Udruenje za sistemsku terapiju i sistemska reenja Srbije

''Porodini raspored''

Uloga svesnosti u procesu promene

Mentor
Vlado Ili

Edukant
Danica Gligorijevi

Beograd, april 2013. godine

SADRAJ

1.

Uvod.............................................................................................................2

2.

Svesnost........................................................................................................4

3.

Paradoksalna teorija promene.......................................................................7

4.

Organizmika samoregulacija.......................................................................9

5.

Zakljuak.....................................................................................................10

6.

Literatura.....................................................................................................12

Uvod

Ljudska bia imaju prirodnu tendenciju ka ravnotei, zdravlju i rastu i poseduju

sposobnost samoregulacije, sposobnost da se sama reguliu ili organizuju na nain koji im
pomae da dostignu najbolje mogue prilagoavanje unutar onoga to im je dato kontekstom
u kom ive.
Zdravi ljudi su oni koji sami sebe regulisu, sposobni da fleksibilno odgovore na
promenjene okolnosti i daju podrsku sebi, dok u isto vreme prihvataju uzajamnu zavisnost sa
drugim ljudima i sredinom. Oni prave ravnoteu izmedju zadovoljenja sopstvenih potreba i
uvaavanja tuih, sve vreme svesni sebe, svoje okoline i odnosa izmedju njih. Tako mogu da
se kreativno prilagoavaju svetu oko sebe tokom kontakta vrei uzajamni uticaj i da se
povuku iz sredine kad im je to potrebno. Oni su odgovorni za izbore koje ine u ivotu i za
znaaj koji daju svom ivotu i sposobni su da se aktualizuju unutar svojih ogranienih
ivotnih okolnosti.
Da bi se osoba kretala ka promeni, linom rastu i razvoju, neophodno je da bude u
svesnom kontaktu sa sobom, sa svojim telom, oseanjima, mislima i potrebama, kao i
svesnom kontaktu sa drugima, sredinom koja je okruuje. Svesnost, ukljuujui prihvatanje,
izbor i odgovornost, kao i kontakt prirodno i spontano dovede do promene.
Forsirana promena je vie pokuaj da se ostvari slika nego da se ostvari self. 1 to se
osoba vie trudi da bude ono to nije, u veoj meri ostaje nepromenjena. Rast, ukljuujui
prihvatanje ljubavi i pomo drugih, zahteva samopotovanje. Ako osoba pokuava da bude
ono to nije, ne moe se govoriti o samopotovanju i samopodrci.

1 U getalt teoriji, self se ne promatra kao struktura, ve kao proces koji se stalno menja. Self zdravog
organizma je raznovrstan i fleksibilan u svojim sposobnostima i kvalitetima u zavisnosti od odreenih zahteva
organizma i sredine. Self nema sopstvenu prirodu izuzev u kontaktu sa ili u odnosu prema sredini. Self je opisan
kao sistem kontakata ili interakcija sa sredinom. Predstavlja sistem kontakata u sadanjoj situaciji i nain na koji
osoba organizuje svoje iskustvo.

Osnovna karakteristika samopotovanja je identifikacija sa stanjem u kojem jesmo.

Poistoveivanje sa tim stanjem znai poznavanje svog stanja, tj. svog aktuelnog doivljavanja,
ponaanja, situacija. Poto se svako stanje menja s vremenom, poistoveivanje sa tim stanjem
podrazumeva tok stanja, prelaz iz jednog u drugo, tj. poverenje u kretanje i menjanje.
Saoptavanje i pruanje podrke sebi mora da ukljuuje i poznavanje i prihvatanje
sebe. Osoba moe sebe podrati samo ako sebe poznaje - svoje potrebe, sposobnosti, sredinu,
obaveze itd. Poznavati svoje stanje, a ne prihvatati da je ono izabrano, odbacivati ga, zapravo
predstavlja neku vrstu samoobmane.
Kada pokuavate da se promenite, vi manipuliete sobom i prisiljavate sebe i,
veinom, postajete podeljeni na deo vae linosti koji pokuava da se menja i deo koji se opire
promeni. ak i kada na ovaj nain uspete da se promenite, cena toga je konflikt, konfuzija i
kolebljivost.
Umesto da pokuavate da se promenite, zaustavite ili izbegnete neto to vam se ne
svia, mnogo je efikasnije ostati kod toga i postati to vie svestan toga. Kada stvarno stupite
u kontakt sa sopstvenim iskustvom, otkriete da se promena dogaa sama po sebi, bez vaeg
napora ili plana. Uz punu svesnost da dozvolite (omoguite) da se dogodi ta god elite da se
dogodi, sa sigurnou da e to dobro ispasti. Moete da nauite da dopustite da idete, ivite i
plovite sa sopstvenim iskustvom i dogaanjima, umesto da se frustrirate zahtevima da budete
drugaiji. Sva energija koja je zarobljena borbom izmeu nastojanja da se dogodi promena i
otpora promeni moe postati dostupna (iskoriena) za participaciju u dogaanjima
sopstvenog ivota koji je istovremeno i aktivan i pasivan. 2
Sa sveu o prihvatanju sebe sa svim to jesmo i sa sveu o pravu da postojimo takvi
kakvi jesmo, organizam moe da se razvije i menja.
Svesnost je neverbalni oseaj ili znanje o onome to se deava ovde i sada. U svojoj
osnovi ona je pozitivan, sutinski kvalitet celokupnog zdravog ivljenja. Ona je energija za
asimilaciju i rast na granici kontakta, za samospoznaju, izbor i kreativnost. Svesnost je i
znanje i bivanje. Ograniavanje ili blokiranje svesnosti esto se manifestuje kao nedostatak
energije i vitalnosti ili rigidnost u odgovaranju.
Kako svesnost raste osoba sve vie shvata da, ak iako nije odgovorna za sve to joj
se deava, jeste zapravo odgovorna za to kako se osea u vezi toga, za znaenje koje daje
tome i kako se nosi sa tim. U pravom smislu rei, mi biramo nae iskustvo ak iako tako ne
2 Dzon Stivnes, Mo svesnosti, Esotheria, Beograd, 1997, str 10

izgleda na prvi pogled. Posedovanje i prihvatanje odgovornosti za svoje iskustvo, jesu oznake
zrelog ivota ispunjenog kontaktom 3.

Svesnost

Svesnost je oblik doivljavanja iskustva. Jontef je definie kao ostajanje u dodiru sa

sopstvenom egzistencijom, sa onim to jeste. Potpuna svesnost je proces kojim je osoba u
budnom kontaktu sa najvanijim dogaajima u polju koje ine individua - sredina sa
potpunom senzomotornom, emocionalnom, kognitivnom i energetskom podrkom.
Perls svesnost opisuje kao sponatni doivljaj onoga to nastaje u nama: onoga ta radimo,
oseamo, planiramo. Nju karakteriu kontakt, opaanje, uzbuenje i formiranje getalta
(celine, jedinstva). Dobar kontakt zahteva svesnost. Ako nismo svesni kontakta, nae
ponaanje nee biti adekvatno.
Svesnost je tekui proces koji moe da bude prisutan svakog trenutka. Ona nije
povremeno rasvetljavanje slino uvianju koje bi se javilo samo u odreenim trenucima i pod
odreenim okolnostima. Uvid, kao jedan oblik svesnosti, je neposredno shvatanje oiglednog
jedinstva razliitih elemenata u polju. Svestan kontakt kreira nove, smislene celine i na taj
nain predstavlja integraciju problema.
Stivenson svesnost deli na tri vrste svesnosti, odnosno tri podruja svesnosti:
1) Svesnost spoljanjeg sveta. To je aktuelni senzorni kontakt sa objektima i
dogaajima u sadanjosti: ta ja u stvari sada vidim, ujem, miriem ili dodirujem.
2) Svesnost unutranjeg sveta. To je aktuelni senzorni kontakt sa unutranjim
dogaajima u sadanjosti: ta ja sad stvarno oseam s unutranje strane moje koe - svrab,
napetost i pokretanje miia, fizike manifestacije oseta i emocija, nelagodnost, zadovoljstvo
itd.

3 Kontakt se definie kao odnos izmeu sebe i drugoga (okoline ili unutranjih aspekata poput
otuenih delova sebe, blokiranih emocija, misli, seanja, odnosno svega to nije integrisano u osobi, te
se ne doivljava kao ja ve kao drugo). Moe se promatrati i kao susret i iskustvo
razliitosti/razlika.

Ove prve dve vrste svesnosti obuhvataju sve to mogu znati o sadanjoj stvarnosti
kako je ja doivljavam. To je solidna osnova mog iskustva. Te dve svesnosti su injenice o
mojoj egzistenciji ovde, u momentu kada se one deavaju. Nezavisno od toga ta ja ili neki
drugi misle i oseaju o ovoj svesnosti, ona postoji, nikakvo prepiranje, teoretisanje ili jadanje
nee uiniti da ona ne postoji. Trea vrsta svesnosti je sasvim drugaija. To je, naime, moja
svesnost slika stvari i dogaaja koje ne egzistiraju u sadanjoj tekuoj stvarnosti.
3) Svesnost aktivnosti fantazije (sanjarenja), imaginacije. Ovo ukljuuje sve mentalne
aktivnosti izvan sadanje svesnosti tekueg iskustva: sva objanjavanja, zamiljanja,
interpretacije, nagaanja, razmiljanja, poreenja, planiranja, priseanja prolosti,
anticipiranja budunosti itd. 4
Perls je je naveo tri zone svesnosti: unutranju, spoljanju i sredinju. 5
Unutranja zona svesnosti odnosi se na unutranji svet osobe. On obuhvata
subjektivne fenomene kao to su telesne senzacije, miina napetost ili oputenost, otkucaji
srca i disanje, kao i meavinu telesnih senzacija i oseaja koji su poznati kao telesno-afektivna
stanja. U unutranju zonu se takoe mogu uvrstiti i emocije, i ako one na izvestan nain mogu
biti deo sredinje zone.
Spoljanja zona podrazumeva svesnost o kontaktu sa spoljanjim svetom. To ukljuuje
celokupno ponaanje, govor i aktivnost. Ova zona obuhvata korienje kontakt funkcije
(gledanje, sluanje, govor, ukus, dodir, miris i pokret), to podrazumeva sve naine na koje
osoba prima ili kontaktira svet. Ako obrati panju na svoje kontakt funkcije, osoba se moe
izvetiti u svesnosti sadanjeg trenutka, u zapaanju boja, oblika, zvukova, tekstura i dr. Svet
postaje bogatiji i vibrantniji na nain koji moe preobraziti iskustvo. Takoe, da bi osoba bila
svesnija svojih izbora i da bi promenila nain ponaanja, da bi moda dobila drugaije
odgovore od drugih ljudi, potrebno je da postane svesna ta radi i posledica koje to ima na
druge i na nju.
Sredinja zona se sastoji od naih misli, seanja, fantazija i anticipacija. Ona obuhvata
sve naine kojima dajemo znaenje unutranjim i spoljanjim stimulusima. Ukratko, ova zona
je medijator ili pregovara izmeu unutranjeg i spoljanjeg. Jedna od njenih glavnih funkcija
4 Dzon Stivnes, Mo svesnosti, Esotheria, Beograd, 1997, str 12

5 Svesnost je uvek holistika. Ovakve vrste podela mogu biti od koristi kako bi osoba postala svesna
svih svojih aspekata.

je organizacija naeg iskustva kako bi doli do kognitivnog i emocionalnog razumevanja.

Druga funkcija je predvianje, planiranje, zamiljanje, stvaranje i pravljenje izbora. U
sredinju zonu spadaju uverenja i seanja. Ona je stoga i glavni uzrok naih problema i
tekoa, jer neizbeno sadri naa samoograniavajua uverenja, fiksirane naine shvatanja
sveta, kao i tendenciju da sadanjost ispunjavamo mislima o prolosti ili budunosti. U
sredinjoj zoni mi takoe etiketiramo naa iskustva to neizbeno odreuje kako se oseamo u
vezi njih.
U svakodnevnom ivotu zdrava osoba se stalno kree napred-nazad izmeu zona.
Svesnost je efikasna kada je utemeljena i energizovana dominantnom sadanjom
potrebom organizma. Bez toga osoba jeste svesna, ali ne u odnosu na to ta je hranljivo za
nju. Svesnost se odnosi ne samo na svest o dominantoj potrebi, ve i na direktno poznavanje
sadanje situacije i sebe kakvi smo u toj situaciji. Osoba koja verbalno izraava svoju
situaciju, ali je ne vidi zaista, ne poznaje je, ne reaguje na nju, zapravo nije potpuno svesna i
nije potpuno u kontaktu.
Svako negiranje situacije ili njenih zahteva ili sopstvenih elja i odabranog odgovora
iskrivljuje svesnost. Svesnost ima smisla kada obuhvata svest o sebi u svetu, u dijalogu sa
svetom i sa sveu o drugom. Bez toga osoba moe biti svesna doivljaja i ivotnog prostora,
ali ne i toga kakvu snagu poseduje ili ne poseduje. Osoba koja je svesna zna ta radi, kako to
radi, zna da postoje alternative i bira da bude kakva jeste.
Akt svesnosti uvek se zbiva ovde i sada i ako sadraj svesnosti moe biti daleko. Akt
seanja iz prolosti zbiva se ovde i sada (kroz seanje, aljenje, telesnu tenziju...), kao to se i
budunost (kroz fantaziju, nadu, ideju...) posmatra iz sadanjeg trenutka.
Svesnost prati prihvatanje, tj. saznanje da osoba poseduje kontrolu, mogunost izbora i
odgovornost za sopstvena oseanja i ponaanje. Funkcionalno potpuna svesnost isto je to i
odgovornost kada je osoba potpuno svesna istovremeno je i odgovorna. Svesnost ukljuuje
posmatranje sebe i drugih, pravljenje izbora i odgovornost.
Polster ukazuje na etiri glavna aspekta ljudskog iskustva na koje treba usmeriti
svesnost, a to su: svesnost o oseajima, svesnost o oseanjima, svesnost o eljama i svesnost o
vrednostima i procenama.
Usmeravanje svesnosti na oseaje, orijentie osobu na senzacije koje dolaze iz
organizma i daje joj informacije o tome ta su njegove potrebe. Senzacija gladi usmerava na
akciju uzimanja hrane, hladnoa na utopljavanje. Zanemarivanje senzacija koje ima i
nepotpuna svesnost o njima moe imati ozbiljne posledice pre svega po zdravlje i vitalnost.

Svesnost o emocijama daje informacije o tome kakav je odnos osobe prema

informacijama koje prima i prema idejama koje ima u vezi sa odreenom situacijom. Svaka
emocija ima svoju funkciju i vana je informacija. Ukoliko je osoba svesna, uvaava je i
prhivata, u stanju je da je istrazi i donese odluku u vezi sa njom. Na primer, ukoliko osoba ne
osea jasno ili ne prepoznaje svoj strah, moe biti u stanju anksioznosti ije poreklo ne
razume i razviti odreene somatske ili psihike smetnje koje e je destabilizovati i umanjiti
mogunost za razreavanje straha i odluivanje.
Svesnost o eljama ima funkciju orijentisanja. Ona usmerava, mobilie, kanalie i
usredsreuje. Nepotpuna svesnost o onome to ovek eli dovodi do pasivnosti ili
dezorganizovanosti, ona dovodi do aktivnosti, ali ne i do oseanja zadovoljstva i ispunjenosti.
Svesnost o vrednostima je od izuzetnog znaaja za sposobnost da uspeno
odredjujemo svoje ciljeve, donosimo ispravne odluke i budemo motivisani za aktivnosti koje
e dovesti do njihove realizacije.

Paradoksalna teorija promene

Beiser tvrdi da promena nastaje kada ovek postane ono to jeste, a ne kada pokuava
da postane ono to nije. Princip se zasniva na ideji da sve osobe poseduju resurse za rast i
promenu ukoliko se dopusti prirodan proces organizmike samoregulacije.
Paradoksalna teorija promene istie da osoba umesto da radi na tome da se promeni,
treba da stupi to je mogue potpunije u sve aspekte svog sopstvenog iskustva, postajui ih
potpuno svesna. Kada je ovo uinila, verujui u svoju organizmiku samoregulaciju, promena
e prirodno uslediti, odnosno, tek kada je osoba prihvatila to to jeste moe postati neto
drugo, a to predstavlja promenu. Ovaj princip se takoe moe razumeti kada uvidimo da ako
osoba moe da zauzme temeljni stav samoprihvatanja, onda ona zapravo ini radikalno
razliitu promenu u odnosu na svoj uobiajeni stav o sebi.
Ovaj koncept je paradoksalan, jer podrazumeva da osoba treba da odustane od
pokuaja da se promeni kako bi se promenila. Paradakos je u tome da prihvatanjem onoga to
jeste sada i ovde, zapravo ostvarujemo u istom trenutku i promenu toga to jeste, jer je sama
svesnost izvor promene unutar nas. Tek onda kada se organizam identifikuje sa onim to jeste,

kada prihvati ma koji aspekt koji se pojavi iz momenta u moment, uslov za integraciju i rast je
ispunjen.
Prirodan proces rasta i promene odvija kroz stalnu svesnost, kontakt i integraciju.
Prema ovoj teoriji, najefikasniji nain promene se ne sastoji u tome da pokuavamo da
promenimo sebe kroz vrstu nameru i disciplinovanu kontrolu, zaustavimo sebe u nekoj akciji
protiv koje se borimo, ve u naoj sposobnosti i nameri da postignemo punu svesnost o tome
to elimo da promenimo, jer ono to zaista dovodi do promene jeste svesnost o nekom
aspektu sebe i prihvatanje sebe, a ne voljni pokuaji da sebe kontroliemo odbacujui neke
delove sebe.
Ovakvi pokuaji promene propadaju, jer se u tom sluaju deavaju razne vrste
opstrukcije od strane onih delova unutar nas koji se oseaju uskraenim i dinamika snaga u
sukobu unutar nas ne dozvoljava da se promena zaista desi na stabilan i kontinuiran nain.
Ono to najee dobijamo su privremene pobede i privremeni porazi koji se smenjuju u
odredjenom vremenskom ritmu.
Promena ili stagnacija je dogaaj polja. Pod pojmom polja u getalt teoriji
podrazumeva se sfera uticaja koja ima efekat na osobu. Na ponaanje osobe ne utiu samo
intrapsihiki faktori, ve i totalno polje, tj. prisustvo ili odsustvo raznih uticaja. Prema teoriji
polja nita se ne moe definisati odvojeno od njegovog konteksta, a budu
i da nema selfa bez drugog, sve u polju je u odnosu. Svi organizmi postoje u kontekstu
okoline s meusobnim recipronim uticajima jednog na drugo. Principi teorije polja su
integralini deo teorije promene.
Promena je funkcija celog polja/konteksta u kome osoba ivi.
Zbog toga je rad na svesnosti o polju usmeren na irok kontekst koji ukljuuje postojea
hijerarhijska polja kojima osoba direktno i svesno pripada, kao i poljima kojih je manje
svestan poev od predaka do uticaja globalnog polja ljudske zajednice, te spiritualnih polja.
Promene jednog dela polja utiu na sve preostale elemente polja.
Promene u jednom lanu para, porodice ili grupe utiu na sve ostale lanove. Izmenjena svest
ili uvid do koga dolazi jedan lan grupe redefinie nain postojanja ovog lana. Negov
povratak u pripadajue grupe i prisustvo u njima je drugaije te je i odgovor, svestan ili ne,
ostalih lanova grupe drugaiji. Konstantnost i repetitivnost novog naina bivanja jednog
lana dovodi do usklaivanja, manje ili vie vidljivog, sa istim, od strane ostalih lanova koji
pripadaju istim poljima. Nekada su ova usklaivanja nevidljiva i spora, nakad zbunjujue
neposredna i vibrantna.
Polje postoji u sada i ovde koje sadri tamo i tada u oba smera, prolost i budunost.
9

Svesnost se dogaa ovog trenutka, figura6 se formira u ovom trenutku kao seanje, plan,
opaanje. Prolost se smenjuje u budunost u ovom trenutku ali svesnost se ne dogaa
nuno. Idealno, ono to je najnunije postaje fokus i svesnost, te organizam postaje voen,
nahranjen i transformisan. Zato je znaajan princip biti u ovde i sada sa stanovita promene,
jer ne biti u kontaktu sa potrebama organizam/sredina, iz bilo kojih razloga i na bilo koji
nain, znai zaustaviti rast i promenu.
Proces se odnosi na dinamiku promene u vremenu i prostoru.
Promena se dogaa kao kao posledica celog polja i dogaa se kroz vreme i prostor.
Sva posmatranja su iz odreenog vremena,mesta i perspektive.
Ovo je fenomenoloko stanovite u kome je sva realnost interpretirana i ne postoji
objektivna realnost, istina ili objektivna ne-realnost ili ne-istina. Niti je ijedna svesnost samo
subjektivna, jer svaka svesnost ukazuje na neto, organizovana je ili usmerena oko neeg.

Organizmika samoregulacija

Sposobnosti da osetimo i prepoznamo potrebu, da se pokrenemo u pravcu njenog

ispunjenja, da osetimo blagodet i dobrobit telesnog, psihikog i duhovnog hranjenja upravo
predstavljaju sposobnost organizmike samoregulacije. Homeostatski proces je proces kojim
organizam u uslovima koji se menjaju odrava ravnoteu, a time i zdravlje. To je proces kojim
organizam zadovoljava svoje potrebe. Da bi zadovoljio svoje potrebe, potrebno je da ih oseti i
nae nain da ih zadovolji. Deava se, meutim, da usled zabrana, osuivanja, ignorisanja od
strane znaajnih drugih, ili pogrenih uverenja, osoba prekine ciklus svesnosti i prestane da
osea dominantne potrebe ili ih iskrivljuje, pomera na neto drugo, kompenzuje na
neadekvatan nain i samim tim ne razvija i ne koristi maksimalno svoje potencijale.
U organizmikoj samoregulaciji biranje i uenje deavaju se holistiki, uz prirodnu
integraciju tela i uma, misli i oseanja, spontanosti i odlunosti. U trebalo bi da i moram
tipu regulacije, kognicija vlada i nema holistikog doivljaja.

6 Figura sadri ono to je najvanije u sadanjem trenutku (na ta je usmerena panja), dok sve ostalo,
to je izvan trenutne svesnosti, ini pozadinu.

10

Organizmika Samoregulacija je prirodan proces koji funkcionie kroz proces

kontakta-povlaenja i bazira se na relativno potpunom saznavanju onoga sto jeste. Poto je re
o saznavanju celokupnog polja, razliiti aspekti prirodno dolaze u prvi plan kada su potrebni.
Iz pozadine se izdvaja dominantna potreba koja postaje figura u polju. Figura usmerava i
organizuje ponaanje osobe, sve dok potreba ne bude zadovoljena. Tada se ta figura povlai u
pozadinu i stvara prostor za novu potrebu.
Regulacija koja se zasniva na introjektima je vetaka i usled prisustva takvih
uverenja, osoba nije u mogunosti da prepozna svoje autentine potrebe, te ni da ih zadovolji.
Svaka potreba koja nije zadovoljena, predstavlja nezavreni posao koji naruava prirodni
proces organizmike samoregulacije, utie na identitet, interpersonalne kontakte i
samopotovanje, to vodi ka stagnaciji umesto ka rastu i razvoju. Deficitarna je, najpre
svesnost o potrebama, eljama, oseanjima, a zatim i odgovornost. Kontakt je otean,
poremeen, a moe biti i blokiran. Vremenom ponaanje postaje automatsko, bez namernog
izbora, a kontakt se odvija nesvesno i neskladno sa kontekstom. Osoba nije u stanju da
uspostavi ravnoteu izmeu sebe i okoline. Linost postaje fiksirana i neautentina.
Pers je zauzeo stav da postoji samo jedna stvar koja treba da vri kontrolu, a to je
situacija i da kada osoba razume situaciju u kojoj se nalazi i dopusti da situacija u kojoj je
kontrolie njene akcije, ui da se suoava sa ivotom. Perls je ovo objasnio uz pomo primera
vonje automobila. Umesto da osoba unapred isplanira da eli da vozi 65 km/h, osoba koja
poznaje situaciju vozie razliitom brzinom nou ili razliito kada je u saobraajnoj guvi, a
razliito kada je umorna itd. Ovde Perls stavlja do znanja da pustiti da situacija vri kontrolu
znai da se svesno spozna trenutni kontekst i da se tako izvri regulacija, ukljuujui i
sopstvene elje, a ne ono to bi trebalo da se dogodi.
Polster takoe utrvuje dva aspekta organizmike samoregulacije.
Prvi: Ono sto jeste, jeste. Drugi: Jedna stvar proistie iz druge. Mi rasvetljavamo ono to jeste
i pratimo razvoj sukcesivnih figura. Promena sledi zatim iz spoznaje onoga to jeste, a ne iz
promovisanja onoga to bi trebalo da bude.
Kod osobe koja zdravo funkcionie dinamiki proces kontakta se odvija spontano,
osoba je integrisana i adekvatno odgovara na dogaaje u okolini. Realistino procenjuje
situaciju i reaguje odgovorno, u skladu sa onim to ona jeste i u skladu sa onim to situacija
zahteva. Takva osoba je svesna sadanjosti i odgovorna za svoje ponaanje.

11

Zakljuak

Da bi se osoba kretala ka promeni, neophodno je da doe do sopstvene istine, do same

sebe sa svesnou o tome ta jeste. Ne moe se zapoeti proces postajanja, dok se ne
doivi u potpunosti bivanje. Promena se dogaa kroz prihvatanje onog dela koji smo
odbijali. Osoba se kree ka promeni, kada postane svesna i prihvati otuene i potisnute delove
sebe (ideje, misli, emocije, ponaanja), kada postane svesna svojih autentinih potreba.
Stavljanjem naglaska na svesnost i kontakt, dolazi se do prirodne i spontane promene.
Svesnost ukljuuje posmatranje sebe i drugih, pravljenje izbora i odgovorost. Promena se
deava kada osoba prihvati sebe takvu kakva jeste i kada prihvati druge i okolnosti takve
kakvi jesu.
Nasuprot svesnosti, regulaciju naeg promiljanja i doivljavanja mogu vriti
automatizmi koji predstavljaju navike u miljenju, doivljavanju, emocionalnom odgovoru i
ponaanju, koje smo stekli tokom ivota i kojih nismo svesni. Ukoliko se prepustimo
automatskoj regulaciji, uvek kada se dogodi neka situacija mi pomislimo isto o njoj,
odreagujemo istom emocijom na nju, napravimo isti zakljuak i ponaamo se na isti nain.
Dakle neophodno je da se osoba u potpunosti fokusira i doivi ono to jeste, da se
identifikuje sa istim, da postane. Tek u procesu poklapanja sa onim to jeste i pri tome
ostajanja u tome bez reakcije, samo doivljavati, bez prosuivanja, pojavljuje se svesnost,
lako i bez napora, skoro nezavisno od ma kakve nae namere da zapone novi pokret koji
moe i ne mora, dovesti do promene. Promena nije cilj, ve posledica predhodnog procesa.
Proces je ovde nedovoljno suptilna re da oznai pokret due o kome je re. Kada se on
potisne, neizraen, a vaan i enja usmeri ka onome to nismo, a sa ime bismo eleli da se
identifikujemo, osoba gubi kontakt sa stvarnom potrebom, kreativnim izborom i ivotnom
radou.
Ozdravljenje znai uspostavljanje celine, odnosno dovoenje konfliktnih strana u
svesnost, prihvatanje svih strana unutranjeg konflikta i njihova integracija u celoviti self.
Tada su svi razliiti aspekti osobe na raspolaganju kao resursi za prirodan rast i promenu.

12

Literatura:

1.

Dojs, F., Sils, ., Vetine getalt savetovanja i psihoterapije, interni prevod Vesna

Vuka
2.

Krsti, K., Stani, K., Prirunik za getalt life coaching, interni prirunik

3.

Pecoti, Lidija dr, Predavanja 2003, 2004, 2012, 2013

4.

Polster, I., Polster, M. Integrisana getalt terapija, interni prevod

5.

Radionov, T., Osnove getalt terapijskog pristupa, Socijalna psihijatrija, 35, 2007, 21-

28
http://www.gestalt-drustvo.hr/o-gestalt-psihoterapiji/osnove-gestalt-terapijskog-pristupa
6.

Stani, K., Vidovi, S., Nesto malo o kouingu: kako biti sa kouingom na ti,

GIZ,Beograd,2012

http://zamislizivot.org/giz/publikacije/koucing/Nesto%20malo%20o

%20koucingu.pdf
7.

Stivnes, Dzon, Mo svesnosti, Esotheria, Beograd, 1997

8.

Yontef, M., Gary, Awarenes, Dialogue & Process: Essays on Gestalt Therapy, The

Gestalt Journal Press, New York, USA, 1993

13