Zorica Prpa PSIHOTERAPIJA KAO REEDUKACIJA – ELISOVA RACIONALNO -EMOTIVNO-BIHEJVIORALNA TERAPIJA

Abstrakt: U ovoj studiji predstavljena je REBT Alberta Elisa kao vrsta kognitivno orijentisane bihejvioralne terapije u kojoj je centralna teorija i terapije i prakse ABC teorija. Po ovoj teoriji emocionalnu posledicu ne uzrokuje aktivirajući događaj, već uverenje koje individua ima u vezi sa tim aktivirajućim događajem. Ljudska bića su najodgovornija za stvaranje sopstvenih emocionalnih reakcija. Suština REBT-a je pokazati ljudima da mogu sami da promene svoja iracionalna uverenja koja su direktan uzrok njihovih poremećaja. REBT terapeuti imaju integrativan pristup i aktivno i direktivno koriste različite kognitivne emotivne i bihejvioralne tehnike. REBT terapija je jedna od najpopularnijih terapija danas. Ključne reči: ABC Teorija, Racionalna i iracionalna uverenja, TREBA I MORA.

Kognitivne psihoterapije Tradicionalni teorijski modeli koji se koriste u objašnjavanju emocionalnih poremećaja, bez obzira na mnogobrojne međusobne razlike imaju jednu zajedničku osobinu : emocionalne poremećaje posmatraju kao posledicu skrivenih sila koje pacijent ne može da kontroliše.Ove skrivene sila su u različitim teorijskim modelima različite: biološki uzroci,lezije CNS-a ( biološka psihijatrija ), nesvesni dinamizmi ( psihodinamski model ), uslovljavanje ( bihejvioralni model ). Svi ovi, tradicionalni modeli psihopatologije su potpuno zanemarivali svesne, kognitivne koncepte kao što su samoprocena, svest o sebi, o sopstvenom identitetu bez kojih je nemoguće razumeti psihopatologiju i ljudsko biće uopšte. Kognitivna psihoterapija je odnos između emocija i kognicije obrnula naglavce- ne uzrokuje emocija misao,već misao u velikoj meri uzrokuje emociju ,tj.greške u mišljenju dovode do pogrešnih emocija i ponašanja, do poremećja.Upravo je osnovna vrlina i privlačnost kognitivne psihoterapije u tome što se ona oslanja na racionalne komponente ljudskog bića. Kad danas govorimo o kognitivnoj psihoterapiji pravilnije je upotrebljavati množinu, s obzirom da postoje više različitih pravaca.Po mnogima najvažniju orjentaciju u kognitivnoj psihoterapiji predstavljaju tehnike kognitivne restrukturacije. Najvažniji predstavnici ove orjentacije su istovremeno i najznačajniji kognitivni terapeuti. Albert Elis,utemeljivač kognitivno orjentisane psihoterapije, sa svojom Racionalno-emotivnom terapijom, Aron Bek sa svojom Kognitivnom terapijom i Donald Maikenbaum sa svojom Kognitivnom modifikacijom ponašanja.Iako između ova tri terapijska koncepta ima razlika, ono što im je zajedničko je da ne izaziva spoljašnji događaj emocionalnu reakciju i poremećaj,već naša kognitivna interpretacija tog događaja.Prema tome, kognicije se umeće kao intervenišuća varijabla (O) između događaja (S) i ponašanja (R).Ukoliko je naša kognicija (misli,ideje, sudovi, sistem 1

nekonstruktivna. naročito tokom prvih godina život kada je i podložnost spolašnjim uticajevima i najveća.psihoterapiju i terapijski metod.Socijana sredina podržava i često pojačava ove biološke tendencije. a čiji je tvorac američki psiholog i bivši psihoanalitičar. S obzirom da RET od samog početka naglašava upotrebu i kognitivnih i emotivnih i bihejvioralnih tehnika u svojoj terapijskoj praksi 90-tih godina prošlog veka njen naziv je i formalno dopunjen u racionalno-emotivno-bihejvioralnu terapiju (REBT). ljudi su kompleks koji se sastoji iz kognicije.* Ova uverenja su izražena u obliku • *Ellis.Elis smatra da su ovo biološki uslovljene tendencije koje poseduju svi ljudi. naročito ulozi koju imaju evaluativne misli u psihološkom zdravlju i poremećajima.Ovakvom. nevrednujućem prihvatanju čoveka kao takvog REBT dodaje i važnost slobode volje i izbora u ljudskom ponašanju. te za njih terapija nije ništa drugo do proces aktivnog i kontinuiranog edukovanja ili kognitivnog restrukturiranja. 2 .ali i sa predispozicijom ka samodestrukciji. emocija i ponašanja i stoga je jedini opravdani terapijski pristup. Prema REBT-u.izbegavanju racionalnog mišljenja. 1979. Interakcija psiholoških procesa i mesto kognicije Ono po čemu je REBT najpoznatiji je pridavanje izuzetnog značaja kogniciji. ona će dovesti do neadekvatnih modifikovati naše kognitivne preocese.samoaktualizaciju. kao i način vaspitanja.J. Racionalno-emotivna terapija Racionalno-emotivna terapija (RET) nastala pedestetih godina prošlog veka.Jedinstven doprinost REBT-a psihoterapiji je razlikovanje racionalnih i iracionalnih uverenja. bez obzira na stepen inteligencije i obrazovanja. ne zanemarujući biološke i socijalne determinante. obuhvata teoriju ličnosti. Beku i Maikenbaumu moguće.Pacific Grove.što je prema Elisu. ’’Theoretical and empirical fondations of RationalEmotional Therapy ’’ Brooks/Cole. And Whitelez. ma koliko se antisocijalno i neprilagođeno ponašao nije manje vredan ili loš čovek.A.uverenja) pogrešna.netoleranciji i izbegavanju da ostvare sopstvene potencijale.iracionalna.racionalno mišljenje.sreću. multidimenzionalni terapijski pristup.sujeverju. Racionalna uverenja su evaluativne kognicije od personalnog značaja koje su preferencijalne i neapsolutistične po svojoj prirodi. Bazični koncept REBT-a Stanovište o ljudskoj prirodi REBT se zasniva na pretpostavci da se sva ljudska bića rađaju sa predispozicijom za samoodržanje. CA.stalnom ponavljanju grešaka. Humanizam REBT-a Srž humanističko-egzistencijalne orjentacije REBT-a je pretpostavka da nijedan čovek.

Ovo shvatanje da je iracionalno mišljenje određeno biološkim faktorima ( koji su uvek u interakciji sa utičućim sredinskim uslovima )počiva na uočavanju kako lako ljudi mogu da i počinju da misle iracionalno.fizička agresija. REBT smatra adekvatnim odgovorima na nepovoljne događaje u životu individue. a to je moć izbora i sposobnost da menjaju svoja iracionalna uverenja. dopadanja i ne dopadanja.emotivnih i bihejvioralnih tehnika.Ljudi pozitivna osećanja zadovoljstva i satisfakcije doživljavaju onda kada dobiju ono što žele.Prema tome ljudi imaju: a) sposobnost da uvide da sami sebe čine poremećenima pomoću svojih iracionalnih uverenja koja pridodaju situaciji ili događaju. Tri osnovna iracionalna uverenja Elis smatra da postoji bezbroj varijacija iracionalnih uverenja.nelogično. dok negativno osećanje nezadovoljstva doživljavaju onda kada ne dobiju ono što žele.želja . opet bi svi imali tendenciju da iracionalno eskaliraju svoje želje i preferencije u apsolutne.razjareni bes.a ona osnovna se odnose na: a) nas same b) druge ljude c) životne okolnosti Osnovno iracionalno uverenje koje se odnosi na nas same je: ’’Pošto bi bilo jako poželjno kada bih uvek bio uspešan i/ili voljen.drugima i svetu oko sebe.nezadovoljstvo i konstruktivna ljutnja.Kao takva. Iracionalna uverenja su apsolutistička.iracionalne zahteve prema sebi.čak i kad bi svi ljudi imali najracionalnije odgajanje. Prema Elisu.osećanje griže savesti. b) sposobnost da uvide da mogu da promene svoje nekonstruktivno razmišljanje c) sposobnost da aktivno i kontinuirano rade u cilju menjanja tih iracionalnih uverenja pomoću kognitivnih. 3 .realna zabrinutost. niti da postavi sebi nove ) emocije su: tuga.a ipak konstruktivne ( stoga što ne onemogućavaju individuu da dostigne postavljene ciljeve.alkoholizam.funkcionalnih ponašanja.Takve emocije su: depresija. ja to apsolutno MORAM biti. Racionalna uverenja dovode do konstruktivnih. Pored ove biološke tendencije da misle iracionalno (kao i racionalno ).kajanje i žaljenje zbog greške. Dve bazične biološke tendencije REBT pretpostavlja da biološka tendencija ljudi da misle iracionalno ima značajan uticaj na stvaranje psihičkih poremećaja.Takve negativne. prema REBT-u ljudi imaju i drugu biološku tendenciju.ona vode negativnim emocijama koje su nekonstruktivne i u velikoj meri onemogućavaju dostizanje postavljenih ciljeva.Ova negativa osećanja čiji intenzitet zavisi važnosti neostvarene želje za individuu. dogmatska po svojo prirodi i izražena u obliku ’’treba ’’ i ’’mora’’. dok iracionalna uverenja vode disfunkcionalnim ponašanjima povlačenje.anksioznost.preferencija.

Osnovno iracionalno uverenje koje se odnosi na druge ljude je: ’’Pošto je jako poželjno da se drugi ljudi prema meni ophode obazrivo.kao i na procenjivanje i vrednovanje sebe koje sledi ukoliko ove zahteve ne ispunimosamoosuđivanje.Iz ovog sledi zaključak : ’’Užasno je kada to nisam i ja sam stoga bezvredna osoba’’.drugih ljudi i životnih okolnosti c) procena ljudske vrednosti bilo svoje ili drugih ljudi. 4 .Samoosuđivanje podrazumeva davanje sebi opšte negativne ocene u odnosu na druge ljude i tretiranje sebe kao potpuno loše i manje vredne osobe.koja podrazumeva da su neka ljudska bića bezvredna ili manje vredna od drugih d) potreba ili neophodnost u smislu apsolutnih zahteva sa srećom ili preživljavanjem. oni to apsolutno MORAJU da čine.jezički se iracionalna uverenja mogu prepoznati po rečima: Mora.’’ Iz ovoga sledi zaključak:’’ Kada nije tako.jer ako pogrešim ja ne vredim ništa ’’). Karakteristike iracionalnih uverenja Većina iracionalnih uverenja po svojim karakteristikama može se svrstati u četiri osnovne vrste: a) samoužasavanje koje preuveličava negativne posledice neke situacije ili osobine ( svoje ili tuđe ) b) trebanje i moranje koje odslikavaju nerealne zahteve u pogledu sebe. u osnovi emocionalnih problema je neka naša želja ili preferencija koja je onemogućena. i Užasno. Racionalna i zdrava alternativa je samoprihvatanje ( ali ne i odobravanje ). Prema REBT-u. Treba. kada kognitivno obrađuju stvarnost. Osnovno iracionalno uverenje koje se odnosi na životne okolnosti je: ’’Pošto je jako poželjno da doživljavam više zadovoljstva nego bola.Ali. ljudi retko izgovaraju ove iracionalne ideje kao deo svog unutrašnjeg dijaloga.Ja sam jedan idiot.ali ona sama po sebi ne može prouzrokovati emotivni poremećajsve dok ne eskalira u apsolutni zahtev u formi nekog od iracionalnih uverenja. Ove ideje su bazične pretpostavke i upravo one određuju tok unutrašnjeg dijaloga u svakoj specifičnoj situaciji. Ne-mogu-da podnesem ( evaluativna komponenta uverenja ). Neophodno (zahtevajuća komponenta uverenja ).život je grozan. a svet užasno mesto i ja to ne mogu da podnesem’’. Iz ovoga sledi zaključak: ’’Ako se ne ponašaju tako. život mi to MORA omogućiti.’’ ( u osnovi ovoga leži uverenje : ’’ Ja ne smem da pogrešim.Grozno.pažljivo i svoje ili tuđe )pravedno. Dve kategorije psihičkih poremećaja Elis smatra da se svi psihički poremećaji mogu podeliti u dve velike kategorije: a) ego poremećaji b) poremećaji diskomfora Ego poremećaji se odnose na zahteve koje postavljamo sebi.onda su grozni i zaslužuju kaznu i osvetu’’. Primer za samoosuđivanje: Osoba napravi grešku i govori sebi: ’’’To samo meni može da se desi .

Umesto toga. Prema REBT-u.Primer za samoprihvatanje: Osoba napravi grešku i govori sebi: ’’ Pogrešio sam. A ←-----------------------------. to mi se ne dopada ali šta je tu je . odbacivanjem ili gubitkom partnera.B -------------------------------→C (aktivirajući događaj) (uverenje) (emocionalna i ↑ bihejvioralna Posledica) D ------------→ E ----------------→F (intervencija(rezultat) (novo osećanje) Osporavanje ) A ( aktivirajući događaj ) ne uzrokuje C ( emocionalnu i bihejvioralnu posledicu ). upravo su samoprihvatanje i visoka tolerancija na frustraciju dve glavne odrednice psihološki zdravog ljudskog bića. A-B-C teorija Ovo je centralna teorija na kojoj počiva REBT.Kad ovi zahtevi nisu zadovoljeni ( a u životu je često tako ) dolazi do poremećaja.ali šta je tu je život ipak ide dalje’’. postoji zahtev da se strvari odvijaju lako i bez teškoća. Primer za podnošenje diskomfora je: Muž ostavi ženu i ona sebi govori: ’’Ovo što mi se desilo u životu je loše. Kod diskomfort poremećaja suštinski su dogmatski zahtevi za postojanjem komfora. Primer za nepodnošenje diskomfora je: Muž ostavi ženu i ona govori sebi: ’’ Ovo što se desilo je užasno i ja to jednostavno ne mogu da podnesem’’( u osnovi ovoga leži uverenje : ’’ Život mora biti lep i srećan. ako neka osoba doživljava depresiju posle razvoda braka. nije razvod sam po sebi uzrok depresivne kombinacije. Na primer.inače ja ne mogu da podnesem i ne mogu da živim’’).tj.život MORA biti lak i ugodan . Racionalna i zdrava alternativa poremećajima diskomfora ili niskoj toleranciji na frustracije je tolerisanje diskomfora ( neprijatnosti. B (personalno uverenje o A ) uzrokuje C . 5 . već uverenje te osobe u vezi sa neuspehom.teškoća ) kako bi se ostvarili važni ciljevi kojima individua teži i postigla određana sreća i zadovoljstvo u budućnosti. to može svakome da se desi’’.

razmatranje iracionalnih uverenja c) razlikovanje iracionalnih uverenja* Prema tome. tj. Ukoliko se terapijski proces uspešno odvija. ovo puta ja nisam uspela i to nije smak sveta.a pošto se principi logike mogu naučiti oni mogu da se koriste za eliminisanje svake nerealističke i neverifikovane hipoteze.dolazi se do tačke E.Zato što moj brak nije uspeo ja nemislim da sam neuspešna u životu i glupo je da nepresteno prekorevam sebe i smatram da sam jedino ja odgovorna za razvod’’. 1991.G.U skladu sa A-B-C teorijom izveden je i zaključak kako su ljudska bića u velikoj meri sama odgovorna za stvaranje sopstvenih emocionalnih smetnji i poremećaja. a koja su zamenila ona prethodna. Pacific Grove.novi sklop emocija. mi uglavnom osećamo onako kako mislimo.klijenti uče da razlikuju ova iracionalna uverenja od racionalnih kako bi mogli sami da ih prepoznaju.naročito onih apsolutističkih TREBA i MORA .I na kraju. Pošto po Elisu.osporavanja. 6 . U prethodnom primeru to bi bile sledeće rečenice: ’’ Ja sam potpuno kriva za razvod’’.On se potkrepljuje iracionalnim rečenicama koje osoba neprekidno govori sama sebi.Dakle. D predstavlja primenu naučnog postupka za pomaganje klijentima da postanu svesni svojih iracionalnih uverenja . ’’ Ja sam potpuno neuspešna i sve čega se latim propadne’’. klijenti prvo uče kako da postanu svesni svojih iracionalnih uverenja. Elis i Bernard opisuju tri komponente ovog osporavanja: a) otkrivanje iracionalnih uverenja b) diskutovanje. Brooks/Cole.umesto da se osećamo neadekvatno – anksiozno ili depresivno. osećamo se adekvatno.tj. a. u skladu sa situacijom. poremećene emocionalne reakcije kao što su depresija i anksioznost uzrokovane su i održavane samoporažavajućim sistemom uverenja koji se sastoji od konstruisanih i internalizovanih iracionalnih uverenja. ovo znači da osoba umesto kažnjavanja same sebe zbog razvoda depresijom.do diskutovanja. iracionalna. Ako se vratimo na prethodni primer. Jedno od važnih pitanja je i to kako se emocionalni poremećaj održava. tj. Nakon tački A . do racionalne. • Corey.zatim razmatraju ova uverenja ztako što uče kako da ih logički i empirijski proverevaju i dokazuju sebi kako se u njih ne mora verovati. ’’ Theory and practice og counseling and psychotherapy’’.B i C dolazi se do tačke D . U uspešnoj terapiji ovo ostvareno E uzrokuje F . racionalnih verovanja.Iako ja želim da postižem uspehe .’’ Ja sam beskorisna osoba’’.izvodi jedini racionalni i delotvorni zaključak koji i može da izvede:’’ Meni je iskreno žao što naš brak nije uspeo i što smo se razveli. praktičnije životne filozofije koja se sastoji od adekvatnih.

samo-kontrolu. što je kao i u svakoj drugoj terapiji važno.U skladu sa ovim REB terapeut radi na tome da kod svojih klijenata razvije: interesovanje za sebe samog. Četvrti i završni korak u terapijskom procesu je podsticanje klijenata da razviju racionalnu životnu filozofiju kako bi u budućnosti mogli da izbegnu da postanu žrtve drugih iracionalnih uverenja. tj. jer se može desiti da na primer. da su psihički poremećaji posledica pogrešne.iracionalne životne filozofije.REBT pretpostavlja da su iracionalne ideje ( uverenja ) klijeneta tako duboko imtegrisana u njegovu ličnost da oni ne mogu da ih promene sami i zato je terapeut tu da pomogne klijentima da shvate u kakvom se circulus vitosus ( začaranom krugu ) samookrivljavanja i samoporažavanja nalaze i da iz njega izađu.Ali.samo-prihvatanje. prve seanse. naročito ona koja i dovode do smetnji i poremećaja. klijenti uče da odvajaju svoja racionalna uverenja od iracionalnih. interpersonalizovane mnoge TREBA i MORA.prihvatanje neizvesnosti i obaveza. da postanu svesni svojih samoporažavajućih ideja koje su ono ili preuzeli ili izmislili i internalizovali ih bez proveravanja da li su one tačne ili ne.fleksibilnost. osnovni cilj u REBT-u je navesti klijente da ispitaju i promene neka od svojih najosnovnijih uverenja.u skladu sa osnovnom pretpostavkom REBT-a. onda on čini treći korak koji se sastoji u pomaganju klijentima da modifikuju svoje mišljenje i napuste svoje iracionalne ideje korišćenjem različitih kognitivnih. terapeut uči klijente da su oni u velikoj meri odgovorni za svoje sopstvene probleme i poremećaje koje održavaju tako što stalno ponavljaju svoje iracionalne ideje. šta može od nje da očekuje i kakve su njegove obaveze i 7 . tj. Terapijski rad na jednom tipičnom REBT slučaju teče na sledeći način: u toku kritične.Naravno da nije dovoljno da terapeut samo ukaže klijentima kako se oni ponašaju iracionalno.veću toleranciju na frustraciju i odgovornost za sopstvene teškoće i poremećaje. logičko mišljenje.logičko mišljenje.Međutim. TERAPEUTOVA FUNKCIJA I ULOGA Radi ostvarivanja REBT ciljeva terapeut preduzima sledeće korake: Prvi korak podrazumeva nastojanje terapeuta da klijentima ukaže na to da oni imaju skrivene. Drugi korak podrazumeva da se klijenti nauče osnovnim teorijskim principima REBT-a.toleranciju.izlaganje riziku.interesovanje za druge ljude.jer dobar terapijski savez podstiče klijenta da razgovara slobodnije i otvorenije. za izlečenje nije dovoljno samo otklanjanje simptoma. Dakle.Terapijski savez u REBT-u. akcenat je na stvaranju terapijskog saveza između terapeuta i klijenta.emotivnih i bihejvioralnih tehnika. stalno reindoktriniraju sami sebe.minimiziranje emocionalnih smetnji i samoporažavajućeg ponašanja klijenata.Terapeut pomaže klijentima da otkriju. ja se još uvek plašim neuspeha!’’Kada terapeut pruža klijentima više od prostog ukazivanja na njihove iracionalne misli i ideje. klijent kaže: ’’ Ja sad uviđam da imam strah od neuspeha i da je taj strah preteran i nerealan.Prema tome.TERAPIJSKI PROCES TERAPIJSKI CILJEVI Često se REBt-u pogrešno pripisuje kao cilj. slično kao i drugim kognitivnim terapijama gradi se tako što se prvo klijent upoznaje s tim o kakvoj se terapiji radi ( ukratko ).Prema tome.

U REBT-u se veliki značaj pridaje domaćim zadacima kojima se klijent podstiče da izvodi određene pozitivne. klijent proverava svoj napredak. u REBT-u empatija više podrazumeva prepoznavanje.Takođe.S obzirom na to da je REBT jedan direktivan kognitivni i bihejvioralni pristup. što mu mnogi drugi terapeuti zameraju.Takođe. kao i to da pomoću napornog rada na sebi testiranjem i osporavanjem svojih uverenja i izvršavanjem bihejvioralnih zadataka.Shodno tome. iracionalnog mišljenja. terapeut demonstrira klijentu da ga ne procenjuje kao manje ili više vrednog. ali za razliku od npr. REBT terapeuti iskazuju svoje bezuslovno prihvatanje klijenata tako što ih ne procenjuju kao ličnosti . kao i to da uspešan REBT terapeut može biti mnogo topliji i empatičniji od njega. U REBT-u se transfer ne podstiče.U stvari.nastojati da pomogne klijentu. domaći zadaci služe kao neka vrsta pripreme za kasnije aktivno i energično osporavanje samoporažavajućeg . izražava svoje nevrednujuće prihvatanje klijenta kao takvog. pravi planove i strategije za borbu sa tekućim ili potencijanim problemima. REBT terapeut se ponaša drugačije od većine drugih psihoterapeuta.Naravno da terapeut ne bi ni bio to što jeste da nije empatičan. steknu ili usavrše. a što klijent treba da oseti.terapeut uči klijenta kognitivnim hipotezama o poremećajima i ukazuje na to da su iracionalna uverenja ta koja dovode do poremećaja. oni mogu da se oslobode iracionalnog mišljenja koje vodi poremećajima. Sličan je Rodžersovom konceptu bezuslovnom pozitivnom prihvatanju i poštovanju. nekada koristi svoje mane kao oruđe za osporavanje iracionalnih uverenja svojih klijenata. terapeut će ga napasti i to tako što će nastojati da pokaže kao transferni odnos počiva na iracionalnom uverenju klijenata 8 . Ukratko.Dalje. Kako se terapija bliži kraju. terapeut se se u svom radu služi pre svega persuazijom i insistira na edukaciji.On smatra da je to njegov lični stil kao terapeuta koji ne treba identifikovati sa REBT-om .njegovih iracionalnih uverenja. Klijenti se zatim usmerevaju na osnovne principe i praksu REBT-a. Terapija se nastavlja identifikovanjem onih problema klijenta koji će biti predmet eksploracije i to tako što terapeut postavlja pitanja klijentu kao što su: ’’ U vezi s kojim problemima bi vi najviše želeli da vam se pomogne?’’ ili ’’ Šta očekujete od terapije?’’ Klijenti su ti koji identifikuju ponašanja i osećanja koja bi želeli da redukuju ili eliminišu. kao i osećanja i ponašanja koja bi želeli da imaju. klijent izražava svoju spremnost da prihvati obaveze koje mu REBT nameće ( a koje nisu ni malo lake ). empatije u psihoanalitičkoj terapiji gde ona podrazumeva otkrivanje. kao što je na primer : ’’ Terapeuti su savršene osobe. adekvatne aktivnosti i da menjaju neadekvatne emocije i iracionalna uverenja. registrovanje onoga što klijent misli.Kad klijent to prihvati onda se on podstiče da ispita zašto su još uvek vezani za svoja iracionalna uverenja i nastoje da žive u skladu sa njima. prepoznavanje onoga što klijent oseća i doživljava. pošto se ova terapija shvata i kao proces edukacije.zadaci.a s druge strane i terapeut se obavezuje da će koliko je to u njegovoj moći. vredne ili bezvredne i što se sve vreme suprostavljaju njihovom iracionalnom mišljenju i destruktivnom ponašanju. ne insistira toliko na personalnoj toplini i empatičkom razumevanju. Elis kao terapeut. tj.Ukoliko se on pojavi. umesto da ih napuste. oni nemaju mana’’. REBT terapeut aktivno uči klijente da je iracionalno mišljenje najglavniji uzrok emocionalnog poremećaja. tj. ODNOS IZMEĐU TERAPEUTA I KLIJENTA REBT-ov koncept odnosa terapeut-klijent je koncept bezuslovnog prihvatanja .

treći nivo uvida odnosi se na to da klijenti shvate kako ne postoje magični načini za izlečenje i promenu uopšte.već su to njihova iracionalna uverenja ( B ). uviđaju da nisu spoljašnji događaji ( A ) ti koji dovode do poremećaja ( C ) . doživljavanju i ponašanju. terapeut ). Najčešće kognitivne tehnike su : 9 .tj. postoje tri nivoa postizanja uvida kod klijenta: prvi nivo uvida odnosi se na A-B-C model. klijenti uviđaju da su oni sada takvi zato što neprestano REINDOKTRINIRAJU sami sebe svojim iracionalnim uverenjima. osporavanje.glavne tehnike REBT-a su: a) kognitivne tehnike REBT je psihoterapija koja se u velikoj meri oslanja na mišljenje. objašnjavanje i učenje.tj.Posredstvom REBT-a klijenti uče da su njihovi problemi uglavnom posledica njihovih iracionalnih uverenja. KLIJENTOVO ISKUSTVO U TERAPIJI Uobičajno je da klijenti misle kako su njihovi emocionalni problemi i problemi u ponašanju izazvani spoljašnjim faktorima.da moraju da se dopadaju i da budu voljeni od strane za njih značajnih osoba ( roditelji. U stvari.Pošto se u REBT-u sam terapijski proces tretira kao vaspitni i edukativni. racionalna uverenja da ih internalizuju na mesto starih. TEHNIKE I PROCEDURE REBT-A REBT ima multimedijalni i integrativan pristup i koristi raznovrsne kognitivne.Za REBT su pitanja zašto. prijatelji.Najveći deo ovih tehnika koristi se i u drugim kognitivnim psihoterapijama. Slično klijent-centralnom i egzistencijalističkom pristupu u psihoterapiji i REBT je usredsređen na klijentovo doživljavanje SADA i OVDE. poremećaj. drugi nivo uvida odnosi se na to zašto klijenti sada imaju teškoće. interpretiranje. emotivnih i bihejvioralnih tehnika da stvaraju nova. klijenti postaju svesni. kao i na njegovu AKTUALNU sposobnost za menjenje stereotipa u mišljenju. REBT terapeut ne posvećuje puno pažnje uspostavljanju veze između prošlih iskustava i sadašnjeg ponašanja . pošto se u REBT-u smatra da je od suštinske važnosti to da su klijenti u sadašnjosti. klijenti u ovoj terapiji uglavnom imaju ulogu učenika ili studenta. osećaju i ponačaju se u skladu sa ovim novousvojenim uverenjima. iracionalnih i da počnu da postupaju. partner. Prema Elisu. kako i kada su klijenti usvojili svoju iracionalnu životnu filozofiju od sekundarne vaažnosti. emotivne ( imaginativne ) i bihejvioralne tehnikekoje se kombinuju u zavisnosti od klijenta sa kojim se radi. sada poremećeni zato što još uvek veruju u svoja samoporažavajuća mišljenja o sebi i žive u skladu sa njima. Prema Elisu. raspravljanje. tj.Da biotklonili poremećaj klijenti moraju aktivno da rade na sebi i posredstvom različitih kognitivnih. Od primarne važnosti u REBT-u je to da klijenti mogu da postanu svesni svojih samoporažavajućih uverenja i da ih promene. otkrivanje.

Klijenti koji koriste šablonizovan jezik za izražavanje svoje bespomoćnosti i za samoosuđivanje uče se da svoje apsolutističko MORA zamenjuju sa VIŠE VOLETI. ‚‚ Ispašću budala‚‚ .. da će pogrešiti. ‚‚ Nikome se neću dopasti‚‚ mnogo pozitivnijim izjavama kao što su: ‚‚ Iako se ja ponekad i ponašam bezveze to ne znači da sam ja bezvezna osoba ‚‚.Deo domaćih zadataka odmosi se na primenjivanje A-B-C teorije na probleme sa kojima se klijenti sreću u životu. ‚‚Zašto mislite da ste pokvarena osoba zbog toga kako se ponašate?‚‚ Kroz niz opovrgavanja terapeuti služe kao oruđa za podizanje klijenata na racionalniji ( ) ( samo-pomažući ) nivo.Klijenti sistematsi rade svakodnevno na svojim najvažnijim iracionalnionalnostima. ali ne usuđuje se da glumi pred publikom zbog straha od neuspeha. kao i da gledaju i analiziraju video trake sa svojihvlastitih terapijskih seansi.. Na primer. Klijenti se često podstiču da stavljaju sami sebe u rizično-privlačne situacije kako bi omogućili sebi da promene svoja samoograničavajuća uverenja. najučestalija kognitivna tehnika u REBT-u. ‚‚Gde piše da vi ne možete da podnesete situaciju u kojoj se nalazite ?‚‚ . klijenti se takođe podstiču da kod kuće čitaju REBT-samopomažuće knjige. to će biti razočaravajuće.‚‚. 3) menjanje jezika REBT praktičari naročito obraćaju pažnju na jezik. za početak.ali ja to sigurno mogu da podnesem ‚‚. samoispunjavajuća proročanstva i onda stvarno greše. da tragaju za svojim apsolutističkim uverenjima i da ih osporavaju.Pri tom se uči da zameni svoje negativne samo-izjave kao što su: ‚‚ Ja ću pogrešiti.‚‚Ako moj život teče uvek onako kako bih ja to želeo. unapred. Pošto se terapija tretira kao proces edukacije. govor svojih klijenata upravo zbog toga što jezik uobličava mišljenja i obratno.Na primer.ali ako se i nedopadnem svakome. 2) kognitivni domaći zadatak Od REBT klijenata se traži da prave spiskove svojih problema. mišljenje uobličava jezik.Terapeut relativno brzo otkriva klijentova uracionalna uverenja postavljajući pitanja kao što su : ‚‚Zašto je užasno i grozno ako život ne teče onako kako bi vi želeli?‚‚. klijentkinja ima talenta za glumu i želi da glumi. Rade na svakom pojedinačnom MORA sve dok ne umanje njihovu moć. ‚‚Zašto sam ja naučio da ću biti gubitnikako mi ne pođe za rukom sve što pokušam?‚‚. ‚‚ Ako ne dobijem posao koji želim. ‚‚ Ja mogu da glumim ‚‚. neće biti smak sveta‚‚. Pretpostavka koja leži u osnovi prethodnog i sličnih zadataka je da ljudi često prave negativna. a naročito na apsolutističkim MORA .‚‚ uče se da upotrebljavaju samo-iskaze koji počinju sa 10 . umesto samo-iskaza koji počinju sa ‚‚ Ja moram. kao i od obučavanja klijenta kako da on sam ospori svoja iracionalna uverenja. to nije užasno.U tu svrhu.sasvim malu ulogu. sastoji se od terapeutovog aktivnog osporavanja klijentovih iracionalnih uverenja. ‚‚Ja ću to uraditi najbolje što mogu‚‚: ‚‚ Lepo je dopadati se drugim ljudima. klijenti često popunjavaju REBT-ov obrazac samo-pomoći ( self-help form ). Primeri pitanja ili izjava koje klijenti uče da govore sami sebi su:‚‚ Zašto ljudi moraju da se ophode prema meni pošteno?‚‚. samo je neprijatno‚‚. ‚‚Da li će stvarno biti katastrofa ako se vaše najgore fantazije obistine?‚‚.1) diskutovanje ( osporavanje ) iracionalnih uverenja Ova. upravo stoga što su govorili sami sebi .Ona može dobiti zadatak da traži.Oruđe za otkrivanje apsolutističkih MORA su domaći zadaci.

Na primer.Po REBT-u. a kao posledica svega toga i da doživljavaju drugačija osećanja..‚‚. drugačijih emocionalnih odgovora.Na svojim terapijskim seansama i radionicama Elis.. Emotivne tehnike koje koriste REBT terapeuti nemaju za cilj ostvarivanje katarzičkog iskustva. ili umesto da kažu ‚‚ Buće užasno ako.Oni na seansama demonstriraju kako ne žive po apsolutističkim MORA. će on biti i intervjuer i intervjuisani .. koristi humor u vidu smešnih pesmica koje klijenti pevaju ili sami ili u grupi kada se osete anksioznim ili depresivnim b)emotivne ( imaginativne ) tehnike REBT terapeuti koriste i raznovrsne emotivne ( imaginativne) tehnike kojima klijenti uče da prihvataju sebe i druge oko sebe. 2) igranje uloga Ova tehnika uključuje podjednako i emocionalne i bihejvioralne komponente. kako su spremni da rizikuju i slično. 4) korišćenje humora Jedna od najpopularnijih tehnika REBT terapeita je humor. kako ne traže odobrenje od svojih klijenata. tj.I na kraju se od klijenata traži da saopšte kako su to uspeli da urade.. da doživljavaju sebe kao vrednu osobu. Posredstvom procesa menjanja ovog šablonizovanog jezika i stvaranja novih samoiskaza. klijent može stalno da odlaže ispunjenje svoje željje da završi određenu školu zbog svog straha da neće biti prihvaćen.‚‚Više vih voleo. kao što je nelagodnost.U skladu sa tim REBT terapeuti koriste se humorom za kontranapad na preozbiljnu stranu klijenta. uzor za klijente. emocionalni poremećaji su često posledice toga što shvatamo sebe previše ozbiljno i gubimo određeni smisao za humor u vezi sa onim što nam se dešava u životu.da anksioznost zamene nekom blažom.Na ovaj način klijent može da uoči da njegovu anksioznost izaziva 11 .‚‚.Zatim se od klijenata traži da promene osećanje . već pomaganje klijentima da promene neke od svojim misli. emocija i ponašanja. Najčešće korišćene emotivne ( imaginativne ) tehnike u REBT-u su: 1) racionalno-emotivna imaginacija Ova tehnika je oblik intenzivnog zamišljanja ( imaginacije ) novih.Klijenti mogu izvođenjem određenih ponašanja da ispolje ono što osećaju u određenim situacijama. Na primer.‚‚ oni uče da kažu ‚‚ Biće neugodno ako.Od njega se može tražiti da igra ulogu ( da odigra ) intervjua sa direktorom željene škole. Terapeuti koriste često same sebe kao primer. od klijenata se traži da zamisle jednu od najgorih stvari koja može da im se desi ( ili im se već desila ) i da odžive emocionalnu reakciju vezanu za taj događaj ( obično je u pitanju anksioznost ). na primer. da uvide koliko je destruktivno omalovažavati samog sebe zbog svojih nedostataka.Kad jednom budu u stanju da promene svoje ponašanja i emocija i u realnim situacijama.. klijenti počinju i da misle drugačije i da se ponačaju drugačije.Pri čemu..konstruktivnijom emocionalnom reakcijom.

da nose odela drečavih boja kako bi privukli pažnju ili da pevaju punim glasom.da odbiju da ostave bakšiš ukoliko ih je konobar loše uslužio i sl. tehnike relaksacije. 4) korišćenje snage i energičnosti Elis ovu tehniku ističe kao način za pomaganje klijentima da dođu do intelektualnog i emocionalnog uvida. Klijenti dobijaju zadatke da rade upravo ono čega se obično ustručavaju da rade iz straha šta će drugi ljudi o tome da misle.Za REBT su od posebnog značaja bihejvioralni domaći zadaci koji se sprovode u realnim. klijent koji se plaši lifta dobija zadatak da se vozi liftom gore-dole 20 ili 30 puta dnevno.Na dnu hijerarhije nalaze se situacije koje uopšte ne izazivaju strah ili ga izazivaju u minimalnoj količini. a od klijenta se traži da se energično raspravlja s njim i da ga osporava. 3) vežbe za prevladavanje stida Elis je napravio vežbe koje pomažu ljudima de se oslobode iracionalnog stida zbog toga što se ne ponašaju na određeni način. životnim situacijama. klijenti dobijaju zadatke da glasnim uzvicima zaustavljaju taksi. 12 . urade upravo ono čega se plaše.Klijenti se podstiču da desenzitiziraju sami sebe i da izvedu.Klijenti se podstiču na nove ili za njih teške aktivnosti kako bi na taj način promenili i svoja iracionalna uverenja.iracionalno uverenje da mora biti prihvaćen i da će u slučaju da ne bude prihvećen biti strašno i da će misliti o sebi kao o glupoj i nekompetentnoj osobi. učenje po modelu i dr.Ova tehnika sadrži podjednako i emotivne i bihejvioralne komponente.Izvršavajući ove zadatke oni otkrivaju kako druge ljude uglavnom i neinteresuje njihovo ponašanje i da nema razloga da se toliko opterećuju stidom. c) bihejvioralne tehnike REBT praktičari koriste različite bihejvioralne tehnike kao što su sistematska desenzititzacija.Na primer. dok se na vrhu hijerarhije nalaze situacije koje izazivaju najsnažnije osećanje straha. kao što je : ‚‚ Ja ću uvek grešiti zato što sam grešio mnogo puta do sad‚‚. Najčešće korišćene bihejvioralne tehnike su: 1) sistematska desenzitizacija Cilj ove tehnike je da se eliminiše negativna emocija straha ( fobična reakcija ).Klijentima se pokazuje kako da prate dijaloge koje imaju sami sa sobom u kojima izražavaju svoja iracionalna uverenja i kako da ih zatim energično osporavaju.Na primer.klijenti neprekidno praktikuju ove vežbe sve dok ne uvide da svoje osećanje stida stvaraju oni sami i sve dok ne budu u stanju da se ponašaju na manje inhibiran način. da postavljaju glupa pitanja .Nekada terapeut igra ulogu klijenta u dijalogu i zastupa klijentovu samoporažavajuću životnu filozofiju.U ovim vežbama akcenat je na tome da klijenti rade na svom osećanju stida koje se obično javlja kada ih drugi ljudi otvorenije osuđuju.Tehnika sistematske desenzitizacije sadrži tri komponente: a) vežbanje mišićne i psihičke relaksacije ( najčešće tehnikama progresivne relaksacije i autogenog treninga ) b) izgrađivanje hijerarhije situacija koje izazivaju osećanje straha.

sve ovo nisu samo ograničenja u REBT-u.a što je i osnovni cilj ove tehnike.depresije seksualnih problema. PRIMENA REBT-A REBT ima široku orimenu u trtmanu anksioznosti. ašto je važno za njegovo postepeno izgrađivanje sigurnosti i poverenja u samog sebe. tj od dijagnoze. supružniku. otvoreno izražava svoja osećanja i misli i to kroz facijalnu ekspresiju.Onda se terapeut postepeno izvlači iz situacije. zatim verbalno.pošto je i cilj ove tehnike da se čovek oslobodi straha u realnim životnim situacijama.Međutim. zavisnosti.kao i spretnost u različitim socijalnim situacijama u kojima je do tada bio povučen i pasivan.Ovo se takođe odnosi i na one klijente koji spadaju u hronične ‚‚ izbegavatelje‚‚i koji očekuju magične rezultate i pomoć od terapeuta. već i u velikoj meri i od individualnih karakteristika klijenata.Važno je napomenuti da se terapeut i klijent dogovaraju i zajednički planiraju samopotvrđujuće ponašanje u konkretnim situacijama.Na primer. kada smatra da je to opravdano suprostavi roditeljima. bračnih problema.Klijent prvo to samo posmatra.U okviru ove tehnike klijent ne vrši samo opservaciju ponašanja uzora ( modela ) kojise postepeno približava objektu klijentovog straha. drži ga u ruci.Prvo mu se ‚‚ izlažu‚‚ situacije sa dna hijerarhije. terapeut se posteprno približava mišu kojeg se klijent boji. a to su logička analiza i kognitivna restrukturacija.Očekuje se da će na ovaj način klijent steći sigurnost i poverenje u sebe. ne može da se primeni ono što čini srž REBT-a. zatim se približava terapeutu. a klijent sam drži miša u šaci.svom pretpostavljenom. a zatim mu se ‚‚ izlažu‚‚ pojedini članovi iz hijerarhije situacija.c) prethodna ‚‚dva elementa‚‚ se spajaju u osnovni postupak u okviru ove tehnike : pacijent se najpre relaksira. da slobodno koristi zamenicu JA. počinje da ga drži za ruku i jedno vreme drže miša zajedno. garničnih ličnosti. Bez obzira na ovako široko polje primene i za REBT važi isto što i za ostale phihoterapije-mogućnost primene i njena uspešnost ne zavisi samo od vrste problema.Na sledeću situaciju iz hijerarhije prelazi se (uživo ). da se .Ovo se odnosi na slučajeve kada su klijenti suviše odvojeni od stvarnosti ( uglavnom psihotičari ) ili su suviše stari i nefleksibilni.Plan za izvođenje ovih ponašanja mora biti realističan i sa malim zahtevima u početku kako klijent ne bi doživeo neuspeh ba početku. već i u drugim kognitivnim psihoterapijama.U praksi to znači da ima klijenata kod kojih. pa čak i psihotičnih poremećaja. Ova druga varijanta je efikasnija.poremećaja ličnosti.a zatim postepeno situacije koje stoje na sve višem stupnju u hijerarhiji. 13 . već uspeh. miluje. 3) asertivni trening Suština ove tehnike je da pomoću nje klijent uči da slobodno. kao i na one klijente koji nemaju dovoljno volje i želje da prihvate obaveze i zadatke koje im REBT nameće.Takođe. ukoliko može da se izvede. 2) kontaktna desenzitizacija ili modelovanje uz participaciju Ova tehnika je verzija učenja po modelu. poremećaja ishrane. psihosomatskih poremećaja. problema u vaspitavanju dece. već i sam učestvuje u tom približavanju. bez obzira na kliničku sliku. da preuzme inicijativu u različitim socijalnim situacijama.N e treba zaboraviti i na klijente koji imaju sekundarnu korist od svoje uloge bolesnika i odbijaju da učine ikakvu istinsku promenu.opsesivno-kompulsivnih poremećaja.

brža i kraća od većine drugih. emotivne ( imaginativne ) i bihejvioralne 14 . Druga vrsta kritike tiče se toga kako kognitivni terapeuti rade.U skladu sa ovakvim pristupom REBT koristi raznovrsne kognitivne.Naravno. često se kritikuje veoma široko polje primene ovih tehnika od poremećaja hranjenja. ali se može postaviti pitanje da li je to mana ili se baš u tome i nalazi razlog njihove uspešnosti? Treća vrsta kritika tiče se primenljivosti REBT-a.kao i relaksiranje previše anksioznih i uznemirenih klijenata. nekada manje.Kognitivni pristup je ponudio novi. DOPRINOSI I PERSPEKTIVE REBT-A Kritike koje se upućuju REBT-u. multidimenzionalni pristup čoveku i psihičkim poremećajima ( čovek je jedinstvo kognicije. sasvim drugačiji model nastanka psihičkih poremećaja. s obzirom na ključnu ulogu samoposmatranja u terapijskom radu.REBT se najčešće primenjuje u formi: individualne terapije.a nekada se ( kao u slučaju psihotičkih poremećaja ) kombinuju lekovi i psihoterapija. Što se tiče doprinosa REBT-a i ostalih kognitivnih psihoterapija pre svega se može istaći njihovo naglašavanje svesnog u čoveku. transfer i nesvesna dinamika uopšte.U pitanju su dva različita psihopatološka i terapijska koncepta u okviru kojih se na različiti način pokušava ostvariti isti cilj-pomoći klijentu da se oseća bolje. kognitivne terapije su generalno direktivnijeod većine drugih psihoterapija. specifičnost svakog klijenta uslovljava primenjivost na samo REBT-a.bračne i porodične terapije. njihova direktivnost i persuazivnost.Neki od načina za prevazilaženje ovog problema su vežbanje klijenata u introspekciji . ne znači da svi pacijenti iz iste dijagnostičke kategorije mogu i da bidi klijenti u REBT-u .Kognitivni procesi se od 60-tih godina prošlog veka nalaze u žiži interesovanja i proučavanja. nekada ne.Mnogi ovo ističu kao značajnu prednost. KRIRIKE. a i ostalim kognitivnim psihoterapijamamogu se svrstati u tri grupe: 1) kritike zbog onog što se ne radi 2) kritike zbog onog kako se radi 3) kritike vezane za primenljivost REBT-a Prva vrsta kririka stiže uglavnom od psihodinamski orjentisanih terapeuta i tiče se onoga čemu kognitivne tehnike u celini ne pridaju poseban značaj. te je u zavisnosti os individualnih karakteristika klijenta i vrste psihičkog poremećaja terapeut nekada jako direktivan. ali se pre svega interesuje za ono što on sada misli i povodom toga sada osećai sada reagujes obzirom na drugačiji model psihičkih poremećaja.Bez obzira na različite individualne stilove terapeuta. kao i radionice namenjene upoznavanju osnovnih principa REBT-a. kao što su: rano iskustv.samim tim što se radi o svesnim elementima .preko neuroza do veoma teških poremećaja.zavisnosti. grupne terapije.može se relativno lako i brzo doći i raditi na njihovom menjanju.slobodne asocijacije. tako da je ova terapija generalno gledano.Kritikuje se pre svega.nekada mora da koristi tehnike relaksacije. razumljiva je usredsrećđenost na svesne kognitivne procese i nebavljenje nesvesnim procesima.a na polju preventivne psihologije praktikuju se različite tematske radionice. kao što su psihotični. Do onoga što je u osnovi poremećaja po REBT-u. REBT se u izvesnoj meri mora prilagoditi svakom pojedinačnom slučaju. naročiti ako se uzme u obzir da one po svojoj efikasnosti nimalo ne zaostaju u odnosu na druge psihoterapije. a to su iracionalna uverenja. Takođe .rad sna otpori. ponaša svrsishodnije i da postane zadovoljniji sobom. emocija i ponašanja ).što jeste ozbiljan problem za ovu terapiju. Važan doprinos REBT-a je eklektički. već i svake druge psihoterapije.REBT ne ignoriše klijentovu prošlost. tj.Često se kao ograničenje za njihovu primenu navode klijenti koji nisu sposobni za introspekciju. kao postupke za njihovo otklanjanje.

7) Persons.Neke od ovih tehnika su pozajmljene iz drugih terapija ( pre svega iz bihejvioralne terapija ).S druge strane. REBT takođe veoma insistira na aktivnom i odgovornom ponašanju klijenata.Whitelez. New York.gledanjem i analiziranjem video-traka na kojima su snimljne njegove seanse. a neke su sasvim nove pokazale su se veoma efikasnim u otkrivanju i menjanju pogrešnih kognicija. A. ohrabri i usmeri u određenom pravcu i potpomogne im.W. učestvovanjem u radionicama. 2) ‚‚Bihejvior psihoterapija‚‚ Avalske sveske 1-78. 5) Ellis.Od njih se traži da rade na sebi i pomažu sami sebi. M. 3) Corey.fobija i depresija.W. 1987. And Gordon. S. spiskova i procena. Hrnjica. Norton and Company. Pacific Grove. ‚‚Theoretical and empirical foundations of rationa-emotive therapy‚‚ Pacific Grove.već sam čovek sa svojim interpretacijama tih događaja. W. ‚‚ Theory and practice of counseling and psychotherapy‚‚ Brooks/Cole. razumljivost. ali ni aktualni ključni uzroci poremećaja. ‚‚Klinička psihologija‚‚ naučna knjiga.pravljenjem zabelaški.REBT čoveku pripisuje sposobnost da ove svoje pogrešne interpretacije promeni u racionalne i konstruktivne.Pokazalo se da su naročito efikasne u tretmanu socijalnih anksioznosti. 1979. relativna kratkoća trajanja i njihova efikasnost. 1977. Brooks/Cole. Dryden. London.već i van njih.otkloni i živi kvalitetnije i srećnije. postale su jako popularne . LITERATURA 1) Berger.‚‚Kognitive therapy in practice‚‚.Ovakav položaj klijenta koji podrazumeva da puno toga radi i sam . 15 .van terapijskih seansi je jedan od važnih doprinosa REBT-a Konačno.. W. A. klijenti ne rade na sebi samo tokom terapijskih seansi.Razlozi za njihovu popularnost su njihova jednostavnost.emocija i ponašanja. G. ali isto tako ima i največu moć da ih reši.Preme tome. J. prema REBT-u.kroz razne domaće zadatke. 1990. čitanjem samo-pomažućih knjiga. REBT se još uvek razvija i usavršava i širi polje svohe primene. New York. ‚‚‚What is rational-emotive therapy?‚‚ The Gale Centre. Biro. naročito od 80-tih godina prošlog veka. J.Shodno ovome. Jedan od doprinosa REBT-a je odbacivanje determinističkog pogleda na ljudsku prirodu. 6) Ellis. nisu raniji događaji.. Beograd.1990. J. CA.tj. ali se može očekivati da će REBT u još većoj meri doprineti razumevanju i otklanjanju psihičkih poremećaja.čovek je sam najodgovorniji za svoje teškoće i poremećaje. J.dok je terapeut tu da ih podstakne. ‚‚ The practice of rational-emotivetherapy ( RET ) ‚‚ Springer Publishing Company. CA. july. REBT i ostale tehnike kognitivne restrukturacije. 1989 8) ‚‚ The Counseling Psychologist.Već je zauzela značajno mesto u psihoterapiji. Essex. Loughton.tehnike. 1991 4) Dryden.

irrational and rational believes. Showing people how they can change the irrational believes that that directly cause their disturbed emotional answers is central of REBT. REBT is one of most popular psychotherapy today. 16 . affective. ABC theory of personality is central to REBT therapy and practice. and behavior techniques. instead. Human beings are largely responsible for creating their own emotional reactions and disturbances. Those theory tolds that activating event does not cause emotional consequences. largely causes emotional consequences. SHOULD and MOST. REBT therapist are integrative and use active and directive a variety of cognitive. Key words: ABC theory of personality. person's believes about activating event.Zorica Prpa PSYCHOTHERAPY LIKE REEDUKATIONALBERT ELLIS' S RATIONAL-EMOTIVE-BOHAVIORAL THERAPY Summary: This study present Albert Ellis's REBT like a form of cognitively oriented behavioral therapy.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful