Zorica Prpa

PSIHOTERAPIJA KAO REEDUKACIJA –

ELISOVA RACIONALNO -EMOTIVNO-BIHEJVIORALNA
TERAPIJA

Abstrakt: U ovoj studiji predstavljena je REBT Alberta Elisa kao vrsta kognitivno
orijentisane bihejvioralne terapije u kojoj je centralna teorija i terapije i prakse ABC
teorija. Po ovoj teoriji emocionalnu posledicu ne uzrokuje aktivirajući događaj, već
uverenje koje individua ima u vezi sa tim aktivirajućim događajem. Ljudska bića su
najodgovornija za stvaranje sopstvenih emocionalnih reakcija. Suština REBT-a je
pokazati ljudima da mogu sami da promene svoja iracionalna uverenja koja su direktan
uzrok njihovih poremećaja. REBT terapeuti imaju integrativan pristup i aktivno i
direktivno koriste različite kognitivne emotivne i bihejvioralne tehnike. REBT terapija je
jedna od najpopularnijih terapija danas.

Ključne reči: ABC Teorija, Racionalna i iracionalna uverenja, TREBA I MORA.

Kognitivne psihoterapije

Tradicionalni teorijski modeli koji se koriste u objašnjavanju emocionalnih poremećaja,

bez obzira na mnogobrojne međusobne razlike imaju jednu zajedničku osobinu :
emocionalne poremećaje posmatraju kao posledicu skrivenih sila koje pacijent ne može
da kontroliše.Ove skrivene sila su u različitim teorijskim modelima različite: biološki
uzroci,lezije CNS-a ( biološka psihijatrija ), nesvesni dinamizmi ( psihodinamski model ),
uslovljavanje ( bihejvioralni model ). Svi ovi, tradicionalni modeli psihopatologije su
potpuno zanemarivali svesne, kognitivne koncepte kao što su samoprocena, svest o sebi,
o sopstvenom identitetu bez kojih je nemoguće razumeti psihopatologiju i ljudsko biće
uopšte.
Kognitivna psihoterapija je odnos između emocija i kognicije obrnula naglavce- ne
uzrokuje emocija misao,već misao u velikoj meri uzrokuje emociju ,tj.greške u mišljenju
dovode do pogrešnih emocija i ponašanja, do poremećja.Upravo je osnovna vrlina i
privlačnost kognitivne psihoterapije u tome što se ona oslanja na racionalne komponente
ljudskog bića.
Kad danas govorimo o kognitivnoj psihoterapiji pravilnije je upotrebljavati množinu, s
obzirom da postoje više različitih pravaca.Po mnogima najvažniju orjentaciju u
kognitivnoj psihoterapiji predstavljaju tehnike kognitivne restrukturacije.
Najvažniji predstavnici ove orjentacije su istovremeno i najznačajniji kognitivni
terapeuti. Albert Elis,utemeljivač kognitivno orjentisane psihoterapije, sa svojom
Racionalno-emotivnom terapijom, Aron Bek sa svojom Kognitivnom terapijom i Donald
Maikenbaum sa svojom Kognitivnom modifikacijom ponašanja.Iako između ova tri
terapijska koncepta ima razlika, ono što im je zajedničko je da ne izaziva spoljašnji
događaj emocionalnu reakciju i poremećaj,već naša kognitivna interpretacija tog
događaja.Prema tome, kognicije se umeće kao intervenišuća varijabla (O) između
događaja (S) i ponašanja (R).Ukoliko je naša kognicija (misli,ideje, sudovi, sistem
1
uverenja) pogrešna,iracionalna,nekonstruktivna, ona će dovesti do neadekvatnih
modifikovati naše kognitivne preocese,što je prema Elisu, Beku i Maikenbaumu moguće,
te za njih terapija nije ništa drugo do proces aktivnog i kontinuiranog edukovanja ili
kognitivnog restrukturiranja.

Racionalno-emotivna terapija

Racionalno-emotivna terapija (RET) nastala pedestetih godina prošlog veka, a čiji je

tvorac američki psiholog i bivši psihoanalitičar, obuhvata teoriju ličnosti,psihoterapiju i
terapijski metod.
S obzirom da RET od samog početka naglašava upotrebu i kognitivnih i emotivnih i
bihejvioralnih tehnika u svojoj terapijskoj praksi 90-tih godina prošlog veka njen naziv je
i formalno dopunjen u racionalno-emotivno-bihejvioralnu terapiju (REBT).

Bazični koncept REBT-a

Stanovište o ljudskoj prirodi

REBT se zasniva na pretpostavci da se sva ljudska bića rađaju sa predispozicijom za

samoodržanje,sreću,racionalno mišljenje,samoaktualizaciju,ali i sa predispozicijom ka
samodestrukciji,izbegavanju racionalnog mišljenja,stalnom ponavljanju
grešaka,sujeverju,netoleranciji i izbegavanju da ostvare sopstvene potencijale.Elis smatra
da su ovo biološki uslovljene tendencije koje poseduju svi ljudi, bez obzira na stepen
inteligencije i obrazovanja, kao i način vaspitanja.Socijana sredina podržava i često
pojačava ove biološke tendencije, naročito tokom prvih godina život kada je i podložnost
spolašnjim uticajevima i najveća.
Prema REBT-u, ljudi su kompleks koji se sastoji iz kognicije, emocija i ponašanja i stoga
je jedini opravdani terapijski pristup, multidimenzionalni terapijski pristup.

Humanizam REBT-a

Srž humanističko-egzistencijalne orjentacije REBT-a je pretpostavka da nijedan čovek,

ma koliko se antisocijalno i neprilagođeno ponašao nije manje vredan ili loš
čovek.Ovakvom, nevrednujućem prihvatanju čoveka kao takvog REBT dodaje i važnost
slobode volje i izbora u ljudskom ponašanju, ne zanemarujući biološke i socijalne
determinante.

Interakcija psiholoških procesa i mesto kognicije

Ono po čemu je REBT najpoznatiji je pridavanje izuzetnog značaja kogniciji, naročito

ulozi koju imaju evaluativne misli u psihološkom zdravlju i poremećajima.Jedinstven
doprinost REBT-a psihoterapiji je razlikovanje racionalnih i iracionalnih uverenja.
Racionalna uverenja su evaluativne kognicije od personalnog značaja koje su
preferencijalne i neapsolutistične po svojoj prirodi.* Ova uverenja su izražena u obliku

 *Ellis,A. And Whitelez,J. ’’Theoretical and empirical fondations of Rational-

Emotional Therapy ’’ Brooks/Cole,Pacific Grove, CA. 1979.
2
želja ,preferencija, dopadanja i ne dopadanja.Ljudi pozitivna osećanja zadovoljstva i
satisfakcije doživljavaju onda kada dobiju ono što žele, dok negativno osećanje
nezadovoljstva doživljavaju onda kada ne dobiju ono što žele.Ova negativa osećanja čiji
intenzitet zavisi važnosti neostvarene želje za individuu, REBT smatra adekvatnim
odgovorima na nepovoljne događaje u životu individue.Takve negativne,a ipak
konstruktivne ( stoga što ne onemogućavaju individuu da dostigne postavljene ciljeve,
niti da postavi sebi nove ) emocije su: tuga,realna zabrinutost,kajanje i žaljenje zbog
greške,nezadovoljstvo i konstruktivna ljutnja.
Iracionalna uverenja su apsolutistička, dogmatska po svojo prirodi i izražena u obliku
’’treba ’’ i ’’mora’’.Kao takva,ona vode negativnim emocijama koje su nekonstruktivne i
u velikoj meri onemogućavaju dostizanje postavljenih ciljeva.Takve emocije su:
depresija,anksioznost,osećanje griže savesti,razjareni bes.
Racionalna uverenja dovode do konstruktivnih,funkcionalnih ponašanja, dok iracionalna
uverenja vode disfunkcionalnim ponašanjima povlačenje,fizička agresija,alkoholizam.

Dve bazične biološke tendencije

REBT pretpostavlja da biološka tendencija ljudi da misle iracionalno ima značajan uticaj
na stvaranje psihičkih poremećaja.Ovo shvatanje da je iracionalno mišljenje određeno
biološkim faktorima ( koji su uvek u interakciji sa utičućim sredinskim uslovima )počiva
na uočavanju kako lako ljudi mogu da i počinju da misle iracionalno,nelogično.
Prema Elisu,čak i kad bi svi ljudi imali najracionalnije odgajanje, opet bi svi imali
tendenciju da iracionalno eskaliraju svoje želje i preferencije u apsolutne,iracionalne
zahteve prema sebi,drugima i svetu oko sebe.

Pored ove biološke tendencije da misle iracionalno (kao i racionalno ), prema REBT-u
ljudi imaju i drugu biološku tendenciju, a to je moć izbora i sposobnost da menjaju svoja
iracionalna uverenja.Prema tome ljudi imaju:
a) sposobnost da uvide da sami sebe čine poremećenima pomoću svojih iracionalnih
uverenja koja pridodaju situaciji ili događaju.
b) sposobnost da uvide da mogu da promene svoje nekonstruktivno razmišljanje
c) sposobnost da aktivno i kontinuirano rade u cilju menjanja tih iracionalnih
uverenja pomoću kognitivnih,emotivnih i bihejvioralnih tehnika.

Tri osnovna iracionalna uverenja

Elis smatra da postoji bezbroj varijacija iracionalnih uverenja,a ona osnovna se odnose
na:
a) nas same
b) druge ljude
c) životne okolnosti

Osnovno iracionalno uverenje koje se odnosi na nas same je:

’’Pošto bi bilo jako poželjno kada bih uvek bio uspešan i/ili voljen, ja to apsolutno
MORAM biti.
3
Iz ovog sledi zaključak : ’’Užasno je kada to nisam i ja sam stoga bezvredna osoba’’.
Osnovno iracionalno uverenje koje se odnosi na druge ljude je:
’’Pošto je jako poželjno da se drugi ljudi prema meni ophode obazrivo,pažljivo i
svoje ili tuđe )pravedno, oni to apsolutno MORAJU da čine.
Iz ovoga sledi zaključak: ’’Ako se ne ponašaju tako,onda su grozni i zaslužuju kaznu
i osvetu’’.
Osnovno iracionalno uverenje koje se odnosi na životne okolnosti je:
’’Pošto je jako poželjno da doživljavam više zadovoljstva nego bola, život mi to
MORA omogućiti.’’
Iz ovoga sledi zaključak:’’ Kada nije tako,život je grozan, a svet užasno mesto i ja to
ne mogu da podnesem’’.
Ove ideje su bazične pretpostavke i upravo one određuju tok unutrašnjeg dijaloga u
svakoj specifičnoj situaciji.Ali, kada kognitivno obrađuju stvarnost, ljudi retko izgovaraju
ove iracionalne ideje kao deo svog unutrašnjeg dijaloga.

Karakteristike iracionalnih uverenja

Većina iracionalnih uverenja po svojim karakteristikama može se svrstati u četiri osnovne

vrste:
a) samoužasavanje koje preuveličava negativne posledice neke situacije ili osobine
( svoje ili tuđe )
b) trebanje i moranje koje odslikavaju nerealne zahteve u pogledu sebe,drugih
ljudi i životnih okolnosti
c) procena ljudske vrednosti bilo svoje ili drugih ljudi,koja podrazumeva da su
neka ljudska bića bezvredna ili manje vredna od drugih
d) potreba ili neophodnost u smislu apsolutnih zahteva sa srećom ili
preživljavanjem.
Prema REBT-u, u osnovi emocionalnih problema je neka naša želja ili preferencija koja
je onemogućena,ali ona sama po sebi ne može prouzrokovati emotivni poremećajsve dok
ne eskalira u apsolutni zahtev u formi nekog od iracionalnih uverenja.jezički se
iracionalna uverenja mogu prepoznati po rečima: Mora, Treba, Neophodno
(zahtevajuća komponenta uverenja ), i Užasno,Grozno,
Ne-mogu-da podnesem ( evaluativna komponenta uverenja ).

Dve kategorije psihičkih poremećaja

Elis smatra da se svi psihički poremećaji mogu podeliti u dve velike kategorije:

a) ego poremećaji
b) poremećaji diskomfora

Ego poremećaji se odnose na zahteve koje postavljamo sebi,kao i na procenjivanje i

vrednovanje sebe koje sledi ukoliko ove zahteve ne ispunimo-
samoosuđivanje.Samoosuđivanje podrazumeva davanje sebi opšte negativne ocene u
odnosu na druge ljude i tretiranje sebe kao potpuno loše i manje vredne osobe.
Primer za samoosuđivanje:
Osoba napravi grešku i govori sebi: ’’’To samo meni može da se desi .Ja sam jedan
idiot.’’ ( u osnovi ovoga leži uverenje : ’’ Ja ne smem da pogrešim,jer ako pogrešim
ja ne vredim ništa ’’).
Racionalna i zdrava alternativa je samoprihvatanje ( ali ne i odobravanje ).
4
Primer za samoprihvatanje:
Osoba napravi grešku i govori sebi: ’’ Pogrešio sam, to mi se ne dopada ali šta je tu
je , to može svakome da se desi’’.
Kod diskomfort poremećaja suštinski su dogmatski zahtevi za postojanjem
komfora- život MORA biti lak i ugodan ,tj. postoji zahtev da se strvari odvijaju lako i
bez teškoća.Kad ovi zahtevi nisu zadovoljeni ( a u životu je često tako ) dolazi do
poremećaja.
Primer za nepodnošenje diskomfora je:
Muž ostavi ženu i ona govori sebi: ’’ Ovo što se desilo je užasno i ja to jednostavno
ne mogu da podnesem’’( u osnovi ovoga leži uverenje : ’’ Život mora biti lep i
srećan,inače ja ne mogu da podnesem i ne mogu da živim’’).
Racionalna i zdrava alternativa poremećajima diskomfora ili niskoj toleranciji na
frustracije je tolerisanje diskomfora ( neprijatnosti,teškoća ) kako bi se ostvarili važni
ciljevi kojima individua teži i postigla određana sreća i zadovoljstvo u budućnosti.
Primer za podnošenje diskomfora je:
Muž ostavi ženu i ona sebi govori: ’’Ovo što mi se desilo u životu je loše,ali šta je tu
je život ipak ide dalje’’.
Prema REBT-u, upravo su samoprihvatanje i visoka tolerancija na frustraciju dve
glavne odrednice psihološki zdravog ljudskog bića.

A-B-C teorija

Ovo je centralna teorija na kojoj počiva REBT.

A ←------------------------------ B -------------------------------→C
(aktivirajući događaj) (uverenje) (emocionalna i
↑ bihejvioralna
Posledica)

D ------------→ E ----------------→F
(intervencija- (rezultat) (novo osećanje)
Osporavanje )

A ( aktivirajući događaj ) ne uzrokuje C ( emocionalnu i bihejvioralnu posledicu ).

Umesto toga, B (personalno uverenje o A ) uzrokuje C .
Na primer, ako neka osoba doživljava depresiju posle razvoda braka, nije razvod sam
po sebi uzrok depresivne kombinacije, već uverenje te osobe u vezi sa neuspehom,
odbacivanjem ili gubitkom partnera.

5
U skladu sa A-B-C teorijom izveden je i zaključak kako su ljudska bića u velikoj meri
sama odgovorna za stvaranje sopstvenih emocionalnih smetnji i poremećaja.
Jedno od važnih pitanja je i to kako se emocionalni poremećaj održava.On se
potkrepljuje iracionalnim rečenicama koje osoba neprekidno govori sama sebi. U
prethodnom primeru to bi bile sledeće rečenice: ’’ Ja sam potpuno kriva za razvod’’,
’’ Ja sam potpuno neuspešna i sve čega se latim propadne’’.’’ Ja sam beskorisna
osoba’’.
Pošto po Elisu, mi uglavnom osećamo onako kako mislimo, poremećene emocionalne
reakcije kao što su depresija i anksioznost uzrokovane su i održavane
samoporažavajućim sistemom uverenja koji se sastoji od konstruisanih i
internalizovanih iracionalnih uverenja.
Nakon tački A ;B i C dolazi se do tačke D , tj.do diskutovanja,osporavanja.
D predstavlja primenu naučnog postupka za pomaganje klijentima da postanu svesni
svojih iracionalnih uverenja ,a pošto se principi logike mogu naučiti oni mogu da se
koriste za eliminisanje svake nerealističke i neverifikovane hipoteze.
Elis i Bernard opisuju tri komponente ovog osporavanja:
a) otkrivanje iracionalnih uverenja
b) diskutovanje,razmatranje iracionalnih uverenja
c) razlikovanje iracionalnih uverenja*

Prema tome, klijenti prvo uče kako da postanu svesni svojih iracionalnih
uverenja,naročito onih apsolutističkih TREBA i MORA ,zatim razmatraju ova
uverenja ztako što uče kako da ih logički i empirijski proverevaju i dokazuju sebi
kako se u njih ne mora verovati.I na kraju,klijenti uče da razlikuju ova iracionalna
uverenja od racionalnih kako bi mogli sami da ih prepoznaju.
Ukoliko se terapijski proces uspešno odvija,dolazi se do tačke E, tj. do racionalne,
praktičnije životne filozofije koja se sastoji od adekvatnih, racionalnih verovanja, a
koja su zamenila ona prethodna, iracionalna.
U uspešnoj terapiji ovo ostvareno E uzrokuje F ,tj.novi sklop emocija.Dakle,umesto
da se osećamo neadekvatno – anksiozno ili depresivno, osećamo se adekvatno, u
skladu sa situacijom.
Ako se vratimo na prethodni primer, ovo znači da osoba umesto kažnjavanja same
sebe zbog razvoda depresijom,izvodi jedini racionalni i delotvorni zaključak koji i
može da izvede:’’ Meni je iskreno žao što naš brak nije uspeo i što smo se
razveli.Iako ja želim da postižem uspehe , ovo puta ja nisam uspela i to nije smak
sveta.Zato što moj brak nije uspeo ja nemislim da sam neuspešna u životu i glupo je
da nepresteno prekorevam sebe i smatram da sam jedino ja odgovorna za razvod’’.

 Corey,G. ’’ Theory and practice og counseling and psychotherapy’’. Brooks/Cole,

Pacific Grove, a. 1991.

6
TERAPIJSKI PROCES

TERAPIJSKI CILJEVI

Često se REBt-u pogrešno pripisuje kao cilj- minimiziranje emocionalnih smetnji i

samoporažavajućeg ponašanja klijenata.Međutim,u skladu sa osnovnom pretpostavkom
REBT-a, da su psihički poremećaji posledica pogrešne,iracionalne životne filozofije, za
izlečenje nije dovoljno samo otklanjanje simptoma.Prema tome, osnovni cilj u REBT-u je
navesti klijente da ispitaju i promene neka od svojih najosnovnijih uverenja, naročito ona
koja i dovode do smetnji i poremećaja.U skladu sa ovim REB terapeut radi na tome da
kod svojih klijenata razvije: interesovanje za sebe samog,interesovanje za druge
ljude,samo-kontrolu,toleranciju,fleksibilnost,prihvatanje neizvesnosti i obaveza,logičko
mišljenje, logičko mišljenje,samo-prihvatanje,izlaganje riziku,veću toleranciju na
frustraciju i odgovornost za sopstvene teškoće i poremećaje.

TERAPEUTOVA FUNKCIJA I ULOGA

Radi ostvarivanja REBT ciljeva terapeut preduzima sledeće korake:

Prvi korak podrazumeva nastojanje terapeuta da klijentima ukaže na to da oni imaju
skrivene, interpersonalizovane mnoge TREBA i MORA.Prema tome, klijenti uče da
odvajaju svoja racionalna uverenja od iracionalnih.Terapeut pomaže klijentima da
otkriju, tj. da postanu svesni svojih samoporažavajućih ideja koje su ono ili preuzeli ili
izmislili i internalizovali ih bez proveravanja da li su one tačne ili ne.
Drugi korak podrazumeva da se klijenti nauče osnovnim teorijskim principima REBT-a.
Dakle, terapeut uči klijente da su oni u velikoj meri odgovorni za svoje sopstvene
probleme i poremećaje koje održavaju tako što stalno ponavljaju svoje iracionalne ideje,
tj. stalno reindoktriniraju sami sebe.Naravno da nije dovoljno da terapeut samo ukaže
klijentima kako se oni ponašaju iracionalno, jer se može desiti da na primer, klijent kaže:
’’ Ja sad uviđam da imam strah od neuspeha i da je taj strah preteran i nerealan.Ali, ja se
još uvek plašim neuspeha!’’Kada terapeut pruža klijentima više od prostog ukazivanja na
njihove iracionalne misli i ideje, onda on čini treći korak koji se sastoji u pomaganju
klijentima da modifikuju svoje mišljenje i napuste svoje iracionalne ideje korišćenjem
različitih kognitivnih,emotivnih i bihejvioralnih tehnika.REBT pretpostavlja da su
iracionalne ideje ( uverenja ) klijeneta tako duboko imtegrisana u njegovu ličnost da oni
ne mogu da ih promene sami i zato je terapeut tu da pomogne klijentima da shvate u
kakvom se circulus vitosus ( začaranom krugu ) samookrivljavanja i samoporažavanja
nalaze i da iz njega izađu.
Četvrti i završni korak u terapijskom procesu je podsticanje klijenata da razviju
racionalnu životnu filozofiju kako bi u budućnosti mogli da izbegnu da postanu žrtve
drugih iracionalnih uverenja.
Terapijski rad na jednom tipičnom REBT slučaju teče na sledeći način:
u toku kritične, prve seanse, akcenat je na stvaranju terapijskog saveza između terapeuta i
klijenta, što je kao i u svakoj drugoj terapiji važno,jer dobar terapijski savez podstiče
klijenta da razgovara slobodnije i otvorenije.Terapijski savez u REBT-u, slično kao i
drugim kognitivnim terapijama gradi se tako što se prvo klijent upoznaje s tim o kakvoj
se terapiji radi ( ukratko ), šta može od nje da očekuje i kakve su njegove obaveze i
7
zadaci.Dalje, terapeut demonstrira klijentu da ga ne procenjuje kao manje ili više
vrednog, tj. izražava svoje nevrednujuće prihvatanje klijenta kao takvog, a što klijent
treba da oseti.Takođe, klijent izražava svoju spremnost da prihvati obaveze koje mu
REBT nameće ( a koje nisu ni malo lake ),a s druge strane i terapeut se obavezuje da će
koliko je to u njegovoj moći,nastojati da pomogne klijentu.
Terapija se nastavlja identifikovanjem onih problema klijenta koji će biti predmet
eksploracije i to tako što terapeut postavlja pitanja klijentu kao što su: ’’ U vezi s kojim
problemima bi vi najviše želeli da vam se pomogne?’’ ili ’’ Šta očekujete od terapije?’’
Klijenti su ti koji identifikuju ponašanja i osećanja koja bi želeli da redukuju ili eliminišu,
kao i osećanja i ponašanja koja bi želeli da imaju, steknu ili usavrše.
Klijenti se zatim usmerevaju na osnovne principe i praksu REBT-a, pošto se ova terapija
shvata i kao proces edukacije.Shodno tome,terapeut uči klijenta kognitivnim hipotezama
o poremećajima i ukazuje na to da su iracionalna uverenja ta koja dovode do
poremećaja.Kad klijent to prihvati onda se on podstiče da ispita zašto su još uvek vezani
za svoja iracionalna uverenja i nastoje da žive u skladu sa njima, umesto da ih napuste.
U REBT-u se veliki značaj pridaje domaćim zadacima kojima se klijent podstiče da
izvodi određene pozitivne, adekvatne aktivnosti i da menjaju neadekvatne emocije i
iracionalna uverenja.U stvari, domaći zadaci služe kao neka vrsta pripreme za kasnije
aktivno i energično osporavanje samoporažavajućeg , iracionalnog mišljenja.
Kako se terapija bliži kraju, klijent proverava svoj napredak, pravi planove i strategije
za borbu sa tekućim ili potencijanim problemima.
Ukratko, REBT terapeut aktivno uči klijente da je iracionalno mišljenje najglavniji uzrok
emocionalnog poremećaja, kao i to da pomoću napornog rada na sebi testiranjem i
osporavanjem svojih uverenja i izvršavanjem bihejvioralnih zadataka, oni mogu da se
oslobode iracionalnog mišljenja koje vodi poremećajima.

ODNOS IZMEĐU TERAPEUTA I KLIJENTA

REBT-ov koncept odnosa terapeut-klijent je koncept bezuslovnog prihvatanja .

Sličan je Rodžersovom konceptu bezuslovnom pozitivnom prihvatanju i poštovanju.
REBT terapeuti iskazuju svoje bezuslovno prihvatanje klijenata tako što ih ne procenjuju
kao ličnosti , vredne ili bezvredne i što se sve vreme suprostavljaju njihovom
iracionalnom mišljenju i destruktivnom ponašanju.
Elis kao terapeut, ne insistira toliko na personalnoj toplini i empatičkom razumevanju,
što mu mnogi drugi terapeuti zameraju.On smatra da je to njegov lični stil kao terapeuta
koji ne treba identifikovati sa REBT-om , kao i to da uspešan REBT terapeut može biti
mnogo topliji i empatičniji od njega.Naravno da terapeut ne bi ni bio to što jeste da nije
empatičan, ali za razliku od npr. empatije u psihoanalitičkoj terapiji gde ona
podrazumeva otkrivanje, prepoznavanje onoga što klijent oseća i doživljava, u REBT-u
empatija više podrazumeva prepoznavanje, registrovanje onoga što klijent misli,
tj.njegovih iracionalnih uverenja.
REBT terapeut se ponaša drugačije od većine drugih psihoterapeuta.S obzirom na to da je
REBT jedan direktivan kognitivni i bihejvioralni pristup, terapeut se se u svom radu služi
pre svega persuazijom i insistira na edukaciji.Takođe, nekada koristi svoje mane kao
oruđe za osporavanje iracionalnih uverenja svojih klijenata, kao što je na primer :
’’ Terapeuti su savršene osobe, oni nemaju mana’’.
U REBT-u se transfer ne podstiče.Ukoliko se on pojavi, terapeut će ga napasti i to tako
što će nastojati da pokaže kao transferni odnos počiva na iracionalnom uverenju klijenata

8
da moraju da se dopadaju i da budu voljeni od strane za njih značajnih osoba ( roditelji,
prijatelji, partner, terapeut ).

KLIJENTOVO ISKUSTVO U TERAPIJI

Uobičajno je da klijenti misle kako su njihovi emocionalni problemi i problemi u

ponašanju izazvani spoljašnjim faktorima.Posredstvom REBT-a klijenti uče da su njihovi
problemi uglavnom posledica njihovih iracionalnih uverenja.Pošto se u REBT-u sam
terapijski proces tretira kao vaspitni i edukativni, klijenti u ovoj terapiji uglavnom imaju
ulogu učenika ili studenta.
Slično klijent-centralnom i egzistencijalističkom pristupu u psihoterapiji i REBT je
usredsređen na klijentovo doživljavanje SADA i OVDE, kao i na njegovu AKTUALNU
sposobnost za menjenje stereotipa u mišljenju, doživljavanju i ponašanju.
REBT terapeut ne posvećuje puno pažnje uspostavljanju veze između prošlih iskustava i
sadašnjeg ponašanja , pošto se u REBT-u smatra da je od suštinske važnosti to da su
klijenti u sadašnjosti,tj. sada poremećeni zato što još uvek veruju u svoja
samoporažavajuća mišljenja o sebi i žive u skladu sa njima.Za REBT su pitanja zašto,
kako i kada su klijenti usvojili svoju iracionalnu životnu filozofiju od sekundarne
vaažnosti. Od primarne važnosti u REBT-u je to da klijenti mogu da postanu svesni
svojih samoporažavajućih uverenja i da ih promene.
Prema Elisu, postoje tri nivoa postizanja uvida kod klijenta:
prvi nivo uvida odnosi se na A-B-C model,tj. klijenti postaju svesni, uviđaju da nisu
spoljašnji događaji ( A ) ti koji dovode do poremećaja ( C ) ,već su to njihova iracionalna
uverenja ( B ).
drugi nivo uvida odnosi se na to zašto klijenti sada imaju teškoće, tj. poremećaj. U
stvari, klijenti uviđaju da su oni sada takvi zato što neprestano REINDOKTRINIRAJU
sami sebe svojim iracionalnim uverenjima.
treći nivo uvida odnosi se na to da klijenti shvate kako ne postoje magični načini za
izlečenje i promenu uopšte.Da biotklonili poremećaj klijenti moraju aktivno da rade
na sebi i posredstvom različitih kognitivnih, emotivnih i bihejvioralnih tehnika da
stvaraju nova, racionalna uverenja da ih internalizuju na mesto starih, iracionalnih i da
počnu da postupaju, osećaju i ponačaju se u skladu sa ovim novousvojenim uverenjima.

TEHNIKE I PROCEDURE REBT-A

REBT ima multimedijalni i integrativan pristup i koristi raznovrsne kognitivne, emotivne

( imaginativne ) i bihejvioralne tehnikekoje se kombinuju u zavisnosti od klijenta sa
kojim se radi.Najveći deo ovih tehnika koristi se i u drugim kognitivnim psihoterapijama.
Prema Elisu,glavne tehnike REBT-a su:

a) kognitivne tehnike
REBT je psihoterapija koja se u velikoj meri oslanja na mišljenje, osporavanje,
raspravljanje, otkrivanje, interpretiranje, objašnjavanje i učenje.
Najčešće kognitivne tehnike su :

9
1) diskutovanje ( osporavanje ) iracionalnih uverenja

Ova, najučestalija kognitivna tehnika u REBT-u, sastoji se od terapeutovog aktivnog

osporavanja klijentovih iracionalnih uverenja, kao i od obučavanja klijenta kako da on
sam ospori svoja iracionalna uverenja.Terapeut relativno brzo otkriva klijentova
uracionalna uverenja postavljajući pitanja kao što su : ‚‚Zašto je užasno i grozno ako
život ne teče onako kako bi vi želeli?‚‚; ‚‚Gde piše da vi ne možete da podnesete situaciju
u kojoj se nalazite ?‚‚ ; ‚‚Da li će stvarno biti katastrofa ako se vaše najgore fantazije
obistine?‚‚; ‚‚Zašto mislite da ste pokvarena osoba zbog toga kako se ponašate?‚‚
Kroz niz opovrgavanja terapeuti služe kao oruđa za podizanje klijenata na racionalniji ( )
( samo-pomažući ) nivo.Klijenti sistematsi rade svakodnevno na svojim najvažnijim
iracionalnionalnostima, a naročito na apsolutističkim MORA . Rade na svakom
pojedinačnom MORA sve dok ne umanje njihovu moć. Primeri pitanja ili izjava koje
klijenti uče da govore sami sebi su:‚‚ Zašto ljudi moraju da se ophode prema meni
pošteno?‚‚; ‚‚Zašto sam ja naučio da ću biti gubitnikako mi ne pođe za rukom sve što
pokušam?‚‚; ‚‚ Ako ne dobijem posao koji želim, to će biti razočaravajuće.ali ja to
sigurno mogu da podnesem ‚‚;‚‚Ako moj život teče uvek onako kako bih ja to želeo, to
nije užasno, samo je neprijatno‚‚.

2) kognitivni domaći zadatak

Od REBT klijenata se traži da prave spiskove svojih problema, da tragaju za svojim

apsolutističkim uverenjima i da ih osporavaju.Oruđe za otkrivanje apsolutističkih
MORA su domaći zadaci.Deo domaćih zadataka odmosi se na primenjivanje A-B-C
teorije na probleme sa kojima se klijenti sreću u životu.U tu svrhu, klijenti često
popunjavaju REBT-ov obrazac samo-pomoći ( self-help form ). Klijenti se često podstiču
da stavljaju sami sebe u rizično-privlačne situacije kako bi omogućili sebi da promene
svoja samoograničavajuća uverenja. Na primer, klijentkinja ima talenta za glumu i želi da
glumi, ali ne usuđuje se da glumi pred publikom zbog straha od neuspeha.Ona može
dobiti zadatak da traži, za početak,sasvim malu ulogu.Pri tom se uči da zameni svoje
negativne samo-izjave kao što su: ‚‚ Ja ću pogrešiti.‚‚; ‚‚ Ispašću budala‚‚ ; ‚‚ Nikome se
neću dopasti‚‚ mnogo pozitivnijim izjavama kao što su: ‚‚ Iako se ja ponekad i ponašam
bezveze to ne znači da sam ja bezvezna osoba ‚‚; ‚‚ Ja mogu da glumim ‚‚; ‚‚Ja ću to
uraditi najbolje što mogu‚‚: ‚‚ Lepo je dopadati se drugim ljudima,ali ako se i
nedopadnem svakome, neće biti smak sveta‚‚.
Pretpostavka koja leži u osnovi prethodnog i sličnih zadataka je da ljudi često prave
negativna, samoispunjavajuća proročanstva i onda stvarno greše, upravo stoga što su
govorili sami sebi , unapred, da će pogrešiti.
Pošto se terapija tretira kao proces edukacije, klijenti se takođe podstiču da kod kuće
čitaju REBT-samopomažuće knjige, kao i da gledaju i analiziraju video trake sa
svojihvlastitih terapijskih seansi.

3) menjanje jezika

REBT praktičari naročito obraćaju pažnju na jezik, govor svojih klijenata upravo zbog
toga što jezik uobličava mišljenja i obratno, mišljenje uobličava jezik.Klijenti koji koriste
šablonizovan jezik za izražavanje svoje bespomoćnosti i za samoosuđivanje uče se da
svoje apsolutističko MORA zamenjuju sa VIŠE VOLETI.Na primer, umesto samo-iskaza
koji počinju sa ‚‚ Ja moram...‚‚ uče se da upotrebljavaju samo-iskaze koji počinju sa

10
‚‚Više vih voleo...‚‚; ili umesto da kažu ‚‚ Buće užasno ako...‚‚ oni uče da kažu ‚‚ Biće
neugodno ako...‚‚.
Posredstvom procesa menjanja ovog šablonizovanog jezika i stvaranja novih samo-
iskaza, klijenti počinju i da misle drugačije i da se ponačaju drugačije, a kao posledica
svega toga i da doživljavaju drugačija osećanja.

4) korišćenje humora

Jedna od najpopularnijih tehnika REBT terapeita je humor.Po REBT-u, emocionalni

poremećaji su često posledice toga što shvatamo sebe previše ozbiljno i gubimo određeni
smisao za humor u vezi sa onim što nam se dešava u životu.U skladu sa tim REBT
terapeuti koriste se humorom za kontranapad na preozbiljnu stranu klijenta.Na svojim
terapijskim seansama i radionicama Elis, na primer, koristi humor u vidu smešnih
pesmica koje klijenti pevaju ili sami ili u grupi kada se osete anksioznim ili depresivnim

b)emotivne ( imaginativne ) tehnike

REBT terapeuti koriste i raznovrsne emotivne ( imaginativne) tehnike kojima klijenti uče
da prihvataju sebe i druge oko sebe, da doživljavaju sebe kao vrednu osobu, da uvide
koliko je destruktivno omalovažavati samog sebe zbog svojih nedostataka.
Terapeuti koriste često same sebe kao primer, tj. uzor za klijente.Oni na seansama
demonstriraju kako ne žive po apsolutističkim MORA, kako ne traže odobrenje od svojih
klijenata, kako su spremni da rizikuju i slično.
Emotivne tehnike koje koriste REBT terapeuti nemaju za cilj ostvarivanje katarzičkog
iskustva, već pomaganje klijentima da promene neke od svojim misli, emocija i
ponašanja.
Najčešće korišćene emotivne ( imaginativne ) tehnike u REBT-u su:

1) racionalno-emotivna imaginacija

Ova tehnika je oblik intenzivnog zamišljanja ( imaginacije ) novih, drugačijih

emocionalnih odgovora. Na primer, od klijenata se traži da zamisle jednu od najgorih
stvari koja može da im se desi ( ili im se već desila ) i da odžive emocionalnu reakciju
vezanu za taj događaj ( obično je u pitanju anksioznost ).Zatim se od klijenata traži da
promene osećanje ,da anksioznost zamene nekom blažom,konstruktivnijom
emocionalnom reakcijom, kao što je nelagodnost.I na kraju se od klijenata traži da
saopšte kako su to uspeli da urade.Kad jednom budu u stanju da promene svoje ponašanja
i emocija i u realnim situacijama.

2) igranje uloga

Ova tehnika uključuje podjednako i emocionalne i bihejvioralne komponente.Klijenti

mogu izvođenjem određenih ponašanja da ispolje ono što osećaju u određenim
situacijama.Na primer, klijent može stalno da odlaže ispunjenje svoje željje da završi
određenu školu zbog svog straha da neće biti prihvaćen.Od njega se može tražiti da igra
ulogu ( da odigra ) intervjua sa direktorom željene škole.Pri čemu, će on biti i intervjuer i
intervjuisani .Na ovaj način klijent može da uoči da njegovu anksioznost izaziva

11
iracionalno uverenje da mora biti prihvaćen i da će u slučaju da ne bude prihvećen biti
strašno i da će misliti o sebi kao o glupoj i nekompetentnoj osobi.

3) vežbe za prevladavanje stida

Elis je napravio vežbe koje pomažu ljudima de se oslobode iracionalnog stida zbog toga
što se ne ponašaju na određeni način.U ovim vežbama akcenat je na tome da klijenti rade
na svom osećanju stida koje se obično javlja kada ih drugi ljudi otvorenije osuđuju.Ova
tehnika sadrži podjednako i emotivne i bihejvioralne komponente. Klijenti dobijaju
zadatke da rade upravo ono čega se obično ustručavaju da rade iz straha šta će drugi ljudi
o tome da misle.Na primer, klijenti dobijaju zadatke da glasnim uzvicima zaustavljaju
taksi, da nose odela drečavih boja kako bi privukli pažnju ili da pevaju punim glasom, da
postavljaju glupa pitanja ,da odbiju da ostave bakšiš ukoliko ih je konobar loše uslužio i
sl.Izvršavajući ove zadatke oni otkrivaju kako druge ljude uglavnom i neinteresuje
njihovo ponašanje i da nema razloga da se toliko opterećuju stidom.klijenti neprekidno
praktikuju ove vežbe sve dok ne uvide da svoje osećanje stida stvaraju oni sami i sve dok
ne budu u stanju da se ponašaju na manje inhibiran način.

4) korišćenje snage i energičnosti

Elis ovu tehniku ističe kao način za pomaganje klijentima da dođu do intelektualnog i
emocionalnog uvida.Klijentima se pokazuje kako da prate dijaloge koje imaju sami sa
sobom u kojima izražavaju svoja iracionalna uverenja i kako da ih zatim energično
osporavaju.Nekada terapeut igra ulogu klijenta u dijalogu i zastupa klijentovu
samoporažavajuću životnu filozofiju, a od klijenta se traži da se energično raspravlja s
njim i da ga osporava.

c) bihejvioralne tehnike

REBT praktičari koriste različite bihejvioralne tehnike kao što su sistematska

desenzititzacija, tehnike relaksacije, učenje po modelu i dr.Za REBT su od posebnog
značaja bihejvioralni domaći zadaci koji se sprovode u realnim, životnim
situacijama.Klijenti se podstiču da desenzitiziraju sami sebe i da izvedu, urade upravo
ono čega se plaše.Na primer, klijent koji se plaši lifta dobija zadatak da se vozi liftom
gore-dole 20 ili 30 puta dnevno.Klijenti se podstiču na nove ili za njih teške aktivnosti
kako bi na taj način promenili i svoja iracionalna uverenja, kao što je : ‚‚ Ja ću uvek
grešiti zato što sam grešio mnogo puta do sad‚‚.

Najčešće korišćene bihejvioralne tehnike su:

1) sistematska desenzitizacija

Cilj ove tehnike je da se eliminiše negativna emocija straha ( fobična reakcija ).Tehnika
sistematske desenzitizacije sadrži tri komponente:
a) vežbanje mišićne i psihičke relaksacije ( najčešće tehnikama progresivne relaksacije i
autogenog treninga )
b) izgrađivanje hijerarhije situacija koje izazivaju osećanje straha.Na dnu hijerarhije
nalaze se situacije koje uopšte ne izazivaju strah ili ga izazivaju u minimalnoj količini,
dok se na vrhu hijerarhije nalaze situacije koje izazivaju najsnažnije osećanje straha.
12
c) prethodna ‚‚dva elementa‚‚ se spajaju u osnovni postupak u okviru ove tehnike :
pacijent se najpre relaksira, a zatim mu se ‚‚ izlažu‚‚ pojedini članovi iz hijerarhije
situacija.Prvo mu se ‚‚ izlažu‚‚ situacije sa dna hijerarhije,a zatim postepeno situacije
koje stoje na sve višem stupnju u hijerarhiji.Na sledeću situaciju iz hijerarhije prelazi se
(uživo ). Ova druga varijanta je efikasnija, ukoliko može da se izvede,pošto je i cilj ove
tehnike da se čovek oslobodi straha u realnim životnim situacijama.

2) kontaktna desenzitizacija ili modelovanje uz participaciju

Ova tehnika je verzija učenja po modelu.U okviru ove tehnike klijent ne vrši samo
opservaciju ponašanja uzora ( modela ) kojise postepeno približava objektu klijentovog
straha, već i sam učestvuje u tom približavanju.Na primer, terapeut se posteprno
približava mišu kojeg se klijent boji, drži ga u ruci, miluje.Klijent prvo to samo posmatra,
zatim se približava terapeutu, počinje da ga drži za ruku i jedno vreme drže miša
zajedno.Onda se terapeut postepeno izvlači iz situacije, a klijent sam drži miša u šaci.

3) asertivni trening

Suština ove tehnike je da pomoću nje klijent uči da slobodno, otvoreno izražava svoja
osećanja i misli i to kroz facijalnu ekspresiju, zatim verbalno.Takođe, da slobodno koristi
zamenicu JA, da se , kada smatra da je to opravdano suprostavi roditeljima,
supružniku,svom pretpostavljenom, da preuzme inicijativu u različitim socijalnim
situacijama.Očekuje se da će na ovaj način klijent steći sigurnost i poverenje u sebe,kao i
spretnost u različitim socijalnim situacijama u kojima je do tada bio povučen i pasivan,a
što je i osnovni cilj ove tehnike.Važno je napomenuti da se terapeut i klijent dogovaraju i
zajednički planiraju samopotvrđujuće ponašanje u konkretnim situacijama.Plan za
izvođenje ovih ponašanja mora biti realističan i sa malim zahtevima u početku kako
klijent ne bi doživeo neuspeh ba početku, već uspeh, ašto je važno za njegovo postepeno
izgrađivanje sigurnosti i poverenja u samog sebe.

PRIMENA REBT-A

REBT ima široku orimenu u trtmanu anksioznosti,depresije seksualnih problema, bračnih

problema, problema u vaspitavanju dece,poremećaja ličnosti,opsesivno-kompulsivnih
poremećaja, poremećaja ishrane, psihosomatskih poremećaja, zavisnosti, garničnih
ličnosti, pa čak i psihotičnih poremećaja.
Bez obzira na ovako široko polje primene i za REBT važi isto što i za ostale
phihoterapije-mogućnost primene i njena uspešnost ne zavisi samo od vrste problema, tj
od dijagnoze, već i u velikoj meri i od individualnih karakteristika klijenata.U praksi to
znači da ima klijenata kod kojih, bez obzira na kliničku sliku, ne može da se primeni ono
što čini srž REBT-a, a to su logička analiza i kognitivna restrukturacija.Ovo se odnosi na
slučajeve kada su klijenti suviše odvojeni od stvarnosti ( uglavnom psihotičari ) ili su
suviše stari i nefleksibilni.Ovo se takođe odnosi i na one klijente koji spadaju u hronične
‚‚ izbegavatelje‚‚i koji očekuju magične rezultate i pomoć od terapeuta, kao i na one
klijente koji nemaju dovoljno volje i želje da prihvate obaveze i zadatke koje im REBT
nameće.N e treba zaboraviti i na klijente koji imaju sekundarnu korist od svoje uloge
bolesnika i odbijaju da učine ikakvu istinsku promenu.Međutim, sve ovo nisu samo
ograničenja u REBT-u, već i u drugim kognitivnim psihoterapijama.
13
REBT se najčešće primenjuje u formi: individualne terapije, grupne terapije,bračne i
porodične terapije,a na polju preventivne psihologije praktikuju se različite tematske
radionice, kao i radionice namenjene upoznavanju osnovnih principa REBT-a.

KRIRIKE, DOPRINOSI I PERSPEKTIVE REBT-A

Kritike koje se upućuju REBT-u, a i ostalim kognitivnim psihoterapijamamogu se

svrstati u tri grupe:
1) kritike zbog onog što se ne radi
2) kritike zbog onog kako se radi
3) kritike vezane za primenljivost REBT-a
Prva vrsta kririka stiže uglavnom od psihodinamski orjentisanih terapeuta i tiče se onoga
čemu kognitivne tehnike u celini ne pridaju poseban značaj, kao što su: rano
iskustv,slobodne asocijacije,rad sna otpori, transfer i nesvesna dinamika uopšte.REBT ne
ignoriše klijentovu prošlost, ali se pre svega interesuje za ono što on sada misli i
povodom toga sada osećai sada reagujes obzirom na drugačiji model psihičkih
poremećaja, razumljiva je usredsrećđenost na svesne kognitivne procese i nebavljenje
nesvesnim procesima.U pitanju su dva različita psihopatološka i terapijska koncepta u
okviru kojih se na različiti način pokušava ostvariti isti cilj-pomoći klijentu da se oseća
bolje, ponaša svrsishodnije i da postane zadovoljniji sobom.
Druga vrsta kritike tiče se toga kako kognitivni terapeuti rade.Kritikuje se pre svega,
njihova direktivnost i persuazivnost.Bez obzira na različite individualne stilove terapeuta,
kognitivne terapije su generalno direktivnijeod većine drugih psihoterapija, ali se može
postaviti pitanje da li je to mana ili se baš u tome i nalazi razlog njihove uspešnosti?
Treća vrsta kritika tiče se primenljivosti REBT-a.Često se kao ograničenje za njihovu
primenu navode klijenti koji nisu sposobni za introspekciju,što jeste ozbiljan problem za
ovu terapiju, s obzirom na ključnu ulogu samoposmatranja u terapijskom radu.Neki od
načina za prevazilaženje ovog problema su vežbanje klijenata u introspekciji ,kao i
relaksiranje previše anksioznih i uznemirenih klijenata.Naravno, ne znači da svi pacijenti
iz iste dijagnostičke kategorije mogu i da bidi klijenti u REBT-u , tj. specifičnost svakog
klijenta uslovljava primenjivost na samo REBT-a, već i svake druge psihoterapije.
Takođe , često se kritikuje veoma široko polje primene ovih tehnika od poremećaja
hranjenja,zavisnosti,preko neuroza do veoma teških poremećaja, kao što su psihotični.
REBT se u izvesnoj meri mora prilagoditi svakom pojedinačnom slučaju, te je u
zavisnosti os individualnih karakteristika klijenta i vrste psihičkog poremećaja terapeut
nekada jako direktivan, nekada manje,nekada mora da koristi tehnike relaksacije, nekada
ne,a nekada se ( kao u slučaju psihotičkih poremećaja ) kombinuju lekovi i psihoterapija.
Što se tiče doprinosa REBT-a i ostalih kognitivnih psihoterapija pre svega se može istaći
njihovo naglašavanje svesnog u čoveku.Kognitivni procesi se od 60-tih godina prošlog
veka nalaze u žiži interesovanja i proučavanja.Kognitivni pristup je ponudio novi, sasvim
drugačiji model nastanka psihičkih poremećaja, kao postupke za njihovo otklanjanje.
Do onoga što je u osnovi poremećaja po REBT-u, a to su iracionalna uverenja,samim tim
što se radi o svesnim elementima ,može se relativno lako i brzo doći i raditi na njihovom
menjanju, tako da je ova terapija generalno gledano, brža i kraća od većine drugih.Mnogi
ovo ističu kao značajnu prednost, naročiti ako se uzme u obzir da one po svojoj
efikasnosti nimalo ne zaostaju u odnosu na druge psihoterapije.
Važan doprinos REBT-a je eklektički, multidimenzionalni pristup čoveku i psihičkim
poremećajima ( čovek je jedinstvo kognicije, emocija i ponašanja ).U skladu sa ovakvim
pristupom REBT koristi raznovrsne kognitivne, emotivne ( imaginativne ) i bihejvioralne
14
tehnike.Neke od ovih tehnika su pozajmljene iz drugih terapija ( pre svega iz
bihejvioralne terapija ), a neke su sasvim nove pokazale su se veoma efikasnim u
otkrivanju i menjanju pogrešnih kognicija,emocija i ponašanja.
Jedan od doprinosa REBT-a je odbacivanje determinističkog pogleda na ljudsku
prirodu,tj. prema REBT-u, nisu raniji događaji, ali ni aktualni ključni uzroci
poremećaja,već sam čovek sa svojim interpretacijama tih događaja.S druge strane,REBT
čoveku pripisuje sposobnost da ove svoje pogrešne interpretacije promeni u racionalne i
konstruktivne.Preme tome,čovek je sam najodgovorniji za svoje teškoće i poremećaje, ali
isto tako ima i največu moć da ih reši,otkloni i živi kvalitetnije i srećnije.
REBT takođe veoma insistira na aktivnom i odgovornom ponašanju klijenata.Od njih se
traži da rade na sebi i pomažu sami sebi,dok je terapeut tu da ih podstakne, ohrabri i
usmeri u određenom pravcu i potpomogne im.Shodno ovome, klijenti ne rade na sebi
samo tokom terapijskih seansi,već i van njih,kroz razne domaće zadatke,pravljenjem
zabelaški, spiskova i procena,gledanjem i analiziranjem video-traka na kojima su
snimljne njegove seanse, čitanjem samo-pomažućih knjiga, učestvovanjem u
radionicama.Ovakav položaj klijenta koji podrazumeva da puno toga radi i sam ,van
terapijskih seansi je jedan od važnih doprinosa REBT-a
Konačno, REBT i ostale tehnike kognitivne restrukturacije, postale su jako popularne ,
naročito od 80-tih godina prošlog veka.Razlozi za njihovu popularnost su njihova
jednostavnost, razumljivost, relativna kratkoća trajanja i njihova efikasnost.Pokazalo se
da su naročito efikasne u tretmanu socijalnih anksioznosti,fobija i depresija.
REBT se još uvek razvija i usavršava i širi polje svohe primene.Već je zauzela značajno
mesto u psihoterapiji, ali se može očekivati da će REBT u još većoj meri doprineti
razumevanju i otklanjanju psihičkih poremećaja.

LITERATURA

1) Berger, J., Biro, M., Hrnjica, S. ‚‚Klinička psihologija‚‚ naučna knjiga, Beograd.1990.
2) ‚‚Bihejvior psihoterapija‚‚ Avalske sveske 1-78.
3) Corey, G. ‚‚ Theory and practice of counseling and psychotherapy‚‚ Brooks/Cole,
Pacific Grove, CA. 1991
4) Dryden,W. And Gordon, J. ‚‚‚What is rational-emotive therapy?‚‚ The Gale Centre,
Loughton, Essex, 1990.
5) Ellis, A.Whitelez, J. ‚‚Theoretical and empirical foundations of rationa-emotive
therapy‚‚ Pacific Grove, Brooks/Cole, CA. 1979.
6) Ellis, A. Dryden, W. ‚‚ The practice of rational-emotivetherapy ( RET ) ‚‚ Springer
Publishing Company, New York, 1987.
7) Persons, J.‚‚Kognitive therapy in practice‚‚, W.W. Norton and Company, New York.
London. 1989
8) ‚‚ The Counseling Psychologist, july, 1977.

15
Zorica Prpa

PSYCHOTHERAPY LIKE REEDUKATION-

ALBERT ELLIS' S RATIONAL-EMOTIVE-BOHAVIORAL
THERAPY

Summary:

This study present Albert Ellis's REBT like a form of cognitively oriented behavioral
therapy. ABC theory of personality is central to REBT therapy and practice. Those
theory tolds that activating event does not cause emotional consequences, instead,
person's believes about activating event, largely causes emotional consequences.
Human beings are largely responsible for creating their own emotional reactions and
disturbances. Showing people how they can change the irrational believes that that
directly cause their disturbed emotional answers is central of REBT. REBT therapist are
integrative and use active and directive a variety of cognitive, affective, and behavior
techniques. REBT is one of most popular psychotherapy today.

Key words: ABC theory of personality, irrational and rational believes, SHOULD and
MOST.

16