo poglavlje moemo smatrati vodiem za samorazumevanje. Ono ima

smisla posebno za one koji su ve napravili nulti korak. Ili jo bolje, ovde iznosimo priblinu mapu puta (niko se ne zanosi milju da je mogue nacrtati preciznu mapu niti da je ona za svakog identina) koja treba da ohrabri, i predupredi padanje u oaj. Ona je proizvod ozbiljnih naunih studija (Fowler, 1995;
Maslow, 1970; Kohlberg, 1981) ali i dar kolektivnog judeo-hrianskog iskustva stvaranog vekovima, koje je izdralo probu vremena. Ona poruuje da
putnici nisu sami, da su mnogi prolazili tim putem i preiveli, i da mnogi danas
i ovde prolaze tim putem i rastu, u svakom pogledu (steeni oiljci i rane ulaze
u rok slube). Re je o jednom dokumentovanom i razumno pouzdanom opisu
putovanja u duhovnom sazrevanju u hrianskom smislu (moe se pretpostaviti da postoje paralele u duhovnom iskustvu drugih, ali i bitne razlike). Predstojei pregled treba da slui dvema svrhama. Prvo, da pomogne svakom pojedincu da se orijentie na svom putovanju i da pronae nain da se kree napred. Drugo, da pomogne svakom ko ima ulogu saputnika koji treba da pomogne svojim su-hodoasnicima u fazama u kojima se nalaze, ne pokrovitelj-
UG Raskre
Razmiljam
136
ski ve brino, sa staranjem i upuivanjem potrebnih izazova u odreenim

trenucima.
Svaka faza prirodna
Nikada se ne sme gubiti iz vida da pria o naprednijim fazama nije pria o

tome da nita ne valjamo dok ne stignemo u estu fazu; niti da su ovi ispred
nas bolji. Odluno podvlaim da to nije ono to elim da kaem. Svaka faza je
upravo ona prava i odgovarajua za osobu koja se nalazi u njoj a u okviru prirodnog razvoja kojim Bog upravlja. Odreenu fazu moemo smatrati nazadnom i inferiornom jedino u sluaju kada se osoba zaglavi u njoj a potom doivi njenu mranu stranu. Prema tome, ideja da su ljudi koji su u petoj fazi na
neki nain bolji sabotira ono najvanije da se kod ljudi na viim nivoima
sve manje mesta daje ovekovom ja, dok je fokus sve vie na Bogu. Mi elimo
da odemo tamo i budemo tamo. Meutim, u celoj prii ne radi se o tome da se
bude nadmoan, superioran, ve iskljuivo o tome da ispunimo Boju svrhu u
trenutku i na mestu kada se ta svrha najbolje moe ostvariti. Molim vas da ovu
napomenu imate na umu dok budete itali i razmiljali o svakoj od ovih faza, i
dok budete u molitvi sa Gospodom primenjivali ovo na svoj ivot.
Dragi duhovni hodoasniku...
... jedno vano upozorenje: Ovaj pregled lako moe da postane medvea
usluga itaocima ukoliko nisu naoruani objektivnou i ukoliko boluju od viih oblika samozavaravanja i uobrazilje. Mogu eleti da se prepoznaju u naprednijim fazama, a da su zapravo (daleko) iza. Mogu samo da se nadam i molim da e ljubav prema istini i zdrav razum voditi sve u samoispitivanju. Takoe, ovaj pregled, premda zasnovan na pomenutim studijama, u najveoj meri
se oslanja na vienje jednog autora (Paulien, 2009).
4.1.
Prva faza: faza romanse
Ovo je faza u kojoj osoba otkrije Boga i odlui da Mu se posveti. Shvata da

Bog postoji, da je stvaran i da je istinski bitan za ovekov ivot. To je vreme
svojevrsne zaljubljenosti u duhovnom smislu. U duhovnom ivotu se doivljava velika radost. Osoba osea da je doivela novi poetak, da joj je darovan novi ivotni poetak. Ljudi u ovom stadijumu otkriju Boga i odlue da mu
ukau poverenje. Oni znaju ta su doiveli i svoj ivot usklauju s tim bitnim
iskustvom.
Ovo je period detinje vere u Boga, u skladu sa reima: Ako ne budete kao
137
Razmiljam
malo dete, ne moete ui u carstvo Boije 69 Isus nije rekao: Ostanite kao
malo dete. Period poetnog doivljavanja Boga i predavanja Njemu karakterie izvesna slinost detetu, ali to nije sve. Ljude u ovoj fazi prepoznajemo po
oseaju novine, radosti i jednostavnosti koje ih krase.
Ljudi obino pronalaze Boga na dva osnovna naina : kroz oseaj divljenja i strahopotovanja, i oseaj potrebe. Neki, naroito deca, susreu se sa
Bogom kroz snano duhovno iskustvo Njegove prisutnosti. Oni nailaze na
Nekog ko je daleko vei od njih samih, prepoznaju tog nekog kao Boga, i
spremno Mu se potinjavaju. S druge strane, odrasli e verovatno doi do
spoznaje o Bogu na osnovu potrebe koja je ostala nezadovoljena. Odnos poverenja sa Bogom doivljava se kao nain da se rei lini bol zbog razvoda,
odlaska u zatvor, bolesti, gubitka posla, duboke tuge, i/ili usamljenosti. Mnogi odrasli moraju da dodirnu dno da bi postali voljni da daju Bogu priliku.
U svakom sluaju, novi ivot je praen velikom radodu koja proizilazi iz uspostavljenog skladnog odnosa sa Bogom. Prvi stupanj ne mora da bude iskustvo koje se samo jednom doivljava. Ovoj fazi se moemo vraati vie puta u
trenucima potrebe.
Mogue je zaglaviti se u bilo kojoj od faza rasta. To se deava kada se
duhovni rast uspori i zaustavi iz bilo kog razloga; pri tom je razlog obino svojstven toj fazi duhovnog ivota. Najvea opasnost u prvoj fazi je oseaj odsustva
line vrednosti i nedostatak znanja. Ljudi u toj fazi mogu da svako vraanje na
stari nain ivota doive kao propast. Oni znaju da im je Bog jednom oprostio
rado i u potpunosti, i omoguio im novi poetak. Meutim, sada kada su ponovili stare promaaje oni se oseaju nedostojnima da im se ponudi da trei put
otponu sa ivotom. Ovaj oseaj nedostojnosti moe da ih u duhovnom smislu
zaledi i prilino otea dalje napredovanje. Druga velika taka opasnosti jeste
nedostatak znanja o duhovnim stvarima. Moda im nedostaje praktino poznavanje evanelja i sigurnosti koju imaju u Hristu. Moda im nisu poznati mo i
podrka koje su skrivene u veri. Moda su robovi sujeverja: Bog e me pogoditi boleu ako se ne budem molio, ili Ako se budem molio, dobiu ta god budem poeleo. Sujeverje spreava ljude da duhovno napreduju.
Koja vrsta pomoi je neophodna ljudima u prvoj fazi hrianskog iskustva

da bi krenuli napred i duhovno rasli? Evo tri saveta. Prvo, pomoi im da se ose-
aju prihvaeni kao Boja deca. Blagodat evanelja je vea od ljudskih neuspeha. Svako je neizmerno vredan Bogu. Kada ljudi ponu da razumevaju sopstvenu vrednost, to e ih osloboditi da duhovno krenu napred gde god da ih
Bog vodi. Drugo, pomoi im da otkriju da ih podrava i podupire zajednica
vernika. Prelazak u drugu fazu mogu je samo ako se osoba povee sa duhovnom zajednicom koja e je poduavati i podupirati u njenom rastu. Ukoliko su
do ovog tenutka svoju veru iveli sami, u izolaciji sada je vreme da se poveu sa ivom zajednicom. Uprkos svim njenim slabostima, zajednica je od su69
Evanelje po Luki 18:18,19.
UG Raskre
Razmiljam
138
tinske vanosti za duhovni rast. Tree, presudno je da u tom trenutku razviju

snaan odnos sa jednim ili vie duhovnih mentora. Mentori mogu da budu ivi
primeri toga koliko je vano kretati se kroz faze. Poto su se i sami kretali napred, sada su u stanju da i druge vode tim putem.
4.2.
Druga faza: faza sledbenitva
U drugoj fazi, ljudi koji su iskreno zavoleli Boga pridruuju se zajednici

vernika. To je vreme uenja i pripadanja. Oni ele da ue i da rastu u svakom
pogledu. Oni takoe ele da razviju identitet vezan za sabrau u veri. Stoga
istrauju, upijaju i praktikuju verovanja zajednice sve to razumeju kao naine da se vie priblie Bogu. U toku ove faze, postoji snaan oseaj da su u
pravu. Osoba je pronala pravu zajednicu gde se ui istini i potuje Bog na
ispravan nain.
Na ovom stupnju, duhovni rast naroito pospeuju snane voe, uitelji
i mentori . U nekim sluajevima najvei mentori jesu knjige. Snani, biblijski modeli s kojima osoba moe da se poistoveti mogu se pronai u nekim
linostima opisanim u Bibliji. 70 Poto je u ovoj fazi mentorstvo izuzetno vano, novim vernicima je potrebno puno pomoi da bi pronali pravog
mentora. Nezdravi mentori mogu nove vernike da odvedu u opasnom smeru. Ako je va duhovni mentor Osama bin Ladin ili Dejvid Kore, to moe
ugroziti ak i va goli ivot. Zbog toga je od najveeg znaaja da nove vernike
usmeravaju mentori koji odgovaraju njihovom stepenu duhovnog rasta.
Kako osoba prepoznaje da se nalazi u drugoj fazi? Osobe u drugoj fazi u
duhovnom sazrevanju oseaju snanu potrebu da slede nekog. Prionue uz
bilo koga ko izgleda da moe da ih podui i pomogne im. Voljni su da ue i
veoma potuju autoritet, odnosno autoritet u vlastitoj zajednici. udno je to
je ova otvorenost prema uenju kombinovana sa visokim stepenom samopouzdanja. Iako oni ne znaju sve, oni znaju da su na pravom putu. Otuda
osobe u fazi dva mogu da pate od duhovne krutosti. Ovo ne predstavlja problem pod uslovom da se ne zaglave u drugoj fazi. U normalnom razvoju, dok
ljudi duhovno sazrevaju, krutost polako poputa. To znai da je ovo prirodan stupanj u iskustvu duhovnog uzrastanja. Druga slabost u ovoj fazi je
sklonost da se prihvataju i vole laki odgovori. Vernici u drugoj fazi ne cene
previe nijanse. Meutim, tokom duhovnog sazrevanja, menjae svoja poimanja Boga, sebe i ivota u skladu sa novosteenim uvidima u zanimljivu ali
izuzetno sloenu stvarnost.
Postoji nekoliko taaka povodom kojih treba biti oprezan. est je sluaj da
se ljudi u duhovnom smislu zaglave u ovoj fazi u ovoj taki i da imaju probleMislim pri tom na odnose Pavla i Timotija (mentora i uenika), ili samog Isusa i
njegovih apostola.
70
139
Razmiljam
ma da se pokrenu napred. Vernici koji su u fazi broj dva mogu da postanu izraziti legalisti i osuivaki nastrojeni. Moe da se desi da njihovim ivotom
upravljaju glagoli mora ili treba. Kada drugi ljudi ne posmatraju stvari na
nain identian njihovom, to moe da ih prilino izbaci iz koloseka. Ukoliko ne
nadrastu tu poetnu krutost i pojednostavljenost misli, mogu da postanu jo
krui u pristupu veri. Ako ih je neki uticajni uitelj ili mentor uio odreenoj
perspektivi, mogu da zakljue da je uiteljev pristup jedini; da se tako treba i
mora razmiljati i delovati. Mogu pomiljati da svi moraju da stvari rade upravo na taj nain. Ukoliko budu u poziciji, bie skloni kanjavaju prestupnika.
to je najgore, oni nisu u stanju da sagledaju vlastitu krutost. Vide sve kao crno
ili belo, kao upereno protiv njih samih. Oseaju se ispravnima i jakima, dok su
druge perspektive za njih pogrene i slabe. Svaka duhovna zajednica ima neke
lanove koji su se zaglavili u drugoj fazi.
Na koji nain im se moe pomoi da se duhovno pokrenu napred? Iako je
ponekad jako naporno imati posla s njima, jedini nain da se nastavi napred jeste kroz meuljudske odnose pune brigovodstva i staranja. Kljuan je odnos te
osobe sa zajednicom i sa pobonim mentorima. Kruti vernici su glavu stavili ispred srca a izvesna verovanja ispred meuljudskih odnosa. Takva krutost e
opstati ukoliko bude izostala duhovna nega koja e pomoi osobi da postane
svesna ta je pogreno, ali i za ta treba da se pokaje i koje odnose da popravi.
Mentor mora da se odupre iskuenju da uzvraa istom merom, i mora istrajati
u blagosti, poniznosti i spremnosti da poui.
Jo jedan bitan element za izlazak iz faze dva je stvaranje prilika u kojima
ovi vernici mogu da slue drugima. Njima je potrebno da otkriju sposobnosti
koje mogu da pomognu zadovoljavanju ivotnih potreba drugih. Te sposobnosti se nazivaju duhovni darovi. Zapravo, govorimo o stvaranju prilika gde oni
mogu da razviju svoje darove voe. To e znaiti ulaenje u izvestan rizik, ali
e nagrada takoe biti velika. Neophodna im je pomo da postanu ljudi koji daju doprinos a ne samo zagovornici odreenih stanovita. Dok budu uili i sami
rasli, i bili svedoci da ih Bog koristi na pozitivne naine, pribliavae se prelasku u treu fazu.
4.3.
Trea faza: faza uspeha
Treu fazu nazvao bih fazom uspeha. Osoba osea poziv od Boga da od sledbenika postane voa. Poinje da pouava druge onome to je sama nauila. Dok
bude pokazivala nadarenost za duhovno vostvo, doivee da e je drugi gurati
u tu novu ulogu, ak i kada ona ne bude bila duhovno niti emotivno spremna.
Kako joj se budu pruale prilike, sticae sve veu samouverenost to se tie
sposobnosti da vodi. Ovo je faza duhovne produktivnosti, kada osoba doprinosi
promeni tuih ivota i obavlja bitne duhovne zadatke. Raste broj osoba kojima
je ona izvestan autoritet. Raste broj onih koji potuju njeno delovanje, a razli-
UG Raskre
Razmiljam
140
ite vrste nagrada pristiu. Voe u ovoj fazi otkrivaju svoje duhovne darove i
preuzimaju uloge u duhovnim zajednicama kojih su deo, a njihovi napori donose rezultate i izazivaju potovanje.
Kako osoba moe da prepozna da se nalazi u ovoj fazi? Po oseaju da je poentirala. Bie prisutan snaan oseaj da doprinosi promenama u ivotu drugih. Sa duhovnim uspehom dolazi znaajna mera duhovnog zadovoljenja, oseaj da se neto postiglo. Kao i u drugoj fazi, ovde emo oseati veliku meru samopouzdanja. Znamo da inimo ono to je dobro, i znamo da se nalazimo na
mestu gde i treba da budemo. Slabost u ovoj fazi ogleda se u tome to emo se
vie nego ikad opirati tome da imamo mentora. Voe iz tree faze ne oseaju
potrebu za mentorstvom. Oni su sada strunjaci i mentori drugima, i nemaju
potrebu da ue od drugih. Nalaze se na vrhu planine, i nema vie stepenica koje
treba savladati. U veini religijskih institucija, ljudi u ovoj fazi su se popeli na
vrh; to je bio zacrtani cilj i on je sada dostignut. Kada bi se faze vere ovde okonaale, mali broj bi time bio iznenaen.
Naravno, takvo pouzdanje nas dovodi do nekoliko zabrinjavajuih momenata kada je u pitanju ova faza. I pored toga to je u sreditu celokupne duhovne slube Bog, postoji sklonost da voe u fazi tri slue Bogu u svojoj (ljudskoj) snazi, motivisani svetovnim (ne-duhovnim) ciljevima kao to su: brojevi,
priznanje, nagrade i finansijski rast. Oni vole dostignua i priznanja. ivot ponekad lii na takmienje , na predstavu, na odmeravanje snaga; sve to oni rade
je na korist drugima koji ih posmatraju. Ljudi u treoj fazi esto ne mogu da se
ree perfekcionizma. Oni ele da budu najbolji; najbolji uitelj u koli, najbolji
lider u verskoj zajednici, najuspeniji lan verske zajednice. Voe u ovoj fazi
vole da se oseaju zaposlenima. Meutim, ta zaposlenost je esto maska koja
skriva unutranje zebnje i rane. Kada ovo bude sluaj, oni e biti poslednji da to
primete, poto ne zastaju da potrae iskreno miljenje nekog sa strane. Voe u
treoj fazi mogu da se istroe i sagore, mogu da osete da ih niko ne ceni i da
zbog toga postanu opori i prezrivi. Moda potajno preziru zajednicu koju vode,
pa ak i Boga koji ih je upotrebio za neke ciljeve, a mogli su da imaju laki ivot.
Ovo su neke od opasnosti duhovnog uspeha.
Veina religijskih institucija zaglavila se u drugoj ili treoj fazi. Prvi razlog je
to je veina sledbenika u religijskoj instituciji (statistiki, tj. neminovno) relativno nova i tek poinje svoj put. Drugi razlog je to se religijska institucija s
vremenom sve vie usredsreuje na svoj opstanak umesto na to da bude u
funkciji misije da ivi i deluje na irenju Carstva nebeskog. Institucije su edne uspeha i brino belee svaki znak uspeha. Meutim, ovi uspesi se esto mere
na ljudski a ne Boji nain. Religijske institucije mogu da postanu pohlepne kada su u pitanju mo i bogatstvo koliko i bilo koji pojedinac, ali im je mnogo tee
da doive preumljenje nego to je to sluaj kod pojedinca.
Kako osobe u treoj fazi mogu da krenu napred? Prvi korak je da svu kontrolu predaju Bogu, u meri u kojoj su u stanju da to urade u ovoj fazi. To znai
biti spreman da preda svoj ego, sopstvene elje, ak i svoju poziciju voe kako
141
Razmiljam
bi drugima bilo uinjeno neto dobro (ljudima na korist, Bogu na radost). Voama u treoj fazi potrebno je da prepoznaju da Bog svakog poziva da se suoi sa istinom o sebi , da radi na ispravljanju iskrivljenog lika Bojeg u sebi,
da dopusti isceljenje rana iz detinjstva, ivih rana iz prolosti, ali i da se isceli
od uskraivanja oprotenja drugima koji su ih povreivali. Potrebno im je da
disciplinovano praktikuju linu duhovnost; molitvu, prouavanje svetih spisa,
praksu ostalih duhovnih disciplina (Dybdahl, 2011) i svedoenja o tome ta
Bog ini u njihovom ivotu. Vie od svega, voama u ovoj fazi je potrebno da
progutaju svoj ponos i potrae mentora koji je u fazi etiri ili iznad. Mentori u
viim fazama jesu ljudi koji su se suoili sa iskuenjima svojstvenim za treu
fazu i nadvladali ih.
Meutim, pronai takve mentore nije lako. Ako se setimo onih koji su nam
pomogli u prolosti, moda demo ustanoviti da oni vie nisu odgovarajui vodii
za ovaj deo putovanja. Ljudi koji su bili u fazi uspeha i otili dalje, ljudi koji su
obueni da pomognu ljudima da prou kroz ove faze, jesu jedinstveni i za njima
se mora uporno tragati. Kad ovek pronae takvu osobu, treba da je se dri, jer
se dokopao retkog blaga. Po mnogo emu trea faza izgleda kao kraj duhovnog
putovanja, ali ona to nije. U izvesnom smislu, duhovno putovanje je tek poelo.
Otprilike na ovoj taki putovanja, obino izmeu tridesete i pedesete godine, kod veine na duhovnom putovanju deava se neto zapanjujue. Poslednje to bi mogli oekivati. Radi se o neeljenom gostu.
4.4.
S one strane tree faze: Mrana no due 71
Na samom vrhuncu duhovnog uspeha, ume da se desi neto to najmanje

oekujemo, obino izmeu nae tridesete i pedesete. Dok se broj (naih) sledbenika poveava, dok se ljudi oseaju blagoslovenima, dok pristiu podrke a
priznanja nas zasipaju, dolazi nam neeljeni gost. Re je o linoj krizi koju su
mnogi nazvali mranom noi due.
Ono to je osobi ranije predstavljalo sigurnost, vie nije dovoljno. Ona dovodi u pitanje sve u ta je ikada verovala i sve to je ikada radila. Osea da je
sve potpuni promaaj, da - ini se - nita ne moe da uradi kako valja. Osea se
ponienom. Njen svet se zatvara u sebe. Njena vera, koja ju je tako mono nosila do tog trenutka, izgleda kao da posustaje. Na mesto svih njenih odgovora
dolaze pitanja. Bog kao da nestaje iz vidokruga, ili izlazi iz predvidive i za osobu udobne kutije u kojoj ga je drala. Ona udara u dno, i dolazi do ivice
provalije. Udara u zid i kao da nije u stanju da nastavi ni korak dalje na duhovnom putovanju. Spasavala je druge, ali sebe ne moe. Osea krajnju usamljenost. Bog kao da ju je napustio.
71
Izraz koji je skovao sv. Jovan od Krsta, srednjevekovni mistik i hrianski autor.
UG Raskre
Razmiljam
142
U Bibliji ima mnogo primera za takvu pojavu. Klasian primer je Jov, koji
niim nije to zasluio, a ipak je proao kroz istinsku ivotnu tragediju i unutarnju krizu duhovne depresije koja ga je dovela skoro do samoubistva. 72 Takoe
- Jona, iji je ivot kao proroka imao uzlaznu putanju dok Bog nije na sve stavio taku uz posredovanje velike ribe. Mislimo i na Iliju, koji je u trenutku svog
najveeg duhovnog uspeha na gori Karmil trenutno pao na najniu taku obeshrabrenja. 73 I na Isusa, koji je istog trenutka kada mu je otkriveno ta e biti
njegova slavna misija, otiao u pustinju gde je etrdeset dana bio izloen napadima sila tame.
Mrana no due lii na kraj svih duhovnih nada i snova, ali ona to nije.
Ona zapravo predstavlja poziv na dublju i veu bliskost sa Bogom. Ona otkriva
da su sav na uspeh, sve ono dobro to smo do tog trenutka inili, bili u izvesnoj meri motivisani ambicijom i sebinou, ili eljom da zadovoljimo druge. Tu otkrivamo da su na snani oseaj svrhovitosti ivota i naih napora u
treoj fazi stvarali drugi i/ili duhovna zajednica kojoj pripadamo, isto koliko i
sam Bog. Uviamo da se, dok je Bog koga smo upoznali do ovog trenutka bio
iv, u nama sada raa potreba da Ga iznova otkrijemo, kao na poetku.
Mranu nod due moe da pripremi mnogo toga. To moe jednostavno biti
ivotna faza, ono to neki nazivaju krizom srednjeg doba. Zato kaemo da se
ona esto deava ljudima izmeu tridesete i pedesete godine. Moe je pripremiti neki spoljanji dogaaj, kao to je buntovno dete, gubitak posla ili smrt
voljene osobe. Ponekad okida bude neki unutranji dogaaj, poput bolesti ili
emocionalne traume koja je u prolosti bila potisnuta a sada pomalja svoju runu glavu I izbija na povrinu. Mrana no due moe da se jednostavno odnosi na oseaj da je Bog svoje prisustvo povukao iz ovekovog ivota. Traimo
Ga, ali se On ne moe pronai.
Koja je razlika izmeu mrane noi due i klinike depresije? Naravno da
postoji klinika depresija tmina koju hrane i raspiruju hemijske neravnotee
u nervnom sistemu ili drugi slini poremeaji. Meutim, mrana no due je
depresija koja dolazi kao poziv od Boga da se krene u vee dubine sa Njim . Ona
moe biti kombinovana sa klinikim simptomima depresije, ali ukljuuje snanu dimenziju duhovne krize.
Veina onih koji rade na svojoj duhovnosti bivaju duboko potreseni ovakvim
razvojem dogaaja. Oni su verovali da Boje prisustvo u ivotu umiruje duh, otklanja sve strahove, i donosi radost na ivotnom putovanju. Mrana no se ini
kao pogrean zaokret , znak da su nekako izgubili svoj duhovni put. U iskuenju
su da tu mranu no napadnu i pokuaju da je poraze, ili pak da ustuknu i povuku se pred njom. Ego se podie i eli da se odupre takvom iskustvu. Moda su
ophrvani krivicom ili sramotom, oseajui da su i zasluili ovo to im se dogodilo. Mogu da sami sebe kinje i da ak ponu da na neki nain uivaju u svom jadu.
72
73
Knjiga o Jovu 3:1-26.

Prva knjiga o carevima 19:3-4.
143
Razmiljam
Ljudi koji su voe (u bilo kom smislu) moda pretpostavljaju da su mrane noi rezervisane za druge, ali ne i za njih. Oni bi, je l tako, trebalo da budu
snani i puni pouzdanja (u Boga, u sebe). Oni oseaju potrebu da svoju tamu
sakriju od drugih, ak i od sebe samih. Moda se zbog toga oseaju usamljenim,
i ini se kao da niko drugi ne prolazi kroz neto slino. Meutim, uprkos tome
ta oseanja govore, taj mrak je zapravo poziv od samog Boga, on je pozitivan
znak. To je znak da je Bog duboko ukljuen u tvoj ivot. Premda sumnja
moe biti neto negativno za duhovni ivot, mrana no due jeste sumnja koja moe da vodi u dublju veru.
Sa mranom noi se ovek ne moe izboriti tako to e raditi 60 sati sedmino ili praviti se da ona ne postoji.
Bol je tu sa odreenom svrhom. Bog ga koristi da bi pozvao ljude da to ispiju i naue ono to treba nauiti. . Najbolji lek za mranu no je mnogo osamljivanja koje omoguuje da se uje Boji glas, da bi se prepoznalo i protumailo ta On eli da nam prenese, da bi se razmiljalo i duboko promiljalo. Mentor koji se sam nalazi u nekoj poodmakloj fazi takoe moe biti od pomoi; neko ko je sam bio u mranoj noi i izaao s njene druge strane, neko ko je nastavio da se kree, i u svoj ivot ugradio pouke kojima je Bog eleo da ga poui.
Ovde bih istakao dve opasnosti koje potencijalni mentori moraju da imaju
na umu, a koje vrebaju osobu koja se nalazi u mranoj noi. Prvo, iskuenje da
se ustukne i pobegne od iskustva nazad u treu fazu. Tamo je osoba bila uspena. Tamo je sve teklo kao po loju. Tamo je Bog izgledao blizak. Prema tome,
postoji iskuenje da se mrana no odbaci i da se osoba vrati tamo gde je bila
uspena. Ovo ak izgleda kao uspean potez. Vraa se onome to si radio i bio
uspean u tome. Radi ono to si radio ranije. Veina sa strane verovatno nee
ni primetiti razliku u tome to radi. Problem je to e ti znati, duboko u sebi,
da te je Bog bio pozvao a ti si odgovorio: Ne. Na taj nain se osoba pretvara u
uplje drvo, u nekog ko oponaa poteze pravog voe i uspeha, ali neto jasno
nedostaje. On ili ona su se zaglavili u zamkama uspeha, a srce duhovnog ivota
kretanja unapred ih je napustilo.
EKSKURS: Hrianske voe (pastiri/svetenici) i mrana no due

Na osnovu iskustva raznih hrianskih savetnika koji su poduavali hiljade hrianskih
pastira (svetenika), moemo da zakljuimo da se 50-60% njih odluuje da krene ovim
smerom da se odbaci mrana no i vrati tamo gde si bio uspean. U tome moda lei jedan
od razloga zato mnoge crkve izgledaju duhovno mrtve.
Verovatno 25% duhovnih voa krede u drugom smeru. Oni mranu no due doivljavaju
kao neto to dovodi u pitanje njihovo duhovno putovanje koje su do tog trenutka proli. Oni
veruju da razlog za mranu no d nije u Bojem pozivu ved da ima veze sa propustima i manjkavostima na strani religijske institucije sa kojom su se poistovetili u drugoj fazi. Uzdrmanost duhovnog pouzdanja koje je sastavni deo mrane noi moe da izazove gubitak vere i
vrstih uverenja iz druge i tree faze. Ovo je obino zdrava pojava. Meutim, mrana no rezultuje sunovratom ukoliko osoba digne ruke od svega u ta je verovala, ili napusti svoje duhovno naslee zbog iluzije da neka druga institucija nee imati sline duhovne mane. Ne mislim da ovim navedem na zakljuak da promena duhovnog opredeljenja nikada nije duhovno
produktivna; samo da ovek mora to da uini iz ispravnih razloga! Govorei iz linog isku-
UG Raskre
Razmiljam
144
stva, verovatno etvrtina hrianskih pastira napusti crkvu usred mrane noi jer ne moe da
pronae odgovarajeeg mentora, a Boji poziv tumae kao poziv da se napusti ova vera i pree u drugu, ili pak odlue da napuste (hriansku) veru u potpunosti.
Verovatno deset do petnaest procenata od ukupnog broja onih koji se nalaze na duhovnom putovanju, zadre kurs, prihvate lekcije kojima Bog eli da ih poui, i nastave prema
etvrtoj fazi. Uz pomo mentora iz naprednije faze (etvrte ili jo vie) oni sve vie postaju
svesni vlastite usredsreenosti na sebe. Polako shvataju da su svi njihovi duhovni napori do
ovog trenutka bili u velikoj meri pokretani tim ja i oekivanjima drugih i crkve. Oni ue da
u mranoj noi prepoznaju Boji poziv da raskinu sa sobom i krenu dublje u ivot sa Bogom, dublje i od najsmelijih snova. Ue da sebe gledaju kako ih Bog gleda i da prihvate svoju ljudsku prirodu i ogranienja. Poinju da ue kako da oproste sebi i kako da oproste drugima. Njihova ljubav prema sebi se produbljuje (zbog otkrivanja dubina Boje ljubavi prema njima samima), a time raste i njihova ljubav prema drugima. Moda su sve ovo intelektualno dobro poznavali i ranije, ali sada ove uvide usauju duboko u svoje bie i kreu se ka
tome da budu zaokruene, celovite linosti.
Koja je vrsta pomoi neophodna onima koji prolaze kroz mranu no due?
Ophoditi se prema njima sa strpljenjem. Mentori iz viih faza u ovom periodu
predstavljaju suvo zlato. Ljudi koji prolaze kroz patnju izlie svoju povreenost, frustracije, bes i usamljenost na takvog pomonika. Ne treba nuditi odgovore na nain na koji su to inili Jovovi prijatelji, ve jednostavno treba sluati i
saoseati s njima dok se bore sa traumatinim seanjima i aljenjem. Podeliti
sa njima vlastito iskustvo mrane noi (ukoliko sami mentori nisu proli kroz
to, verovatno nee biti od velike koristi). Uveravati ih da je ono kroz ta prolaze
normalno u ivotu sa Bogom. Vraanje na klasine ivotne prie o Iliji, Jovu,
Petru i Isusu. Njima je potrebna osoba koja e sama emitovati energiju nekog ko
ih lino prihvata, to e biti predukus Bojeg prihvatanja. Njima je potrebna
osoba koja e oprostiti kada je to potrebno i ohrabriti ih da sami iskuse Boje
oprotenje. U veini sluajeva svane dan kada mrana no ostane iza, i tada e
ove osobe biti u stanju da nastave dalje. Neki ljudi e morati da prolaze kroz
mranu no vie puta kako bi prolazak bio uspean i potpun, ali e na posletku, ukoliko budu ostali na kursu, biti u stanju da nastave putovanje.
DODATAK: Mrana no due i grene/destruktivne navike
Mrana nod due ne tie se samo potrebe da se naa religija preseli iz uma
u srce, od neeg u emu smo mi u sreditu ka neemu emu je Bog sredite.
Ona se tie i potrebe da se pozabavimo nerazreenim pitanjima iz ranijeg iskustva. Mislim pre svega na grene navike. Jo odreenije, na razliite oblike zavisnosti. Danas postajemo sve svesniji razliitih oblika zavisnosti kojima robujemo, od narkomanije, alkoholizma i puenja, preko prejedanja, zavisnosti od
interneta, pornografije, prekomerne aktivnosti, do radoholizma, zavisnosti od
dobrog izgleda, od odreenih osoba, ak zavisnosti od religije. Zavisnosti su
bolest savremenog doba. One imaju jasnu psiholoku logiku, ali su svakako zagaivai ivota sa Bogom, samim sobom i drugima. Borba sa zavisnikim mislima i oblicima ponaanja trajae do kraja ovekovog ivota. Meutim, realno je
145
Razmiljam
mogu neprestan napredak u procesu oslobaanja od svega zavisnikog. To

oslobaanje je jedan od preduslova za napredovanje kroz duhovne faze. Zaglavljivanje u nekoj fazi moe biti manifestacija neke zavisnosti u ovom ili onom
obliku, koja eka da se sa njom obraunamo. Dobra vest je to mrana no due jeste prilika da se oslobodimo i balasta zavisnikih misli i ponaanja.
4.5.
etvrta faza: Otkrivanje Bojeg jedinstvenog plana
Neki su ovu fazu nazvali putovanjem ka unutra. Rezultat mrane noi due
jeste putovanje ka unutra kako bi se otkrilo pravo ja, prava svrha zbog ega
smo ovde. U treoj fazi smo imali snaan oseaj svrhovitosti, ali su nju vie pokretali i kontrolisali naa verska zajednica i nai darovi i talenti nego sam Bog.
U etvrtoj fazi mi provodimo vie vremena nasamo, volimo da prouavamo duboko i da se molimo. eznemo za mentorima koji su ranije hodali tim putem i
koji nam mogu pomoi da prokopamo ispod povrine. Iako smo i do ovog trenutka bili u odnosu sa Bogom, sada smo edni neeg dubljeg, i kada je Bog i kada su drugi u pitanju. Frustrani smo plitkim i povrnim odnosima, elimo da i
sa drugim ljudima krenemo u dubinu (mnogi od njih nee biti spremni za to).
Bili smo zadovoljni jednim optim utiskom da Bog upravlja naim ivotom.
Sada elimo da nas Bog neposrednije usmerava. elimo da otkrijemo svoju jedinstvenost, tu jedinstvenu svrhu koju nam je Bog namenio od samog poetka,
svrhu koju nema niko drugi. Moe da se dogodi da osoba uvidi da mnogo ta od
obiaja i prakse u njenoj verskoj tradiciji vie ne funkcionie. S druge strane,
ona postaje vezanija za one u svojoj tradiciji koji su sami pronali tu jedinstvenu svrhu za sebe. Ovo je takoe period kada se mogu doiveti isceljenja nerazreenih psiholokih i duhovnih problema.
Ona postaje celovita osoba; praznine se popunjavaju i ona doivljava neto od
onog to bi mogao da bude bliskiji hod sa Bogom. U izvesnom smislu osoba doivljava sputanje duhovnosti iz uma u srce. Sve ovo lii na drugo novoroenje.
Oseaj romanse sa Bogom se vraa, ali na daleko dubljem nivou od bilo kog ranije.
Poto se etvrta faza duhovnog razvoja i te kako tie odnosa sa drugim ljudima, ovde bih ukratko izneo koristan saetak faza u okviru prijateljstva dve
osobe. Svaka faza nudi poveavanje bliskosti i ranjivosti, istovremeno. To ini
da neki oklevaju da uu u blizak odnos sa drugom osobom. Meutim, ljudi u
etvrtoj fazi duhovnog ivota istinski ne podnose plitke odnose i oni iskreno
eznu za bliskou i ranjivou.
Prva faza prijateljstva je faza pozdravljanja. Kada je re o strancima na
ulici, ak i ova faza moe biti ranjiva. Drugu fazu bismo nazvali razmenjivanjem injenica i izvetaja , onih jednostavnih Zar nije lep dan? ili Da
li si uo najnovije vesti? Trea faza prijateljstva je razmena miljenja i
procena . Deliti sa nekim miljenje moe biti ranjivije od deljenja injenica.
Ukoliko neko odbaci moje miljenje, to se deava neto blie mojoj kui
UG Raskre
Razmiljam
146
nego da im se jednostavno nije svideo moj izbor koulje ili injenica koju
sam preuzeo na internetu. U etvrtoj fazi prijateljstva se dovoljno ugodno
oseamo u odnosu, tako da smo voljni da podelimo sa drugom osobom
svoja oseanja. Biti odbaen zbog svojih oseanja je bolnije iskustvo od odbaenosti zbog svojih miljenja, tako da je ovo korak prema veoj ranjivosti. Peta faza nastupa kada se oseamo dovoljno oputeno u odnosu sa nekim, tako da smo voljni da sa njim ili njom podelimo svoje krivice i promaaje. Takoe, ovo je faza kada u svom odnosu sa Bogom priznajemo
svoje grehe i primamo spasenje. ta moe biti dublje od toga? esta faza je
karakteristina po tome to imamo dovoljno poverenja u drugu osobu tako
da joj doputamo da govori o naim promaajima. Kada se ovo deava u
oba smera, to predstavlja izrazito dubok odnos. Meutim, esto u religijskom kontekstu ljudi oseaju slobodu da druge suoavaju s njihovim manama i grekama, a to pravo jo nisu zaradili. inite drugima ono to biste
hteli da drugi ine vama. Sedmu fazu predstavlja potpuna bliskost, kada
meu nama ne postoje nikake tajne. Taj nivo prijateljstva je na Zemlji je
redak, ako uopte i postoji.
Kada ulazimo u odnos, mi oseamo gde se nalazimo na ovoj lestvici, neprestano proveravajui da li je druga strana voljna da bude onoliko ranjiva koliko smo mi to spremni. Ukoliko je odnos na drugom nivou nivou
razmene injenica i izvetaja, jedna strana e izraziti svoje miljenje ili sud
da bi proverila kako e druga strana odgovoriti.
Ukoliko odnos preivi taj potez, prerae tu fazu. Ako ne preivi, strana
koja se bila odluila na taj riskantni potez moda e se povui i odloiti taj
odnos u kategoriju obinog usputnog odnosa. Inae, jedan od problema u
braku je da e se jedan suprunik suoiti sa drugim, ali ovaj drugi nee biti
voljan da podeli sa prvim svoja oseanja, a da greke i ne pominjemo. U tom
sluaju govorimo o neuravnoteenom odnosu. Mi moramo zaraditi i izgraditi bliskost sa drugom osobom. Ima jo mnogo implikacija ovih faza prijateljstva, ali o tome drugom prilikom.
to se duhovnog ivota tie, ljudi u etvrtoj fazi skloni su da budu nestrpljivi kada se suoe sa plitkim odnosima. Oni ele da to bre dou do bliskosti.
Tu se deava pravi rast. Meutim, veina drugih ljudi ne pokazuje istu meru
spremnosti, tako da se ljudi u etvrtoj fazi oseaju usamljenim, ili se dublje povezuju samo sa jo jednom ili dve osobe, a to su obino njihovi mentori. Ljudi
koji pripadaju sferi koktel-kontakata, tj. kontakata u kojima se ljudi muvaju po
sobi i razmenjuju jedni sa drugima injenice, izvetaje i poneko svoje miljenje
(ukoliko nisu podstsknuti posrednikom za pseudoodnose: alkoholom), a ono
to oni jesu i imaju u dubini svog bia skrivaju zakljuano, nee pokazivati naroito zanimanje za osobe iz etvrte faze duhovnog razvoja.
Kako prepoznati osobu u etvrtoj fazi? Ona neprestano postavlja pitanja koja
upuuju izazov, tj. remeti status kvo. Dok ovakvo ponaanje moe biti pokazatelj
nedostatka vere, kod duhovne osobe to je znak da je Bog poziva u vee dubine.
147
Razmiljam
Osobe u etvrtoj fazi vole da budu same, ali jedva ekaju i da se upuste u mentorski rad. Zanovetala jednostavno uivaju da se svojim pitanjima poigravaju sa
ljudima, dok su osobe na etvrtom nivou duhovnog razvoja istinski tragaoci za
odgovorima. Kada pronau pravu osobu, brzi su da otvore svoje srce. Drugima
su poznati po svojoj enji za dubokim odnosima. Zanovetalo koristi pitanja da
bi izbegao odnose sa duhovnim ljudima, dok vernik na etvrtom nivou koristi
pitanja da bi prepoznao ko je spreman da zakorai u dublji odnos.
Postoji nekoliko razloga za zabrinutost i kod ove faze; to su opet mesta na
kojima ljudi mogu da se zaglave i zaustave svoj duhovni rast. Ljudi u etvrtoj fazi
mogu da se zaglave u negativnom razmiljanju ili u obeshrabrenju . Oni su ponekad previe obuzeti ocenjivanjem samih sebe. Provode ogromnu koliinu
vremena recimo vodei dnevnik, obraujui podatke i iskustva, i bavei se sobom. Mogu da se neprestano bave pitanjima zato, a da nikad ne pronau odgovore. Oni ak mogu da uivaju u oseanju duhovne dvosmislenosti (ovo njihove
prijatelje moe da izludi). Ta bitka moe da ih paralie. Postoji sumnja koja vodi
u veru (to je istisko iskustvo etvrte faze), ali postoji i sumnja koja vodi u sumnju. etvrta faza je neto predivno ukoliko slui kao prelaz u dublji hod sa Bogom. Ali ona moe da se pretvori u mesto jada ako se ovek tu zaustavi.
ta moe pomoi ljudima da izau iz ove faze? Ohrabrivanjem ljudi u etvrtoj fazi da njihova pitanja i sumnje ne znae naputanje duhovnog putovanja,
ve da predstavljaju poziv od Boga da se krene u dublji odnos sa Njim. Ono to
je osobama u etvrtoj fazi potrebno jeste, iznad svega prihvatanje i podrka.
Oni su obino veoma strogi prema sebi. Treba da neguju svest da je Bog sa njima u njihovim pitanjima, traganjima pa i u sumnjama. Ohrabriti ih da puste
Boga iz kutije u koju su Ga moda smestili u toku druge i tree faze. Ohrabriti
ih da budu otvoreni za Boje poduavanje i vostvo. Pomoi im da iskreno i
otvoreno provetre svoje bie i suoe se sa traumama iz prolosti . Tu e moda
biti neophodna pomo jo nekog. Uz pomo mentora koji je na viem nivou, i
uz dosta osamljivanja, ljudi iz etvrte faze mogu dovoljno da uzrastu da budu
spremni za sledeu fazu. Bie u stanju da uju Boji poziv da jo jednom izau
napolje, u svet. Putovanje unutra (i mrana no due) pomau nam da pronaemo istinsku svrhu koja nam je namenjena, ba kao to nas pripremaju i za
slubu drugima na dubljem nivou.
4.6.
Peta faza: Putovanje prema unutra
U etvrtoj fazi osoba se bori ne bi li otkrila koja je to jedinstvena svrha koju

joj je Bog namenio. Sebinost biva lagano razotkrivana i Bog sve vie postaje
najvaniji ako ne i jedini fokus ovekovog ivota. U petoj fazi Bog osobu vraa
nazad u svet, a esto se dogaa da je upuuje na istu vrstu zanimanja kojom se
ranije bavila (duhovni voa, nastavnik, lekar, savetnik, itd.), s tom razlikom to
e ovog puta posao biti obavljan sa oseanjem vizije i svrhe. etvrta faza je do-
UG Raskre
Razmiljam
148
vela do unutranje promene, te sada odlazimo da budemo posrednici promene

u ostatku sveta. Preobraeni ljudi mogu da preobraavaju druge.
Meutim, postoji jo jedna razlika u petoj fazi u odnosu na prethodnu. U fazi uspeha (treoj) tebe su pokretale potrebe tvoje religijske zajednice, tvoje
porodice, tvojih prijatelja, kao i skriveni glasovi iz prolosti. U pravom smislu
te rei, tebe je pokretao vlastiti interes u razliitim oblicima. Duhovno vostvo
pete faze je ivot izvan oblasti vlastitog interesa. U njemu se deluje radi drugih
s jednim okom neprestano upravljenim na to da se udovolji Bogu, i samo Bogu.
Udovoljavanje ljudima se u ovoj fazi doivljava kao jo jedan oblik sluenja
svojim interesima. 74 Voe u petoj fazi neumorno rade za Carstvo Boje. Njima
prija da naporno rade za korist zajednice ili institucije a da pri tom ne dobiju
bilo kakvo priznanje za pozitivne promene koje su omoguili. Njihovi napori
su moda bili od kljune vanosti da bi se dolo do uspeha, ali je njihov posao
ostao neprimeen; njima je sasvim dovoljno to to Bog primeuje. Ova nova
perspektiva utemeljena je na rastu i isceljenju koje se dogodilo u etvrtoj fazi.
Spolja gledano, voe koje su u petoj fazi mogu da se ni u emu posebno ne
razlikuju od onih u treoj fazi, ali su motivacija i strast sada iskreniji, autentiniji. Iz nove vizije i svrhe raa se sve vea usredsreenost na saoseanje. Oni
koji su duboko propatili savreno oseaju tuu patnju. Fokus je sve manje na
sopstvenom uspehu ili reputaciji. Duhovna motivacija u ovoj fazi dolazi sa
dve strane: od svrhe na koju je Bog ukazao i od saoseanja prema drugima.
Mi tada otkrivamo da ispunjavanje svrhe koju je Bog dodelio naem ivotu
takoe ispunjava i zadovoljava nae najdublje enje kojih ranije moda nismo ni bili svesni. U prolosti smo bili motivisani oseajem dunosti, ali smo
sada motivisani ljubavlju prema drugima koju je Bog dao. U treoj fazi ljudi
su esto pod stresom i pritiskom; peta faza donosi smirenost i strpljenje. Kada se sve u poverenju poloi u Boje ruke moete nou mirno da spavate znajui da je On taj koji zapravo sve dri pod kontrolom, da je zapravo On glavni
odgovorni.
Ova usredsreenost na Boga esto utie na poslove koje ovek obavlja u
ovoj fazi duhovnog razvoja. Ljudi u petoj fazi esto e promeniti smer u ivotu
prelazei, na primer, na zanimanje koje je skromnije, poniznije, riskantnije i/ili
pionirsko. Vodee linosti u instituciji moda podnesu ostavku na radno mesto
i zamene ga za neto manje istaknuto, izolovanije, naoko daleko manje bitno
za uspeh institucije. Naveo bih ovom prilikom primer Alberta vajcera. On je
bio svetski priznat strunjak u tri oblasti: muzici, biblijskim studijama i medicini. Svega se toga odrekao da bi preuzeo upravljanje nekom misijskom ispostavom u zabaenom kraju zapadne Afrike, i tako je u velikoj meri nestao sa
svetske scene. S druge strane, primer koji je time pruio verovatno je motivisao mnogo vie ljudi da lino krenu u pozitivnom duhovnom smeru nego to bi
njegova muzika ili njegov akademski rad ikada mogli.
74
Uporediti Prvo pismo Solunjanima 2:3-6.
149
Razmiljam
Kako prepoznati kada se neko drugi nalazi u ovoj fazi? Slina je treoj fazi,
ali su motivi drugaiji. Osoba je smirena i strpljiva, ne rastrzana i pod neprestanim pritiskom oseaja da neto mora da uini. Lii na nekog ko je upravo
izaao iz neke duboke krize; ne boji se ljudi niti bilo koje situacije u koju moe
upasti. Ilustrativan je u tom smislu primer Danila iz Biblije. 75 Osuen na smrtnu kaznu i baen u jamu s lavovima, Danilo ipak preivljava zahvaljujui Bojoj
intervenciji. Da li je nakon ovog dramatinog obrta bilo takvog kralja koji bi ga
mogao zastraiti? Kao to je to prethodno pomenuto, ljudi u petoj fazi esto
menjaju poslove, misiju i/ili mesto ivljenja, i to na naine koji su drugima neobjanjivi. Meutim, dok to rade, oni sprovode Boju nameru za sebe, a ne planove koje drugi imaju za njih. Posledica je da ljudi u petoj fazi kod drugih nailaze na mnogo vie nerazumevanja nego to je to bio sluaj dok su bili u treoj
fazi. Ljudski putevi i putevi ljudskih institucija nisu uvek i Boji putevi. 76
Na koje oblasti treba obratiti panju kod ljudi u petoj fazi? Da li je mogue da
se osoba zaglavi i u ovoj fazi? Neto to se odmah izdvaja jeste utisak da su ljudi
u petoj fazi izgubili vezu sa svim ostalim. Oni hodaju u nekom drugom ritmu. Kada bismo to opisivali hrianskim argonom, rekli bismo da oni oslukuju delikatni Boji glas koji je za veinu ostalih neraspoznatljiv usred kakofonije zemljanih glasova i pozadinske buke. Ovi ljudi mogu da izgledaju nezainteresovano za
praktina pitanja svakodnevice. Oni su postali kontra-kulturni.
Oni su odluili da se poravnaju sa ivim Bogom i da sluaju njegova uputstva
tako da se vie ne uklapaju u oekivanja sveta kojem je najvanije da bude to
produktivniji i da pobeuje. Ljudi koji se nalaze u ranijim fazama ak mogu da
zakljue da su ovi izgubili otricu . On je nekad bio zaista uspean, ali ne
znam, nekako je izgubio to u sebi, nema to vie u sebi. Ljudi u petoj fazi mogu
da izgledaju kao da su im nebitne one stvari koje su bile tako vane u ranijim fazama. Vie ih ne privlae religiozne kontroverze i sukobi. Vie ih ne zanima da se
prepucavaju oko detalja u pogledu verovanja i pravila. Oni ak mogu da izgledaju manje duhovni. Oni se u toku dana prirodno povezuju sa Bogom i vie ne robuju krutom potovanju obreda i drugih aktivnosti posveivanja Bogu . 77
Knjiga proroka Danila (Stari zavet).
Knjiga proroka Isaije 55:8-9 (Stari zavet).
77 Ovde bi se na neki nain valjalo ograditi. Dok razmiljamo o ovome, nije na odmet upozoriti da to ne znai da disciplinovanost u posveivanju Bogu (u vidu redovne
molitve i ozbiljnog prouavanja Biblije, posta, bogosluenja, sluenja, priznavanja greha, i dr.) nije bitna. Upravo suprotno. Imajmo na umu da ovde govorimo o tome da se
posveivanje Bogu kod ljudi u petoj fazi dodatno produbilo upravo zato to se sve vreme do ovog trenutka praktikovala ovakva vrsta discipline u duhovnim aktivnostima.
Zahvaljujui Bogu koji je radio kroz disciplinovan ivot, hrianski nain ivota je i postao deo ovekovog iskustva. Taj ovek je sada u petoj fazi, jo usklaeniji sa ivim
Bogom otkrivenim u Bibliji, a autentina zajednica sa Njim postala je njegov nain ivota. U tom smislu je ta zajednica spontanija nego ranije.
75
76
UG Raskre
Razmiljam
150
Mentori mogu da pomognu ljudima u petoj fazi da nastave svoj duhovni

razvoj hrabrei ih da na sve i na svakog gledaju Bojim oima i kroz soiva
Njegovih otkrivenja. Kada drugi ne razumeju ta Bog radi u njihovom ivotu,
treba ih ohrabriti da zauzmu Hristov stav ba me briga. Zaista nije bitno ta
drugi ljudi misle kada ivi i sprovodi Boji plan za svoj ivot. Sama bit pete
faze jeste da sledi Boji poziv, da te pokree revnost koja iz tog poziva proistie da udovolji Njemu, a ne tuim oekivanjima. Voe koje se nalaze u petoj fazi pokree i saoseanje prema onima na koje se drugi ne osvru; inei to, oni
svoj ivot usklauju sa Bojim delovanjem.
4.7.
Mrana no due: Nastavak
Do sada smo posmatrali ljude koji duhovno rastu od poetne romanse sa

Bogom kroz periode sledbenitva, preko uspeha u duhovnom vostvu. To vreme uspeha karakterisali su brojevi u porastu kao i ostali pokazatelji duhovnog
uspeha; to je bar tako izgledalo ljudskim oima i iz ugla ljudskih oekivanja.
Meutim, u odreenom trenutku na duu pada mrana no koja razotkriva
skrivene sebine i pomeane motive, kao i to da se do sada vie obraalo panje na ljudski stvorene zamke uspeha nego na Boji poziv. Mrana no moe
da uini da osoba pone da se oslobaa usredsreenosti na sebe i da se povee
sa Bogom na dubljem nivou nego to je to bio sluaj u prolosti. Umesto da je
motivie unutranja sebinost ili agende drugih ljudi ili same religijske institucije, njoj ili njemu dolazi poziv na dublji i nesebiniji ivot sa Bogom. U etvrtoj
fazi osoba otkriva jedinstvenu svrhu koju je Bog namenio njenom ivotu. Umnoj spoznaji Boga te osobe dodaje se i spoznaja srca koje vie pokree saosedanje od injenica. Dok su u etvrtoj fazi teili osamljivanju i vremenu sa mentorom iz viih faza, u petoj fazi oni se vraaju u svet. Vraaju se mnogim poslovima koje su i ranije obavljali, ali ovog puta sa drugaijim motivima i sa drugaijim ciljem. On ili ona uju poziv da krenu u dublji ivot sa Bogom, dodatno
osloboeni sebinosti. U etvrtoj fazi ovek otkriva jedinstveni zadatak koji
Bog ima za njegov ivot. Njegov ivot pokree njegova povezanost sa Bogom
vie nego odluke odbora ili smer koji su odredili drugi. Ovi ljudi u svom ivotu
pokazuju ta praktino znai hodati, iveti sa Bogom.
Neko bi pomislio da e te, to si blie Bogu, to si usklaeniji sa Njegovom
voljom i Njegovom putevima, drugi koji su na duhovnom putovanju utoliko vie ceniti, da e te religijske institucije vie potovati. Meutim, deava se upravo suprotno. Druga mrana no due zapravo dolazi sa otkriem da to si prisniji s Bogom, izgleda da si u veem raskoraku sa religijskim zajednicama i institucijama. Drugi te manje razumeju, premda se i oni nalaze na duhovnom putovanju. U meri u kojoj sve vie doivljava odobravanje od strane Boga, dolazi i
sve vei teret ljudskog neodobravanja. I to mora da nosi. O Isusu se u Evaneljima kae da Njega nije mogao da uznese aplauz, niti da Ga u oaj baci odbi-
151
Razmiljam
janje. Meutim, u petoj fazi i dalje oseamo bol koji stvara odbacivanje i on je
esto znak druge tamne noi koja se pribliava. Drugu mranu no moe da
izazove i neto drugo, ali je odbacivanje glavni uzrok.
Koja je svrha ove mrane noi u Bojem planu? Pruanje jo jedne prilike za
isceljenje. Jo jedna prilika za rast. Ljudska bia su nalik crnom luku; sainjeni
smo od slojeva koji se nalaze jedan ispod drugog slojeva sebinosti i skrivanja od Boga. U svakom naletu valja se otarasiti po jednog sloja. U pravom smislu te rei, mrana no se pojavljuje u mnogo talasa dok Bog pokuava da ljudsko srce koje se nalazi na putovanju privue u prisniji odnos sa sobom. Verujem da je Skot Pek bio na pravom tragu kada je primetio: Nas privlai osoba
koja se nalazi u jednoj fazi ispred nae. Meutim, nas potpuno zbunjuje osoba
koja se nalazi dve faze ispred. Iz tog razloga su ubili Isusa; Jevreji i Rimljani su
mislili da je on zao.
Podrka drugom duhovnom hodoasniku (tj. mentorski rad) najbolja je kada se nalazite jednu fazu ispred osobe koju podravate. Ako ste dve faze ispred i
nastupate s te pozicije, to e osobu samo zbuniti. Taj odnos e postati muan.
(Naravno, ukoliko ne budete umeli da joj se prilagodite.) Zato? Zato to te osobe nemaju kontekst koji bi im pomogao da razumeju ta Bog radi u vaem ivotu. Va pokuaj da im se obraate iz te perspektive moe naneti vie tete nego
koristi. Meutim, ovde nije kraj loim vestima. Ukoliko ste tri faze ispred nekog,
taj neko ne samo da vas nee veliati, on e vas ubiti (ili poeleti to da uini)!
Ovo je jedan od najveih okova koje spoznajete posredstvom druge mrane noi due: svest da vas duhovno putovanje ne vodi iz jednog pobedonosnog iskustva u drugo, ved zapravo u sve dublju spoznaju Hristovog stradanja kroz koje je
On proao za nas.78 Dok govorimo o ovome, verovatno svi skupa elimo da smo
stali negde kod faze broj tri. Meutim, stati tamo znailo bi lagati. Naveu rei
Bonhofera: Kada Hristos poziva oveka, On ga poziva da doe i umre.
Ovo podsea na drugu mranu no u ivotu i slubi samog Isusa. Isusova
prva mrana no dogodila se u pustinji, gde je postio 40 dana i noi (bez hleba,
a verovatno i bez vode) da bi dobio kristalno jasnu sliku o tome koja i kakva de
biti Njegova misija i koji zadatak Mu je Bog namenio. Meutim, daleko mranija no e Ga ekati u Getsimanskom vrtu. Tamo se rvao sa punom cenom koju
e morati da plati ukoliko bude do kraja potovao Boji plan, plan koji Ga je
pozivao da umre za one kojima je, inilo se, potpuno svejedno ta e se dogoditi. Getsimanija se dogodila u prisustvu jasnog dokaza (to su bili Njegovi uenici) da oni za koje e se On rtvovati ne razumeju niti potuju zadatak na koji Ga
je Bog pozvao sve radi njih. U stvarnom smislu tih rei, druga mrana no due ljudskom biu omoguava da doivi deo Isusovog iskustva iz tog vrta. Kroz
to iskustvo naa srca bivaju dublje povezana sa boanskim od bilo ega to su

ranija iskustva mogla da obezbede.
Uporediti rei apostola Pavla u njegovoj Poslanici Filipljanima 3:8-11, naroito

10.stih.
78
UG Raskre
Razmiljam
152
Moram da podvuem da je mrana no due stvarnost kao i da je ona neizbean deo produbljivanja sopstvene duhovnosti i odnosa sa Bogom. ovek bi
prirodno eleo da to nije sluaj. Moda bi vie voleo da je istina pria o uspehu
u kojem novac i odobravanja neprestano teku u smeru onih koji su verni Bogu.
Ovo o emu govorim nije kritika usmerena na one koji su uspeni. U razliitim fazama duhovnog razvoju moemo doivljavati i uspeh - tj. uspeh ljudski
definisan. Meutim, mrana no razliitim ljudima e dolaziti u razliitim oblicima. Nekima e ona doi u vidu velikog, nepodnoljivog tereta koji e se pojaviti jednom ili dva puta i nikad vie. Drugom ona moe dolaziti u manjim dozama, ali neprestano se vraajui. Treem e ona biti relativno blaga i laka za
podnoenje. Bie ljudi kakva je moda bila Majka Tereza, kojima e mrana
no due trajati decenijama. Otkud sve ove razlike? Hrianska duhovnost odgovara da te razlike imaju veze sa Bojom rukom koja savreno zna ta nam je
potrebno. Ono najvanije to elim da kaem jeste da osoba ne sme da padne u
oaj i obeshrabrenje mislei da ju je Bog odbacio u nekom konanom i nepovratnom smislu. Mrana no zapravo predstavlja radosnu, izvanrednu vest.
Ona je pokazatelj da se duhovno putovanje nije zavrilo, da Bog nije jo uvek
dovrio svoj posao u oveku, da ima jo toga pred njim na putu, i da je Boja
svrha za oveka dublja i smislenija nego to on to u datom trenutku moe da
shvati. Dok ovek ispija svaku od tih mranih noi, on i ona postaju sve pripremljeniji za put koji je pred njima.
4.8.
esta faza: ivot bezuslovne ljubavi
Oni koji uspeju da prebrode drugu mranu no due dospevaju do este faze. U njoj bezuslovna ljubav postaje pravilo za ivot. Veoma mali broj ljudi
uspeva da due ive u ovoj fazi. Ljudi u estoj fazi saoseaju sa drugima, ak u
uslovima ekstremnog pritiska i nevolje. Hrianskim argonom reeno, Boja
ljubav protie kroz njih prema drugima, i to u svakom smeru. Ljudi u estoj fazi seu prema onima koji su ih povreivali, ak i prema onima koji bi im u ranijim fazama bili duboko odbojni, ak i prema onima koje su prezirali. Oni su dopustili Bogu da promeni njihovo srce, da im pomogne da doive Njegovu milost i saosedanje ak i prema neprijateljima. Nekima je dovoljno da samo budu u prisustvu ovakvih ljudi da bi se osetili uzdignutima. Ljudi u estoj fazi su
istinski nauili da prataju. Druge gledaju Bojim oima. Boji nain ivota postaje njihov uzor . Prema drugima se ophode kao da slue samog Boga. 79
Ljudi u estoj fazi moda se nee u potpunosti odrei materijalnog, ali im je
ono svakako manje potrebno nego drugima. Osloboeni su od onog to druge
ispunjava brigom i zebnjom. Ako vam materijalno nije neophodno da biste bili
zadovoljni, neete se bojati da ga izgubite i nedete jadikovati ako se to dogodi.
79
Uporedi Evanelje po Mateju 18:23-35 i 25:31-46.
153
Razmiljam
Oni poseduju unutranji mir, zadovoljstvo koje izgleda nita ne moe da poremeti. Nemaju ambicije da budu poznati, bogati, uspeni, zapaeni, usmereni na
cilj pa ak ni duhovni. Ne obeshrabruju se dok ih drugi kritikuju zato to je njihovo unutranje ja ukotvljeno u Bojoj ljubavi i odobravanju.
Poto je esta faza konano odredite ovog putovanja, ne postoje ljudi koji
e biti mentori ljudima u ovoj fazi. Umesto toga, Bog je njihov neposredni mentor. Takoe, jasno je da je besmisleno govoriti o tome da se neko moe zaglaviti u estoj fazi. Jedini zadatak je da ovek ostane u njoj. Kao i u petoj fazi,
drugima se moe initi da ljudi u estoj fazi nemaju veze sa stvarnim ivotom,
da su zanemarili vlastite potrebe, da trae svoj ivot bavei se neim to ne
donosi uspeh i rezultate mereno svetovnim merilima. Ipak, oni su spokojni
zbog saznanja da slede Boje vosto i savete. Ako Bog odobrava, nije bitno ta
bilo ko drugi misli o tome. (Neophodno je ovde ograditi se: Ovakav opis osobe
u estoj fazi neke moda navodi na zakljuak kako elim da kaem da e ta
osoba obavezno biti jurodiva, neka vrsta pustinjaka, zaputenog i asocijalnog
zanesenjaka. To nije moje uverenje. Ta osoba moe biti bilo kog profila u spektru od upravo opisanog, s jedne strane, do savremenog oveka koji vodi manje-vie uobiajen, porodian, drutveni ili poslovan ivot, s druge strane. Ako
je ve Isus iz Nazareta jedini pouzdan primer osobe u estoj fazi, zanimljivo je
primetiti da je On u svom nainu ivota, izmeu pustinje i mnotva, voleo slavlja koliko i osamljivanje, oputene periode bez obaveza koliko i disciplinovan
i naporan rad.)
Dok su ljudi u estoj fazi ogroman blagoslov svetu, oni imaju potekoe da
se uklope u religijske institucije pa ak i u strukture ljudskog drutva. (Da se ponovo ogradimo: Ovo ne znai da oni odbijaju da budu deo tih zajednica ili institucija, da budu organski deo Bojeg naroda - crkve. Biti u estoj fazi ne podrazumeva nepotovanje bogomdanih zemaljskih, premda nesavrenih, struktura
u vidu crkve. Opet, primer Nazareanina pomae. On, koga biblijska tradicija
smatra osobom koja je bila u estoj fazi, uvek je potovao Boju instituciju crkve i govorio da je ona sastavni deo ivota svakog ko je Njegov ozbiljan sledbenik. Istovremeno joj je upuivao izazove i pozivao na reformu.)
Pomislili bismo da bi ih njihova bezuslovna ljubav uinila najomiljenijim
ljudima na svetu. Meutim, istina je neto sasvim suprotno. Nema ponaanja
koje vie remeti i smeta veini od bezuslovne ljubavi. Ljudi u estoj fazi vole
svakog, ukljuujui i one koje ja ne mogu da podnesem, ak i moje neprijatelje.
A ono to ti ja neu oprostiti jeste to to voli mog neprijatelja. U stvari, poznato je da su se neprijatelji mirili jedni s drugima kako bi se obraunali sa nekim
ko svakog voli. To se dogodilo Isusu. Pilat i Irod su se izmirili u procesu suenja Isusu. Ljudi koji vole svakog esto doive izolaciju od praktino svih ljudi,
zato to njih vide kao opasnost po sistem koji uvek favorizuje jedne na tetu
drugih, jednu grupu na utrb druge.
UG Raskre
Razmiljam
154
uvena Propoved na Gori 80 je u nekim svojim delovima namenjena ljudima u estoj fazi. Ljudi u estoj fazi znaju ta zaista znai biti siromaan u duhu, krotak, gladan i edan pravednosti (sve ovo je pominjano u tom uvenom
govoru). Moe da oamari osobu u estoj fazi i da ne doivi vatrenu odmazdu. Pre e doiveti okretanje drugog obraza. Ovo nije tipino ljudsko ponaanje; ono je hristoliko, bogoliko. Kao to rekoh, malo je onih koji na ovom nivou
ive neprestano. Isus je govorio o ljudima u estoj fazi kada je rekao: Koji pronae svoj ivot, izgubie ga; a svako ko izgubi svoj ivot radi mene, nai e
ga. 81 Moda bismo vie voleli da su faze vere vrhunac doivele sa treom, fazom uspeha merenog ljudskim merilima. Voleli bismo da je sluaj da drugi, to
smo blii Bogu, prepoznaju tu bliskost i odaju nam zbog toga priznanje, kao
to ljudi danas ine kad su u pitanju proroci u dalekoj prolosti. Meutim,
upravo ti proroci nisu primali ast za svog ivota zato to su bili u raskoraku
sa prihvaenom religijskom normom. Tek sa izvesne razdaljine moemo jasno
da sagledamo Boje delovanje u njihovom ivotu. Kada bismo ih imali kraj sebe ive, veinu nas bi ti Boji ljudi i proroci izluivali ba kao to se to dogaalo
u biblijska vremena.
Putovanje vere ne vodi ka slavi i priznanjima kako ih mi ljudi razumevamo
i pod ljudskim uslovima. Ono vodi ka slavi kako je Bog vidi. Na kraju krajeva, u
tome se krije tajna i svrha duhovnog rasta. Bog je u sreditu svega, i Njegov
poredak dobrote, istine i lepote. U sreditu je poziv da Ga pronaemo, da Ga
upoznamo, da pomognemo drugima da Ga upoznaju, da se uimo poslunosti
Njemu iz ljubavi, da se uimo da svet gledamo Njegovim oima, da se uimo
ljubavi prema drugima na nain na koji On to ini. Sve ovo zapravo se okree
oko Njega. U sreditu svega je Bog.
4.9.
Ugroena vrsta
Moda je najvea dilema onih koji tek razmatraju mogunost da se otisnu

na ovakvo duhovno putovanje u tome kako pronai ive primere ljudi koji se
ve kreu ovim putem. injenica je da svi vole da vide da neko tako zaista ivi,
da je to mogue, i da e imati s kim da putuju. Osobi koja je postala svesna
svojih duhovnih potreba, ivot Isusa iz Nazareta esto bude odgovor koji je
traila. Meutim, trai se ivi primer, a ne samo opis i slovo na papiru. Potreban je ivi primer, ljudsko bie, iz mog grada, iz mog vremena, koji je autentian, uravnoteen i privlaan primer duhovnog hodoasnika. esto, tek kad to
vidimo, poverujemo da je to mogue i sami se pridruujemo tom putovanju.
A nevolja je u tome to su zvanini predstavnici duhovnih ljudi neretko
sve samo ne privlani, uravnoteeni, autentini i zarazni reklameri hrian80
81
Zapisana u Evanelju po Mateju, 5-7. poglavlja.

Evanelje po Mateju 10:39.
155
Razmiljam
skog duhovnog putovanja. Neretko je optenarodni doivljaj ovih ljudi sasvim

suprotan. Narod e rei (nekad sa razlogom a nekad bez njega) da su ovi kruti,
nepristupani, samozvani sveci, licemerni, namazani religioznim bojama, i u
sutini manipulatori koji slue svojoj duhovnoj partiji (itaj: crkvi). Takva antireklama ne doprinosi ba popularizaciji hrianske duhovnosti iako gladnih za
duhovnom hranom nije da nema. Ti primeri duhovnika (ili duhovnika) neminovno stvaraju sliku hrianstva i boje ga kao i samog Boga pred narodom. I
od toga se teko moe pobei.
Moja poruka svim duhovnim putnicima namernicima jeste da se ljudi koji
su iskreni duhovni putnici I te kako mogu pronai. Upravo autentini, uravnoteeni, prijatni i kontrakulturni. Takvi ljudi postoje, i uvek su postojali, samo
su po pravilu na suprotnoj strani od kamera, publiciteta i samoreklamirajuih
duhovnih zvezda. Jedno je sigurno, bie vam neophodni saputnici. Hrianske
zajednice saputnika (itaj: crkve) su jedini bogomdani kontekst za lini razvoj
i rast u unutranjem ivotu i spoljanjem aktivizmu za Carstvo nebesko. Konano, ni Frodo nije mogao bez Druine.
4.10. Zavrni komentari
Moemo da celu priu zaokruimo s nekoliko komentara o iroj slici kojoj

pripadaju ove faze verskog putovanja u pitanju.
Prvo, ne elimo da ovom priom ostavimo utisak da ljudi kroz faze prolaze sa
opisanom filigranskom preciznou. Stvari su daleko sloenije od toga. Svakom
od nas je u odreenom trenutku neka od opisanih faza domaa. Meutim, tanije je rei da se u stvarnom ivotu mi kreemo napred-nazad du ovog puta. Jedino izvesno je da se svaka naredna faza temelji na prethodnoj. Ne moe sa
druge skoiti u petu fazu; faze izmeu te dve su prirodni koraci razvoja, nalik fazama u ivotu biljke. Meutim, mogue je da se vrati jednu ili dve faze. To se
deava bilo na prirodan nain tako to nesvesno sklizne unazad u sluaju kada ti nova faza ispred tebe izgleda kao suvie veliki izazov, ili kao posledica svesnog vraanja iz straha, sebinih ili ovekoljubivih razloga. Izvesna mera dvosmislenosti je kod tih pojava prirodna i normalna. Ovo samo potvruje injenicu
da duhovni rast, upravo kao i rast biljke, mora biti prirodan, u Boje vreme, a ne
programiran, silovan spolja ili iznutra, s nae strane. Bog daruje rast tempom
koji On eli i smatra najboljim, za sve ukljuene.
Drugo, svaka od ovih faza je prirodna, normalna, dobra i odgovarajua. Kasnije faze nisu bolje od ranijih. Svaka je najbolja za osobu u okviru prirodnog
napredovanja. Nai se u odreenoj fazi postaje negativno iskustvo jedino u
sluaju kada se osoba zaglavi u njoj i ne moe da se izvue iz blata negativnih
elemenata koji mogu stvoriti ozbiljne probleme. Na primer, druga faza (faza
uenitva) moe da zvui negativno i nazadno poto je za nju svojstvena sklonost ka krutosti i osuivakom duhu, ali je ona zapravo neto primereno ako
UG Raskre
Razmiljam
156
se posmatra kao vreme uenja, rasta i pronalaenja svog mesta u duhovnoj zajednici. Ona postaje neto negativno jedino u sluaju kad ljudi izgube hrabrost
da nastave sa rastom.
Tree, voama i mentorima e biti od naroite koristi da naue osobenosti
svake faze kako bi mogli da ustanove gde se ljudi nalaze na toj ravni. Nas privlae oni koji su jednu fazu ispred nas. Zbunjuju nas ljudi koji su dve faze ispred
nas. A ljudima koji su tri faze ispred esto ode glava (Isus Hristos). Prema tome, mentorski rad postaje delotvoran kada je mentor voljan da se spusti fazu
ili dve kako bi susreo ljude tamo gde se nalaze (u fazama jedan, dva ili tri). Ovo
ne predstavlja licemerstvo ve prihvatanje injenice da ljudi najbolje ue kada
im informacija dolazi u obliku koji su spremni da prihvate, to uglavnom znai
da doe u obliku koji pripada jednoj fazi iznad u odnosu na onu u kojoj su trenutno. Ii unazad radi drugih jeste samo posebni in nesebinosti. S druge
strane, ii unazad usled straha, sebinosti ili potrebe da kontrolie, moe da
rezultuje duhovnim zaepljenjem i okamenjivanjem, svakako neim to moe
da bude opasno. Kako duhovno sazrevamo, sve je manje mentora koji nam
mogu pomoi. Meutim, dok ljudi duhovno sazrevaju, prilike u kojima oni mogu biti mentori sve su ee. Mi smo mentori onima koji se nalaze u ranijim fazama jer smo i mi bili tamo i poznajemo to iskustvo. Mi uimo od onih koji su
proli kroz ono kroz ta mi jo uvek nismo. Obostrana podrka i nega deava
se izmeu ljudi koji se nalaze u istoj fazi duhovnoj razvoja.
etvrto, Biblija govori o svih est faza duhovnog razvoja i o mranim noima
due koje su esto njihov sastavni deo. To je jedan od razloga to su neki delovi
Biblije nama, da se tako izrazimo zatvoreni, nerazumljivi i neprobojni. Ti delovi moda progovaraju onima koji su u fazama koje mi jo uvek nismo proiveli. Iz tog razloga mi ih ne moemo potpuno razumeti. Dok duhovno rastemo,
sve vei deo Biblije nam biva otvoren za razumevanje i poimanje. Pretpostavljam da u najmanju ruku jedan deo Propovedi na Gori jeste napisan za one u
estoj fazi, fazi bezuslovne ljubavi. Koliko ljudi poznajemo koje mogu da oamare a da to ne probudi ogorenje u njihovom srcu? Koliko ljudi poznajemo
koji ne preziru niti jednu jedinu osobu? Koliko njih poznajete kojima je naprosto prirodno da blagosiljaju one koji njih proklinju? Za veinu nas, Propoved
na Gori je neto emu teimo, ali to nije u potpunosti deo naeg iskustva.
Ohrabrujue je to spisi Biblije imaju poneto za svakog ma u kojoj se fazi on
nalazio na putovanju vere. To objanjava zato, ma koliko puta itali Bibliju,
ostaje potreba da joj se vraamo sutra i prekosutra : zato to e nas ekati uvidi, poruke koje smo ranije proputali ili koje nismo bili spremni da vidimo, cenimo i usvojimo. Dok duhovno budemo rasli, da se tako izrazimo, i Biblija e rasti sa nama.
157
Razmiljam
ZAKLJUAK
vaj prirunik iznosi filosofiju rada u Centru za prevenciju negativnih

posledica krize, osnovne metodoloke smernice, kao i predukus sadraja duhovnih radionica. Centar je mlada ustanova sa jasnom vizijom, prilagoena specifinim potrebama stanovnitva ovde i sada, dok e metodologija i
sadraj biti unapreivani iskustvom koje e se sticati. Vanost duhovnog rada
koji e biti integrisan u holistiki set aktivnosti podrke je u toj meri vea to
slinih holistikih pristupa nema u preventivnoj praksi u Srbiji danas.
Smatra se da je prva duevna bolnica u Evropi bila u okviru manastira Studenica, a ne kako udbenici govore, u Francuskoj. Jo tada su ovi prostori imali
primere objedinjavanja u ovom sluaju, duhovne i mentalne podrke pod
istim krovom (prirodno, tu pripada i podrka koja se tie fizikog zdravlja).
Smela ambicija ovog mladog Centra jeste da bude savremeni nastavlja tradicije objedinjavnja svih aspekata podrke pojedincu u jedan holistiki i integrativan pristup, ovog puta u smeru prevencije negativnih posledica krize.
UG Raskre
159
Razmiljam
BIBLIOGRAFIJA
Bireev, I. S. (2012). Social Classifications in Serbia Today between Morality and Politics u Predrag Cvetianin (ur.), Social and Cultural Capital in Serbia. Ni: Centar za empirijske kulturoloke studije u jugoistonoj Evropi.
Birvi, A. (1990). Psalmi - ritmiki prepev. Beograd: Britansko i inostrano
biblijsko drutvo.
C.S.Lewis. (1998). Miracles. London: HarperCollins Publishers.
Dark, D. (2009). The Sacredness of Questioning Everything. Grand Rapids:
Zondervan.
Dybdahl, J. (2011). Glad due. Zagreb: Znaci vremena.
Foster, R. (2002). Celebration of Discipline: The Path of Spiritual Growth.
San Francisko: HarperSanFrancisko.
Fowler, J. W. (1995). Stages of Faith: The Psychology of Human Development and the Quest for Meaning. San Francisko: HarperOne.
Goldtajn, K. (1998). Zna li da si stvoren za neto vie? Beograd: Preporod.
Hajbels, B. (2010). Ima li nekog tamo gore? Beograd: Centar LIFE+.
Henry Cloud, J. T. (2001). How People Grow: What the Bible Reveals About
Personal Growth. Grand Rapids: Zondervan.
Hybels, B. (2007). Holy Discontent: Fueling the Fire that Ignites Personal
Vision. Grand Rapids: Zondervan.
Ivana Spasi, A. B. (2012). Social Classifications in Serbia Today between
Morality and Politics. In P. C. (ur.), Social and Cultural Capital in Serbia (pp.
139-58). Ni: Centar za empirijske kulturoloke studije u jugoistonoj Evropi.
Kennely, B. (1992). Service. In B. Kennely, Book of Judas: A Poem. Bloodaxe Books.
Kohlberg, L. (1981). The Philosophy of Moral Development: Moral Stages
and the Idea of Justice (Essays on Moral Development, Vol.1). Harper & Row.
Lewis, C. (1998). Problem of Pain. London: HarperCollins Publishers.
Luis, K. S. (1997). Hrianstvo. Beograd: Afla i omega.
Maslow, A. (1970). Religions, Values, and Peak-Experiences. New York: Viking Press.
Nie, F. (2011). S one strane dobra i zla: Genealogija morala. Beograd: Dereta.
Ortberg, D. (2011). Svako je normalan dok ga ne upozna. Beograd: Preporod.
UG Raskre
Razmiljam
160
Ortberg, J. (2002). The Life Youve Always Wanted: Spiritual Disciplines for
Ordinary People. Grand Rapids: Zondervan.
Otrberg, J. (2010). The Me I Want to Be: Becoming God`s Best Version of
You. Grand Rapids: Zondervan.
Paulien, J. (2009, April). Lecture: Stages of Faith. Belgrade, Serbia.

Peterson, E. (2000). Long Obedience in the Same Direction: Discipleship in
an Instant Society. Downers Grove: InterVarsity Press.
Rajt, T. (2012). Jednostavno hrianstvo. Beograd: Preporod.
Rowlins, P. (2011). Insurrection: To Believe Is Human, to Doubt, Divine.
New York: Howard Books.
Selmanovi, S. (2011). It's Really All About God: How Islam, Atheism, and
Judaism Made Me a Better Christian. Willey.
Stephen Arterburn, J. F. (2001). Toxic Faith: Experiencing Healing from Painful Spiritual Abuse Toxic Faith. Shaw Book.
Swenson, R. A. (2004). Margin: Restoring Emotional, Psychical, Financial
and Time Reserves to Overloaded Lives. Colorado Springs: NavPress.
Tremper Longman III, R. D. (1995). Introduction to the Old Testament.
Grand Rapids: Zondervan.
161
Razmiljam
SADRZAJ
Uvod: Raiavanje terena ........................................................................................... 93
Biblijska duhovnost ..................................................................................................... 93

Inkluzivnost i podrka ................................................................................................ 95
Krize i duh ........................................................................................................................ 96
ivotni uspeh u Srbiji .................................................................................................. 96

Turisti i sledbenici ........................................................................................................ 97
1.
Naslov ................................................................................................................................ 99
Duhovna snaga .............................................................................................................100
Bol udarca i bol odrastanja...............................................................................101
1.1.
1.2.
1.3.
O bolu...............................................................................................................101
Bol koji dolazi spolja..................................................................................102

Bol koji dolazi iznutra ...............................................................................103
Dva loa ubie (starog) Miloa ...............................................................................103
Poroajne muke i novi Milo ..................................................................................105
Rastezanje duha i nadilaenje ................................................................................107
Dalje od nutritivne i psihoterapije .......................................................................108
2.
Bol odrastanja i fizike bolesti ...............................................................................108
Bol i poetak duhovnog putovanja .......................................................................108

Porasti ve jednom ..............................................................................................109
2.1 Motivacija i stav ...................................................................................................109
2.2 Nulti korak: Ovde neto nedostaje ...............................................................111
2.3. Prvi korak: Novoroenje .................................................................................112
Vetar, golub i vatra .....................................................................................................113
Previe religioznosti za moj ukus......................................................................114
UG Raskre
Razmiljam
3.
162
Podela uloga...................................................................................................................115
Jaanje duhovnih miia ....................................................................................117
3.1.
Podela uloga, vebanje i rast ..................................................................117
3.2.
Opasnost kvazipreobraaja ....................................................................118
Ko kosi a ko vodu nosi ...............................................................................................117

Laki put 118
3.3.
Istina o duhovnim disciplinama ...........................................................120
Nekoliko kljunih pitanja .........................................................................................120
Mudro vebanje duhovnih miia .....................................................................121

3.4.
Razgovor i poverenje ................................................................................121
Definisanje molitve .....................................................................................................122
Kako se moliti?..............................................................................................................123
Psalmi i molitve ............................................................................................................123
3.5.
Re, prouavanje i poverenje .................................................................127
Istinsko prouavanje ..................................................................................................127

3.6.
Zajednica ........................................................................................................129
Ostvariti zajednicu u praksi ....................................................................................130
Ni individualizam ni kolektivizam ........................................................................131
Crkve i denominacija..................................................................................................131
3.7.
Sluenje i poniznost ...................................................................................132
3.8.
Koliko duboko je neophodno ii? .........................................................133
Poniznost ........................................................................................................................132
4.
Carstvo tvoje... na Zemlji kao na Nebu.............................................................133

Korak po korak ......................................................................................................135
Priblina mapa puta ...................................................................................................135

Svaka faza prirodna ....................................................................................................136
Dragi duhovni hodoasniku... .................................................................................136
4.1.
4.2.
4.3.
4.4.
Prva faza: faza romanse ...........................................................................136
Druga faza: faza sledbenitva ................................................................138

Trea faza: faza uspeha ............................................................................139
S one strane tree faze: Mrana no due .........................................141
163
Razmiljam
DODATAK: Mrana no due i grene/destruktivne navike......................144
4.5.
etvrta faza: Otkrivanje Bojeg jedinstvenog plana.....................145
4.8.
esta faza: ivot bezuslovne ljubavi ...................................................152
4.6.
4.7.
4.9.
4.10.
Peta faza: Putovanje prema unutra .....................................................147

Mrana no due: Nastavak ....................................................................150
Ugroena vrsta .............................................................................................154
Zavrni komentari ......................................................................................155
Zakljuak .............................................................................................................................157
Bibliografija ........................................................................................................................159
Sadraj ..................................................................................................................................161
UG Raskre
O ISHRANI
NUTRITIVNE PREPORUKE ZA
PREVENCIJU I LEENJE
Marija alini
167
Razmiljam
UVOD
Ako bismo svakom pojedincu mogli odrediti odgovarjau koliinu hrane i vebi, ni previe, ni premalo, pronali bi najsigurniji put do zdravlja."
Hipokrat, Grki lekar, 460-370 godine p.n.e.
vi se uglavnom slaemo sa tvrdnjom da je zdravlje najvee bogatstvo

koje treba briljivo negovati i uvati. Meutim, i pored velikog napretka
medicine, zapaa se da su mnoge bolesti sve uestalije. Danas se sve vie susreemo sa epidemijskom pojavom pojedinih nezaraznih oboljenja u ijoj
osnovi je najee nepravilna ishrana udruena sa jednim ili vie prateih faktora, kao to su socioekonomski, genetski faktori, faktori ivotne sredine i slino. Smatra se da je bar 40% bolesti sa najveim stepenom smrtnosti koje se
danas javljaju, posebno kardiovaskularne bolesti i karcinom, usko povezano sa
nainom ivota, posebno sa navikama u ishrani. (Pamplona-Roder, 2013.)
Ishrana je jedan od stubova zdravlja. Ukoliko smo svesni potrebe, ivotni
stil je neto na emu emo raditi itav ivot. Zdrav ivotni stil podrazumeva
uravnoteenu ishranu, harmonine meusobne odnose, uspeno savladavanje
stresova i preuzimanje line odgovornosti za svoje zdravlje. ivotni stil se menja i prilagoava uslovima ivota kroz razvojene krize. To se odnosi i na navike u ishrani. Navike u ishrani su se menjale sa razvojem civilizacije. Ishrana je
povezana sa slobodnom voljom i svesnim inom pojedinca, zato je potrebno
duboko ubeenje da bi se loe navike u ishrani zamenile zdravijim. Vaspitavanje apetita da uiva u prirodnim proizvodima i blaim ukusima je spor i postepen proces koji daje znaajne rezultate. Zahvaljujui kontroli apetita i umerenosti u ishrani, neemo preterivati u jelu, izostaviemo ono to nam kodi i pobediemo naviku konzumiranja hrane izmeu obroka. Biti umeren u ishrani
znai umereno koristiti ono to je dobro za zdravlje i uzdravati se od onoga
to je tetno.Stari mudraci su govorili: Ako si oboleo, promeni nain ivota.
Ukoliko to ne pomae, promeni ishranu. Ukoliko i to ne pomogne, pribegavaj
lekovima i lekarima.
Planiranje pravilne, dobro izbalansirane ishrane, ima za cilj postizanjei energetske vrednosti i strukture ishrane koja moe da unapredi zdravlje i sprei nastanak bolesti.Pravilna ishrana treba da zadovolji dnevne ovekove potrebe u
energiji, gradivnim i zatitnim materijama. Raznovrsna ishrana je osnovni uslov
UG Raskre
Razmiljam
168
za postizanje i odravanje dobrog zdravlja. U kombinaciji sa fizikom aktivnou,

zdrava ishrana vam moe pomoi da postignete i odrite zdravu telesnu teinu,
smanjite rizik od hroninih bolesti i sauvate dobro zdravlje. Meutim, treba naglasiti da je ishrana samo jedan od inilaca koji utiu na nastank bolesti, gde odluujuu ulogu imaju genetska predodreenost, kao i izloenost zagaivaima i izazivaima bolesti. S obzirom na injenicu da su i u definiciji zdravlja Svetske zdravstvene organizacije, istaknute etiri komponente linosti, telesna, socijalna, psiholoka i duhovna, celoviti pristup je neophodan u jaanju zdravstvenog kapaciteta linosti, to je cilj nutritivne edukacije u Edukativnom centru.
Ovaj vodi ima za cilj da unapredi zdravlje itaoca, sprei nastanak rizinih
faktora za razvoj masovnih nezaraznih bolesti, probudi svest kod pojedinca o
vlastitom zdravlju i brizi za njega i ukae kako na vrlo jednostavan nain moemo sauvati i unaprediti zdravlje.
169
Razmiljam
1. SAVREMENI NAIN ISHRANE I ZDRAVLJE
Ma ko bio otac jedne bolesti, nepravilna ishrana joj je majka
Dord Herbert- prirodnjak- XVI vek

.
shrana predstavlja jedan od najvanijih faktora za ouvanje ljudskog

zdravlja, jer nam obezbeuje hranljive materije koje su neophodne za
rast i razvoj, odravanje zdravlja i obezbeivanje energije za rad. U naem narodu postoji izreka koja glasi: Vi ste ono to jedete! U toj reenici je izreena
injenica da uneta hrana nakon varenja, odnosno razlaganja do najsitnijih molekula, postaje sastavni deo svake nae elije. Ishrana direktno utie na zdravlje i od nje zavisi svaka funkcija koje telo obavlja. To se pre svega odnosi na
gradivne materije zahvaljujui kojima rastemo i razvijamo se, i energiju, preduslovu aktivnosti. Pravilna ishrana titi organizam od bolesti, zbog ega predstavlja deo preventivne medicine. Osnovni principi pravilne ishrane su:
- raznovrsnost,
- uravnoteenost,
- dobra izbalansiranost.
Ova pravila su u direktnoj vezi sa uzrastom, vrstom posla koju osoba obavlja, trenutnom telesnom masom, kao i geografskim podrujem gde osoba ivi.
Pre sto godina mnogo je manje osoba patilo od kardio- i cerebrovaskularnik bolesti, kao i karcinoma. Danas su ove bolesti, uzrokovane nainom ivota,
odgovorne za najvei procenat smrtnih sluajeva u razvijenom svetu.7 Na
osnovu statistikih podataka, vodei uzroci smrti u Srbiji su bolesti srca i krvotoka, i tumori. U Srbiji svake godine 33 000 ljudi dobije rak, od kojih 20 000
umire.
Uzroci takvog stanja mogu se pronai i u nepravilnoj ishrani, odnosno masovnoj upotreba namirnica siromanih vlaknima, a prebogatih masnoama,
holesteolom i eerom.
Brza hrana ili fast food Brza hrana je vrsta hrane koja se brzo priprema
i servira. Pored toga ova vrsta hrane je jeftina. U brzu hranu spadaju hamburger, hot dog, brzo pripremljena piletina, pomfrit i drugo, to se neretko konzu-
UG Raskre
Razmiljam
170
mira uz gazirana pia. Ova vrsta hrane je najpopularnija kod osnovno- i srednjokolse omladine.
Osnovni dodatak fast food obroka jesu razni sosovi, majonez, pavlaka,
margarin. Ovakvi dodaci sadre velike koliine zasienih loih masti, eera,
pojaivaa ukusa, konzervansa... Ovi sastojci mogu izazvati zakreenje krvnih
sudova, opteretiti jetru, povisiti krvni pritisak i delovati kao kancerogeni faktor. Brza hrana se sastoji iz preraenih namirnica, a takve namirnice su osiromaene esencijalnim materijama za organizam. Vitamina, minerala, vlakana,
nezasienih masti skoro da nema, ali zato obiluju kalorijama. Kod dece koja vie od etiri puta nedeljno jedu brzu hranu postoji poveani rizik od razvoja
bolesti srca i krvnih sudova u odraslom dobu. Deca koja jedu brzu hranu takoe imaju manju osetljivost na insulin to je rani pokazatelj dijabetesa, a suoavaju se i sa problemom prekomerne telesne mase.
Gazirani napici Upotreba gaziranih pia naglo je porasla u poslednjih nekoliko godina. To je navika koja doprinosi gojaznosti, kvarenju zuba, pojavi dijabetesa i gubitku kotane mase. Konzumiranjem gaziranih pia u organizam
se unose znatno vee koliine eera od preporuenih. (Dil, 2007.) Na primer,
jedna limenka moe sadrati i do 46 grama eera, koji ima vanu ulogu u nastanku karijesa i propadanju zuba. Redovno konzumiranje vie eera nego
to je organizam u stanju da probavi moe doprineti otpornosti na insulin i
razvoju dijabetesa tipa 2.
Jedan od najopasnijih zdravstvenih faktora koji se odnosi na konzumiranje
gaziranih pia je povean rizik od gojaznosti. Prosena limenka gaziranog pia
sadri oko 150 kalorija. Ukoliko izbacite samo jednu limenku gaziranog pia
dnevno, u roku od godine dana izgubiete 6.8 kilograma. Pijenje gaziranih napitaka umesto vode, prirodnih sokova ili ajeva dovodi do nedostaka vanih
nutrijenata u organizmu (vitamina i minerala). (Dil, 2007.)
Kofein je est sastojak gaziranih pia. Izaziva povieni krvni pritisak, nesanicu, nemir, ubrzan rad srca. (Dil, 2007.)
Mnogi bezalkoholni napici, bilo da su dijetalni ili ne, sadre fosfornu kiselinu. To je jaka hemikalija koja se inae koristi za graviranje u staklu. Ukoliko se
hranimo namirnicama ivotinjskog porekla, mi ve ionako konzumiramo previe fosfora koji telo mora ukloniti preko bubrega vezujui ga uz kalcijum. S
obzirom na dananju rasprostranjenost osteoporoze, upotreba gaziranih pia
znaajan je izvor rizika u tom smislu. injenica je, naime, da svaki napitak koji
sadri fosfor vezuje i izluuje odreene koliine kalcijuma iz kostiju. Mlaa deca, koja su jo uvek u fazi rasta i razvoja, mogu takoe biti pod rizikom, jer im
je kalcijum neophodan za nesmetano razvijanje i jaanje kostiju. (Dil, 2007.)
Kofein - Kafa sadri komponente za koje je poznato da izazivaju hemijske
reakcije u ljudskom organizmu.Vaan sastojak kafe je kofein, koji se ponaa
kao stimulans. Upravo to je razlog zato se kafa najee konzumira ujutru i za
vreme rada. Kofein deluje neposredno na centralni nervni sistem podstiui
prijatno raspoloenje. U istom trenutku dogaa se jedna negativna pojava: ka-
171
Razmiljam
fa snano stimulie nadbubrenu lezdu koja lui hormone stresa zbog ega
postajemo budniji pod dejstvom ovog hormona. Jedna oljica kafe ostaje u telu
72 sata poviavajui nivo hormona stresa, a samim tim poveava nivo eera i
nivo masnoe u krvi. Zato dijabetiarima nije preporueno konzumiranje kafe.
Kada se neprena kafa pee na visokoj temperaturi, dok ne pocrni, u njoj se
pokidaju ugljenikove veze i tog momenta u tom crnom zrnu stvara se veliki
broj loih materija, od kojih su neke kancerogene.
Kofein nije kancerogen ali je otrovna biljna baza i nije za ljudsku upotrebu.
Kofein pojaava dejstvo otrova i zato puai imaju naviku da uz cigaretu piju kafu.
Kofein moe dovesti do:
- povienja krvnog pritiska,
- povienja nivoa triglicerida u krvi,
- povienja nivoa eera u krvi,
- jaanja PMS simptoma,
- drhtavice, razdraljivosti i nervoze,
- gubitka kalcijuma i magnezijuma putem mokrae,
- nesanice,
- nepravilnih i neredovnih otkucaja srca,
- drhtavice, razdraljivosti i nervoze i dr. (Dil, 2007.)
Na amerikom Kolumbija Univerzitetu raeno je istraivanje o uticaju kofeina na zdravlje kada se dolo do zakljuka da telesna oteenja nastupaju kada se u toku dana unese vie od 20 mg ove supstance.
Rekosmo da sadraj samo jedne oljice kafe ostaje u telu punih 72 sata a
prvo to uradi je da iz hrane povue kalcijum i magnezijum. Kad enska osoba
ue u menopauzu dolazi do fiziolokog gubitka kalcijuma pa se, s obzirom da
su rezerve bile male, javlja osteoporoza.
Redovna upotreba kofeina kroz dui vremenski period moe stvoriti zavisnost koja se manifestuje fizikim i mentalnim simptomima. Jedan od naina
na koji ete ustanoviti da li ste zavisnik jeste da tokom jedne sedmice prestanete da uzimate kofein u bilo kom obliku. Ako ste zavisnik, osetiete simptome
glavobolje, loeg apetita i munine koji mogu potrajati i do 5 dana. Psiholoki
se moete oseati bezvoljno i klonulo. Da bi ste olakali proces odvikavanja,
nadomestite kofein pijenjem velike koliine vode, svee ceenih vonih sokova i provodite to vie vremena na sveem vazduhu. (Dil, 2007.)
So - Veina stanovnika zapadnih zemalja uzima 10 do 20 puta vie soli nego to im je potrebno. Ako preterano koristite so moete da dovedete svoj organizam u opasnost na sledei nain: poremeen odnos natrijuma i kalijuma,
povien krvni pritisak, zadravanje vode u organizmu, ometanje procesa iskoriavanja proteina, izazivanje otoka i migrene, nagomilavanje soli u zglobovima i kimi i dr. Istraivanja koja su obavljena u Americi pokazuju da svaki trei odrasli stanovnik te zemlje ima povieni krvni pritisak, upravo zbog preveli-
UG Raskre
Razmiljam
172
ke upotrebe soli. Mnoge osobe sa visokim krvnim pritiskom mogle bi normalizovati to stanje samo kad bi smanjile unos soli. Smanjenje unosa soli omoguuje telu izluivanje vika vode. So moe da uniti vitamine i enzime u organizmu. Ljubitelje soli ee mue glad i e. Od prevelikih koliina soli u organizmu i bubrezi su u problemima, jer nisu u mogunosti da je do kraja izlue,
zbog ega se ona taloi po telu gde vremenom moe dovesti do zdravstvenih
tegoba.
Ljudskom organizmu potrebno je vrlo malo soli, u proseku oko pola grama
dnevno. Maksimalana dnevna preporuena doza je jedna ajna kaiica ili 5
grama dnevno. (Dil, 2007.) U prirodnoj ishrani ima dovoljno svih sastojaka, pa
i soli, tako da kuhinjska so uopte nije potrebna. Sklonost prema soli nije uroena, ve je steena navika. So maskira prirodni ukus hrane koja postaje neukusna.
Rafinisana kuhinjska so je skoro 99% ist NaCl (natrijum hlorid) i kao takva
nam nije potrebna. Morska so sadri vie od 80 minerala i elemenata u tragovima, bolji je izbor od kuhinjske soli, ali i ona nije zdrava u velikim koliinama.
Svoje navike moemo izmeniti tako to emo izbegavati industrijski proizvedenu hranu, suhomesnate proizvode, grickalice, ne dosoljavati hranu za stolom, birati konzervisane namirnice bez dodatne soli, ali pre svega, birati svee
namirnice, a umesto soli koristiti zainsko bilje za poboljanje ukusa hrane
(bosiljak, perun, miroiju, beli luk itd.)
eer Gotovo sve industrijski preraene namirnice sadre beli eer. U
prehrambenim proizvodima nalaze se razliiti eeri: saharoza, dekstroza, maltoza, fruktoza i dr. Rafinisani eeri vrlo brzo ulaze u krvotok ime se naglo podie njihov nivo u krvi. Zbog toga ovek odmah oseti poveanu energiju. To stanje je privremeno budui da pokree reakciju guterae i navalu insulina u krvotok koji sputa nivo eera. To izaziva oseaj slabosti, gladi, umora i iscrpljenosti. Uobiajna reakcija osobe u tom stanju jeste posezanje za sledeim slatkiem, pa eksperiment poinje ispoetka. Ukoliko taj eer trenutno nije potreban organizmu, on ga skladiti u obliku masnoe. (Dil, 2007.)
Veina koncentrovanih oblika eera za razliku od prirodnih izvora, liena
je bilo kakvih vitamina i minerala. Iz belog eera odstranjeno je oko 90 odsto
njegovih originalnih vitamina i minerala. Bez njih, organizam postaje neefikasan, doprinosei opadanju nivoa energije i loem kontrolisanju telesne teine.
Rafinisano brano u belom hlebu, belom pirinu imaju dejstvo slino rafinisanom eeru.
Prekomerno troenje eera podstie nastajanje sledeih tegoba: glavobolju,
umor, razdraljivost, probleme sa kimom, zaboravnost, zatvor, impotenciju,
bolesti zuba i desni, artritis, neuroze, itd. (Ginter, 1996.)
Postoje zdravi izvori eera to ukljuuje upotrebu sveeg voa i meda. Oni
mogu biti sigurna alternativa u snadbevanju energijom a da zdravlje ne bude
ugroeno.
173
Razmiljam
Masnoe Viak masnoe proglaen je najveim problemom ishrane na

Zapadu, posebno u Americi. Zbog toga dolazi do tetnih posledica kao to su
zaepljenje krvnih ila, impotencija, oteenja srca i mozga. Ishrana zasiena
masnoama takoe doprinosi prekomernoj telesnoj masi, pojavi eerne bolesti tipa 2 i odreenih vrsta raka. (Dil, 2007.) U mesnoj ishrani karakteristinoj
za razvijene zemlje, 45% kalorija potie od masti to je veoma visok procenat.
Oigledna je povezanost izmeu ukupne koliine masti u isharani i opasnosti
od dobijanja nekih vrasta raka (dojke, prostate, debelog creva). Pojedini izvori
ne preporuuju unoenje vie od 300mg holesterola dnevno. (Pamplona-Roder, 2013.)
Moderni nain ishrane prezasien masnoama moemo promeniti ako najvei deo masnih kalorija zamenimo nerafiniranim biljnim namirnicama. Takvim uravnoteenim nainom ishrane moemo uivati u boljem zdravlju, imati
vie energije i izdrljivosti i istovremeno spreiti razvoj mnogih savremenih,
hroninih bolesti.
Neredovna ishrana Do neredovne ishrane uglavnom dolazi zbog neusklaenih i preteranih obaveza. Kod osobe koja se neuredno hrani, bez obzira da li
esto konzumira neku hranu ili se koliinski neujednaeno hrani tokom dana,
creva neadekvatno rade. Kod prvih rade neprestano a kod drugih, kada je neredovna ishrana, organizam koristi rezerve lagerovane u jetri. Smatra se da su
neredovna i nepravilna ishrana osnovni uzronici gojaznosti i drugih bolesti i
poremeaja. Neke od njih su: dijabetes, povien krvni pritisak, anemija, visok
holesterol i trigliceridi, kamen u unoj kesi i druge. Na udaru je jetra koja slui kao rezervoar glikogena (brze energije iz eera), ali i ostali organi, pa i mozak. Gladovanje nepovoljno utie na umne i fizike sposobnosti, jer je mozak
najvei potroa glikogena. Zato se oseamo neraspoloenim za bilo kakav
umni rad ili fizike napore kada smo gladni.
UG Raskre
175
Razmiljam
2. HRANA KAO LEK
Da bi smo sauvali zdravlje voe i povre moramo

uiniti osnovom svoje ishrane.
Mahatma Gandi, 1869-1948
eka vaa hrana bude lek, a lek vaa hrana, savetovao je Hipokrat. Nutritivna radionica u Edukativnom centru ima upravo taj cilj, da predstavi povezanost hrane i zdravlja. Zdrava ishrana omoguava da ouvamo zdravlje,
poveamo radnu sposobnost i produimo trajanje aktivnog ivota. Put ka boljem
zdravlju i duem ivotu zaobilazi tandove brze hrane i umesto toga vodi ka
vrtovima i sveem vou, hrskavom povru, oraastim plodovima i zrnevlju.
(Dil, 2007.) To je ishrana koja je bliska naem narodu, u naoj je tradiciji, ako
se seamo bakinih pria. Hranili smo se povrem iz bata, a meso se jelo tek u
posebnim prilikama.
Voe i povre spadaju u grupu namirnica koje se odlikuju velikim sadrajem
vode, malom energetskom vrednou, malom koliinom masti i proteina, znatnim sadrajem vitamina, minerala, celuloze i ugljenih hidrata, kao i sadrajem
drugih hranljivih sastojaka kao to su enzimi, tanini, organske kiseline.
Voe i pove predstavljaju najbolji izvor C vitamina, beta-karotena (provitamin A), vitamina E, nekih vitamina B kompleksa i drugih. Obojeno povre
(argarepa, spana, paradajz, paprika) sadre znatne koliine vitamina A koji
ima preventivno dejstvo protiv stvaranja malignih tumora. (Pamplona-Roder,
2013.) Povre je izuzetan izvor zatitnih materija iz grupe enzima i minerala.
Od minerala posebno treba naznaiti kalijum, ali i gvode, iji nedostatak dovodi do anemije, naroito kod dece.
Povre je nezamenijiv izvor hlorofila, veoma korisne materije koja uspeno
doprinosi borbi protiv raka. Hlorofil na prirodan nain pomae ienju i obnavljanju organizma, odnosno neutralizaciju toksina. Svee voe i povre
predstavljaju hranu bogatu enzimima koja jaa imuni sistem, odrava organizam zdravim i popravlja tetu nastalu boleu.
Enzimi su katalizatori (pokretai) svake hemijske reakcije u naem telu. To
su hemijska jedinjenja koja razgrajuju velike komade namirnica na male estice. Tako se belanevine razlau na aminokiseline, sloeni ugljeni hidrati u
UG Raskre
Razmiljam
176
proste eere, a masnoe u masne kiseline i glicerol. U ljudskom telu postoje

dve vrste enzima. Jedni su tzv. endogeni enzimi koje nazivamo i fermentima.
Oni nastaju u lezdama organa za varenje, pa stoga reguliu sam proces varenja. Druga vrsta enzima su egzogeni enzimi koje telo ne moe da proizvede.
Kao to nam sam prefiks egzo u rei egzogeni kae, oni se mogu uneti jedino spolja, preko hrane, kao i vitamini. (Ginter, 1996.)
to je organizam mlai to je njegovo telo bogatije enzimima. Meutim, njih
je u starosti manje, ime se umanjuje i ivotna snaga. Zbog toga je starijim ljudima u naroitom smislu potrebna hrana bogata enzimima. Koristei je oni u
velikoj meri ostaju poteeni umora i tegoba koje nastaju u starosti. Majino
mleko iz prvih dana sadri petostruko vie enzima nego ono kasnije, jer je tek
roenom ivotu potrebno mnogo snage. (Ginter, 1996.) Interesantno je da svaka namirnica u sirovom stanju sadri perfektan miks probavnih enzima, koji
omoguava da se u potpunosti svari. Ukoliko unosimo hranu koja nema dovoljno enzima, u tom sluaju se troe iz depoa ili banaka enzima u naem
telu, kao to su lezde ili kosti, i na taj nain slabe organizam.
Svee voe i povre sasdri znatnu koliinu vode, koje je takve strukture
da najbolje pogoduje naim biolokim procesima. Konzumiranje sveeg voa i
povra nam omoguava da unesemo dovoljne koliine vitamina C. Vitamin C se
nalazi u vrlo maloj koliini u mesu, ribi i jajima, ili ga uopte nema. Mleko sadri malu koliinu dovoljnu za bebu, ali ne i za dete ili odraslog oveka. Vitamin C
je veoma osetljiv na toplotu i svetlost, otuda kuvane ili prene namirnice gube
vei deo vitamina. To je dodatni razlog da upotrebljavamo svee namirnice,
kao to su voe i salate. (Pamplona-Roder, 2013.)
U dugom vremenskom periodu biljna hrana moe uticati na poveanje
koncentracije pojedinih elija imunog sistema. Kao i veina drugih funkcija organizma, imuni sistem takoe slabi sa starou a jedan od oteavajuih faktora
esto je neodgovarajui nutritivni status. Zbog toga starije osobe posebnu panju obraaju na raznovrsnost ishrane, pre svega na unos odgovarajue koliine antioksidantnih supstanci. Na rad odbrambenog sistema organizma utie i
koliina kalorija unetih tokom dana. Stoga je za dobar imunitet vano umereno uzimanje hrane. Uravnoteen, raznovrstan jelovnik koji se temelji na prirodno
uzgajanim namirnicima ini osnov pravilne ishrane. (Dil, 2007.)
O nainu ivota takoe se mora voditi rauna. Organizmu je neophodno
dovoljno sati nonog sna i fizika aktivnost. To podrazumeva boravak i umereno vebanje na sveem vazduhu najmanje pola sata dnevno.
Najvanije otkrie medicine dvadesetog veka jeste da su bolesti Zapada
povezane sa nainom ivota i da se zahvaljujii tome moe spreiti njihov nastanak i podstaknuti povlaenje u sluaju da su se ve razvile!, rekao je uveni
hirurg, dr Denis Burkitt, koji je otkrio limfom, maligno oboljenje limfocita.
177
2.1.
Razmiljam
Zeleni sokovi
Zeleno lie (ratan, blitva, kelj, itd.) bolje je jesti termiki neobraeno. Budui da mnogi nisu navikli na ukus zelenog lia, zbog ega se ne unose dovoljne koliine, preporuuje se konzumiranje tzv. zelenih sokova. Zeleni sokovi su
meavina lia i voa koje napitku daje slast. Viktorija Boutenko, autor knjige
"Zeleno za zdravlje" smatra da je zeleno lisnato povre savrena hrana za oveka. Zbog toga je napravila eksperiment koji je postao pravo otkrie u svetu
ljubitelja zdrave hrane. Viktorija je voem "prikrila" miris u blenderu izmiksovanog zelenog lisnatog povra tako da je dobila ukusan i lagan frape. Zahvaljujui njenom otkriu sada moemo uivati u ukusnom obroku, koji ima veoma
povoljan uinak na zdravlje.
Zeleni kaasti sok je lagan i zdrav, a priprema se samo 5 minuta. Zeleno
povre je puno vitamina, minerala, vlakana, hlorofila i aminokiselina od kojih
se sastoje proteini. To je sve to nam je potrebno da bi bili i ostali zdravi.
Ne preporuuje se kombinovanje voa i povra u istom obroku. Voe je lako
svarljivo a povre sadri skrob koji se due vari. Zbog nepravilnog kombinovanja namirnica hrana due ostaje u elucu, to moe uzrokovati fermentaciju, nadutost i ponekad opstipaciju (zatvor). Ali u ovom pravilu postoji izuzetak, to je
zeleno lisnato povre koje se moe kombinovati sa voem i citrusno voe koje se
moe kombinovati sa povrem. Zeleno lisnato povre ne sadri skrob i moe se
bez problema kombinovati sa voem, kao i sa drugom vrstom hrane.
Uputstvo za pripremu sokova:
1. Sokovi se dobijaju centrifugiranjem povra i voa koje je dobrog kvaliteta, oprano i oieno. Ako je potrebno, u posudu miksera uliti minimalnu koliinu voderadi lakeg miksanja, pa tek onda pripremljeno
voe i povre.
2. Sokovi se pripremaju za jednokratnu upotrebu kako se hranljive materije ne bi oksidovale; treba ih koristiti u sveem stanju i nerazblaene,kako bi ostvarili najbolji efekat.
3. Preporuujemo pravljenje soka za svaki obrok posebno mada se moe
odjednom pripremiti koliina potrebna za jedan dan. Sok se uva u dobro zatvorenim staklenim flaama u friideru. Pola sata pre upotrebe,
sok iz flae sipati u au (250 ml) kako bi se sadraj ugrejao do sobne
temperature. Maksimalna doza je do 1,5 - 2 litra soka dnevno. Sokovi
se ne kuvaju i ne piju hladni, ve ugrejani do sobne temperature.
Kako bi sauvali vlakna iz namirnica, najbolje je koristiti sokovnike koji ih
ne odbacuju. Smesa koja se dobija gusta je poput pudinga ali se moe razrediti
ime se dobija sok. (Dil, 2007.)
UG Raskre
2.1.1. Hlorofil
Razmiljam
178
Hlorofil ili zeleni pigment, hemijsko je jedinjenje koje je ukljueno u jednu

od naj vanijih hemijskih reakcija na zemlji, fotosintezu. Gotovo sva iva bia
su direktno ili indirektno vezana za kiseonik, proizvod fotosinteze. Hlorofil donekle podsea na hemoglobin, supstancu koja prenosi kiseonik do svake elije.
Zbog toga se hlorofil naziva zelena krv biljaka.
Hlorofil je jedinjenje ija je molekularna struktura slina strukturi hemoglobina, mada je hemoglobin neuporedivo sloeniji. U obe supstance, koje imaju presudni uticaj na ivot, nalazi se po jedan atom, u hlorofilu magnezijuma, u
hemoglobinu gvoa.
Kada unosimo hlorofil, on obavlja posao hemoglobina koji ini 75% krvi.
Hlorofil pomae u izgradnji i obnavljanju crvenih krvnih elija i vrlo brzo
utie na porast energije i popravljanje zdravlja. Hlorofil ima mo da regenerie
telo na molekularnom i elijskom nivou. Takoe, poznato je da hlorofil pomae
u ienju organizma, borbi protiv infekcija, zarastanju rana i poboljanju probave, imuniteta i cirkulacije krvi.
Hlorofil pomae uklanjanje zakiseljavajuih efekata visoko masne i visoko
proteinske ishrane karakteristine na Zapadu. Hlorofil smanjuje sposobnost
vezivanja kancerogenih materija za DNK u jetri i drugim organima. Osim toga,
to pomae u ponovnoj izgradnji i obnavljanju crvenih krvnih elija, hlorofil
ima sledee dobrobiti za zdravlje:
- akalizira organizam: Poznato je da kiselost organizma moe negativno uticati na nae zdravlje jer podstie rast bakterija, gljivica, virusa i parazita,
- anti-kancerogen: Hlorofil titi od niza kancerogena sadranih u
hrani i zagaenoj okolini,
- antioksidant i anti-reumatik: Hlorofil ima snana antioksidantska
179
Razmiljam
svojstva. Osim toga, otkriveno je da hlorofil ima anti-upalna svoj-
stva,
antiseptik: Hlorofil jaa otpornost elija i tako pomae organizmu
da se bori,
- podie mentalnu sposobnost,
- lako vezuje teke metale u organizmu,
- lklanja neugodan zadah iz usta,
- unapreuje metabolizam,
- utie na smanjenje nepotrebnih rezervi u organizmu, pa samim tim
na gubitak telesne mase,
- pojaava odbranu tela
- usporava starenje,
- pomae odranju nivoa eera u krvi.
Svaka zelena biljka sadri odreeu koliinu hlorofila. Meutim, neke namirnice su bogatije hlorofilom od drugih. Uopteno govorei, tamnije zeleno
bilje sadri vie hlorofila, kao to su kelj, blitva, zelje. Dodavanje listova peruna i celera u salate takoe predstavlja nain poveanja sadraj hlorofila u ishrani. Naglaavamo da kuvanjem hlorofil nestaje iz povra.
-
2.2.
ajevi (Grupa autora, 2010.)
Ljudi su jo u dalekoj prolosti otkrili znaaj lekovitog bilja. ajevi su na

neki nain pretea lekova pa je i Hipokrat ostavio zapise o etiri stotine lekovitih biljaka i njihovoj primeni u leenju
Kamilica
aj od kamilice deluje smirujue i esto se koristi kao lek protiv nesanice.

Ublaava bolove u elucu, kao i simptome loe probave, greve, nadutost,
dijareju, gastritis, stiava bolove u bubrezima, jetri, ui. Ovaj aj olakava
disanje i osveava organizam te smiruje upalne procese. Kamilica je blaga biljka
pa je naroito pogodna za decu. Koristi se i u kozmetici, jer ima umirujuai
protivupalna svojstva.
Nana
Povoljno deluje na funkciju jetre i une kese i ublaava bolove. Koristi se i

kao sedativ. Ima smirujue dejstvo i pomae u sluaju migrene. Ublaava
simptome herpesa dok je virus jo aktivan. Nezamenljiva je pri nesanici, menstrualnim tegobama, povienom stresu, ista je urinarnog trakta, a umanjuje i
UG Raskre
Razmiljam
180
potekoe u klimaksu. Moe da pomogne i kod upale sluzokoe u ustima, a koristi se i za poboljanje apetita.
alfija
alfija se smatra prirodnim antibiotikom, zato aj od ove biljke zaslaen

medom oslobaa organizam mnogih tetnih sastojaka, proiava krv i pomae kod prehlade. aj od alfije regulie znojenje, deluje kao antiseptik, pa se
primenjuje kod upala krajnika, desni, mokranih kanala, kod eluanih tegoba,
jetre, ui. Neutralie virus gripa i pojaava funkciju leukocita. alfija poveava
umne sposobnosti, poboljava memoriju, koncentraciju i raspoloenje.
ipak
ipak je odlian izvor vitamina C i uglavnom se koristi za ublaavanje prehlade. aj od ipka podstie budnost, greje i krepi, ublaava i spreava infekciju beike, glavobolju i vrtoglavicu, otklanja umor, malaksalost i sklonost oboljenjima. Vone kiseline iz ipka povoljno deluju na izluivanje mokrae, pa
spreavaju stvaranje kamenca u mokranim kanalima i bubregu. ipak se koristi u sluaju gastritisa, dijareje, avitaminoze i dehidratacije.
Kopriva
aj od koprive koristi se za ienje celog organizma i protiv opte slabosti. Delotvoran je kod leenja upala mokranih kanala i kod prevencije nastanka kamena u bubregu, a zbog gvoa koje sadri odlian je za leenje malokrvnosti i pomae snabdevanje tela kiseonikom. Ovaj aj isti krv i pomae kod
oboljenja koe, upale akni i bubuljica, a pozitivno utie i na upalne procese u
usnoj duplji, lei upale usta i desni. Rezultati najnovih istraivanja pokazuju da
koren koprive moe spreiti preteran razvoj tkiva prostate i ublaiti urinarne
poremeaje povezane sa prostatom, na primer esto mokrenje.
Lipa
Lipa deluje smirujue u sluaju greva, pomae kod oboljenja bubrega, organa za disanje, nervnih slabosti, duevne premorenosti i stimulie rad srca.
Osobe pod stresom biraju je zbog umirujueg uinka. Cvetovi lipe su lek i protiv pojedinih poremeaja cirkulacije. Okrepljuju i oputaju zidove krvnih sudova, pa se zato koriste kod povienog krvnog pritiska, naroito kad je povezan
sa napetou i nervozom. Treba je povremeno koristiti jer kod permanentne
upotrebe moe izazvati oteenje srca.
181
Razmiljam
Matinjak
Koristi se protiv nadimanja, gaenja, povraanja, proliva, ali slui i za poboljanje apetita i za jaanje organizma. Matinjak umiruje i poboljava opte
psihiko stanje organizma. Takoe je koristan za smirivanje bola u eludcu,
ivanih napada, leenja glavobolje i oseaja vrtoglavice kod trudnica. Blagotvorno deluje i na srce. Najnvija nauna istraivanja dokazala su da matinjak
deluje i protiv virusa.
Majina duica
Upotrebljava se u leenju bronhitisa, kalja, a u smesi s koprivom i u leenju malokrvnosti. Takoe oputa miie i olakava izbacivanje sluzi u pluima.
Sadri lekovito etarsko ulje koje ima dosta tanina pa se koristi protiv dijareje.
Upotrebljava se i protiv crevnih parazita - deijih glista. Pored toga, majina
duica ublaava simptome loe probave (nadimanje, greve), a korisna je i u
leenju gastrointestinalnih infekcija.
Bosiljak
aj od bosiljka ublaava glavobolju, smiruje i pije se protiv nesanice. Primenjuje se kod leenja upala (eluca, creva), kod kalja, poetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokranih organa (bubrega, beike). Zbog blago sedativnog dejstva, preporuuje se kao aj za umirenje.
Zeleni aj
Sadri vitamine i minerale i odlino je sredstvo za ienje celog organizma od tetnih radikala. Poboljava kosti i krvne sudove, a predstavlja dobru
preventivu protiv malignih oboljenja. Najnovija istraivanja pokazala su da zeleni aj titi od opekotina od sunanja kad se primenjuje topino 82, a da redovno vakanje specijalnih tableta zelenog aja smanjuje rizik od upale desni i
stvaranje plaka. Ne preporuuje se u velikim koliinama trudnicama, malokrvnim osobama i osobama koje imaju zatvor.
Hajduka trava
82
njen.
Topina primena leka znai da lek deluje samo na povrini na kojoj je prime-
UG Raskre
Razmiljam
182
Koristi se u obliku aja za poboljanje apetita, kao i za leenje svih stomanih poremeaja, oboljenja jetre i zui. Ubrzava krvotok, pomae kod nekih poremeaja rada srca, jaa organe za probavu. Zbog prisustva vitamina C preporuuje se kod krvarenja i hemoroida. Upotrebljava se u leenju jakog i bolnog menstrualnog krvarenja. Poznata je i po tome to brzo izaziva znojenje i sniava telesnu temperaturu. U tu svrhu obino se uzima zajedno sa cvetovima zove. U narodnoj medicini koristi se za zaraivanje rana i ublaavanje bola, te otuda potie i naziv biljke. Trudnice i dojilje ne smeju da koriste hajduku travu.
Kantarion
Kantarion ima antibakterijsko i antiparazitno dejstvo, smiruje upalne procese, otekline kod povreda, ublaava bolove i grevite spazme unutranjih organa, isti rane i krv, stee rane, titi organizam od tetne radioaktivnosti. Meutim, ova biljka je najpoznatija po tome to ublaava depresiju. Efikasan je
protiv blage i umerene depresije, pri emu deluje slino kao ostali antidepresivi, ali izaziva manji broj nuspojava. Koristan je kod leenja zapaljenja disajnog,
probavnog, mokranog i reprodukcijskog sistema, glavobolja, nesanice i funkcionalnih sranih smetnji. Trudnice i dojilje ne smaju uzimati kantarion.
Hibiskus
aj od hibiskusa sniava krvni pritisak i visok nivo holesterola, smanjujui

rizik od pojave sranih oboljenja.Poseduje brojne antioksidante koji tite krvne sudove i srani mii od tetnog dejstva slobodnih radikala.
2.3.
Zaini
Zaini, pored toga to svojim specifinim i raznovrsnim ukusima oplemenjuju razliita jela, koriste se i u zdravstvene svrhe. Jedna od najveih prednosti upotrebe bilja kao zaina je smanjenje koliine soli dodate hrani.
Biber
Crni biber podstie varenje hrane, eliminie bakterije u elucu, tako da

spreava nadimanje stomaka i nastanak gasova, a podstie i sposobnost organizma da apsorbuje hranljive materije, pogotovo beta-karoten i vitamin B. Antimikrobno dejstvo bibara spreava kvarenje hrane zainjene ovim zainom.
Upotreba ovog zaina korisna je i osobama sa vikom kilograma jer ubrazva
metabolizam i sagorevanje kalorija, pa samim tim podstie mravljenje.
183
Razmiljam
Crvena paprika
Crvena paprika ubrzava metabolizam tela, poveava telesnu toplotu koja

sagoreva masne naslage i kontrolie apetit. I ljuta i slatka mlevena paprika pomau verenju, a ljuta se koristi kao lek protiv usporenog varenja. Spreava aterosklerozu odstanjujui holesterol iz krvi i slui kao prevencija nastanka infarkta, modanog udara i kardiovaskularnih bolesti. Seme paprike, koje je sastojak mlevene paprike, samleveno zajedno sa pokoricom upija holesterol.
Ljuta mlevena paprika spreava razvoj mikroba i fermentaciju i tako smanjuje
proizvodnju i zadravanje toksinih materija u crevima.
Beli luk
Beli luk je biljka koja ima primat u narodnoj medicini, a koristi se od davnina kao hrana i lek. On ima bogatu istoriju u medicini, u srednjem veku kalueri su vakali beli luk da bi se zatitili od kuge, a Hipokrat je upotrebljavao isparenja belog luka za leenje grlia materice. Beli luk ima snano antibakterijsko i antivirusno delovanje, pa moe pomoi u prevenciji infekcija i u narodu
je poznat kao lek protiv gripa i prehlade. Pored toga on smanjuje poveanu kocentraciju holesterola i triglicerida u krvi, povoljno utie na smanjenje povienog krvnog pritiska, uva srce i smanjuje rizik njegovog oboljevanja, regulie
rad organa za varenje, jaa imunitet, deluje protiv elija tumora poveavajui
odbrambene snage organizma, usporava proces starenja i drugo. vakanjem
lista peruna ili nane dah se moe osloboditi mirisa belog luka. (Radia Jani,
Radmilo Anelkovi, 2004.)
umbir
Koren umbira je vrlo efikasan lek protiv munina tokom trudnoe, kao i
munina izazvanih hemoterapijom i morskom boleu. Takoe se koristi u sluaju ostalih digestivnih problema, na primer, loeg varenja. Postoje i odreena
istraivanja koja ukazuju na to da umbir ima i svojstva koja lee artritis, bolove u zglobovima i miiima. umbir titi srce i krvene sudove tako to spreava zgruavanje krvi i sniava nivo holesterola.
Origano
Origano se uspeno bori protiv bakterija i gljivica, to ga ini odlinim saveznikom u leenju bolesti izazvanih hranom, pa ak i nekih infekcija otpornih na
antibiotike. Takoe, poznato je da je efikasan protiv vaginitisa i oralne kandide.
UG Raskre
Ruzmarin
Razmiljam
184
Ruzmarin je biljka bogata brojnim antioksidansima, to je ini odlinim

borcem protiv zapaljenja. Predstavlja popularno sredstvo u leenju premora i
depresije, kao i za poboljanje loe cirkulacije. On takoe poboljava koncentraciju i memoriju, tako to ubrzava protok krvi u mozak.
Kurkuma
Kurkuma sadri jedinjenje kurkumin koje joj daje utu boju i na kojem se
zasnivaju brojna lekovita svojstva ove biljke. Kurkuma poseduje snano antibakterijsko, antivirusno i antikancerogeno delovanje. Zato se u naunim krugovima sve vie razmatra kao deo terapije i prevencije malignih bolesti, dijabetesa, alergija, artritisa, Alchajmerove i drugih hroninih bolesti. Dokazano je
da kurkuma sniava nivo tetnog holesterola u krvi i spreava suavanje i blokadu arterija. Takoe je efikasna u leenje loe probave, ira na elucu i crevnih upala. Da bi se asimilovala u telu kurkuma se mora meati sa crnim biberom. Idealno bi bilo i da je razmuena u ulju (po mogustvu maslinovom, lanenom, ulju repice). (Sarvan-trajber, 2010.)
Bosiljak
Bogat je antioksidansima koji eliminiu viruse iz tela, te uspeno brane organizam od gripa, a takoe ubrzava i metabolizam. Nauna istaraivanja potvrdila su da je dobar za dijabetiare i protiv stresa. Takoe, poboljava koncentraciju i pamenje, a moe da bude efikasan i u leenju astme i polenske
groznice. (Radia Jani, Radmilo Anelkovi, 2004.)
Kim
Kim se smatra delotvornim za jaanje imunosistema, ali istovremeno i poboljava funkciju jetre, smanjuje nadutost i potpomae varenje. Semenke kima
spreavaju stomane gasove i deluju povoljno na gastrointestinalni trakt. Zbog
toga je kim odlian lek protiv stomanih greva, gasova i nadimanja.
Karanfili
Karanfili se u Indiji koristi odavno za bolje varenje. Dobar je kod upale grla, proliva i greva u elucu, a moe se i vakati da ublai zubobolju.
185
Razmiljam
Cimet
Cimet sagoreva masne naslage u telu, a takoe i kontrolie glad. On poveava metabolizam tela, smanjuje lo holesterol i isti arterije. Pojedina istraivanja ukazuju da cimet moe da smanji krvni pritisak kod osoba sa dijabetesom tipa 2.
Anis
Anis umiruje eludac, pospeuje probavu i ublaava crevne probleme. Pomae i u izluivanju tetnih materija iz organizma, isti krv i bubrege.
UG Raskre
187
Razmiljam
3. VODA
Tek kada je bunar prazan, shvatimo koliko nam je voda vana.
Bendamin Frenklin.
oda je izvor zivota i neophodna je za obavljanje svih funkcija u organizmu. Bez nje se ne moze zamisliti funkcionisanje bubrega, mozga, creva, miia, nervnog sistema, razmena materija, regulacije telesne temperature,
pravilan rad zglobova i kotanog sistema, eliminisanje tetnih materija iz organizma. Bez vode nema ivota. Prisiljavati telo da funkcionie sa ogranienom
kolinom tenosti slino je pokuaju pranja suda u oljici vode. Kada ne pijemo
dovoljno vode, telo mora izluivati otpadne materije u mnogo koncentrisanijem obliku uzrokujui time neugodan miris znoja i mokrae, kao i neugodan
zadah iz usta. (Dil, 2007.)
Jeste li ikada primetili kako beivotno izgleda biljka kada je zaboravite zaliti? Samo malo vode je dovoljno da ponovo izgleda sveije i oivi. Voda se
nalazi u svakoj elijii, tkivu i organu u naem organizmu. To je razlog zato je
adekvatan unos vode bitan faktor ouvanja zdravlja.
Ljudski organizam sadri oko 70% vode i bubrezi dnevno proiste oko 176
litara krvi. Da u nama ne postoji taj izuzetni sistem prikupljanja otpadnih materija, svi bismo izgledali poput smeuranog suvog groa. Mozak sadri neverovatnih 75% vode, miii ak 30%, kosti preko 28%, a jetra ak preko 90% vode.
Zato je ta bezbojna materija bez ukusa, kalorija i soli toliko potrebna telu?
Odgovor lei u fiziolokom delovanju organizma. Voda je za telo isto to i ulje
za automobilski motor. Ona je udotvorno mazivo koje omoguuje rad svih organa. Popijena voda telu je potrebna za obavljanje svih ivotnih procesa.7Voda
pomae telu pri odravanju telesne temperature, prenosu kiseonika i hranjivih
sastojaka putem krvi, vana je komponenta hemijskih reakcija, podmazuje
zglobove, daje elijama oblik i stabilnost, titi kimenu modinu i druga osetljiva tkiva, potpora je u uklanjanju otpadnih materija mokrenjem, znojenjem i
stolicom. Osim pomenutih naina, male koliine vode gube se i tokom disanja.
Unos vode tokom dana se ne sme zanemariti, jer ona zamenjuje ono to nae
telo izgubi kroz normalne, svakodnevne aktivnosti. Moramo nadomestiti izgubljenu tenost kako bi spreili dehidrataciju.
UG Raskre
Razmiljam
188
Svake tri nedelje voda se u naem telu potpuno izmeni unoenjem nove
koliine i gubljenjem tenosti putem znojenja. Pijenje 6 do 8 aa vode dnevno
smanjuje rizik od raka debelog creva za 45%, raka dojke za 79%, raka mokrane beike za 50%.
Polovina svetske populacije je hronino dehidrirano. Kod ak 37% oseaj
za e potpuno je nestao. e je kod mnogih toliko slaba da je ljudi esto meaju sa glau. Ljudi koji nikada nisu edni imaju poremeaj centra za e. To
predstavlja veliki zdravstveni problem jer oni lako mogu da dehidriraju, a da
toga nisu svesni. Ozbiljan nedostatak tenosti moe dovesti do preznojavanja,
malaksalosti, vrtoglavice i do gubitka svesti. (Dil, 2007.) Centar za e je u talamusu i on regulie koliko vode pijemo. Kod puaa, duvan moe da upropasti
taj centar. Tada organizam trai vodu a to bude proitano kao glad. Talamus
nepuaa e traiti u proseku oko 4 i po ae vode, a savetuje se minimum 6
dnevno.
Deci treba vie tenosti nego odraslima to zahteva veu panju roditelja.
Blaga dehidracija usporava metabolizam za 3%. Na osnovu sledeih pokazatelja moe se utvrditi da li je neko dehidriran ili ne:
- zatvor (najei znak nedostatka vode je zatvor zato to creva ne mogu da
funkcioniu normalno. U Srbiji 85% ena nema regulisanu stolicu. Najei razlog su ivotne navike meu kojima dominira kasno veeravanje, preskakanje doruka i nedostatak vode. Creva su najaktivnija pola sata posle
doruka zbog ega je to period u kojem treba dorukovati. Bez svega pomenutog, otrovi iz fekalija se vraaju u cirkulaciju. Jetra ponovo mora da
ih neutralie, bubrezi se ponovo optereuju, nastaju glavobolje, specijalan
zadah iz usta i tako dalje),
- tamna boja urina,
- glavobolja (mozak se sastoji od preko 75% vode). Mnogi imaju teke glavobolje zbog nedovoljnog unoenja vode,
- infekcije (naroito bubrene ili infekcije mokranih puteva),
- umor, slaba koncentracija,
- prekomerno uzimanje hrane (zato to se centar za glad i e nalaze jako
blizu u naem mozgu, na taj nain ljudi esto poseu za hranom, ne znajui da su u stvari edni),
- obloen jezik i zadah,
- grenje miia, upale oiju i tamni kolutovi oko oiju.
to manje vode pijemo telo je vie zadrava, elije bubre i imamo dodatni
oseaj nadutosti i teine. Tada treba piti vie vode a ne manje.
Najvei okida umora preko dana je nedostatak vode.
189
3.1.
Razmiljam
Kada i koliko vode treba piti?
oveku treba da popije onoliko vode koliko je izgubio u toku dana, a to je

oko 2,8 litara. Preporueno je zapoeti jutro sa dve ae mlake vode. One e pokrenuti probavu i na taj nain pokrenue metabolizam. U jutarnjim asovima
krv je najgua, organizam vapi za vodom, a savremeni ovek najee, na alost
i tetu, pije kafu. Pre ruka i svakog narednog obroka potrebno je popiti jo po
dve ae vode. To je ukupno 6 do 8 aa vode dnevno. (Pamplona-Roder,
2013.) Idealno je popiti vodu pre jela, jer da bi stomak razloio hranu, prvi uslov
je da ima ouvanu kiselost, od 0,9 do 1,3pH. Ako konzumiramo vodu za vreme
jela, razreujemo eludacnu kiselinu i oslabljujemo je zbog ega varenje nije dobro. Moemo konzumirati naj kvalitetniju hranu bez pesticida, ali ako popijemo
vodu za vreme obroka upropatavamo varenje zbog ega se nekada hrana raspada. Isto se odnosi na korienje vode posle jela: treba saekati 1 do 2 sata da
bi se hrana svarila.
Japanska tradicionalna medicina preporuuje da se voda pije odmah nakon buenja i to u lekovite svrhe, a nauna ispitivanja potvruju delotvornost
ove navike. Japansko leenje vodom daje rezultate kod mnogih oboljenja. To
potvruje i podatak da su Japanci jedan od najdugovenijih naroda na planeti,
a 2008. godine u Japanu je bilo registrovano vie od 33.000 ljudi starijih od
100 godina.
Sezonske namirnice, lubenice, dinje, vinje, paradajz, krastavac i druge takoe sadre mnogo vode, ak 80-95% i one nadoknauju koliinu vode u organizmu. S druge strane, gazirani napici, sokovi, a posebno alkohol i kafa, hemijski i fizioloki nisu isto to i voda i ne mogu da je zamene.
Dijetalni napitci ne sadre eer, ali nisu preporuljivi za upotrebu zbog drugih sastojaka (hemikalije dodate zbog poboljanja boje, ukusa, konzervansi).
Neke od tih hemikalija mogu provocirati luenje eludane kiseline ili opteretiti
jetru i bubrege. Konzumiranjem ovakvih napitaka takoe dolazi do poremeaja
ukusa za vodu, jer se navikavamo na slatkaste ukuse i onda je poremeen oseaj
za e. (Dil, 2007.)
Mnoge epidemije, kao na primer utica, ne bi se dogodile da je voda unoena pre jela i to zbog dejstva eludane kiseline na bakterije. Kad se popije voda
pre jela ona proe kroz eludac u kojem ostaje tek toliko dok se ne postigne
odgovarajua temperatura (par desetina sekundi) i ide dalje do debelog creva
u kojem prelazi u krvotok.
Koliina vode koju unosimo u organizam zavisi od starosti i fizike aktivnosti. Fizika aktivnost poveava potrebu za tenou.
Kada dou topli dani da li esto poseemo za dodatno rashlaenom vodom? Mnogi u letnjim mesecima u friideru dre flau sa vodom da bi se okrepili. Meutim voda koju pijemo treba da bude temperature tela. To je naj bolja
temperatura vode koju moemo da unesemo u organizam jer, kada unesemo
UG Raskre
Razmiljam
190
hladnu vodu u organizam on doivljava ok. Javlja se oseaj nadutosti i teine

i, ako jo ima ostataka masne hrane, oni se stvrdnjavaju i na taj nain se oteava i produava varenje. Temperatura eluca je oko 37 stepeni, pa suvie velika
razlika optereuje krvne sudove i eludano tkivo.
Po podacima Ministarstva zdravlja, ak 40 d0 60% stanovnika nae zemlje
ima gastritis koji izaziva bolove u stomaku i oteano varenje. Ne postoji bolji
lek za varenje, ako ujutru nakon buenja popijemo vodu koja ispere eludac i
sluz prosledi dalje, u creva. Ovaj lek ne treba uzimati na recept, ima ga svuda i
gotovo da je besplatan. Moda je upravo to problem jer, da se skupo plaa i da
je teko pronai, verovatno bi vodu vie cenili.
Zato je voda lek?
- jaa imunitet
- poveava nivo energije
- pobljava varenje
- ublaava glavobolju
- poveava budnost
- ubrzava oporavak posle bolesti
- ini kou sveom
- titi nas od virusa
- ne sadri ni jednu kaloriju
- smanjuje apetit (Dil, 2007.)
Iz svega ovoga zakljuujemo da je dobro redovno konzumirati vodu. Nije
loe imati flau vode uvek sa sobom. U literaturi se pominje da je 5 aa dovoljno za preivljavanje, 8 da bi se dobro oseali, a 10 aa za podmlaivanje.
Zar ne bi bilo teta da propustimo tako dobru priliku da sami utiemo na svoje
zdravlje i to na vreme? Voda je mnogo vie od nutrijenta, ona je fizioloka reka
koja vodi vitalne hranljive supstance na putu metabolizma. Bez vode sve su
druge hranljive supstance kao osuen pesak na dnu suvog renog korita. I zato
kada vas sledei put budu pitali da li elite neto da popijete, vi ponosno kaite: da, au vode molim, bez leda!
191
Razmiljam
4. ZDRAV STIL IVOTA I ISHRANE I PRIRODNA DETOKSIKACIJU ORGANIZMA
Telo se isti vodom,

um se isti znanjem,
a dua se isti suzama
Zavet drevnih mudraca
etoksikacija, ili ienje organizma od otrova, koncept je koji se zasniva na injenici da bolest moe biti uzrokovana nagomilavanjem otrovnih materija (toksina) u telu. Uklanjanje postojeih toksina i izbegavanje unosa novih bitni su delovi procesa leenja. Detoksikacija je korisna za one pacijente koji pate od mnogih hroninih bolesti i stanja, ukljuujui i alergije, artritis, astmu, hronine infekcije, depresiju, glavobolje, dijabetes, srane bolesti,
visok holesterol, mentalne bolesti i gojaznost. Ona je neophodna i ljudima koji
su bili izloeni visokom nivou toksinih materija u radnom okruenju ili usled
odreenih nesrea.
Konvencionalna medicina istie da ekoloki faktori mogu imati znaajnu
ulogu u nastanku mnogih bolesti. Centar za prevenciju i kontrolu bolesti je
procenio da je preko 80% bolesti uzrokovano nainom ivota i ivotnim okruenjem. Detoksikacija je postala poeljna kada je javnost postala svesna uticaja
zagaenja ivotne sredine na zdravlje. Procenjuje se da jedan od etiri stanovnika SAD-a pati u razliitom obimu od trovanja tekim metalima. Teki metali
kao to si olovo, kadmijum, iva i arsen su sporedni proizvodi industrije.
Iako ne moemo da utiemo u potpunosti na svoje okruenje niti moemo
da se preselimo u podruje manje zagaenosti, ipak moemo vie panje da
posvetimo hrani koju konzumiramo. Sva industrijski proizvedena hrana sadri
u sebi razne emulgatore i konzervanse, pa i pesticide i njihove ostatke nakon
prestanka karence.
Kada govorimo o organizmu, osnovna prepreka delovanja toksina su jetra,
bubrezi i creva. Detoksikacijom se proiava krv, a preko jetre neistoe se izbacuju iz organizma. Detoksikacijom se smanjuju depresija i posledice prekomernog stresa. Simptomi koji mogu ukazati da je detoksikacija potrebna su:
UG Raskre
Razmiljam
192
neobjanjiv umor, usporeno varennje, alergije, tamni podonjaci, iritacija koe, nateen stomak, nesvakidanji menstrualni bolovi ili mentalna konfuzija.
Najjednostavniji nain da se sprovede detoksikacija organizma je post, on
tradicionalno postoji u mnogim religijama sveta i to s razlogom. Tokom posta
ne treba jesti nikakvu industrijsku ili brzu hranu. Nikotin, kofein i alkohol su
toksini i ukoliko ih ne unosimo, organizam nee imati gotovo nikakvih problema sa otrovima.
Pored posta najbolji nain detoksikacije je takozvana prirodna detoksikacija, a to znai da se u organizam unosi dovoljno vode i sveeg voa i povra,
koje iste telo od tetnih materija. Zdrav nain ishrane i ivota vode i zdravom
stanju organizma bez previe toksina. Ne zaboravimo da je hrana, osim goriva
koje daje energiju, i lek koji oporavlja i isti organizam.
U nastavku je spisak namirnica za detoksikaciju organizma koje mogu biti
od velike koristi, svima su pristupane i veoma ih je lako nabaviti.
Voda
O vodi smo opirnije priali u prolom poglavlju a ovde emo ponoviti da je

voda najvanija kada priamo o detoksikaciji, o zdravlju i ivotu. Ukoliko uzimamo 2 ae vode pre doruka, 2 ae pre ruka i 2 ae pre veere organizam e
prirodno obaviti detoksikaciju organizma. (Pamplona-Roder, 2013.) Ako ne pijemo dovoljno vode, telo nee moi da izbaci adekvatnu koliinu tetnih supstanci. Preporuuje se da to bude topla ili mlaka voda jer tada pokazuje poseban
efekat rastvaranja masnoa. Topla voda sa malo limuna ujutru podstie probavu
i deluje umirujue, za razliku od hladnog napitka koji ujutro moe izazvati stres i
stvoriti nadutost.
Voe
Voe, posebno jabuka, odlino isti telo od toksina pa je izuzetno koristan

detoksikant. Voe se lako vari, prirodni je antioksidans, sadri dosta hranljivih
materija, mnogo vanih vitamina i posebno vitamina C. Izmeu ostalih zdravstvenih prednosti, unosom dovoljne koliine voa moete poveati nivo energije, kontrolisati telesnu teinu, pa ak i smanjiti verovatnou nastanka modanog udara. Dnevno treba pojesti oko 600 grama voa, ali voditi rauna da
se ne mea u toku jednog obroka svee voe i povre.
Zelena hrana
Napunite svoj friider namirnicama zelene boje (spana,kelj, blitva, brokoli). Ove namirnice iste telo od raznih otrova iz okoline (smoga, pesticida, te-
193
Razmiljam
kih metala, i drugih otrova). Zelena hrana blagotvoran je za detoksikaciju jetre.

Zbog obilja vitamina i minerala povre, kao to je zelena salata, rukola, mladi
luk i drugo, doprinosi izluivanju nagomilanih toksina. Isto dejstvo ima celer,
maslaak i kopriva koji podstiu razmenu materija i izbacivanje suvine tenosti iz organizma. Brokoli je izuzetno snaan antioksidans, ova namirnica stimulie proizvodnju enzima odgovornih za detoksikaciju u probavnom traktu
kao ni jedno drugo povre. Eksperimentalno je dokazano da se koncentracija
tekih metala u organizmu moe smanjiti konzumiranjem povra. Na primer,
korijandar pomae izbacivanju ive.
Sledea vana supstanca za izbacivanje toksina iz organizma je hlorofil.
Kalcijum kojeg unosimo preko povra efikasno e nas zatititi od radioaktivnog stroncijuma, a ako na slian nain unesemo kalijum on e delovati preventivno na dejstvo radioaktivnog cezijuma. Unoenjem joda iz, na primer, oraha
spreie pogubno delovanje radioaktivnog joda.
Limun i pomoranda
Ukoliko ste u priici, zaponite dan limunadom ili aom soka od ceene pomorande. Tako pospeujete ispiranje toksina i ienje jetre. C vitamin, kojim je
ovo voe bogato, jedno je od naj boljih sredstava za detoksikaciju zato to pomae pretvaranju toksina u svarljive materije. Dokazano ja da limun ima snano
antibakterisjsko i antivirusno dejstvo, pojaava imunitet i smanjuje rizik od nastanka kancera. Na Siciliji su probleme sa snabdevanjm pijaom vodom reavali
tako to su u cisterne sa vodom stavljali svee polovine limuna. Iz iskustva su
znali da limunom mogu da dezinfikuju vodu, a kasnije je to nauka potvrdila
Sirovo povre
Luk (beli i crni), argarepa, artioka, cvekla, pargla, kupus, paprika, repa,
origano i drugo povre odlini su detoksikanti. Kombinacija ovih namirnica u
ishrani pomoi e ienju jetre. One sadre prirodni sumpor koji isti jetru od
tetnih materija.
Orasi, bademi i druge semenke
Ukoliko ste u prilici, uvrstite u ishranu semenje. To ukljuuje laneno seme,

semenke bundeve, konoplje, susama, suncokreta i ve pomenuti badem i orah.
UG Raskre
Omega-3 ulja
Razmiljam
194
Maslinovo ili avokadovo ulje, ulje konoplje i ulje od semena lana mogu premazati zidove creva, zatim e apsorbovati toksine da bi lake i bre bili eliminisani iz tela.
ajevi
aj od koprive, od semenki lana , od masklaka i slezi pomau pri oslobaanju organizma od toksina.
Pored pomenutog, veoma vano je dodati odmor! Odmor je vrlo bitan za
regeneraciju organizma. Ranije spavanje pomae organizmu. Za prirodnu detoksikaciju potrebno je najmanje osam sati sna.
Lagano vebanje takoe je vano za detoksikaciju. Hodanje, rastezanje, vebe disanja povoljno deluju. Treba izbegavati iscrpljujue vebe.
Boravak u prirodi, na sveem vazduhu, pomae psiho-fizikom oporavku i
odranju zdravlja. Sve vazduh poboljava vitalnost, a negativni joni iz vazduha pozitivno deluju na zdravlje.
Problemi koji mogu nastati za vreme detoksikacije
Ukoliko odustanemo od preraene hrane, mlenih proizvoda i mesa i preemo na preteno biljnu hranu, ako pored toga reformu prati odustajanje od
konzumiranja hrane izmeu obroka i redovno spavanje, postoji mogunost da
se pojavi prolazna, kratkotrajna neprijatnost. Na ovom putovanju glavobolje,
bolovi u elucu, gubitak energije i opta slabost znaci su poboljanja a ne pogoranja prilika.
Prva prepreka se nalazi u mozgu. Preraena hrana na koju smo navikli, naroito ona prefinjenog ukusa, sadri velike koliine masti, eera i soli. Mozak
odgovara na erupciju zadovoljstva oslobaajui pri tome dopamin hormon
koji je zaduen za doivljaj zadovoljstva, i tako pojaava uivanje u ovoj hrani.
Od tog trenutka pa nadalje moe se dogoditi da mozak predloi vraanje nekadanjeg zadovoljstva, ime se javlja jaka elja to je znak zavisnosti.
U knjizi Zavisnost od hrane dr Nil Barnard objanjava ovaj fenomen. Po
njemu heroin, kokain, alkohol, nikotin i sve psihoaktivne supstance deluju tako to ciljaju u mozgu na centar za zadovoljstvo da bi se izazvao prekomerni
dopaminski odgovor. To se odnosi na okoladu, krike kakavalja, keks i krofne. Sva ova hrana ima mo da stimulie isti deo mozga kao i heroin, ma kako to
preterano zvualo. Zato ova hrana moe da izazove zavisnost. Hrana o kojoj
ovde govorimo i koja e u Edukativnom centru biti u upotrebi ne utie na centar za zadovoljstvo i luenje dopamina. elimo da ukaemo na korist za itav
195
Razmiljam
organizam a ne samo jedan centar u mozgu zbog kojeg mnogo drugih organa
moe doi u problem. Ono to se najee deava je da mnogi ljudi misle da su
pogreili kad su preli na biljnu ishranu. To stanje je veoma slino apstinencijalnoj krizi. Telo se buni, trai eer, so i masnou.
Simptomi povlaenja i njihova ozbiljnost zavise od osobe do osobe. Tada
moe da se javi glavobolja, bol u stomaku, oseaj snane potrebe za odreenom hranom ili zbunjenost. U ovom periodu dogaa se jo neto to je bitno za
zdravlje, ali moe da bude neprijatno. Telo ispunjeno hranom koja moe da izlei umesto da izazove bolest poinje da isti svoju kuu. Nutricionisti to zovu
detoksikacija. Ovo u stvari znai unoenje dobrog, a izbacivanje loeg. Hemikalije, otrovi, ak i viak lekova koji su se skladitili u masnom tkivu i obolelim
organima odjednom pronalaze priliku da se slobodno kreu kada se proces leenja ishranom podigne na vii stepen.
Zbog ega se toksini taloe u telu? Rafinisana hrana uglavnom je liena vlakana, ne stimulie telo da se oslobodi otpadnih materija, to je jedan od razloga problema sa zatvorom (opstipacijom). Osim toga, nedovoljna koliina unete
vode i unoenje supstanci koje podstiu dehidrataciju, toksini iz fecesa vraaju
se u krvotok i neretko, zbog kumulativnog dejtva, taloe u mastima. Od otrova
u hrani do neistoa iz vazduha, sve se taloi u mastima gde predstavlja stalni
potencijalni izvor problema.
Meutim kad se unetim vlaknima doda vode, sistem za regulisanje otpadnih materija poinje da radi. Otpadne materije iz organizma poinju da izlaze
na uobiajan nain. Tada lagerovani otrovi moraju u veoj koncentraciji da
prou kroz organizam na putu izbacivanja pa nije nikakvo udo to se oseamo otrovanim. Munina i bol u glavi tada nisu nikakvo udo. Nije udno ni manjak energije! Telo je u stanju velikog ienja, to predstavlja ivotno vaan
korak kojim se postie i odrava zdravlje.
Svako ko je pretrpeo povredu ili imao operaciju zna da isceljenje moe da
boli. Telo mora ponovo da izgradi ono to je izgubilo ili se otetilo. Veina povreda moe da zaraste ali proces moe da bude bolan.
Ako zdravlje izaziva muninu, radujmo se! Nalazimo se na putu ka zdravlju. Telo je sposobno da se prilagoava navikama, izbacuje otrove i obnavlja
oteene elije i tkiva.
Saveti kako da izleenje bude bre i manje neprijatno:
- neka doruak bude obilan,
- to manje vremena provodimo u pasivnom stanju (pored TV-a ili kompjutera),
- zaobiimo prodavnice i restorane brze hrane,
- aktivirajmo vebanjem znojne lezde,
- uklonimo otrove iz okruenja koliko je to mogue,
- izaberimo to prirodnije sredstvo za ienje u kui (sire, soda bikarbona),
UG Raskre
Razmiljam
196
koristiti prirodne dezodoranse bez aluminijuma, parfeme bez ftalata,

za podgrevanje hrane koristimo staklene ili keramike posude, ne plastine,
ne pripremati hranu u izgrebanim teflonskim tiganjima,
smanjimo upotrebu mobilnog telefona,
odvojmo vreme za odmor i spavanje, ovo je od presudnog znaaja za
isceljenje. (Sarvan-trajber, 2010.)
197
Razmiljam
5. POBOLJAJMO VARENJE HRANE

Izaberi ono najbolje i navika e izabrano uskoro uiniti prijatnim i lakim.
Pitagora, grki filozof i matematiar, VI vek p.n.e.
arenje, probava ili digestija predstavlja proces proces razlaganja

osnovnih hranljivih sastojaka (ugljenih hidrata, lipida i proteina) u
prostije hemijske supstance koje krvotokom stiu do svih elija organizma. Tako se:
- svi ugljeni hidrati (eeri) pretvaraju u glukozu,
- svi lipidi (masti) pretvaraju se u glicerin i u masne kiseline,
- svi proteini (belanevine) pretvaraju se u aminokiseline. (Dil,
2007.)
Rastvorene materije krv preuzima iz tankog creva kroz crevne resice. Deo
varenja hrane odvija se u elucu. Varenje zapoinje u usnoj duplji a nastavlja
se u crevima.
Varenje ugljenih hidrata zapoinje u ustima pod uticajem pljuvake a nastavlja se u elucu.
Lipidi se obino vare samo u crevima.
Varenje belanevina zapoinje u elucu, a zavrava se u crevima.
Telo razliitom brzinom i po tano utvrenim pravilima i redosledu vari
te sastojke. Jednostavni ugljeni hidrati vare se vrlo brzo, dok je za varenje lipida potrebno mnogo due vremena. Proteini i sloeni ugljeni hidrati vare se
sporije od jednostavnih eera, a bre od masnoa.
5.1. Varenje ugljenih hidrata
U ugljene hidrate spadaju eeri, poznati kao prosti ugljeni hidrati, skrobovi,
poznati kao sloeni ugljeni hidrati, i vlakna ili celuloza (takoe se svrstavaju u
sloene ugljene hidrate). Svi oni se razlau u sistemu za varenje, a kao krajnji
proizvod razlaganja svih tih ugljenih hidrata nastaje glukoza. Krv upija glukozu
iz creva i odnosi je elijama koji je koriste kao izvor energije. Jednostavni ugljeni
UG Raskre
Razmiljam
198
hidrati ili eeri, ukoliko nisu zapakovani vlaknima unutar hrane (rafinisani,
koncentrovani) jako brzo se vare. Oni ulaze u krvotok ve nekoliko minuta nakon unosa. To izaziva nagli porast eera u krvi koji je propraen oseanjem poveanja energije. Ali takva navala eera vrlo esto podstakne guterau (pankreas) na veliku protivreakciju. Pankreas pod takvim okolnostima isputa preveliki mlaz insulina u krv. Ovaj insulin ne samo to vraa nivo eera, tj glikoze u
krvi na normalu, nego ga ponekad ak i previe spusti. Te nagle oscilacije stope
glukoze otvaraju put za bolesti dijabetesa ili ateroskleroze. Kao posledica toga
osea se nagli gubitak energije, u nekim sluajevima propraen drhtanjem i oseajem nesvestice. Uobiajno je da ovek u takvom stanju brzo posee za sledeim slatkiem, kojim nastoji da ukloni slabost. (Dil, 2007.)
Postoji bolja reenja, jedno od njih je pojesti jabuku. Ona u svom prirodnom obliku sadri obilne koliine razliitih vlakana. Neke vrste vlakana telo ne
moe svariti. Ta vlakna unutar sistema za varenje upijaju tenost i stvaraju
mekanu masu koja usporava upijanje eera u krvnu cirkulaciju.
Sa druge strane, sloeni ugljeni hidrati (skrob iz itarica, mahunarki), sporo
prolaze u krv za vreme varenja i time odravaju stalni nivo glukoze u duem
vremenskom periodu, to omoguava bolje funkcionisanje pankreasa. Ishrana u
ijoj su osnovi sloeni ugljeni hidrati (skrob i biljna vlakna), a to su voe, povre,
mahunarke, itarice, zadovoljava sve potrebe organizma za ugljenim hidratima i
ujedno pospeuje zdravlje. Sloeni ugljeni hidrati koje nalazimo u vou, povru i
itaricama osiguravaju izvore energije koji isto sagorevaju i poveavaju izdrljivost organizma. Ukoliko zasnivate svoju ishranu na ovim namirnicama, vae
e krvne ile biti istije, raun za hranu nii, a telo zdravije.
Organizam moe proizvesti eere iz svega osim iz masnoa. Dugo se smatralo da nije vano ta se jede jer telo ionako moe sve preraditi u materije koje su mu potrebne. Danas se zna da se nain na koji telo prerauje hranu, od
trenutka kada je uneta dokle ne dospe u krvotok, jako razlikuje. Glukoza je gorivo koje najvie odgovara naem telu, a ona se uglavnom stvara iz eera i
skroba, tj. ugljenih hidrata. Iako je svee voe bogato jednostavnim prirodnim
eerima, ono nee posebno optereivati telesne mehanizme regulacije eera
u krvi, budui da su ti jednostavni uglenji hidrati pomeani sa biljnim vlaknima u plodu.
Hrana bogata skrobom poseduje drugaiji mehanizam zatite. Skrob se naime razlae sporije od eera, potrebno je mnogo due vreme da nastane glukoza. Ukoliko pored namirnice koje sadre jednostavne eere unosimo i namirnice bogate skrobom, dakle nerafinisanu biljnu hranu, pomoi emo telu
da bolje stabilizuje nivo eera u krvi kroz due vremensko razdoblje. Usponi i
padovi krive nivoa eera u krvi na taj nain postaju blai, a umanjuje se i reakcija guterae, ako do nje uopte i doe.
Sklonost ka slatkome moe se promeniti uenjem i vebanjem. Na primer,
voe je slatko, prijatnog je ukusa i prepuno vonog eera. Uite svoj organizam da elju za slatkim zadovolji na taj nain to ete posegnuti umesto za ko-
199
Razmiljam
laem za groem ili nekim drugim sezonskim voem. Vebajte u tome i istrajte. Vremenom e se ukus promeniti i postae vam drai manje koncentrisani
slatkii.
5.2. Varenje lipida
Organizam koristi lipide ili masti kao gorivo velike energetske snage. Jedan gram masti proizvodi devet kalorija prilikom sagorevanja, dvostruko vie
nego ista koliina ugljenih hidrata ili proteina. (Pamplona-Roder, 2013.) Masnoe su uglavnom uskladiteno gorivo tela koje nosimo poput prtljaga. One
predstavljaju skladite. Kada organizam potroi gorivo ugljenih hidrata, on posee za uskladitenim materijama, a to su lipidi ili masti. Ali masnoe ne sagorevaju tako isto kao ugljeni hidrati i kao izvor energije nisu toliko korisni.
Masti su sastojci hrane koji se najtee vare, oni usporavaju sam proces varenja i stavaraju oseaj sitosti u elucu. Zbog toga oni optereuju funkcionisanje
dva osnovna organa za varenje: jetru i pankreas, pa se u sluajevima upale jetre
i pankreasa preporuuje reim ishrane sa malo masti. Organizam ne moe svariti masti sve dok se u crevima ne pomeaju s alkalnim sokovima varenja, i pretvore u emulziju. Zahvaljujui ugraenom zatitnom mehanizmu koje telo poseduje, samo odreena koliina masti odjednom se isputa iz eluca u creva, da ne
bi dolo do preoptereivanja prilikom stvaranja emulzije. U tankom crevu masti
se rastvaraju na glicerin i masne kiseline, pod dejstvom ui i lipaze u pankreasnom soku. Tako uspevaju da preu iz creva u krvotok. (Dil, 2007.)
Ukoliko putem obroka unosimo ogranienu koliinu masnoe, one nee
bitnije uticati na duinu varenja. Ali ukoliko je ishrana prebogata masnoama,
nekada moe biti potrebno etiri do pet sati da hrana proe kroz eludac. Pojedine vrste mesa ostaju u crevima devet i vie sati.
5.3. Varenje proteina
Varenje proteina poinje u elucu pod dejstvom proteolitikih enzima

(pepsin I ili gastriksin i pepsin II ili pepsinogen) i tu dolazi do razlaganja sloenog molekula proteina na velike molekule polipeptida. Kasnije u tankom crevu
pod dejstvom tripsina i drugih enzima koje lui pankreas ili guteraa dolazi
do razlaganja na male polipeptide, dipeptide i aminokiseline. U tankom crevu
na aminokiseline se razgradi 98% proteina unetih hranom. Slobodne aminokiseline apsorbuje krvotok i one odlaze u sve elije tela. elije jetre koriste te
aminokiseline da bi izgradile proteine koji pogoduju organizmu. Viak aminokiselina petvara se u masti ili glukozu. (Pamplona-Roder, 2013.)
Belanevine ili proteini u ishrani su svakome potrebne, ali ne u prevelikim
koliinama. Dugo se vremena smatralo da moramo da unosimo velike koliine
UG Raskre
Razmiljam
200
belanevina da bi bili snani, zato to su miii preteno graeni od belanevina. Ali telo je u tom pogledu poput automobila, kada jednom gotov proizvod
izae iz fabrike potrebno je vrlo malo dodatnih rezervnih delova za njegovo
odravanje. Slino tome, odraslom oveku je za svakodnevno odravanje telesne grae dovoljno srazmerno malo belanevina, oko 45 do 60 grama. Ali isto
tako kao to je automobilu za rad potrebno kvalitetno, isto gorivo, tako su i
telu potrebni ugljeni hidrati i proteini kao telesni benzin, i to najkvalitetniji,
koji omoguuje ujednaen i delotvoran rad. (Dil, 2007.)
eludac ima tri osnovne funkcije:
- usitnjava hranu delovanjem svojih miia,
- dovodi masu hrane u stanje potrebne gustine dodavanjem ili oduzimanjem tenosti,
- stvara potreban stepen kiselosti luenjem kiselih sokova varenja.
Tu se odvijaju faze varenja koje zahtevaju kiselu sredinu. Kada sadraj iz
eluca pree u creva, on postaje alkalan jer se pomea sa sokovima iz guterae. Proces varenja se zavrava u crevima. Treina ostataka hrane od jednog
obroka izbacuje se iz creva posle 24 sata, oko dve treine posle 48 sati, a potpuno posle 96 sati. (Dil, 2007.)
Ukus hrane imamo zahvaljujui ukusnim pupoljcima ili papilama smetenih na jeziku. Oko 9000 pupoljaka smeteno je na jeziku, a svaki od njih povezan je sa pedesetak razliitih nervnih vlakana. Iako izgleda veoma jednostavno
progutati neto, gutanje je u sutini jako sloen fizioloki proces koji zahteva
preciznu koordinaciju rada vie od trideset razlitih miia.
S obzirom da proces varenja zapoinje jo u ustima, jo jedan od bitnih koraka u prvilnoj ishrani je vakanje hrane. Potrebno je vakati hranu dovoljno
dugo, jer pljuvaka u ustima sadri potrebne enzime za varenje. Jedan od tih
enzima zove se alfa amilaza. Ovaj enzim omoguava razbijanje na manje molekule koje telesne elije koriste za energiju. Kad hranu ne savaemo dobro alfa
amilaza nema mogunost da razbije skrob na manje molekule. Drugi vaan enzim u pljuvaci je lipaza. Ona poinje varenje masti, a lue ga lezde koje se nalaze ispod jezika.
Ukoliko se nakon jela oseate naduti i puni gasova, najverovatnije, niste
savakali hranu pravilno. Ako niste temeljno vakali hranu, onda e doi do
nekompletnog varenja. Velike estice e proi do debelog creva i postati plodno tlo za bakterije. Ovo moe dovesti do nadutosti, probavnih smetnji i poveanog broja bakterija. Takoe, nedovoljno savakana hrana nee doneti bitne
hranljive sastojke. Pravilno savakana hrana je vana za zdravlje gastrointentsinalnog trakta. Postoji mii koji se nalazi na dnu eluca. On se mora oputati
da pusti hranu u tanko crevo. Ako hrana sadri velike koliine pljuvake, to e
pomoi miiu da se opusti i lako pusti hranu u tanko crevo a to se postie duim vakanjem. Nemogue je dati definitivan odgovor na pitanje koliko puta
vakati zalogaj hrane. Postoje mnoge varijable koje bi mogle uticati na to. Na
primer, potrebno je vie vremena za vakanje zalogaja mesa, nego zalogaja
201
Razmiljam
hleba. Dobar nain da znate da li vaete dovoljno jeste da vaete dok ne moete vie prepoznati teksturu hrane. Ako vaete jabuku, a i dalje osetite da je
to jabuka, onda morate jo vakati pre nego je progutate. Ukoliko ne vaete
temeljno, loe probavljena hrana znai lou apsorpciju vitamina i hranjivih
materija.
Korienje vakaih guma utie na luenje sokova i nadraaj u elucu to je
veoma tetno, naroito kad se deava na prazan stomak. teta je jo vea za vreme gladovanja. Tvrenje da poboljavamo varenje korienjem vake posle jela
nije tano. Za normalan proces luenja pljuvake, eludanih i drugih sokova,
potrebno je imati ukus i vakati samo tu namirnicu koja nam je ve u ustima.
Ukoliko jedemo jednostavne obroke i doputamo elucu da ih na miru svari, retko emo imati potekoa s varenjem, ako ga nakon toga odreeno vreme
ne punimo novom hranom. Organizam moe preraditi tri do etiri vrste biljnih
namirnica odjednom uz najmanje optereenje i maksimalnu delotvornost. Sloeniji obroci zahtevaju due varenje i vei utroak energije.
Navika jedenja izmeu obroka ometa procese varenja i zamara eludac.
Kada se eludac koji ve radi optereuje novom hranom, varenje se mora
usporiti sve dok ne izae na kraj s novopridolom hranom. Ako bi mainu za
pranje vea u kojoj se nalazi odreena koliina prljavog rublja prekidali svakih
deset minuta i vraali program na poetak, ubacujui pri tome novo rublje, ona
nikada ne bi zavrila svoj posao. Isto tako i naem elucu potrebno je vreme
da na miru zavri svoj ciklus rada. eludac, kao i organizam u celini, treba svoje vreme za odmor. Kasni obrok ili navika grickanja neposredno pre spavanja
prisiljava ga na prekovremeni noni rad.
Idealno bi bilo unositi obroke u vremenskom razmaku od najmanje etiri
do pet sati. Uzimanjem obroka u razmaku od nekoliko sati doputamo elucu
da odradi posao optimalnom brzinom. Tako se hrana iz jednog obroka potpuno svari pre nego to doe sledea. Ako je ba nuno neto pojesti, preporuuje se svei plod voa ili sirovog povra. Pijenje tenosti za vreme obroka razreuje sokove varenja i usporava varenje. Najbolje je piti vodu oko dva sata nakon, i do petnaest minuta pre obroka. aa vode izmeu obroka je takoe korisna, ona ne zahteva varenje ve prolazi kroz organe za varenje i ispira ih.
Svake godine troe se velike svote novca na tablete i napitke kojima se pokuavaju smiriti oteeni eluci. Medutim, oseali bi se mnogo bolje kad bi prestali pretovarivati eludac i dali mu vremena za potreban odmor. Treba posluati i stari mudri savet uvene medicinske kole iz Salerna koja je osnovana u
VII veku: Posle ruka se odmaraj ili polako etaj. Naime svaki fiziki ili umni
napor zahteva velike koliine krvi u miiima odnosno mozgu, to bi bilo na
utrb eluca i crava, pa bi njihov rad bio usporen.
Ako imamo problema sa loim varenjem ili uznemirenim elucem, i ako je
lekar iskljuio ozbiljnije probleme ili psihogeni faktor, najverovatnije su prehrambene navike uzrokovale te nevolje. Usled savremenog naina ivota esto
UG Raskre
Razmiljam
202
se zanemaruju fizioloke potrebe organizma za ishranom u istim terminima,

raznovrsnom hranom, adekvatnim unosom biljnih vlakana. Za organizam je
vrlo poeljna redovnost, i to ne samo u obrocima ve i u drugim aktivnostima
poput odlaska na spavanje i buenja, vebanja i rada.
Usled takvog ponaanja sistem organa za varenje sve je vie optereen neurednim ili preobilnim obrocima, tekom i masnom hranom, preteranom upotrebom brze hrane, jedenjem s nogu (pri emu se hrana ne savae dovoljno),
nedovoljnim unosom voa i povra (biljnih vlakana), preobilnim konzumiranjem zaina, kafe i cigareta. Crna kafa, ak i ona bez kofeina, sadri materije
koje nadrauju zidove eluca. Navedeni faktori kao i nedovoljna fizika aktivnost, napetost i stres, najee uzrokuju opstipaciju ili zatvor, bolest savremenog oveka, od koje danas pati veliki broj ljudi. Da bi izbegli ovaj problem potrebnao je da: obilno konzumiramo voe, pijemo dovoljno vode, izbegavamo
namirnice koje utiu na zatvor (kolai, beli hleb, testenine, jaja) i redovno vebamo.
Poboljavanje varenja je kamen temeljac dobrog zdravlja. Jaa imunoloki
sistem, poveava nivo energije, koa postaje meka i istija. Evo nekoliko jednostavnih saveta:
- izbegava teko svarljive namernice,
- paljivo kombinovati namirnice,
- ne meati previe namirnica u istom obroku,
- ne meati voe i povre u istom obroku,
- smanjiti korienje zaina,
- kod nadutosti proveriti da nije uzrok nedovoljno vakanje krane i koristiti medicinski ugalj koji e pokupiti gasove,
- omoguiti pauzu elucu tj. uvremeniti obroke.
Umerenost u ishrani je jako bitna, odnosi se i na veliinu obroka. Zahvaljujui tome biemo celi dan puni energije i zadovoljstva. Moemo preokrenuti
tok bolesti jednostavnim promenama stila ivota i ishrane.
203
Razmiljam
6. KALORIJE
Da bi produili ivot, smanjite obroke,

Bendamin Frenkiln
iii i unutranji organi neprekidno troe energiju. Potrebnu energiju

telo uzima iz hrane u procesu varenja. Ako ne elimo da telo posustane ili da se zaustavi pre vremena, hrana mora biti kvalitetna. Hrana zajedno sa
vodom prua telu materije potrebne za obnavljanje. Energija ne dolazi samo
od vrste hrane, i neke tenosti sadre znaajne koliine energije.
Dr Andrijan Vonder, strunjak iz oblasti prirodne medicine kae: Zapanjujui miini rad koji srce obavi svakog dana jednak je naporu zidara koji bi jednom rukom podigao hiljadu cigala tekih po dva kilograma na visinu od deset
metara. To nam daje predstavu o koliini energije koju srce neprekidno troi.
(Dor Pamplona-Roder, Ester Malaheterabijom, 2010.)
Za pravilnu ishranu nije potrebno da znamo sve detalje veoma sloenog
procesa kojim se hrana pretvara u energiju. Ono to je najvanije razumeti je
koliko koja hrana u sebi nosi energije i koliko energije nae telo potroi. Koliina energije u hrani izraava se u kalorijama (Cal), ee u kilokalorijama
(kCal) a nekad i u kilodulima (kJ), mada se ta jedinica u praksi ree koristi.
Osnovne hranljive materije koje imaju kalorinu vrednost su malti (lipidi), belanevine (proteini), eeri (ugljeni hidrati) i alkohol.
Koliko kalorija smemo uneti a da ih telo koristi bez skladitenja vikova?
Da bi to ustanovili u Edukativnom centru odrediemo vrednost bazalnog metabolizma na osnovu kojeg e biti utvrena koliina pojedinih namirnica za
dnevnu ishranu. Bazalni metabolizam je minimalna koliina energije potrebna
organizmu tokom 24 asa u uslovima fizikog i psihikog mirovanja. Toj vrednosti dodaemo od 20 do 30% kako bi dobili ukupnu koliinu kalorija potrebnu za adekvatno funkcionisanje organizma tokom dana. Pored ovoga, pratiemo vrednost visceralne masnoe (masnoe na unutranjim organima), indeks
telesne mase, procenat miia i masnoe u organizmu, kao i telesnu masu. To
su parametri koji e posluiti za korekciju jelovnika radi unoenja adekvatne
koliine hrane tokom dana.
Na bazalni metabolizam utiu brojni faktori kao to su:
1. uzrast,
2. pol kod mukaraca je bazalni metabolizan vii za oko 7% u odnosu na ene,
UG Raskre
Razmiljam
3.
4.
5.
6.
204
visina raste s poveanjem visine,

fizika aktivnost smanjuje se kod osoba koje se nedovoljno kreu,
san u snu se smanjuje za 6 do 13%
klima poveanje temperature preko 30C dovodi do poveanja bazalnog metabolizma zbog znojenja, dok sniavanje temperature ispod
15C dovodi do osetnog poveanja bazalnog metabolizma
7. telesna temperatura u stanju poviene temperature bazalni metabolizam raste za oko 13% na svaki stepen temperature vee od 37C
8. trudnoa (Bonamini, 2007.)
Ako se ne bavimo nekim posebnim programom vebanja ili ne obavljamo
teki fiziki rad, toj vrednosti trebate dodati jo 20 do 30% kalorija da bi zadovoljili potrebe tela nastale umerenom aktivnou.
Prosena potronja kalorija za 1 sat
Aktivnost
kCal
Leanje
77
ienje
110
Spavanje
Odmaranje u sedeem stavu
Pisanje
Kucanje na tastaturi
65
100
120
140
Pranje sudova
144
Hodanje (6 km/h)
300
Kopanje aovom
Lake gimnastike vebe
Gimnastike vebe
Tenis
169
170
350
450
Biciklizam
500
Fudbal
850
Plivanje
Tranje
650
1000
Na primer, da bi zadovoljio osnovne ivotne potrebe, organizmu je potrebno oko 70 kCal na sat, to predstavlja osnovni (bazalni) metabolizam. S obzirom da tokom sna troimo 65 kCal na sat, kada bi ostali 24 asa u krevetu nita ne radei, bilo bi potrebno 1560 kCal dnevno za odravanje ivota. Dakle
205
Razmiljam
ukuna koliina kilokalorija koju osoba svakodnevno troi ne bi smela biti manja od 1560. (Pamplona-Roder, 2013.)
Gojaznost je posledica neravnotee izmeu unete energije i energije koja
je stvarno potrebna organizmu. Ta razlika se najee nagomilava u vidu masti
ispod koe. Na primer ishrana osobe koja radi kancelarijski posao i malo se
kree ne iziskuje vie od 2000 kCal dnevno. Ukoliko unesemo vie kalorija,
stvorie se masne naslage, ako nasuprot tome unesemo manje kalorija od neophodne koliine, organizam e biti primoran da troi rezerve. (Pamplona-Roder, 2013.)
Usled neadekvatne ishrane esto se dogaa da zdrave, hranljive namirnice
pretvaramo u kalorine bombe. Jabuka, na primer ima dosta vitamina, minerala i vlakana, ali samo 40 do 70 kalorija po plodu. Ako jedemo jabuke u izvornom obliku, donose nam samo dobro. Ako ih zasladimo ili pravimo od njih razliite poslastice, udvostruujemo njihove kalorije. Mnogi konzumiraju jabuke
iskljuivo u piti od jabuka mada jedno pare ove pite moe da sadri i do 500
kCal to je vrednost od oko sedam jabuka! Kada bi zaista jeli jabuke, ve posle
druge ili tree osetili bi se sitim. (Dil, 2007.)
Skriveni eer pronalazimo u konzervisanim supama, smesama za gotova
jela, gde je plasiran pod razliitim nazivima. S obzirom da meu nama ima malo hemiara ili onih koji se seaju hemije iz osnovne kole, rei emo da saharoza, dekstroza, fruktoza, maltoza i druge supstance ija imena moete nai u
deklaracijama i pakovanjima predstavljaju razliita jedinjenja ugljenih hidrata.
Po nekim dostupnim istraivanjima oko 21% kalorija unetih u organizam
dnevno je iz rafinisanih eera. Slikovito reeno, to je koliina od 30 ajnih kaiica eera dnevno. Vei deo te koliine dobro je skriven u hrani i piima. Da
bi smanjili njegov unos, slatkie zamenimo prirodno slatkim namirnicama.
Najvie kalorija ima u masti i ulju, ak 900 kCal u 100 grama! Iako su neke
masnoe zdravije od drugih, kao na primer maslinovo ulje, treba voditi rauna
o konzumiranim koliinama. Osim ulja tu su i druge namirnice sa visokim sadrajem masti: puter, margarin, majonez, prelivi za salate na bazi ulja i druge.
Unos velikih koliina masnoa smanjuje aktivnost vanih elija imunolokog
sistema, ime bolest nesmetano buja. Ovo je temeljno ispitano kod raka dojke,
ali moe biti uzrok razvoja i drugih vrsta raka.
Voe u proseku sadri oko 50 kCal u 100 grama. Neto vie sadri veoma
slatko voe groe (oko 70) i banane (oko 90). To je relativno malo u odnosu
na druge vrste hrane, ali ipak ne sasvim beznaajno. Ako preko svojih dnevnih
potreba pojedemo nekoliko voki dnevno, to i dalje moe da dovede do vika
kilograma. Najbolje je voem zameniti neku drugu vrstu hrane, kao naprimer
slatkie. Lenici, bademi, semenke i slino kotunjavo voe je prepuno dobrih
tj. lake svarljivih masnoa ali sadri i do 600 kCal u 100 grama!
Ubedljivo najmanje kalorija sadri povre: u proseku dvadesetak kilokalorija na sto grama. To je dobra vest za ljude koji vole da jedu salate to je vero-
UG Raskre
Razmiljam
206
vatno najbolji nain za dopunu obroka. Pri tome pazimo na ulje i prelive za salate koji nose velike koliine kalorija (700-900 kCal u 100 grama). Povre sa
najvie kalorija je kukuruz: oko 100 kCal na 100 grama, i pasulj, 100 grama
skuvanog pasulja sadri oko 80 kCal.
U razvijenim industrijskim zemljama u kojima veina stanovnitva moe
sebi priutiti ishranu bogatu mesom, ribom i jajima , kao i namirnice prepune
eera, masnoa i soli, vlada epidemija sranih bolesti, raka, visokog krvnog
pritiska i gojaznosti. (Dil, 2007.)
Gojaznost nastaje kod unosa vee koliine kalorija nego to ih telo moe iskoristi za telesnu aktivnost i odravanje vitalnih funkcija. Ovaj viak skladiti
se u masnom tkivu. I bez obzira na to da li one potiu od masnoa, belanevina, eera ili skroba, njihov se viak uvek pretvara u masnou. Jedan deo te
masnoe pluta putem krvi, oblae zidove vitalnih krvnih ila i postepeno ih zaepljuje. Drugi deo zavrava u sredinjoj telesnoj banci smetenoj oko pojasa. Kada se nakupi 7000 suvinih kCal, na telu se nataloi novi kilogram masnoa. Ukoliko svaki dan u jelovnik nadodamo samo jedan namaz maslaca od
100 kCal vika, za godinu dana ugojiemo se za 4,5 kilograma masnoe. Sa
druge strane, ako iz jelovnika izostavimo desert od 500 kCal sedam dana,
ukloniemo pola kilograma telesne masnoe. Tajna uspeha lei u nalaenju naina da umesto manje hrane unesemo manje kalorija.
Biti debeo nije zdravo. Prekomerna teina teti zdravlju i skrauje ivot.
Samo 4 do 7 kilograma vika stvara merljive promene koje mogu postaviti temelj neke degenerativne bolesti. Za svaka etiri kilograma vika ivotni vek se
moe skratiti za itavu godinu.
U poreenju sa osobama normalne teine, gojazni imaju:
- tri puta veu mogunost da obole od srane bolesti;
- etiri puta veu mogunost da dobiju visoki krvni pritisak;
- pet puta veu mogunost da obole od dijabetesa i povienog holesterola u krvi;
- vei rizik da obole od raka debelog creva, rektuma, prostate, dojke, grlia i tela materice i jajnika;
- veu mogunost pojave osteoartritisa i bolova u leima.
Osobe s prekomernom telesnom masom su poput tempiranih bombi koje
ekaju da jedna ili vie bolesti naglo eksplodira u njihovom ivotu. Osim toga,
dodatna teina jako utie na sliku o sebi. U dananjem drutvu u kojem je izgled jako vaan, ona moe biti veliki psiholoki teret.
San mnogih ljudi je udotvorna pilula koja bi uklonila sve nagomilane rezerve sala. U odsutnosti takve pilule iskuavamo desetine dijeta, troimo mnogo novca na sprave za vebanje i lanstvo u zdravstvenim klubovima; unajmljujemo trenere koji e raditi sa nama kod kue. Toliko itamo o onome ta je
za nas dobro i loe da slika postaje zamagljena. Dananje reklame su toliko lukavo smiljene da esto vie ne znamo u ta bi uopte verovali. Mnoge brze dijete smanjuju unos od 1800 do 2500 na manje od 500 kCal dnevno. Neke od
207
Razmiljam
ovih dijeta izgladnjivanja mogu se spustiti ak do 300 kCal dnevnog unosa. Telo ovaj dramatini pad u kalorijama pogreno ita kao akutno izgladnjivanje pa
u nastojanju da zatiti vanija tkiva zapravo poinje variti svoje vlastite belanevine (obino u obliku miia). Pojedina ispitivanja su pokazala da kod ovih
dijeta do mravljenja moe doi zbog gubitka ne samo masnog tkiva, nego i
miinog. Osobe osrednje prekomerne teine obino gube pola do jednog kilograma sedmino kod dobro uravnoteene dijete.
Sledi nekoliko injenica na koje se moemo osloniti da bi na zdrav nain
kontrolisali telesnu masu:
- smanjiti ukupnu koliinu unetih kalorija. Ukoliko je gojaznost posledica neravnotee izmeu unete energije i energije koja je potrebna organizmu, izostaviemo iz upotrebe one prehrambene proizvode koji sadre najvei procenat kalorija i tako uticati na promenu navika u ishrani. Kalorije koje potiu iz namirnica moraju biti uravnoteene: ugljeni
hidrati izmeu 55 i 75%, masti 15 do 30% i proteini ili belanevine 10
do 15%. To i dalje ne znai ivot sa digitronom u ruci i stalno preraunavanje. Kada jednom usvojimo nain ishrane u kojem e voe i povre
zauzeti prvo mesto, sve drugo e se uglavnom postaviti na svoje mesto.
- uvek dorukovati. Kalorije koje ujutru unesemo lake sagorevaju u toku dana. Osobe koje ele da smraju gree ako preskau doruak. Ukoliko ga izostavimo biemo iscrpljeni, slabo skoncentrisani i to je najgore, uneemo previe hrane za ruak. Po nekim istraivanjimsa sprovedenim na Zapadu, ak 60% mladih ne dorukuje.
poneti ruak da bi izbegli brzu hranu. Veina proizvoda brze hrane
ima veoma visoke kalorijske vrednosti. Strunjaci su otkrili da na taj
nain ljudi unose vie kalorija nego to je organizmu potrebno.
- etati po pola sata dnevno. U skidanju kilograma etnja je nezamenljiv
saveznik, jer sat vremena hoda moe da istopi od 300 do 350 kalorija.
Za mravljenje se posebno preporuuju etnje u jutarnjim asovima,
posle ega treba uzeti lagan doruak.
- veernji obrok pripremiti sa malim sadrajem masnoa. Veera treba
biti lagana da ne bi opteretili stomak pred spavanje, a takoe i uneli
nepotrebne kalorije. Najmanje 3 sata pre spavanja ne treba nita jesti.
- obogatiti isharanu namirnicama biljnog porekla. Namirnice biljnog porekla sadre manje kalorija, imaju manji procenat masti od namirnica
ivotinjskog porekla, a obezbeuju organizmu veinu neophodnih sastojaka. Moemo zapoeti sa upotrebom veih koliina jednostavno
pripremljenih prirodnih namirnica.Ukljuimo u ishranu raznovrsno
povre i voe koje treba konzumirati u sveem stanju.
Sklonost prema odreenim namirnicama nije uroena. Ona se usvaja i neguje. Zamena loih navika dobrim postie se upornou i odlunou. Na alost, uglavnom se dogaa da tek veoma ozbiljna osoba postane motivisana da
UG Raskre
Razmiljam
208
promeni stil ivota i nain ishrane. Odriui se u veini obroka kalorinih bombi, biemo u prilici da pojedemo veu koliinu sadrajem izbalansirane hrane,
oseaemo se sitim a ipak emo gubiti prekomerne rezerve. Kada je re o rezervama, kilogram do dva ne predstavljaju problem, ali pet ili deset kilograma
svakako prete da to postanu. Ukoliko bi se hranili optimalno, bilo bi jako teko
uneti prekomernu koliinu kalorija zato to je integralna hrana bogata vlaknima i siromana masnoama. Meutim, kad jelima dodajemo masnou treba biti veoma oprezan.
209
Razmiljam
7. PH VREDNOST KRVI I ZDRAVLJE
Bolest ne dolazi odjednom kao iz vedra neba, nego je to posledica dugog niza
mnogih neznanih greaka protiv zdravlja, koje se nadovezuju jedna na drugu i
rastu kao valjajua grudva snega, dok se jednog dana ne svali snena lavina na
glavu grenika".
.
Hipokrat
ogrean izbor namirnica, kao i neumerenost u jelu i piu, pored toga

to mogu dovesti do pojave vika kilograma, mogu i ozbiljno da ugroze
stanje organizma zbog uticaja na kiselost (pH vrednost) krvi. Poveana kiselost krvi moe da oteti ili potpuno uniti elije i organe. Stanje disbalansa moe imati za posledicu brojne zdravstvene probleme, kako telesne tako i mentalne. Navedeni disbalans utie na slabljenje imunog sistema, podstie razvoj
nervoze, depresije, umora i gotovo svih hroninih oboljenja. Zbog toga je odravanje pH ravnotee vrlo bitno za dobro zdravlje i pravilno funkcionisanje
organizma. Uravnoteena pH okolina organizmu omoguava da se bori protiv
razliitih bolesti, dok acidoza, stanje preterane kiselosti koja dovodi do ozbiljnog disbalansa, organizam dovodi u opasnost te naruava sve njegove sisteme.
Kada se organizam nae u stanju poveane kiselosti (acidoze), u svrhu neutralizovanja prevelike koliine kiseline koristi alkalne rezerve dovodei se pri tome u stanje slabosti.
7.1.
ta je pH?
pH je mera kiselosti (aciditeta) illi baznnosti (alkaliteta) rastvora.

Meri se u skali od 0 do 14, gde pH 7 oznaava neutralni rastvor (voda), pH
vrednosti ispod 7 oznaavaju kiselu, a iznad 7 baznu sredinu rastvora. pH ravnotea u stvari predstavlja ravnoteu pozitivno naelektrisanih i negativno naelektrisanih jona. pH krvi je konstantna vrednost i iznosi 7,35-7,45. Pri ovoj
vrednosti omogueno je nesmetano odvijanje svih biohemijskih procesa u organizmu. Odstupanje pH vrednosti krvi moe da se manifestuje kao:
UG Raskre
Razmiljam
210
- acidoza (pH manji od 7,35), ili

- alkaloza (pH vei od 7,45).
Krv i druge tenosti u telu koje okruuju elije su blago alkalne (pH od 7,2
do 7,45). Ukoliko bi se pH krvi promenio na 6,9 nastupila bi koma, a zatim i
smrt. Sreom, organizam ima mehanizme koji mu pomau da odri ravnoteu i
sprei velike promene vrednosti pH. To su disanje, puferski sistemi u telesnim
tenostima i izluivanje (sekrecija) vodonikovih jona u bubrezima. Ipak, dananji nain ivota dovodi do stvaranja velike koliine tzv. "kiselog otpada" u
naim organizmima. U zavisnosti od toga da li je odstupanje izazvano poremeajem metabolizma ili disanja, acidoza i alkaloza mogu biti metabolike ili respiratorne. Telo se stalno bori kako bi odralo ovu ravnoteu, kada je ona naruena javljaju se razni zdravstveni problemi.
Uzrok mnogih bolesti, naroito bolesti bubrega i koe lei u prekiseljavanju krvi. Krv se sastoji od jedne petine kiselih materija (20%) i etiri petine
(80%) alkalnih materija ili baza. Prema tome, ako najveim delom unosimo
hranu koja u krv unosi kisele materije, naroito bubrezi trpe tako veliko optereenje da vie nisu u stanju da izvre zadatke koji im se postavljeju. Neprestano prekieljavanje dovodi potom i do bolesti. Glavni deo suvinih kiselina otpada na mokranu kiselinu kojoj se pridruuje kuhinjska so i drugi otrovi. Odreene koliine u miiima i zglobovima mogu formirati male kristale koje izazivaju bolove (reumatizam), kada nastane zakreenje arterija, otkau bubrezi,
formiraju se kamenovi u ui i bubrezima ili se tumor uveava i napreduje. Zahvaljujui preteranoj kiselosti posledice su glavobolje, prehlade i iscrpljenost.
Jedna od najteih posledica prekiseljavanja organizma je pomanjkanje kalcijuma, nezamenljivog u ulozi neutralizacije suvinih kiselina. On se zbog toga u
procesu metabolizma oduzima kostima i zubima i lako dolazi do lomljenja kostiju, oteenja kime, zglobova, kuka, nerava i zuba.
Od svih prehrambenih namirnica mleko je jedina iji odnos kiselina i baza
u procesu metabolizma tano odgovara njihovom odnosu u krvi, jer kao to
znamo mleko malom detetu due vremena treba da slui kao jedina hrana.
Neke prehrambene namirnice donose samo kiseline a neke samo baze ili meoviti odnos to dvoje. Zato je dobro utvrditi kako u tom pogledu stoje pojedine
namirnice.
Kisela hrana
Namirnice koje vae kao kisele tj stvaraju kisele materije u procesu metabolizma jesu:
Meso: sva mesa, ivtinjske masti, jaja, ribe , iznutrice i mesne preraevine
Mleni proizvodi: maslac, topljeni sir, sladoled, tvrdi sirevi
itarice: sve itarice i preraevine ukljuujui hleb, testeninu i pirina.
211
Razmiljam
Kotunjavo voe, semenke i ulja: lenik, orah, brazilski orah, pistai, bademovo, susamovo, suncokretovo ulje, ulje afrana
Voe: ueereno voe, ljiva, brusnica, vinja
Zaslaivai: eer, kukuruzni sirup, roga
Zaini i ostalo: dem, ele, kvasac, okolada, eer, kakao, vanila, crni aj,
kari, med.
Izbegavati okoladno mleko, gazirana pia, duvan, vino i alkohol.
Bazna hrana
Alkalne namirnice koje stvaraju alkaline odnosno bazne materije u metabolizmu su:
Mleni proizvodi: pavlaka, sir i jogurt
Voe: avokado, ananas, banana, borovnica, breskva, limun, lubenica, nektarina, malina, mandarina, grejpfrut, dinja, mango, kruka, jabuka, kupina, trenja, papaja, naranda, kajsija, ribizle, suvo groe, groe, jagode
Kotunjavo voe, semenke i ulja: seme bundeve, mak, kesten, ulje nourka,
susam, badem, izdanci, ulje avokada, kokosovo ulje
Povre: cvekla, brokoli, kupus, argarepa, celer, blitva, krastavci, maslaak,
patlidan, beli luk, zeleni , graak, kelj, zelena salata, peurke, luk, paprika,
spana, paradajz, umbir, krompir, vlaac
itarice: zob, divlja ria
Zaini i ostalo: soda bikarbona, morska so, mineralna voda, umeboi ljive,
cimet, melasa, soja sos, zeleni aj, jabukovo sire, aj od umbira
Bazni minerali: kalijum, kalcijum, magnezijum
Neutralna ulja: hladno ceeno maslinovo, sojino, laneno
Voe jesti samo ako je zrelo, jer dok nije zrelo nije se jo potpuno stvorio
eer i stoga ono prouzrokuje kiselu reakciju u organizmu. Zrelo voe, pa makar bilo po ukusu kiselo, prouzrokuje u telu alkalnu reakciju.
to se tie luenja hlorovodinine kiseline, Hokova tabela pokazuje maksimalnu kiselost eluca posle konzumiranja raznih namirnica. Moe se uoiti da poveanje sadraja proteina u hrani pojaava luenje kiseline. (Bonamini, 2007.)
UG Raskre
Razmiljam
Hokova tabela: Maksimalna kiselost eluca posle unoenja razliitih namirnica
Namirnice
Max. ukupna kiselost
(ml alkalija 0,1N potrebnih za neutralisanje 100ml eludanog
soka)
- uretina
- 140
- File (junei)
- 140
- Riba
- 130
- Piletina
- 125
- Govee meso
- 120
- Svinjetina
- 120
- Kokoje meso
- 110
- Krem sladoled
- 105
- Orasi
- 100
- Torte
- 90
- Pudinzi
- 90
- Voe
- 90
- Jaja
- 80
- Hleb i cerealije
- 80
- Razno povre
- 75
- Voni sokovi
- 70
- Kandirano voe
- 70
- Majino mleko (150ml)
- 60
212
Naruavanju pH ravnotee organizma uveliko doprinose, u svakodnevnom

ivotu sve prisutniji, lekovi, vetaki zaslaivai i konzervansi. Za razliku od
nekih bolesti na iji razvoj i tok ne moemo uticati, npr. otkazivanje bubrega ili
jetre, koji takode mogu biti uzrok acidoze organizma, na gore navedene inioce moe se uticati. Potrebno je samo promeniti loe navike u ishrani i ivotne
navike.
Poremeen pH krvi ostavlja razliite posledice i to na:
- kardiovaskularni sistem: poremeaj cirkulacije, povien krvni pritisak,
migrena, vrtoglavica.
- kotano-miini sistem: giht, bolovi u miiima, oteenje meuprljenskih diskova, hronian i akutan bol u leima i vratu, reumatizam
mekog tkiva i zglobova, osteoporoza, artritis.
- metabolizam: viak kilograma, napadi gladi ili iznenadna elja za slatkim, dijabetes, kamen u bubregu.
- dermatologija: opadanje kose, krti nokti, karijes, parodontoza, suva koa, gljivine bolesti, akne, celulit.
213
Razmiljam
probavni sistem: hronini i akutni gastritis, problemi sa probavom (zatvor), nadutost.

- probleme sa beikom i bubrezima
- slabljenje imunosnog sistema
- nakupljanje slobodnih radikala
- prerano starenje
- hronini umor
Svaki zdrav organizam odrava pH krvi u optimalnim granicama pomou
pufera, disanjem i preko bubrega. Osim kod tekih i dugotrajnih poremeaja,
kada organizam nema dovoljni kapacitet da neutralie izmenjen pH, sve ostale
poremeaje uspeno sanira svojim mehanizmima.
Da bi to bolje odravali balans kiselina i baza u telu:
- vaite hranu dovoljno dugo,
- zeleno lisnato povre treba da bude dodatak svakom obroku,
- umerene vebe pojaavaju detoksikaciju i eliminaciju kiselih supstanci
iz tela dok iscrpljujue vebanje stvara neeljenu kiselu reakciju.
Jedini nain odravanja normale pH vrednosti je uravnoteena ishrana.
Ukoliko je uobiajna ishrana bogata namirnicama koje imaju kiselo dejstvo na
organizam, pokuajmo da nadomestimo ishranu namirnicama koje imaju alkalno dejstvo.
UG Raskre
215
Razmiljam
8. PREPARAT GE 132 + NATURAL
Autor: Prim. dr Petar Borovi
E 132 + NATURAL dijetetski je prozvod koji sadri kombinaciju pet veoma snanih , za organizam dragocenih imunomodulatora. Ono to GE
132 posebno izdvaja; svi sastojci su prirodnog porekla, ekstahovani iz voa i
povra. Proizvodi se u Nemakoj po najviim standradima Evope i sveta.
Dejstvo: GE 132 blokira veoma agresivne slobodne radikale koji mogu da
budu uzronici vie od 150 oboljenja poevi od svih oblika raka (tumora) sranog i modanog udara, katarakte, preranog starenja koe i pojave bora pa
sve do gubitka sluha i drugih.
Dokazi: Na Institutu za medicinska istraivanja Medicinskog fakulteta u Beogradu raenja su in vitro istraivanja o efikasnosti preparata. Uzeti su histopatoloki uzorci raka dojke, raka prostate i raka debelog creva (Adenocarcinoma collona) Za dva dana potpuno prirodni preparat GE 132 +Natural zaustavio je u
razvoju i unitio od 40 - 60% malignih elija u datim uzorcima tkiva.
Posebna znaajna osobina preparata: jo jedna dobra osobina po kojoj se
preparat izdvaja u odnosu na sve ostale: u istoj ustanovi proveravana su eventualne i negativne osobine na zdrava tkiva: Na veliko zadovoljstvo istraivasa
ovaj preparat pokazao je dobre osobine ni na jednoj liniji zdravih tkiva nije
bilo nikakvih patolokih niti drugih promena
Prihvaenost u svetu: za samo godinu i po dana prihvaen je i plasiran na
trita 12 evropskih i zemalja u okruenju, uao je na trite i Rusije i Ukrajine.
8.1.
Sastav preparata GE 132 NATURAL
Likopen: Izuzetno jak antioksidans u nekim segmentima, efikasniji i od E
vitamina. U razliitim istraivanjima uoena je njegova zatitna uloga u:

- Spreavanju nastanka malignih oboljenja razliitih organa (prostate,
plua, debelog creva, glia materice, dojke i drugih.
- Inhibitorni efekat na nastanak katarakte.
- Pozitivan efekat na sporedne posledice hemoterapije.
UG Raskre
Sulforafan:
Razmiljam
216
- Ublaava zapaljenjske procese u organizmu.

- Unitava izazivae razliitih oboljenja.
- Jaa odbrambene sposobnosti organizma.
Posebna terapijska svojsva su izreena kod obolelih od dijabetesa, kardio
vaskularnih i malignih oboljenja
Ganoderma lucidum:
-
Jak antioksidativni efekat (moe da prevenira niz ozbiljnih hroninih

oboljenja),
Poveava osetljivost tumorskih elija na antitumorske lekove to moe
da bude znaajno u leenju raka,
Umanjuje oseaj muke i gaenja nastalih posle hemo i radio terapije u
terapiji tumora
Pozitivno deluje na normalizaciju nivoa:
- masnoa u krvi,
- eera u krvi,
- povienog pritiska krvi, kao i
- antibakterijska i antivirusna dejstva.
Matini mle
Matini mle deluje povoljno na

- Imunoloki sistemn organizma u procesu oporavka od tekog psihikog i fizikog optereenja,
- blagotvorno dejstvo na regulaciji glikoze u krvi.
Resveratol
Resveratol poseduje snano antioksidantno delovanje. Osim toga:

povoljno utie na kardiovaskularni sistem,
- znaajan je u prevenciji ateroskleroze,
- povoljno utie na vrednost eera i masnoa u krvi a posebno na krvne
sudove, i ima
- izraena antivirusna dejstva.
217
Razmiljam
Istraivanje delovanja preparata GE 132 + NATURAL
Gde su radjena ispitivanja?

-
Viva Cell Biotechnology, Nemaka

Institut za Medicinska istraivanja Univerzitet u Beogradu
Cilj istraivanja :
Ispitivanja raena u Laboratoriji za eksperimentalnu hematologiju i matine elije, Instituta za medicinska istraivanja, obuhvatala su odreivanje citotoksinosti i anti-tumorske aktivnosti dijetetskog proizvoda GE132+ Natural
GE132+ Natural je ispitivan u in vitro uslovima. Cilj istraivanja je bio da
pokae da li poseduje antitumorska svojstva.
Zakljuak istraivanja:
Odreivanje anti-proliferativnog efekta preparata GE132+ Natural obuhvatalo je testiranje dejstva preparata na tri tumorske elijske linije:
- linija PC-3 (humana elijska linija kancera prostate),
- linija MCF-7 (humana elijska linija adenokarcinoma dojke)
- linija SW480 (humana elijska linija kolorektalnog adenokarcinoma)
3D. Zbirni rezultati
180
kontrola
preparat
160
% od kontrole
140
120
100
80
***
60
40
***
******
20
0
0,5
16
32
64 125 250 500 750 10002000
g/ml
Grafikon 12 - 3D zbirni rezultat
UG Raskre
Razmiljam
218
Grafikon 12. Anti-proliferativni efekat preparata GE132+ Natural na PC-3

tumorskim elijama. A.-C. Rezultati pojedinanih eksperimenata, D. Sumirani
rezultati inhibicija proliferacije PC3 elijske linije izraena kao procenat od
kontrole - 100%, rezultati su predstavljeni kao srednja vrednost standardna
devijacija za tri eksperimenta. Statistiki znaajna razlika u odnosu na kontrolu: *** p< 0,001.
Rezultati istraivanja su pokazali da je GE132+Natural umanjio razvoj elija karcinoma prostate za oko 60% u odnosu na kontrolu (tumorske elije kojima nije dodavan GE132+Natural).
Isti rezultat je dobijen i kod elija adenokarcinoma dojke. Kada je u pitanju
adenokarcinom debelog creva, GE132+ Natural je doveo do umanjenja razvoja
ovih elija za oko 40% u odnosu na kontrolu.
4D. Zbirni rezultat
160
kontrola
preparat
140
% od kontrole
120
100
**
80
**
60
** ** ***
40
20
0
0,5
16
32
64 125 250 500 750 10002000
g/ml
Grafikon 13 - 4D zbirni rezultati
Grafikon 13. Anti-proliferativni efekat preparata GE132+ Natural na MCF7

tumorskim elijama. A.-C. Rezultati pojedinanih eksperimenata, D. Sumirani
rezultati inhibicija proliferacije MCF7 elijske linije izraena kao procenat od
kontrole -100%, rezultati su predstavljeni kao srednja vrednost standardna
devijacija za tri eksperimenta. Statistiki znaajna razlika u odnosu na kontrolu: *p< 0,01; *** p< 0,001.
Citotoksino dejstvo
Anti-proliferativni efekat preprata GE132+Natural, u smislu citotoksinog
delovanja na elije zdravih donora, ispitivan je i na mezenhimalnim matinim
elijama izolovanim iz pulpe mlenih zuba. Dobijeni rezultati pokazali su da u
irokom rasponu koncentracija preparat GE132+Natural ne inhibira rast i proliferaciju ovih elija u MTT testu, to ukazuje da preparat nema toksian efekat
na normalne, zdrave elije .
219
Razmiljam
140
kontrola
preparat
120
% od kontrole
100
80
60
40
20
0
0 0,5 1
16 32 64 125 250 500 750 10002000
g/ml
Grafikon 14 - Anti-proliferativni efekat
Grafikon 14. Anti-proliferativni/citotoksini efekat preparata GE132+Natural na DP-MSC elije. A.-C. Rezultati pojedinanih eksperimenata, D. Sumirani
rezultati efekat na proliferaciju DP-MSC elije izraena kao procenat od kontrole -100%, rezultati su predstavljeni kao srednja vrednost standardna devijacija za tri eksperimenta.
Viva Cell Biotechnology u Nemakoj, aktivnost Ge 132+ Natural u imunomodulatornom i antioksidativnom efektu.
GE132+ Natural je ispitivan u in vitro uslovima. Cilj istraivanja je bio da
pokae da li GE132+ Natural poseduje imunomodulatorna i antoksidativna delovanja.
Fig.: Effects of Ge132+ on cytokine release in LPS-treated human monocytes.Anti-oxidant effects of Gel132+Natural
UG Raskre
Razmiljam
220
Fig.: Effects of GE132+ on TBHP induced ROS (reactive oxidant species)

formation compared with the anti-oxidant N-acetyl cystein (NAC).
Fig.: Radical scavenging effects of GE132+ in the DPPH radical scavenger

assay compared with the anti-oxidant Trolox C.
Zakljuak istraivanja:
Istraivanje je dokazalo da Ge132+ natural ima snano imunomodulatorno

i antoksidativno delovanje na elije koje su tretirane, bez tetnog efekta na
zdrave jedinice.
Karakteristike proizvoda Ge132 + NATURAL

Sastav:
Ovo je dijetetski proizvod koji sadri pet antioksidanata. Proizveden je u

formi kapsula, pri emu je deklarisano da jedna kapsula od 500 mg sadri
kombinaciju pet veoma snanih antioksidanasa i to:
- ekstrakt gljive Ganoderma lucidum (ili Reii gljiva) 180mg,
- matini mle 160mg,
- resveratrol 100mg,
- likopen 35mg i
- sulforafan 25mg.
Ge132+ NATURAL se preporuuje kao dodatak redovnoj terapiji obolelim od

hroninih oboljenja - kardiovaskularnog sistema, cerebrovaskularnog sistema,
malignih oboljenja, dijabetesa, hroninih oboljenja respiratornog sistema
221
Razmiljam
KONTRAINDIKACIJE: Alergija na neku od prisutnih komponenti preparata,

deca mladja od sedam godina, trudnice, doilje. Osobe sa transplantiranim organima, primaocima imunosupresivne terapije. Primaocima antikoagulantne
terapije
PAKOVANJE 60 kapsula od 500 mg u etiri blistera
DOZIRANJE uz redovnu terapiju hroninih i nezaraznih bolesti - po jedna
kapsula pre doruka i ruka
GE132+ NATURAL proizveden je u Nemakoj u skladu sa standardima farmaceutske industrije Evropske Unije, a u Srbiji je registrovan od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije pod brojem 1642/2011.
UG Raskre
223
Razmiljam
ZAKLJUAK
avike i obiaji u ishrani deo su ivotnog stila koji se sa godinama i steenim iskustvom menja. Teme koje smo obradili sakupljene su u radni
materijal koji e biti korien u Edukativnom centru za prevenciju negativnih
posledica krize gde emo raditi na njegovoj implementaciji. Promena naina
ishrane nije lak i jednosatavan posao s obzirom na dostignua prehrambrene
industrije, irinu primene hemijskih preparata, uestalost promotivnih kampanja i rasprostranjenost. Ipak, smatramo da se povratkom na osnovne vrednosti ishrane korienjem sokova od zelenih delova povrtnih biljaka u kombinaciji sa voem, konzumiranjem ajeva i pojedinih zainskih biljaka bitno moe uticati na popravljanje zdravlja. Pored toga, unoenje vode, detoksikacija i
poboljanje varenja zadaci su koji nemaju alternativu ili emo biti hidratisani, sa to manje otrova lagerovanih u nataloene rezerve sala i dobrog varenja,
ili emo biti bolesni. Tree opcije nema.
Osim pomentog, nutritivna obuka u Edukativnom centru obuhvatie kvalitativna svojstvima pojedinih namirnica, kombinacije i nain pripreme i konzumiranju presne hrane. Osnovni parametar za odreivanje individualnog jelovnika svakog klijenta Edukativnog centra bie nivo bazalnog metabolizama, a
pored toga e se kontrolisati i Indeks telesne mase, procenat viscelarne masnoe, kao i koliina i odnos telesne masnoe i muskulature.
injenica je da je zdravlje u direktnoj vezi sa onim to jedemo, mislimo, emu se nadamo i kako ivimo. Ishrana je inilac koji najvie utie na zdravlje,
jer se in unoenja hrane konstantno ponavlja tokom celog ivota. Telo je
opremljeno veoma dobrim odbrambenim mehanizmom koji unitavamo hranei se preparatima punih tetnih supstanci. Veina bolesti je neposredno povezano sa nainom ivota. Navika, ukus i predrasuda esto stoje kao prepreke
na putu ka zdravijem nainu ivota i ishrane.
Upotreba prirodnih lekova zahteva strpljenje i napor, ali oni koji istraju bivaju nagraeni zdravljem.
Cilj nutritivne edukacije u Edukativnom centru je vraanje prirodnoj, jednsotavnoj ishrani i nainu ivota, kako bi spreili razvoj veine savremenih bolesti i podstakli povlaenje ve nastalih promena pod njihovim uticajem.
UG Raskre
225
Razmiljam
BIBLIOGRAFIJA
David Servan - trajber (2010.). Antikancer novi nain ivota. Beograd: Laguna
Din Karper (2005.). Hrana va udesni lek. Beograd: Politika, Narodna knjiga
Dor Pamplona-Roder, Ester Malaheterabijom (2011.). Zdravo i ukusno:
250 recepata za 150 zdravstvenih problema. Beograd: Preporod
Dor Pamplona-Roder (2013.). Uivajte zdrav ivot. Beograd: Preporod
Ernst Ginter (1996.). iveti bez bolesti. Beograd: Miodrag Marinkovi
Ernst Ginter (1997.). Zdravlje i za tebe. Beograd: Miodrag Marinkovi
Grupa autora (2010.). Herbarijum - preica do lepote, zdravlja i uivanja.
Beograd: Mladinska knjiga
Hans Dil (2007.). Mo zdravlja. Beograd: Metaphysica
Izabela Bonamini (2007.). Kalorije recepti za celu porodicu. Beograd: EvroGiunti
Maja Volk (2011.). Kotlii su u paklu, u raju nema kuvanja. Beograd: Argus
media
Patrik Holfrod (1999.). Biblija optimalne ishrane. Beograd: Mono: Manana
press
Radia Jani, Radmilo Anelkovi (2004.). Domae zainske biljke, zaini u
kulinarstvu. Beograd: JP Slubeni list SCG
UG Raskre
227
Razmiljam
SADRAJ
Uvod ......................................................................................................................................167
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Savremeni nain ishrane i zdravlje ...............................................................169
hrana kao lek ..........................................................................................................175
2.1.
Zeleni sokovi .................................................................................................177
2.3.
Zaini................................................................................................................182
2.1.1.
2.2.
Hlorofil..........................................................................................................178
ajevi (Grupa autora, 2010.) ..................................................................179
Voda ...........................................................................................................................187
3.1.
Kada i koliko vode treba piti? ................................................................189
Zdrav stil ivota i ishrane i prirodna detoksikaciju organizma .......191
Problemi koji mogu nastati za vreme detoksikacije.....................................194

Poboljajmo varenje hrane...............................................................................197
5.1. Varenje ugljenih hidrata ..................................................................................197

5.2. Varenje lipida .......................................................................................................199
5.3. Varenje proteina .................................................................................................199

Kalorije .....................................................................................................................203
pH vrednost krvi i zdravlje..............................................................................209
7.1.
ta je pH? ........................................................................................................209
PREPARAT GE 132 + NATURAL .....................................................................215
8.1.
Sastav preparata GE 132 NATURAL ...................................................215
Istraivanje delovanja preparata GE 132 + NATURAL.................................217

Viva Cell Biotechnology ............................................................................................219
Zakljuak istraivanja: ...............................................................................................220
UG Raskre
Razmiljam
228
Karakteristike proizvoda Ge132 + NATURAL ................................................220
Zakljuak .............................................................................................................................223
Bibliografija ........................................................................................................................225
Sadraj ..................................................................................................................................227
RAZMILJAM

www.jeknic.rs
________________________________
Izdava:
U.G. RASKRE, Kraljevo
Tanaska Rajia 44/4
Za izdavaa:
SLOBODAN KREJAKOVI
Lektor i korektor:
MILENA GLIOVI (O razvoju)
MIRJANA ERI (Kad Balkanac vidi svoga Boga)
Likovna obrada korica:
DEJAN OSTOJI
Prelom teksta:
SLOBODAN KREJAKOVI
DIMITRIJE MILI
tampa:
KVARK, ia
Tira:
300 primeraka
ISBN 978-86-
CopyrightPetar V. Jekni
Copyright2013, U.G. RASKRE
Sva prava zadrana. Nije dozvoljeno da se deo ili celina ove knjige snimi, emituje
ili reprodukuje na bilo koji nain, ukljuujui ali ne i ograniavajui se na
fotokopiranje, fotografiju, magnetni zapis ili bilo koji drugi vid zapisa, bez prethodne
dozvole izdavaa.

Knjiga - Razmišljam (2013.)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Knjiga - Razmišljam (2013.)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Petar V.

Knjiga je objavljena zahvaljujui finansijskoj podrci Grada Kraljeva.

RAZVOJNI PROCES I PSIHO-SOCIJALNA

Prie 14, 12-14.

socijalnom i duevnom (ili psihikom) kontaktu? Istina, u ivot stanu i

ta je ivot do zbir razliito doivljenih iskustava u telesnom, duhovnom,

nedoivljana ili neshvaena iskustva, kao to su transcendentna, zbog ega se

vljaja, i sinteze zakljuaka (Grafikon 2 Razvojni proces). Na kraju ciklusa sledi

Savetovalite za prevenciju negativnih posledica krize

Najiri pojmovi kojima se bavimo u ovom radu su linost i razvojni proces.

Savetovalite za prevenciju negativnih posledica krize

1. PSIHO-SOCIJALNA TEORIJA RAZVOJA LINOSTI

Volter Hajl Vol, 1846.

b.4. motiv za radom,

Grafikon 1- Psiho-socijalni model razvoja linosti

Savetovalite za prevenciju negativnih posledica krize

napetost izazvana sudarom ugroavajuih aktivnosti (aktivnosti koje izbacuju

izae na povrinu. Kako e dela biti viena, uglavnom ne zavisi od motivacije

Savetovalite za prevenciju negativnih posledica krize

2. FAZE RAZVOJA LINOSTI2

Mi smo ovde na zemlji da pomognemo drugima,

faze (Grafikon 1 Psiho-socijalni model razvoja linosti):

ivotni rezultati proizvod su razvoja linosti koji smo rasporedili u etiri

U ovom poglavlju kratko emo se osvrnuti na faze razvoja da bi u narednom,

Savetovalite za prevenciju negativnih posledica krize

Na primer, moj otac je preiveo tri loga u periodu od mesec i po dana. Ne

Narcisoidna faza razvoja linosti

"Mudar ovek oblikuje sebe, budala ivi samo zato da bi umrla."

Savetovalite za prevenciju negativnih posledica krize

Nefunkcionalno-egocentrina faza razvoja linosti

Gregarni nagon inicijator je socijalizacije. Posmatrajui socijalnu relaciju

Savetovalite za prevenciju negativnih posledica krize

1. Benignu (biofilnu) agresiju, koja je u slubi bioloke adaptacije. Ovo je

U razvojnom kontekstu benigna agresija je sasvim uobiajena u svakoj fazi

Funkcionalno-egocentrina faza razvoja linosti

Funkcionalno-egocentrina linost ne samo to osea potrebu da bude sa

tendencija da se zamilja prisustvo drugih, da se o takvom prisustvu sanja, pa

Teocentrina faza razvoja linosti

Savetovalite za prevenciju negativnih posledica krize

na trenutnu poziciju i probleme koji e se na putu deavati. U duhovnom svetu

ovek je ono to od njega ostaje

Nedovrene reenice i drugo

Savetovalite za prevenciju negativnih posledica krize

3. STAVOVI I RODOVI PROIZVOD RAZVOJA LINOSTI

obzirom da su predstavnici teorija linosti u svoje vreme bili buntovnici:

trebe za promenom ivotnog stila) moe da doe ako se individua prethodno

Razvoj linosti koja se nuno ne vidi stavovi

Sav smisao i sva drama oveka je unutra, a ne u spoljanjim manifestacijama.

Anton Pavlovi ehov

Psiho-socijalna teorija razvoja linosti zasniva se na odnosima biolokih i

Savetovalite za prevenciju negativnih posledica krize

Po veri vaoj bie vam.

ustanove, barem po novoj Strategiji obrazovanja u Srbiji koja, po reima njenih

Pitanje iznad svih pitanja

Imam utisak da se stvara nakaradna slika u kojoj se znanje umnoava, a

Savetovalite za prevenciju negativnih posledica krize

Pitanje granica - Na koga utiem, na ta reagujem

Razvoj linosti koji se nuno vidi rodovi

Ne vidimo stvari kakve jesu, vidimo stvari kakvi jesmo.

Svaki ovek obdaren je nekom sposobnou ili talentom koji predstavlja

Savetovalite za prevenciju negativnih posledica krize

Razmiljajui o razvojnosti celovitog ljudskog bia, vano je primetiti

Polje, self, granica