GETALT STUDIO BEOGRAD

TEORIJA SELFA

Mentor: Student:
Marija Stefanovi Sneana Volic
 Beograd, novembar 2010.

Sada se self ne moe razumeti drugaije nego kroz polje, kao to se

dan ne moe razumeti drugaije nego u kontrastu od noi... self se
prepoznaje u konrastu od ostalog onoga to self nije. Postoji
granica izmeu selfa i svega ostalog i upravo ta granica ini sutinu
psihologije. Perls

Now the 'self' cannot be understood other than through the field, just like day cannot be
understood other than by contrast with night...the 'self' is to be found in the contrast with the
otherness. There is a boundary between the self and the other, and this boundary is the essence of
psychology." Perls [1978/1957]

2
Self u Getalt psihoterapiji

Self u Getalt terapiji nije stvar, statina struktura, ve pokretljiv proces. To je

bitan zaokret u odnosu na shvatanje selfa u drugim terapijskim pravcima. Self
nije zamrznut skup karakteristika (Ja sam to i samo to), ve je raznovrstan i
fleksibilan u svojim sposobnostima i kvalitetima u zavisnosti od odreenih
zahteva organizma i sredine. Self nema sopstvenu prirodu izuzev u kontaktu sa ili
u odnosu prema sredini. Opisan je fenomenoloki - kao sistem kontakata
ili interakcija sa sredinom. Spagnuolo self smeta izmeu organizma i
sredine, gde se nita ne moe dosegnuti bez sopstvenog iskustva, ali u isto vreme
mi nikada ne moemo biti samo ja, ja je uvek i fenomen u kom uestvujemo.

Po Getalt shvatanju - self i funkcije kontakta su jedno isto.

Self je opisan kao sistem uzbuenja, orijentacije, manipulacije i

raznovrsnih identifikacija i alijenacija...(Perls).

Ove opte kategorije funkcija kontakta opisuju osnovne naine na koje uzajamno
delujemo sa okolinom da bismo zadovoljili nae potrebe i prilagodili se
promenama sredine. Kroz uzbuenje oseamo nae potrebe. Preko
orijentacije se organizujemo da zadovoljimo te potrebe u odnosu na nau
okolinu. Kroz manipulaciju radimo u slubi svojih potreba. Preko
identifikacije primamo u organizam (stvarno JA) ono to moe biti
asimilovano, i preko alijenacije odbacujemo (stvarno NE-JA) ono to je
strano naoj prirodi i zato ne moe biti asimilovano.

Perls, Hefferline, i Goodman, tumae self kao funkciju kontaktiranja aktualne

prolazne sadanjosti sistem sadanjih kontakata i inioca rasta. Self se ne
moe posmatrati odvojeno od organizma i okoline, odnosno polja. Upravo taj
sloen sistem kontakata koji je neophodan za prilagoavanje u polju naziva se
self . Dakle, self je kontakt sa sadanjou. Polje kao celina ima tendenciju da se
upotpuni, da dostigne to je mogue jednostavniju ravnoteu za odreeni nivo
polja. Ali poto se uslovi stalno menjaju, dostignuta delimina ravnotea je uvek
nova; njoj se mora dorasti. Organizam se odrava samo rastom. Samoodranje i
rast su polarni, jer je odranje mogue samo ako se raste kroz asimilaciju i samo
ono to neprekidno asimiluje novinu, u stanju je da se odri, a da se ne
degenerie. Tako da materiju i energiju rasta ine: konzervativni pokuaj
organizma da ostane onakav kakav je, nova sredina, destrukcija prethodne
delimine ravnotee i asimilacija neeg novog. U optem smislu, kontaktiranje je
rast organizma.

Self ne treba shvatiti kao fiksiranu instituciju; on zapravo postoji gde god i kad
god postoji interakcija granice. Kada govorimo o situaciji kontakta self je sila koja
formira getalt u polju, tj. self je proces figura/pozadina u situaciji kontakta. S

3
obzirom da self ne postoji kao fiksirana institucija, ve kao prilagoavanje
intenzivnijim i sloenijim problemima, onda kada su ove situacije u stanju
mirovanja ili dostignu ravnoteu, self se smanjuje. Na primer, to se dogaa u
situacijama rasta i asimilacije ili u snu. Odnosno, moe se rei da, kada postoji
najintenzivniji konflikt, kontakt i figura/pozadina, tada
je self najizraeniji, a kada doe do konfluencije (meusobnog stapanja),
izolacije ili ravnotee, tada je self manji.

Perls takoe govori o selfu kao aktuelizaciji potencijala. Prolost, sadanjost

i budunost su stadijumi delovanja selfa u kontaktiranju stvarnosti. To znai da
situacija u sadanjosti, kada postaje figura, ima prolost kao datost,
nepromenjivost organizma i sredine, ali u poveanju koncentracije, ta datost se
razlae u mnoge mogunosti i postaje potencijal za kreiranje nekoliko izbora za
budunost odakle self identifikacijom i alijenacijom usmerava proces ka novoj
figuri. Veruje se da je inhibicija selfa, u neurozi, nesposobnost da se situacija
shvati kao promenljiva ili drugaija; neuroza predstavlja fiksaciju nepromenljive
prolosti. Ovo je tano, ali funkcija selfa obuhvata vie od prihvatanja
mogunosti; ona je takoe njihova identifikacija i alijenacija, kreativni dolazak do
nove figure; ona je diferencijacija izmeu zastarelih odgovora i jedinstvenog
novog ponaanja koje je potrebno.

Self je spontan, nalazi se u srednjem modusu (kao temelj akcije i strasti) i

zaokupljen je datom situacijom (kao Ja, Ti i Ono). Spontanost je otkrivanje-
i-pronalaenje du puta kojim se ide, ona znai ukljuenost i prihvatanje.
Spontanost je i aktivna i pasivna, ona deluje i na nju se deluje; ili bolje reeno,
ona je u srednjem modusu. Ekstremi spontanosti su s jedne strane,
promiljenost, a sa druge, relaksacija. Pod biti zaokupljen situacijom
podrazumevamo da ne postoji oseaj sebe ili drugih stvari, koji se razlikuje od
doivljavanja date situacije.

Puno i prihvatljivo funkcionisanje zavisi od funkcija kontakta koje su u

potpunosti dostupne organizmu kako bi ostvario potrebne promene interakcije u
sredini. Kada funkcije kontakta postanu nedostupne svesnosti, organizam vie
ne moe da se lako adaptira u svom svetu. Ovi aspekti neijeg funkcionisanja koji
su nepriznati tj. koji se ne doivljavaju kao self nisu potpuno dostupni za
kontakt sa okolinom. to su neije sposobnosti ogranienije za kontakt, to je vie
njegovo doivljavanje selfa i okoline fragmentirano, dezorganizovano i ini da se
stvara otpor.

Opis psiholokog zdravlja i bolesti je jednostavan. To je pitanje identifikacija i

alijenacija selfa. Ako se ovek identifikuje sa selfom koji se razvija, ne koi
sopstveno kreativno uzbuenje i posezanje za novim reenjem; i obrnuto, ako
ovek otuuje ono to mu organski ne pripada i stoga ne moe biti od vitalnog
interesa, ve pre naruava figuru/pozadinu, onda je on psihiki zdrav, jer koristi
svoju mo na najbolji mogui nain i uinie ono to najbolje ume u tekim
ivotnim okolnostima. Naprotiv, ako se ovek otuuje i usled lane identifikacije

4
pokuava da ugui sopstvenu spontanost, onda on svoj ivot ini nezanimljivim,
konfuznim i bolnim. Sistem identifikacija i alijenacija nazvaemo ego(Perls).

Self postoji tamo gdje postoje promenjive granice kontakta, to je tzv.

kreativni self. U ovom kreativnom aspektu self se moe smatrati
koncentrirajuim Selfom - svesnim sebe i sopstvenih procesa, ili moe
delovati bez svesti individue o emotivnim procesima, proceni i integraciji
organskih potreba (Klarkson). Tako moemo govoriti o svesnosti o selfu
priznati self i o delovoma selfa kojih nismo svesni nepriznati self.

Nepriznati self

U Getalt modelu ljudskog razvoja, rast i formiranje selfa se dogaa kroz kontakt
(interakciju sa sredinom). Kroz ovaj kontakt mi traimo i nalazimo to to nam je
potrebno za opstanak i razvoj, asimilujemo ta nova iskustva koja mogu biti
iskoriena za rast i promenu, i udaljavamo (odbacujemo) ono to ne moe biti
asimilovano. Tokom ovog procesa kontaktiranja, rasta i razvoja, aspekti ili
svojstva naeg selfa mogu postati problematini u odreenom fizikom ili
socijalnom okruenju. Na primer, detetova ekspresija potrebe za ljubavlju se
doekuje odbacivanjem, agresija kanjavanjem, ranjivost okrutnou, radoznalost
neodgovaranjem ili osiromaenim okruenjem.

Ljudska bia su rezilijentna ba kao i izdriva, i pojedinani sluajevi odbacivanja

ili kanjavanja retko oteuju linost. Mi ne traimo perfektnu sredinu za rast, ali
traimo onu koja je upravo dovoljno dobra za zdrav razvoj, kako to definie
Winnicott.

Uslovi kao to su ponavljano odbacivanje, kanjavanje i sl. zahtevaju od osobe da

savlada konflikt izmeu potrebe za opstankom i osobinama selfa koji se razvija.
Ba kao to su aspekti sredine, koji se ne mogu asimilovati odstranjeni (odbaeni
od strane organizma), aspekti selfa koje sredina odbacuje postaju otueni.
Osobine selfa impuls radoznalosti, potreba za ljubavlju, kapacitet za ranjivost,
seksualna oseanja su otuene, ili u uobiajenoj klinikoj upotrebi, nepriznate
od strane selfa.

Nepriznavanje intrinzikih aspekata neijeg selfa, bilo da su potrebe, kapaciteti ili

ponaanja je neto, kao kada biste odluili da vam ne treba jedna odreena soba u
vaoj kui, ali ne moete da je se oslobodite, jer je njeno postojanje neophodno za
integritet ostatka zgrade: sve to moete da uradite je da je zazidate i pretvarate
se da ne postoji. Mi moemo proterati takve delove nas samih u skrivenu tamu
nesvesnosti, ali oni nastavljaju da postoje i dok se pretvaramo da takvi kvaliteti
nisu znaajni.

ta se dogaa sa nepriznatim aspektima naeg organizma oseanjima,

potrebama i izraavanjima, pokretima i predstavama? Kako se ne opaaju i ostaju

5
skrivene? U kojoj areni selfa, sada ne-selfa deluju? To su pitanja koja se
postavljaju i za ijim odgovorima se traga kroz terapeutski proces.

Telo kao nepriznati self

U velikoj meri, mi odravamo postojanje nepriznatih aspekata selfa preko

njihovog spajanja sa telesnim funkcijama i procesima. Shvatanjem telesnog selfa
kao TO i upuivanjem JA ili identifikovanog selfa na miljenje, nae telo, na
neki nain, postaje nepriznat self.

Spajanje nepriznatog selfa sa telom proizlazi iz injenice da su mnoge funkcije

organizma, koje smo morali da ne priznamo, duboko ukorenjene u naoj fizikoj
prirodi. Zato, odricanje ovih aspekata selfa ili funkcija selfa zahteva da se
odreknemo telesnih aspekata selfa koji su ukljueni. Odravanje ove podvojenosti
i dranje nepriznatog selfa podalje od nae svesnosti je potpomognuto telesnom
prirodom same represije. Za Getalt terapeute, represija nije samo mentalni
mehanizam. Mi moemo da drimo nepriznati self izvan svesnosti fizikim
spreavanjem pokreta, kako bismo spreili pokrete posezanja ka drugima i time
odrali identifikovani self karakterisinim za nezavisnost. Mi moemo fiziki
otupeti i umrtviti telesne senzacije (zatezanjem protiv njih) koje su deo oseanja
ljubavi, besa i saaljenja.

Id, Ego i Persona aspekti Selfa

Dakle, postoje 3 glavne i odvojene strukture sefa: Id, Ego i Linost. To su glavni
stadijumi kreativnog prilagoavanja:
Id ine pozadina koja se razlae u svoje mogunosti, ukljuujui organsku
nadraenost i prole nezavrene situacije koje postaju svjesne, kao i sredinu
koja se nejasno opaa i poetna osjeanja koja povezuju organizam i sredinu.
Ego predstavlja progresivnu identifikaciju i alijenaciju mogunosti,
ograniavanje i razvoj tekueg kontakta, ukljuujui motorno ponaanje,
agresivnost, orijentaciju i manipulaciju.
Persona je kreirana figura onoga to self postaje i asimilira u organizam,
ujedinjujui je s rezultatima prethodnog rasta.

Bloom daje kratke definicije:

Id je orgazmika pozadina potreba, apetita, nunosti ukljuujui i one
nezavrene iz prethodnih prekinutih ili slabih kontakata.
Ego je funkcija koja usmerava i upravlja selfom, reava probleme ivljenja. To
je delanje i bivanje organizma, grienje, vakanje, kuanje, gutanje. To je
uenje. To je prianje.
Persona je verbalna replika selfa, retoriki stav. Ona je ono to kaemo da smo.
Sadri ishode prethodnih kontakata koji sun am u seanju. Ona je ono to smo

6
 nauili, ono to smo rekli. Omoguava nam oseaj kontinuiteta kroz vreme,
stabilan lini identitet.

Funkcija Ida

Perls, Hefferline, i Goodman opisuju Id kao vaan energizujui deo mentalnog

aparata koji je uglavnom nesvestan. Ne moe se zahvatiti introspekcijom; on se
moe posmatrati u ponaanju, ukljuujui verbalno ponaanje, s kojima je
povezana samo rudimentarna svest. Ako razmotrimo strukturu Selfa u obinoj
svesnoj oputenosti, tada self, kako bi se odmorio, privremeno odlae senzornu
budnost i oputa miie iz srednjeg tonusa. Tada se ini da je Id pasivan i
iracionalan, njegov sadraj je halucinatorski, a telo se pojavljuje kao veliko.
Oseaj pasivnosti dolazi od prihvatanja bez ukljuenosti. eljan odmora, self nee
oiveti i poslati impulse, motorna inicijativa je potpuno zakoena.

Philippson definie Id kao vitalnu poetnu taku u getalt formaciji. Da bi se

razvio interes za okolinu organizam mora zapoeti s nefokusiranom otvorenou
u datom iskustvu. Id je pasivan, a to znai da organizam jo nije spreman da
identifikuje potrebe, elje ili interese. Self nije aktivan i motorna pokretljivost je
inhibirana.

Muller kae da Id funkcija informie self o spontanim potrebama organizma. Id

funkcija je u vezi s tim to Ja oseam i potrebno mi je. Kad je neka osoba
uglavnom u Id funkciji, sve je mogue, okolina je slabo percipirana i organizam i
okolina nisu u vezi. Osoba je tada oputena i bez ikakvih namera, interesa ili
potreba i ujedinjena s telom. Takva osoba je previe u Id funkciji i na poetku i na
kraju svakog kontakt ciklusa.

Funkcija Ega

Perls, Hefferline, i Goodman opisuju Ego kao onog ko je oprezan, nalazi se u

aktivnom modusu, ulno je budan i motoriki agresivan i svestan sebe kao
izolovanog od situacije. Zdrava promiljenost je svesno ograniavanje odreenih
interesa, percepcija i pokreta, kako bi se omoguila koncentracija na
jednostavnije jedinstvo koje je tu. U meuvremenu se izabrani interes razvija i
uzbuenje se poveava. Ovi mehanizmi nam daju osjeaj da smo aktivni, da
uestvujemo u iskustvu, jer se self identifikovao sa jasno izabranim interesom i
ini se da je u ovoj poziciji spoljanji inilac u polju. Prilaenje sredini se
doivljava pre kao kreativna agresija, nego kao srastanje s njom, jer se ovde opet
stvarnost ne sagledava u skladu s njenom spontanom jasnoom, ve se bira ili
odbacuje u skladu s interesom s kojim se identifikovala. ovek ima oseaj da
stvara situaciju. Sredstva se biraju iskljuivo kao sredstva, u skladu s prethodnim
iskustvima, ula su budna i tragaju, a manje pronalaze ili odgovaraju.

7
Znaajna apstrakcija koja se doivljava kao stvarna u situaciji promiljenosti je
sam Ego, jer je organska potreba ograniena na cilj, percepcija se kontrolie, a
sredina se ne kontaktira kao da je pol neije egzistencije, ve se dri na distanci,
kao spoljanji svet, u odnosu na koji je osoba spoljanji inilac. Ono to je
blisko doivljeno je jedinstvo cilja, orijentacije, sredstva, kontrole itd., a ovo je
upravo sam Ego.

Philippson objanjava da mi koristimo Ego funkciju da bismo doveli u okolinu

deo sebe koji nam je blii, a koji je drugaiji od onog na koji smo navikli. U gestalt
psihologiji to se naziva figura-pozadina formacija, a u gestalt terapiji to se
naziva svesnost. Ovaj proces formiranja i destrukcije figure u gestalt terapiji se
prepoznaje kao: kontakt, kreativna adaptacija, agresija i odgovornost.

Funkcija Persone

Prema Perls, Hefferline, i Goodman moe se rei da je persona sistem stavova

koji se zauzimaju u interpersonalnim odnosima. To je pretpostavka onoga to
neko jeste, a slui kao osnova za objanjenje neijeg ponaanja. Kada je
interpersonalno ponaanje neurotino, persona se sastoji od brojnih pogrenih
koncepcija, introjekcija, ego-ideala, maski itd. Kada se terapija zavri, persona
predstavlja neku vrstu okvira koji ine stavovi, onako kako ih neko razume i koji
se mogu koristiti u svakoj vrsti interpersonalnog ponaanja. Ovo vai za bilo koju
vrstu terapijske metode. Ovako dostignutu slobodnu strukturu teoretiari
smatraju Selfom on je taj koji odgovara na pitanja ili samopitanja.

Samosvesnost persone je autonomna, odgovorna i samospoznajua i uvek ponovo

igra odreenu ulogu u stvarnoj situaciji.

Autonomija se ne bi trebala meati sa spontanou. U autonomiji ovek slobodno

bira i uvek ima oseaj primarne ukljuenosti iz koje sledi posveenost. Sloboda se
ogleda u injenici da je osnova aktivnosti ve dostignuta; ovek se posveuje u
skladu s onim to jeste, tj., to je postao. Autonomija je manje aktivna prema
spolja, nego to je to promiljenost i manje pasivna prema spolja nego relaksacija
jer to je neija lina situacija u koju se neko ukljuuje u skladu sa svojom
ulogom. Tada ovek niti deluje na neto niti se na njega deluje, stoga se slobodna
linost smatra spontanom i u srednjem modusu. Ali u spontanom ponaanju je
sve novo i progresivno se prisvaja, a u autonomiji je ponaanje lino, jer je
zapravo, ve dostignuto i asimilirano. Stvarna situacija zapravo nije nova, ve
je ona slika persone u ogledalu tako da znamo da je to naa stvarnost i oseamo
se sigurni.

Linost je transparentna, ona se uvijek ponovo spoznaje (to je struktura svih

aha iskustava). Nadalje, Linost je odgovorna i moe sebe smatrati
odgovornom u smislu da kreativni self nije odgovoran. Odgovornost je
ispunjavanje ugovora, a ugovor je napravljen u skladu s onim to neko jeste.

8
Meutim, ista kreativnost se ne moe ugovoriti na ovaj nain, njena
konzistencija se pojavljuje u toku procesa. Prema tome, persona predstavlja
odgovornu strukturu Selfa.

Philippson opisuje personu kao deo selfa koji je pristupaan, relativno predvidljiv
i moe se verbalizovati pitanjima kao to su: Ko si ti? ili Kakav si ti? Linost
ima svoje vrednosti, autonomna je i odgovorna, stvara odnose limitirane
neposrednim izborom kako bi nala mesto individue u svetu. Funkcija persone
nije fiksirana i moe biti unapreena i prilagoena u skladu s promenama u
ivotu osobe. Individue su stalno u procesu redefinisanja ko su oni u posebnim i
novim situacijama ili kada iskuse neobina iskustva u svom ivotu. Osobe e
uopteno imati problema i dolaziti na terapiju kada je funkcija persone
nepromenjena vie godina dok se okolina menjala i vie nije adekvatna situaciji u
kojoj se klijent nalazi.

Kontakt ciklus

Svaki od prethodno navedenih aspekata Selfa pojavljuje se da bi se realizovao

kontakt ciklusa koji moe imati nekoliko razliitih faza. To je prirodan nain
izraavanja ivotne energije i potrebe za aktualizacijom Selfa. Dominantna figura
izranja iz pozadine, zahteva panju i uranja u pozadinu ponovno, dok se nova
zanimljiva figura javlja. Takva je cilkina pulsirajua priroda ljudskog iskustva.
Ona moe biti privremeno inhibirana u slubi opstanka i ponovno e se
uspostaviti kada proe opasnost (Klarkson). Takav instinktni ciklus je
centralna paradigma Getalt teorije i prakse. Perls je konceptualizirao ovaj
instinktom voeni ciklus kao aktivnosti Selfa kroz temporalni proces koji se
razvija u vremenu kroz faze predkontakta, za vreme kontakta, dovravanja
kontakta i posle kontakta. Sadanjost je prelaz od prolosti ka budunosti i ovo
su faze aktivnosti Selfa koji stupa u kontakt sa stvarnou. (Perls)
1. Predkontakt telo je pozadina, a apetit ili stimulans iz sredine je figura.
Postoji svesnost datosti ili Ida situacije, koja se razlae u svoje
mogunosti. (Senzitizacija, svesnost)
2. Kontakt a) Uzbuenje apetita postaje pozadina, a figura je neki
objekat ili niz mogunosti. Telo se umanjuje (ili naprotiv, u bolu, telo
postaje figura). Pojavljuje se emocija. (Mobilizacija)
b) Dolazi do biranja ili odbacivanja mogunosti, javlja se
agresija u prilaenju i u preskakanju prepreka, kao i
promiljena orijentacija i manipulacija. Ovo su identifikacije
i alijenacije Ega. (Akcija)
3. Finalni kontakt u odnosu na pozadinu nezanimljive sredine i tela, ono
to je figura je ivi cilj i dodir s njim. Celokupna promiljenost je
relaksirana i javlja se spontana unitarna akcija percepcije, pokreta i
oseaja. Svesnost je sada najizraenija, ona je u figuri koja je Ti. (Ful
kontakt)
4. Postkontakt dolazi do stapajue interakcije organizma/sredine koja
nije figura/pozadina: self se smanjuje. (Povlaenje)

9
Zakljuak

U Gestalt teoriji na self se gleda kao na proces. Postoje tri funkcije Selfa: Id, Ego i
Persona, koje su odvojene. Da bismo sagledali self, moramo obratiti panju na
interakciju izmeu ovih funkcija. Self je prisutan tamo gde postoje promenjive
granice kontakta tada rastemo i razvijamo se. Ovakvo razmatranje teorije Selfa
je korisno jer pomae terapeutu da razume koji aspekt Selfa je aktivan te koji
aspekt Selfa nije dovoljno aktivan ili ga klijent blokira u kontakt ciklusu.

Self je sistem kontakta u polju organizam/sredina; a ovi kontakti su strukturisana

iskustva aktuelne, sadanje situacije. To nije self organizma kao takvog, niti je on
pasivan primalac sredine.
Kreativnost znai izmisliti novo reenje; izmisliti ga u smislu pronalaenja i
stvaranja; ali ovaj novi nain se ne bi mogao pojaviti u organizmu ili njegovom
nesvesnom, jer postoje samo konzervativni naini; niti bi to moglo biti u novoj
sredini kao takvoj, jer ak i da ovek naleti na nju, ne bi je prepoznao kao svoju
sopstvenu. Ipak, postojee polje, prelazei u sledei trenutak, je puno
potencijalnih novina, a kontakt predstavlja njihovu aktuelizaciju. Otkrie je
originalno; to je organizam koji raste, asimilujui novu materiju i crpei novi
izvor energije. Self ne zna unapred ta e pronai, jer je znanje forma onoga to se
ve dogodilo; naravno da terapeut to ne zna, zato to on ne moe pothranjivati
neiji tui rast on je jednostavno deo polja. Ali razvijajui se, self rizikuje
rizikuje patnju koju je dugo izbegavao i stoga mora razoriti mnoge predrasude,
introjekte, privrenosti fiksiranoj prolosti, sigurnost, planove i ambicije; self
rizikuje i to je uzbudljivo, samo ako moe prihvatiti da ivi u sadanjosti. (Perls)

Literatura:
1. Bloom, D.: The Song of the Self. The Gestalt Journal V24N2
2. Kepner, J.: Telesni proces.
3. Klarkson, P.: Getalt savetovanje u akciji.
4. Perls, F.; Hefferline, R.; Goodman, P.: Gestalt Therapy-excitement
and Growth in the Human Personality.
5. Philippson, P.: Gestalt as a Psychotherapy o Self .
6. Perls, F.: Finding Self Through Gestalt Therapy. The Gestalt Journal
V1N1
7. Spagnuolo, M.: The Theory of Self in Gestalt Theory. Gestalt Review
V5N4

10