NEUROLINGVISTIKO PROGRAMIRANJE:

INTEGRATIVNI MODEL STANJA SVESTI

Gordana Stanojevi-Vitaliano
Mindwaves Institute, PO Box 41, Boston, MA 02199, USA

Rezime. Realnost je univerzalna, ali je nae doivljavljanje realnosti individualno, i razlikuje se od

oveka do oveka. Korienjem razliitih modela, ljudi mogu suziti ili proiriti svoja iskustva. Neurolingvistiko programiranje (NLP) je jedan od mnogobrojnih naina za izmenu starih modela ponaanja.
Fizika bolest, psiholoki problemi, obrazovne i/ili duhovne potrebe, shvataju se u okviru NLP kao deo
prirodnih razvojnih mehanizama. Potreba za promenom i potraga za novim resursima (npr. biolokim,
psiholokim, kulturnim ili duhovnim) dozvoljavaju ljudima ekspanziju bogatstva svojih iskustava,
znanja i svesti.

Kljune rei: modeli ponaanja, stanja svesti, neurolingvistiko programiranje, integrativni model.

1.

UVOD

Realnost je univerzalna, ali je na doivljaj realnosti individualan, i razlikuje se

od oveka do oveka. Svaka osoba, kao jedinstveno bioloko, psiholoko i socioloko
bie, formira svoje sopstvene reprezentacije stvarnosti, koje onda koristi kao model za
generisanje ponaanja. Koristei razliite modele ljudi mogu ograniavati ili
proirivati svoja iskustva. Na izbor specifinog modela stvarnosti baziran je na
individualnim iskustvima - naoj linoj istoriji. Modeli koje biramo u naem ivotu za
reprezentaciju sveta formiraju povratno specifine psiholoke strukture; na primer,
nae interese, navike, sklonosti, nesklonosti i pravila sopstvenog ponaanja.
Neki modeli stvarnosti, koje smo razvili u prolosti pod odreenim
okolnostima, nisu vie od koristi u naem ivotu. Neurolingvistiko programiranje
(NLP) je jedan od mnogih moguih naina za izmenu starih modela ponaanja, koji
osiromauju nae iskustvo i ograniavaju nau sposobnost za efikasno delovanje u
novim okolnostima. Naime, nai podsvesni psihosomatski procesi mogu delovati na
inteligentan, autonoman i kreativan nain u transformaciji naeg iskustva. Svako ima
priliku da napusti svoju identifikaciju sa bilo kojim ograniavajuim svesnim
procesima, pomerajui se u kontekst gde postoji pristup nesvesnim biolokim i
psiholokim resursima, uz mogunost terapeutskog efekta.
Fizika bolest, psiholoki problemi, obrazovne i/ili duhovne potrebe posmatraju
se u okviru NLP kao deo prirodnih razvojnih mehanizama. Ovi mehanizmi bili su

Neurolingvistiko programiranje

145

korieni kao pokuaj adaptacije odreenim uslovima okruenja. Ali svaka osoba ima
potencijalnu mogunost da se izmeni. Taj potencijal je deo naih prirodnih
mehanizama za preivljavanje. Mada neki ljudi mogu imati ograniene resurse, ovi
potencijali za izmenu postoje neprekidno u njihovom telu i psihi. Jer u svakoj osobi
uvek postoji sledei razvojni korak, koji se moe realizovati. Potreba za promenom i
potraga za novim resursima (npr. biolokim, psiholokim, kulturnim ili duhovnim)
dozvoljavaju ljudima ekspanziju bogatstva svojih iskustava, znanja i svesti.

2.

NEUROLINGVISTIKO PROGRAMIRANJE - MODELI

Postoji nekoliko modela neurolingvistikog programiranja: integrativni, biofiziki, socioloki, psiholoki i hipnoterapijski.
2.1

Integrativni model

Na integrativni model NLP-a fokusiran je na integrisanje [1] etiri razliita

modela:

2.2

1)

Biofizikog modela, za analizu telesnih funkcija (npr. statusa zdravlja i

organskih funkcija);

2)

Sociolokog modela, za analizu funkcija ponaanja (npr. neverbalne i

verbalne komunikacije);

3)

Psiholokog modela, za procenu psiholokih funkcija (npr. panje, percepcije, emocija, motivacije, motornih funkcija, jezika i intelektualnih sposobnosti);

4)

Hipnoterapeutskog modela, za terapeutsku intervenciju.

Biofiziki model

Na nervni sistem, poetno genetski predeterminisan, ini prvi skup filtera koji
razlikuju spoljanju realnost od nae unutranje predstave sveta, tj. naeg doivljaja
sveta. Postoje mnogi fiziki fenomeni koji lee izvan granica naih pet biolokih
ulnih kanala. Na primer, ovek ne moe detektovati zvune talase uestanosti ispod
20 Hz ili iznad 20.000 Hz. Takoe, na vizuelni sistem moe detektovati
elektromagnetne talase u opsegu izmeu 380 i 680 nm. Tako, naa genetski data
neuroloka ogranienja dozvoljavaju nam da doivimo samo mali deo irokog opsega
fizikih fenomena.

146

G. Stanojevi-Vitaliano

Na mozak procesira ogromnu koliinu informacija koje neprekidno pristiu

preko naih ula, pri emu smo svesni samo manjeg dela procesiranih i memorisanih
podataka. Najvanije informacije doseu na svesni nivo svakih 0,1 s [2], a ceo proces
analize i sinteze ulnih podataka je potpuno izvan fokusa svesti. U ovom procesu mozak sistematski deformie i modifikuje ulne podatke koji pristiu iz spoljanjeg
sveta. Tako, ono to doivljavamo kao "realni svet" samo je naa predstava, ili lina
mapa sveta koja se razlikuje od samog sveta. Ovaj unutranji proces je davno
prepoznat i opisan kao "maja" (iluzija) u indijskoj tradiciji.
Biofiziki model korien u neurolingvistikom programiranju doputa nam praenje i merenje individualnih biolokih sposobnosti i fizikih ogranienja. Moderna
tehnologija znaajno poboljava nau sposobnost identifikacije i korekcije telesnih
funkcionalnih problema. Dalje praenje toka oporavka omoguava nam razvoj
specifinijih strategija i alternativnih terapeutskih programa.
2.3

Socioloki model

Drugi skup filtara, socijalni genetski faktori, slui za meusobno razlikovanje

ljudskih jedinki u pogledu drutveno-etnike pripadnosti. Socijalni genetski filtri su
slini za sve lanove iste drutveno-jezike zajednice (npr. jeziki sistem, prihvaeni
nain doivljavanja stvari, drutveno prihvaena pravila).
Na doivljaj realnosti i na izbor jezika korienog za njen opis nalaze se pod
uticajem okruenja. Na primer, Eskimi imaju 70 rei za sneg, dok Englezi imaju samo
jednu. Dok ljudi imaju sposobnost razlikovanja 7.500.000 razliitih boja u vidljivom
delu spektra, pripadnici Maidu zajednice grupiu svoja iskustva u samo tri kategorije:
lak (crven), tit (zelen ili plav) i tulak (ut, narandast ili braon). Oni su svesni samo tri
kategorije kolornog iskustva. Na primer, oni ne prave razliku izmeu utog i braon lonca.
Drutveno prihvaena pravila normalnog ponaanja razliita su u razliitim
drutvima. U afrikom plemenu Masai, tradicionalni obiaj je da se pije ljudska krv. U
zapadnoj kulturi, osoba koja bi pila ljudsku krv bila bi opteprihvaena kao duevno
poremeena, poto je njena realnost devijantna u odnosu na opteprihvaenu kod nas.
Zato su antropolozi esto u situaciji konfrontacije sa svojim nesvesnim predubeenjima, pri prouavanju novoistraivanih kultura. Njihova skrivena verovanja mogu postati svesna tek posle susreta sa drutvenom stvarnou koja ih naruava.
Naa sposobnost da inkorporiramo novo znanje zavisi velikim delom od toga da
li se nova informacija uklapa u ono to mislimo da je istina o stvarnosti. Kada ujemo
novu informaciju, na podsvesni kontekst veoma utie na nain obrade te nove svesne
informacije. Tako je naa sposobnost uenja i obrade nove informacije kritino
zavisna od naeg prethodnog, velikim delom nesvesnog, znanja. to vie znamo, to lake
uimo.

Neurolingvistiko programiranje

147

Socioloki model u neurolingvistikom programiranju koristi specijalne

komunikacione modele za analizu i indirektnu promenu devijantnog ponaanja.
Verbalna i neverbalna komunikacija izmeu pacijenta i terapeuta je najvaniji faktor u
procesu isceljenja. Paljiva analiza jezika pacijenta (npr. rei, fraze i reenice) i
njegovog neverbalnog ponaanja (npr. izrazi lica, pokreti oiju, gestovi, poloaji, i
intonacija, jaina, tonalitet i tempo glasa) neophodni su za razumevanje pacijentovog
modela sveta. "Odziv" pacijentovog verbalnog i neverbalnog ponaanja tokom terapije
osnova je za "upravljanje", tj. uvoenje novih modela ponaanja. Ovi modeli
omoguavaju brzo prebacivanje izmeu spoljanjeg senzornog oblika obrade podataka
i unutranjeg imaginativnog oblika kognitivne obrade. Nova informacija moe se lako
kanalisati kroz razliite oblike obrade podataka, to povratno dozvoljava
restrukturiranje uobiajenog naina vienja, sluanja i doivljavanja stvari.
2.4

Psiholoki model

Trei nain na koji doivljaj sveta moe da se razlikuje od samog sveta je kroz
skup filtera koji moemo nazvati psiholokim individualnim ogranienjima, pod kojima podrazumevamo sve predstave koje kao ljudska bia stvaramo na bazi nae jedinstvene line istorije. Ove jedinstvene mape, koje kreiramo tokom ivota, predstavljaju
skup interesa, navika, sklonosti, nesklonosti i pravila sopstvenog ponaanja. ak i sluaju jednojajanih blizanaca, njihova jedinstvena individualna iskustva dovee do razlika u nainu na koji kreiraju svoje sopstvene modele percepcije sveta. Nae
individualne razlike mogu biti ili takve da menjaju nae percepcije u pravcu
obogaujivanja naeg iskustva i time pruanja vie izbora, ili mogu biti takve da
osiromauju nae iskustvo i time ograniavaju nau sposobnost da efikasno delujemo.
Psiholoki model u neurolingvistikom programiranju, korienjem procedure
testiranja koja je operativno definisana, ponovljiva i merljiva, omoguava nam merenje, opis i kvantifikaciju specifinih psiholokih aspekata individualnog ponaanja.
Ova procedura (a) omoguava praktikantu povezivanje modanih i bihevioralnih
funkcija, i (b) daje nove uvide u povezanost biolokih i psiholokih funkcija.
Psiholoki model je fokusiran ne samo na globalne karakteristike odreenog ponaanja (npr. panje, percepcije, jezika, kognicije), ve i na specifine strategije ponaanja koje se koriste u proceduri reavanja problema. Precizna, paljiva
dokumentacija i kvantifikacija psiholokih funkcija i ponaanja - omoguava bolje
razumevanje individualnih moi i ogranienja, i ohrabruje odgovarajui izbor
terapeutskog tretmana.
2.5

Hipnoterapeutski model

148

G. Stanojevi-Vitaliano

Hipnoterapeutski model u neurolingvistikom programiranju dizajniran je specifino za svaku individuu. Primena hipnotikih metoda bazirana je na linosti subjekta, njegovim mogunostima panje i kognicije, dominantnom modalitetu obrade podataka, emocionalnom i zdravstvenom statusu, i strategijama ponaanja. Hipnotike indukcije ukljuuju najee koriene tehnike, kao to su vizuelna, sluna i
kinestezijska imaginacija, verbalna sugestija, ideomotorne tehnike, progresivna
relaksacija, i tehnike odvraanja panje. Korienje fenomena transa u hipnozi
omoguava promenu psihofiziolokih funkcija i izmenu stanja svesti.
U hipnoterapiji sa neurotinim pacijentima, mi uglavnom koristimo simbolike
tehnike, metaforine prie i razliite tipove zamiljenih dogaaja, kako bi indirektno
proizveli pozitivne promene i redukovali poremeaje. Primena multi-modalnih i multimedijskih metoda pojaava hipno-terapeutske efekte kroz audio-vizuelno-kinestetike
kanale aktivacije i verbalne i neverbalne povratne komunikacije. Jedan primer je
tehnika "kotve", koju smo uspeno koristili sa pacijentom koji je imao panini
poremeaj. U ovom sluaju "ukotvili" smo telesne signale napada panike na
pacijentovo desno rame, tj. svaki put kada bi subjekt imao napad panike mi bismo mu
dotakli rame. Slino, "ukotvljavali" smo mu odziv oputanja na njegovo levo rame.
Posle jednom ostvarenog "ukotvljavanja", mogli smo da proizvedemo panini
odgovor samo dodirivanjem njegovog desnog ramena; i obratno, mogli smo proizvesti
oputajui odgovor samo dodirivanjem njegovog levog ramena. Tada smo, istovremenim dodirivanjem njegova oba ramena, namerno stvarali unutranju konfuziju. Takav
meoviti signal je proizveo znaajno smanjenje simptoma straha kod pacijenta [3].
3.

PRISTUPI NEUROLINGVISTIKOM PROGRAMIRANJU

Postoji nekoliko pristupa neurolingvistikom programiranju: integrativni,

direktni, eksperimentalni i indirektni.
3.1

Integrativni pristup

Integrativni pristup hipnoterapiji [1] koristi najvanije procedure opisane u tri

istorijski razliita pristupa hipnoterapiji. On je fokusiran na integraciju sledea tri pristupa:
(1) Direktni pristup. Primenjuje se u analizi efekata hipnotikog tretmana na
telesne funkcije. Biofiziki metod dozvoljava nam merenje koncentracije jona i
elektromagnetnih polja oko tela. Ovaj pristup je fokusiran na odreivanje uloge i
energetskog i informacionog transfera u terapeutskim procesima.

Neurolingvistiko programiranje

149

(2) Eksperimentalni pristup. Primenjuje se u procenjivanju psiholokih funkcija

(npr. panje, percepcije, emocija, motivacije, motornih funkcija, jezika i intelektualnih
sposobnosti) ne samo pre i posle hipnotikog tretmana, ve i tokom stanja transa. Psiholoki model doputa nam merenje i poreenje promena psiholokih funkcija koje se
odigravaju u normalnim i izmenjenim stanjima svesti.
(3) Indirektni pristup. Primenjuje se u analizi pacijentovog verbalnog i neverbalnog ponaanja; fokusiran je na izbor ponaanja koje se moe koristiti za izmenu
njegovog stanja svesti i pristup njegovom nesvesnom umu. Socioloki model dozvoljava nam merenje opservabilnih promena ponaanja pre, posle, i tokom hipnotikog
tretmana. On nam takoe pomae u odreivanju bihevioralnih karakteristika izmenjenih stanja svesti.
Tako, integrativni pristup u NLP prihvata upotrebljivost sva tri pristupa u hipnoterapiji. Integrativni pristup ukljuuje najvanije dijagnostike, terapeutske i istraivake procedure koriene u pomenuta tri pristupa. Ovo je posebno vano poto biofiziki i psiholoki efekti hipnoterapije u neurolingvistikom programiranju nisu bili
paljivo izueni. Takoe, biofizike, psiholoke i bihevioralne karakteristike
izmenjenih stanja svesti jo uvek su nejasne.

3.2

Direktni pristup

Direktni pristup hipnoterapiji istie snagu terapeuta. Saglasno ovom pristupu,

autoritativan terapeut ima neku naroitu sposobnost uticaja na zdravlje i blagostanje
druge osobe. U 18. veku Mesmer je verovao da poseduje kosmiki fluid ili energiju
koje je nazvao "animalni magnetizam". On je verovao da moe da lei ljude
hipnotiui ih svojom posebnom energijom. Bio je diskreditovan kao arlatan od
strane Francuske akademije nauka 1779. godine, ali je njegova teorija ostala kao prvi
nauni pokuaj objanjenja fenomena isceljenja [4].
Mesmerov pristup su nastavili da koriste mnogi hipnotizeri tokom 19. veka. Samo se teorija menjala. Sada je terapeut posedovao mo sugestije koja je mogla uticati
na mozak pacijenta (Braid, 1843). U svojoj najekstremnijoj formi, ova teorija je podrazumevala harizmatinog hipnotizera (obino mukarca) snane volje, koji oprobava
svoju mo sugestije na nekim bespomonim subjektima slabe volje (obino enama)
da bi isceljivao njihovu histeriju. Ovaj model direktnog pristupa razvio je Charcot
1878. godine u Francuskoj, i on se jo uvek koristi u estradnoj hipnozi. Ovi estradni
nastupi su esto od strane laika bili pogreno identifikovani sa klinikom hipnozom.
Direktni pristup generalno podrazumeva da je pacijent potpuno pasivan, i da hipnoterapeutska energija "kosmikog fluida", ili informaciona "sugestija", moe lako
da se prenosi sa terapeuta na pacijenta. Verovalo se da bilo bioloki bilo psiholoki
uticaji proizvode stalne fizike promene u telu pacijenta. Pacijent je potpuno otvoren

150

G. Stanojevi-Vitaliano

za prijem prenoene energije ili informacije, koji direktno deluju na njegov mozak ili
celo telo. I dalje ostaje problem kako objektivno dokazati postojanje bioenergije i
kako meriti promene u ljudskom telu. Ogranienja ovog pristupa terapiji su da
direktna sugestija obino ne deluje sasvim dobro, i da ljudi obino ne vole da im se
autoritativno govori ta da rade.
Frojd je bio prvi koji je shvatio ogranienja ovog pristupa baziranog na moi
sugestije. On ne samo da je kritikovao direktni pristup, ve i hipnozu generalno, i prvi
je napravio pomak sa terapeuta na sam terapeutski proces.

3.3

Eksperimentalni pristup

Eksperimentalni pristup je razvijen kao deo reakcije na neodgovarajue vrednovanje direktnog pristupa, koji je prenaglaavao snagu terapeuta. U eksperimentalnom
pristupu, naglasak je na standardizovanim hipnotikim sugestijama. Eksperimentalni
pristup generalno podrazumeva da hipnotika osetljivost zavisi od neke inherentne
osobine ili sposobnosti subjekta. Hipnotizer je manje bitan. Subjekt je taj koji se moe
hipnotisati ili ne. Da bi se objektivno merila individualna podlonost transu, eksperimentalni pristup koristi ponovljene sugestije u kombinaciji sa psiholokim testovima,
kao to su nepokretnost ili teina ruke. Ako osoba proe test, smatra se podlonom
hipnozi, i standardizovana sugestija e dati dobre efekte. Ako osoba nije dovoljno
osetljiva, ona e se smatrati nepodlonom fenomenu transa, i hipnoza nee imati
efekta.
Eksperimentalni pristup razvijen je poetkom 20. veka [4]. Psiholoku vrednost
ponavljajue sugestije prvi put su istakli Bernheim i Leibault 1888. godine. Oni su bili
osnivai prve kole hipnoze u Nansiju (Francuska). Njihova tradicija je nastavljena
poetkom 20. veka kroz drugu kolu u Nansiju, koju je organizovao Emil Kue. Njegov
rad je bio sasvim fokusiran na mo ponavljajue sugestije, sa posebnim naglaskom na
autosugestiji. Za Kuea je uloga hipnotizera nevana. Psiholoki uticaj je ostvarivan
kroz efekte ponavljajuih sugestija na pacijentov uglavnom svesni um. Ovaj pristup je
veoma popularan i dan danas. Jedina razlika je u tome da se takve sugestije danas
snimaju na audio kasete koje se mogu putati (skoro) u bilo koje vreme.
Eksperimentalni pristup je validan model u istraivakim uslovima, kada je neophodno standardizovati odreene terapeutske procedure. Meutim, on ne deluje
dobro kod mnogih subjekata, posebno u klinikim uslovima. Eksperimentalni pristup
tumai visok procenat neosetljivih subjekata kao dokaz da neki ljudi nisu podloni
hipnotikom transu. Ali neosetljivost nekih pacijenata verovatno je pre posledica
ogranienja korienih procedura, nego stvarne neosetljivosti subjekata. Hipnoza je
subjektivno iskustvo ije bihevioralne manifestacije veoma variraju od osobe do
osobe. Eksperimentalni pristup ne obraa panju na individualne karakteristike
hipnotikog ponaanja, niti je zainteresovan za subjektivna iskustva hipnotisanog.

Neurolingvistiko programiranje

151

Standarduizovane hipnotike indukcije obino su siromane po kvalitetu, i esto

koriste samo pojednostavljene procedure oputanja. Uloga subjekta je samo da se
uklopi u neke predodreene procedure koje se smatraju najbitnijim. Eksperimentalni
pristup ne moe koristiti niti se nositi sa psiholokim tekoama koje esto spreavaju
subjekta ulasku u trans (kao to je strah od hipnotisanosti, gubitka kontrole,
povredivosti, ili nemogunosti izlaska iz hipnoze).
3.4

Indirektni pristup

Indirektni pristup baziran je na Eriksonovom pristupu hipnoterapiji [5]. Eriksonovski pristup su detaljno opisali Bandler i Grinder [6] u svojim knjigama o NLP. Oni
su paljivo pratili Eriksonov rad, i formirali model koji objanjava glavne principe
procesno orijentisane hipnoterapije. Eriksonovska hipnoterapija je aktivni, ciljno orijentisani, paljivo razmatrani, kreativni proces. Procesno orijentisana tarapija je strateki planiran indirektni pristup, baziran na izvoenju korak po korak. Glavni fokus u
procesno orijentisanoj hipnoterapiji je subjekt, njegova linost, zdravstveno stanje,
sposobnosti panje i kognicije, i bihevioralno/emocionalni status. Terapija nije fokusirana na ono ta je subjekt inio u prolosti, ve na to ta moe uiniti sada i u budunosti. Promena u subjektovom ponaanju bazirana je ne samo na nestanku problema,
ve i na kreativnom korienju novih strategija u ivotu. Indirektni pristup podrazumeva da je svaka osoba jedinstvena po nainu korienih strategija u kreiranju sopstvenog iskustva, i da efikasnost terapije zavisi od sposobnosti terapeuta da adaptira
svoje strategije subjektovim strategijama. Hipnotiki proces je kooperativni napor u
kome se podrazumeva zajednika odgovornost. Zadatak terapeuta je da vodi i nadzire
subjekta, dok je zadatak subjekta da odlui da li e, kako, i kada odgovoriti na terapeutovu komunikaciju. Tokom neprekidne povratne interakcije terapeut blisko
nadzire, prihvata, i koristi subjektove tekue verbalne i neverbalne odgovore. Terapeut
podrazumeva da je kompletno iskustvo validno, i da se moe bihevioralno
transformisati u eljeno stanje.
Terapeutski cilj je promena slabo adaptivnih funkcija, korienjem postojeih
individualnih resursa i razvojem novih psiholokih struktura. Nove strukture razlikovae se od subjektovog sadanjeg stanja, ali e biti konzistentne sa njim i mnogo blie
subjektovom eljenom stanju. Najvaniji principi indirektnog pristupa su: (1) prihvatanje i korienje subjektove stvarnosti, i (2) odziv i upravljanje subjektovim ponaanjem. Proces prihvatanja i korienja baziran je na jasnom saoptavanju subjektu da je
to to trenutno radi dobro, i da e mu omoguiti da ini neto drugo. Novi psiho/bioloki balans stvoren je "odzivom" i "voenjem" subjektovog verbalnog i neverbalnog
ponaanja. Odziv (povratna informacija o subjektovom iskustvu) je baza za upravljanje (promenu dinamikog modela). Promena je omoguena slabljenjem starih "jakih
struktura", i pojaanjem novih "slabih potencijala". Novi potencijali proiruju bogatstvo subjektovog iskustva i pruaju mu produktivnije alternative u ivotu.
Indirektni pristup podrazumeva da svaka osoba ima unutranje resurse neophodne za transformaciju svog iskustva. Ovi unutranji resursi su nesvesni i mogu

152

G. Stanojevi-Vitaliano

delovati na inteligentan, autonomni i kreativni nain. Tako, svaka osoba moe

napustiti svoju identifikaciju sa bilo kojim ograniavajuim svesnim modelom
stvarnosti i pomeriti se u kontekst (tj. hipnotiki trans) gde ima pristup korienju
nesvesnih izvora u terapeutske svrhe. U poreenju sa prethodnim pristupima, glavni
fokus u hipnoterapiji pomeren je sa uglavnom svesnih povrinskih procesa na
pacijentove duboke nesvesne resurse. Direktni uticaji ponavljajuih sugestija su
ustvari aktivirani indirektnim efektima verbalne i neverbalne komunikacije sa
pacijentovim nesvesnim umom, dok se nalazi u izmenenom stanju svesti. Tako je
indirektni pristup znaajno smanjio pacijentovu neosetljivost na hipnoterapiju, uz
istovremeno poboljanje komunikacije izmeu terapeuta i pacijenta. Veina pacijenata
moe idirektnim pristupom lako dostii stanje transa poto ceo proces izgleda
fleksibilno i prirodno. Indirektni pristup je jednostavan i efikasan model
hipnoterapije. Meutim, postoje neka ogranienja: razliiti nivoi svesti nisu
standardizovani, i efekti Eriksonovske terapije nisu detaljno istraeni. Takoe, priroda
izmenjenih stanja svesti, korienih u ovom pristupu, nejasna je i nije bila paljivo
analizirana.
4.

NIVOI NEUROLINGVISTIKOG PROGRAMIRANJA

Centralni zadatak naeg novog integrativnog NLP modela [1], bilo eksperimentalni ili primenjeni, jeste razumevanje prirode ljudske svesti. Da bi razumeli normalna
i izmenjena stanja svesti, model istrauje razliite, relativno odvojene oblasti ljudskog
ponaanja (npr. percepcije, uenja, jezika, kognitivnih procesa, motornih vetina).
Svest se manifestuje kroz svojstva koja su para-konceptualna sa naim uobiajenim
konceptima prostora i vremena, pa zato zahteva razumevanje u svojim sopstvenim terminima. Sa daljim razumevanjem ovih razliitih oblasti psihologije, postii e se napredak i u otkrivanju struktura ljudske svesti.
U poslednjih nekoliko decenija Zapad je svedok rastueg interesovanja
naunika, psihologa i filozofa za ono to je Ken Wilber [7] nazvao perenialna
(neprolazna) psihologija - univerzalni pogled na prirodu ljudske svesti. Cilj ove
psihologije je da razvije univerzalni model svesti koji integrie zapadne i istone
filozofske doktrine i praktina iskustva. Kljuni uvid perenialne psihologije je da je
ljudska psihologija viestepena manifestacija Univerzalne Svesti. Svaki nivo spektra
je karakterisan razliitim i lako prepoznatljivim oseajem individualnog identiteta.
ovek se moe identifikovati sa svemirom i imati iskustvo konane identifikacije sa
Kosmikom Sveu; ili se moe fokusirati samo na svoje egoistine tendencije i imati
krajnje sueni oseaj identiteta sa ego-sveu. Postoje brojni nivoi ili zone svesti,
opisani od strane razliitih autora. Ovde emo prikazati osam glavnih nivoa u naem
hijerarhijskom integrativnom modelu svesti.
Perenialna psihologija pretpostavlja da su razliiti nivoi svesti (iskljuujui nivo
same Univerzalne Svesti) proizvod dualizma [8]. Dualizam je akt otrenjavajueg raz-

Neurolingvistiko programiranje

153

dvajanja sveta na posmatraa i posmatrano, subjekat i objekat. Trostruko znaenje

svesti dolazi od latinskih rei con-scio, to znai presei ili napraviti razliku, i conscire, znati. Prvobitni dualizam je opisan u mitologiji kao razdvajanje neba i zemlje,
mukog i enskog, sunca i meseca. U epistemologiji, to je razdvajanje subjekta i
objekta, posmatraa i posmatranog, dok je u ontologiji to prikazano kao razdvajanje
sebe i drugih, organizma i okruenja. Sa pojavom primarnog dualizma, ljudska svest
se pomera sa nedualnog uma na svoje telo.
4.1

Perceptivni nivo

ovek se prvo identifikuje sa svojim telom koje postoji u prostoru i vremenu.

Odnosno, uspostavlja se linija izmeu sebe i drugih, organizma i okoline. Iz prvobitne
identifikacije sa Univerzalnom Sveu, pojavljuje se perceptivni nivo. ovek postaje
svestan svoga tela odvojenog od okoline. Ovo saznanje istovremeno omoguava da
ovek postaje svestan prostora - to predstavlja primarni dualizam. Primarni dualizam
su antropolozi istraivali u kontekstu perioda ljudske evolucije kada je ovek prvi put
nauio da razdvoji sebe od okoline. Takoe, primarni dualizam su istraivali psiholozi
koji su prouavali razvoj deteta, opisujui ga kao period kada dete izdvaja sebe od
neposrednog okruenja.
Tokom prvih est meseci ivota, ovekovo ja identifikuje se sa svojom
okolinom i, posebno, sa majinom okolinom (Mahler-ova "simbiotska faza" [9]).
Novoroene ne moe jasno sebe da izdvoji iz okruenja, poto neophodne modane
strukture jo nisu razvijene. Vei deo vremena novoroene provodi u dubokom
spavanju. U uzrastu od est meseci, dete postaje svesno svog tela i moe prepoznati
sebe u ogledalu. Deije ja, bazino kao senzornomotorno i instinktivno telo,
izdiferenciralo se iz okruenja.
Perceptivni nivo ukljuuje prvi skup filtera nazvanih bioloki filtri. Na nervni
sistem sa svojim ulnim organima, inicijalno genetski predodreen, ini prvi skup
biolokih filtera, koji razdvajaju spoljanju stvarnost od nae unutranje reprezentacije
sveta, tj. naeg doivljaja stvarnosti. Naa genetski-data bioloka ogranienja
dozvoljavaju nam da doivimo samo mali deo irokog opsega fizikih fenomena.
Razvoj deijeg ja praen je razvojem centralnog nervnog sistema. Funkcionalna
specijalizacija nervnih struktura povezana je sa procesom mielinizacije modanih struktura. Prvih est meseci ivota odigrava se mielinizacija retikularne formacije (odgovorne za stanje budnosti), kao i primarnih zona modane kore (odgovornih za razvoj
perceptivnih vetina). Neuroni primarnog senzornog sistema reaguju samo na usko
specijalizovana svojstva senzornih stimulusa (npr. nijanse boja, karakter linija, pravac
kretanja, glasnou zvuka) i odravaju svoju striktnu funkcionalnu specifinost [10].
Perceptivni nivo je nivo izmenjenog stanja svesti, koji ispoljava dominantno
(3,5 - 8 Hz) i (0,5 - 3,5 Hz) modanotalasnu aktivnost. Ovi modani talasi obino
odgovaraju normalno nesvesnim informacionim sadrajima [11]. Na tom nivou jonski

154

G. Stanojevi-Vitaliano

akupunkturni sistem je delimino dislociran od tela, i svest (tj. subjektivni posmatra)

je pridruena elektromagnetnoj komponenti ekstremno niskofrekventnih (ELF)
modanih talasa, zarobljenih u dislociranoj niskodielektrinoj blagojonizovanoj
gasovitoj strukturi [12]. Jonska koncentracija u ovoj difuziono nestabilnoj strukturi
posle ~ 1 as dosee onu u atmosferskom vazduhu izvan tela, i ELF modani talasi
mogu da se prostiru i kroz okolnu slabo jonizovanu atmosferu. Ceo sistem je tada
potpuno otvoren za informacionu razmenu u ELF domenu, to onda moe dati oseaj
jedinstva sa okolnim svetom.
Subjektivno, ovo stanje se doivljava kao stanje okeanske euforije, neuslovljene
svemoi i pleromatskog raja. Objektivno, ovaj nivo je karakterisan u naem integrativnom NLP [1] dubokom miinom relaksacijom, veoma sporim metabolizmom, i smanjenim sranim i disajnim ritmom. Ovo stanje svesti moe se ostvariti u integrativnom
NLP unutranjim fokusiranjem na neku telesnu funkciju (npr. disajni ili srani ritam),
ili na proste senzacije svetlosti, zvuka, mirisa ili ukusa. Prolongirano fokusiranje na
neki spoljanji objekat moe takoe proizvesti ovakvo stanje svesti.
4.2

Emocionalni nivo

im se ovek identifikuje sa svojim telom, i postane svestan prostora,

pojavljuje se problem ivota i smrti. U tom trenutku pojavljuje se egzistencijalni strah
od smrti. Razdvajanjem roenja od smrti, ovek diferencira prolo od budueg, i
postaje svestan istorijskog vremena. Na emocionalnom nivou svesnosti ovek se
identifikuje samo sa svojim organizmom postojeim u prostoru (primarni dualizam) i
vremenu (sekundarni dualizam). Ovo znanje stvara egzistencijalnu potrebu za
preivljavanjem, i strah od smrti. To je nivo na kome ovekovi emocionalni i misaoni
procesi, kao i njegova volja, po prvi put poinju da se razvijaju.
U razvojnoj psihologiji, ovaj period je opisan kao poetak emocionalnog ivota,
i prikupljanje jezikih podataka. Senzornomotorne funkcije sada postaju mnogo sloenije. Dete poinje da eta i pria. Ono postaje nezavisnije od drugih, i svesno sebe kao
odvojenog emocionalno/fizikog bia [13]. Do 18. mesaca ivota razvija se i relativno
stabilno jezgro polnog identiteta. Na kraju druge godine, dete poinje da koristi re
"ja" kada misli na sebe. Na biolokom nivou, naunici takoe opisuju dalji razvoj
mielinizacije limbikog sistema (odgovornog za emocionalno iskustvo) i sekundarnih
zona modane kore (odgovornih za dalji razvoj perceptivnih i jezikih funkcija). Sekundarne zone slue kao aparat za percepciju, analizu, i skladitenje informacija specifinih modaliteta, koje pristiu iz spoljanjeg sveta [10].
Emocionalni nivo ukljuuje drugi skup filtara nazvanih sociogenetski filtri. Ovi
filtri su internalizovana matrica specifinih kulturnih premisa, porodinih relacija i socijalnog sjaja, kao i socijalnih institucija jezika, logike, morala i zakona.
Sociogenetski filtri predstavljaju one aspekte okruenja koji su bili umetnuti tokom

Neurolingvistiko programiranje

155

razvojnog procesa. Na emocionalnom nivou vrednosti drutva se preslikavaju na

bioloki organizam, koji postoji u prostoru i vremenu.
Emocionalni nivo je nivo izmenjenog stanja svesti, sa dominantnom (8 - 13
Hz) i donekle (3,5 - 8 Hz) modanotalasnom aktivnou, to obino odgovara normalno podsvesnim informacionim sadrajima. Na tom nivou je jonska gasovita struktura i dalje delimino dislocirana od tela, i svest je pridruena elektromagnetnoj komponenti ELF modanih talasa zarobljenih u dislociranoj niskodielektrinoj blagojonizovanoj gasovitoj strukturi. Razlika u odnosu na prethodno opisano stanje je da su periodi spavanja znaajno smanjeni, a time i efikasnost integrisanja normalno svesnih i
nesvesnih sadraja.
Subjektivno, ovo stanje se doivljava kao stanje prijatnih i neprijatnih emocija,
u krajnostima od blaenstva i ekstatikog oputanja do straha i gneva. To je takoe
stanje bezlinosti, multivalentnih likova i arhetipskih formi [14], distance i disocijacije. Objektivno, to je nivo koji je u integrativnom NLP karakterisan brzim pokretima
oiju ili njihovom fiksacijom, miinom aktivacijom srednjeg uha, neregularnim sranim i disajnim ritmovima, znatno redukovanim miinim tonusom sa povremenim miinim trzajima, drhtanjem, ili katapleksijom i katalepsijom. U integrativnom NLP u
ovaj nivo moe se dospeti koncentracijom na razliite oseaje, emocije i vizuelne
oblike.
4.3

Simboliki nivo

Na emocionalnom nivou ovek se plai smrti i bori se za svoj ivot. Da bi prevladao iskonski strah od smrti, ovek formira permanentnu sliku sebe zvanu "ego",
koja se sastoji od fiksiranih i stabilnih simbola. Na ovom nivou ovek se identifikuje
sa naizgled neumiruom idejom sebe - svojim "egom". On postaje svestan sebe kao
"ja". Njegov identitet se pomera od njegovog sveukupnog psihofizikog organizma na
njegovu mentalnu predstavu sopstvenog organizma. To je tercijarni dualizam koji
formira sledei glavni nivo - simboliki nivo.
Na simbolikom nivou ovek nije vie direktno identifikovan sa svojim
sveukupnim psihofizikim organizmom, egzistirajuim u prostoru i vremenu. On se
sada identifikuje samo sa mentalnom predstavom ili slikom sebe samog. Drugim
reima, on je svestan svoga ega, svoje sopstvene slike. On osea da postoji u
sopstvenom telu, a da nije smo svoje telo. Njegova svest nije vie vezana za
emocionalni nivo, ve se pomera na nivo svesti gde se pojavljuju intelektualni i
simboliki procesi. Njegovi telesni procesi veinom postaju nesvesni, a na svesnom
nivou poinju da dominiraju simboliki procesi.
U razvojnoj psihologiji, ovaj period je opisan kao poetak kognitivnog razvoja preoperacionalnog miljenja [15]. Od druge do sedme godine, dete je sposobno za
formiranje simbola i koncepata, ali ne moe jo da operie ili koordinira tim

156

G. Stanojevi-Vitaliano

predstavama. Na primer, dete moe da prebrojava objekte ali ne moe lako da ih

mnoi ili deli. Ono ne moe da shvati vie od jedne dimenzije ili svojstva objekta, i ne
moe da razume zapreminu ili masu. Na primer, dete ui da grupie objekte po boji ili
obliku, ali ne oboje istovremeno. Takoe, ako objekat menja oblik dete ne shvata da
objekat zadrava svoju prvobitnu masu ili zapreminu. Glavna karakteristika ovog perioda je egocentrizam, jer je dete nesposobno da se postavi u poloaj drugoga.
Simboliki nivo ukljuuje trei skup filtera nazvanih individualna ogranienja,
ili individualni filtri. Pod individualnim ogranienjima podrazumevamo sve predstave
sveta koje ovek stvara tokom ivota, bazirane na sopstvenim linim iskustvima. Ovi
modeli ili mape formirae skupove interesa, navika, sklonosti, nesklonosti i pravila
sopstvenog ponaanja. Svaka osoba ima razliit skup ivotnih iskustava, koji stvara
razliite modele ili mape sveta koje upravljaju njenim ponaanjem.
U isto vreme, na modanom nivou naunici opisuju dalji razvoj i mielinizaciju
tercijarnih zona modane kore. Tercijarne zone su ukljuene u integraciju ulnih podataka, i prelazak sa nivoa prostih vizuelnih predstava na nivo kompleksnih simbolikih procesa (npr. operacije sa svetom znaenja, sa kompleksnim gramatikim i logikim strukturama i sa sistemima brojeva). Tercijarne zone igraju sutinsku ulogu u
pretvaranju konkretne percepcije u apstraktno miljenje [16].
Simboliki nivo je nivo sa dominantnom (13 - 30 Hz) i (8 - 13 Hz) modanotalasnom aktivnou. Na tom nivou ovek je istovremeno svestan normalno svesnih
i normalno nesvesnih sadraja - jedino u izmenjenim stanjima svesti REM faza spavanja, kada je svest i dalje pridruena elektromagnetnoj komponenti ELF modanih talasa zarobljenih u niskodielektrinoj gasovitoj blagojonizovanoj strukturi delimino dislociranoj od tela [17].
Subjektivno, ovo stanje se doivljava kao stanje preoperacionalnog ili mitskog
miljenja, privremenih elja, specifinih sklonosti i nesklonosti, napetosti i
oputenosti, sigurnosti i pripadnosti. Objektivno, u integrativnom NLP ovo je nivo na
kome se svest pomera sa oputenog stanja dnevnog dremea u normalno budno stanje,
u kojem sve aktivnosti mogu biti u potpunosti ostvarene. Na tom nivou, u
integrativnom NLP primenjujemo razliite tehnike koje ukljuuju "ukotvljavanje" ili
redefinisanje specifinog iskustva; transformisanje negativnog iskustva u pozitivno
kroz igru ili ritual, imaginarno razreavanje problema, starosnu regresiju i metaforike
prie.
4.4

Racionalni nivo

Konano, ovek se identifikuje samo sa delom psihikih procesa koje poistoveuje

sa sobom. On postaje svestan samo svojeg idealnog lika, a svi drugi neeljeni aspekti
njegovog ega postaju nesvesni. U pokuaju da uini svoju sopstvenu sliku prihvatljivom,
on potiskuje sve svoje "loe" aspekte egoistikih tendencija, stvarajui tako novi nivo,

Neurolingvistiko programiranje

157

nazvan racionalni nivo. Na ovom racionalnom nivou, ovek namee dualizam ili cepanje
sopstvenog ega, potiskujui onaj deo svojih egoistikih tendencija, i projektujui ova dva
dela kao "personu" nasuprot "senke". Tako se stvara kvaternarni dualizam.
Na racionalnom nivou, ovek se identifikuje sa veinom netanim i velikim delom
ogranienim aspektima svog ega, sa svojom idealnom slikom sebe - svojom "personom".
U isto vreme, svi neprihvatljivi aspekti samog sebe potiskuju se i projektuju kao "senka"
[14]. ovek se otuuje i distancira od psihikih tendencija koje smatra bolnim, jadnim i
neeljenim (npr. neprijatne misli i emocije kao strah ili bes, seksualni i agresivni instinkti,
i drutveno zabranjeno ponaanje) i konano ih projektuje u "senku".
Na racionalnom nivou ovek je ve izgubio direktan kontakt sa sopstvenim telom, i delovima svoga ega. Psihoanalitiki, nesvesno sadri elje i ideje povezane sa
eljama koje su izgnane sa svesnog nivoa kroz mehanizam potiskivanja. Na racionalnom nivou ovek se distancira od drugih nivoa koji su postali potpuno nesvesni. Normalan odrastao ovek obino provodi veinu svakodnevnog ivota na racionalnom nivou svesti. On je dominantno svestan svog idealnog lika u odnosu na okruenje.
U razvojnoj psihologiji, ovaj nivo je opisan kao nivo konkretnog i formalnog
operacionog miljenja [15]. U priblino sedmogodinjem uzrastu dete poinje da
shvata viestruku klasifikaciju, kao dve ili vie klasa istovremeno (npr. dete moe
reati objekte serijalno du jedne dimenzije, recimo od najmanjeg do najveeg).
Njegovo miljenje nije vie egocentrino i narcisoidno. Ono postaje sposobno da se
postavlja u ulogu drugih; i da izvodi operacije kao to su mnoenje, delenje i
pripadnost klasi. Konkretno operacionalno miljenje jo uvek je ogranieno na
konkretan i oigledan svet, i ne moe da shvati mogue ili hipotetike relacije.
Pri uzrastu od oko jedanaest godina adolescenti stiu sposobnost apstraktnog
miljenja sa viestrukim varijablama. Ono moe posmatrati problem sa vie taki gledita.
Adolescent moe analizirati svaku varijablu nezavisno, ili kao deo celine. Apstraktni
koncepti kao to su istina ili vrlina podvrgavaju se diskusiji i analizi. Erikson tretira ovaj
proces kao formiranje ego identiteta [18]. Ovo je konani stupanj razvoja ega. Sazreli ego
postaje sposoban da zamilja mogunosti koje nisu samo ulno oigledne ili ulnokonkretne operacije. Na biolokom nivou, nastavlja se mielinizacija mozga kod
meuhemisfernih veza koje koordiniraju funkcije leve i desne modane hemisfere.
Na racionalnom nivou svest, vezana za elektromagnetno polje ELF modanih
talasa, vei deo dana dominantno proima mozak. Tokom ovog perioda, postoji dobra
razdvojenost normalno svesnih i nesvesnih modanih sadraja, dok je njihovo meanje
mogue samo tokom REM faza spavanja [17]. Na ovom nivou, modanotalasnim spektrom budnog stanja dominiraju dva via ELF kanala: (30 - 50 Hz) i (13 - 30 Hz),
i informacije veinom odgovaraju normalno svesnim sadrajima [11].
Subjektivno, ovo stanje doivljava se kao stanje konkretnog i formalnog
operacionalnog miljenja, unutranjih dijaloga, ciljeva i elja, potreba samoprocenjivanja, samokontrole i eljom za moi, razliitih emocija (npr. ponosa, krivice, ljubavi, mrnje). Objektivno, ovo je nivo gde je svest u potpunosti pridruena

158

G. Stanojevi-Vitaliano

normalnom budnom stanju, u kojem se mogu realizovati sve aktivnosti. To je

najpovrniji nivo integrativnog NLP [1]. Tehnike koje pripadaju ovom nivou su: ciljno
i vremensko planiranje, anticipiranje budunosti i samopotvrivanje.
4.5

Kreativni nivo

Na kreativnom nivou formalni um integrie sve ideje i iskustva u jedno, model

integralne slike sveta. ovek je sada u stanju da sagleda kako istina ili la u vezi neke
ideje mogu uticati na istinu ili la vezane za druge. ovek sada shvata itavu mreu ideja,
kako jedne utiu na druge, i kakve su njihove relacije. Ovo je Aurobindov "vii um" koji
moe formirati veze, povezivati istine, koordinirati ideje i integrisati koncepte. To je
najvia integrativna struktura u individualnoj stvarnosti, "samo-sagledavanje u integralnoj
celini". Sve strukture ljudske psihe kompletno su integrisane u jednu celinu.
Ovo je kreativna faza u razvoju ljudske svesti. Vie nema razdvojenosti, ve naprotiv dolazi do inegrisanja psihe. Potpuno integrisani racionalni i simboliki nivoi
pripremaju se da se poistovete i sa emocionalnim nivoom. Sada se kompletira modani
razvoj, i odigrava se konana mielinizacija svih moguih meu- i unutar-hemisfernih
veza.
Na kreativnom nivou svest, pridruena elektromagnetnoj komponenti ELF modanih talasa, zajedno sa jonskim akupunkturnim sistemom moe se po elji
dislocirati od visokorazvijenog mozga [17,19]. Na ovom nivou prolongiranog
izmenjenog stanja svesti odigrava se efikasna integracija normalno svesnih i
nesvesnih sadraja. Modanotalasni spektar sada ispoljava normalnu aktivnost koja
odgovara , i talasima. Budizam ovo stanje naziva "manovijnana" ("intelekt"), dok
ga Hinduizam naziva "manomaya" ili "linga sarira" ("finotvarno telo").
Subjektivno, ovo stanje doivljava se kao samo-aktualizacija, viziono-logiko,
sintetiko miljenje visoke fantazije, spontanosti, kreativnosti, i supersenzitivnosti.
Objektivno, ovo je nivo gde se svest moe lako pomerati sa racionalnog na simboliki
nivo, i konano natrag na emocionalni nivo svesti. Kompletna informacija sa ovih nivoa moe se u potpunosti procesirati i integrisati u kreativni nivo svesti. U integrativnom NLP, tehnike koje se koriste da pojaaju kreativni nivo svesti jesu kreativno
modeliranje, starosna progresija, kreativna vizualizacija, i svesnost svakog trenutka.
4.6

Supra-individualni nivo

Ovo je nivo visoke religiozne intuicije i literalne inspiracije, simbolikih vizija,

jasnih iluminacija plave, zlatne i bele svetlosti. Ovo je nivo viih prisutnosti, vodia,
aneoskih bia, boanstava - koji predstavljaju visoke arhetipske forme svakog bia

Neurolingvistiko programiranje

159

[14]. Subjekt se identifikuje sa objektom sudbine. Na svom vrhuncu, subjekt se rasplinjava u objektu. Oboavanje, oboavalac i oboavani postaju jedno.
Na ovom nivou ovek transcendira svoje normalne sposobnosti individualnog
uma i tela, i vraa se natrag na vii nivo egzistencije. On manipulie svetom, svojim
telom i umom, na nain koji se obinim ljudima ini fantastinim i izuzetnim. On razvija vanulnu percepciju, prekogniciju, vidovitost, psihokinezu itd. ovek upravlja
nivoom psihikih fenomena i paranormalnih moi potpunom integracijom svog racionalnog, simbolikog i emocionalnog nivoa. On je prvobitno doao sa ovog nivoa, i
moe se povremeno vraati natrag, ali kompletna integracija se odigrava samo posle
individualnog razvoja i sinteze uma i tela. Ovaj novo je isti kao emocionalni nivo
deteta, sa razlikom da je dete svesno ali nije u stanju da deluje na ovom nivou poto ni
mozak ni um nisu potpuno razvijeni. Dete je pasivni posmatra, dok je mistik aktivni
kreator.
Ovo je nivo gde se jonska gasovita struktura po elji kompletno dislocira od tela.
Svest pridruena elektromagnetnoj komponenti ELF modanih talasa sada je u potpunosti
locirana u niskodielektrinoj nehomogenoj gasovitoj blagojonizovanoj strukturi [17,19].
Odigrava se intenzivno meanje i integracija normalno svesnih, podsvesnih i nesvesnih
sadraja. Mozak pokazuje normalni spektar , , , i talasa. U Hinduizmu ovaj nivo
nazivaju "vijnanamaya" ili "suksmasarira" ("mentalno telo"), dok ga Budisti nazivaju
"manas", i definiu ga kao neprekidni izvor egzistencijalne, racionalne i voljne panje.
Subjektivno, ovo stanje doivljava se kao stanje ushienja, blaenstva, milosra
i zahvalnosti, vanulne percepcije, razvijene intuicije i inspiracije, arhetipskih formi,
jasne iluminacije i otkrovenja svetlosti i zvuka. Objektivno, to je nivo na kome svest
moe lako obraivati kompletnu informaciju (koja pristie iz potpuno integrisanih racionalno-simboliko-emocionalnih nivoa) na jednom Supra-individualnom nivou. U
integrativnom NLP, tehnike koje se koriste da pojaaju razvoj ovog nivoa jesu lucidno
sanjanje, astralna projekcija, astralno putovanje, hipnotika reinkarnacija, i vizualizacija linih vodia ili spiritualnog uitelja.
4.7

Trans-individualni nivo

Proces integrisanja i transcendiranja nastavlja se i dalje utapanjem u viu "drugu" stvarnost, vodei konano do samog Sjedinjenja. Ovaj proces je opisan i u istonim i u zapadnim tradicijama [7,20-25].
Na Supra-individualnom nivou, ovek je svestan svog arhetipskog Boanstva
(kao itadeva, jidam, diani-Buda), i konano se sjedinjuje sa svojim Arhetipom. Na
trans-individualnom nivou, ovek-kao-boanstvo utapa se u krajnjeg-Boga, koji je
opisan kao intenzivna finotvarna "jasna iluminacija", konani izvor iz koga su se pojavile sve Arhetipske forme. ovek postaje sjedinjen sa Bogom. U konanoj transcende-

160

G. Stanojevi-Vitaliano

nciji, svi prethodni nivoi postaju potpuno integrisani, i utopljeni u bezoblinu, beskonanu, neogranienu svest.
Na ovom nivou, dislocirana jonska gasovita struktura potpuno se rasplinjava, i
postaje homogena. Jonska koncentracija ove strukture dostie normalnu jonsku koncentraciju u vazduhu, i ELF modani talasi mogu tei kroz okolnu slabojonizovanu
atmosferu. Ceo sistem je sada otvoren za informacionu razmenu u ELF domenu, to
dovodi do oseaja sjedinjenosti sa okolnim svetom. U isto vreme, odigrava se kompletna integracija svih rasploivih informacija [17,19]. Mozak pokazuje ceo opseg modanotalasnog spektra: , , , i . U Mahajana Budizmu ovaj nivo svesti naziva se
"alayavijnana" ("supra-individualna spokojna svest"), dok se u Hinduizmu naziva
"anandamaya" ili "karanasarira" ("kauzalno telo" ili "karmiko telo").
Subjektivno, ovo se stanje doivljava kao stanje konane iluminacije, bletavog
blaenstva, bezoblinog sjaja, transcendentne ljubavi u sjedinjenosti, bezoblinog
ostvarenja, i bezgranine svesti. Objektivno, ovaj nivo je karakterisan konanom integracijom svih nivoa: racionalnog/simbolikog/emocionalnog/perceptualnog u jedan
Trans-individualni nivo. Ovo stanje svesti moe se ostvariti kroz inegrativni NLP praktikovanjem molitvi i meditacije [1].
4.8

Univerzalni nivo

ovekova najdublja svest identina je apsolutnoj i konanoj kosmikoj stvarnosti. Na ovom nivou ovek se identifikuje sa Kosmikom Sveu, i njegova svest
postaje vanprostorna i bezvremena, i zato vena i beskonana. Ovo stanje naziva se
"nirvana", "samadi", "satori" ili "prosvetljenje", i karakterisano je potpuno
osloboenom sveu i smirenim umom. U tom trenutku nema razlike izmeu subjekta
i objekta, ja i ne-ja, posmatraa i posmatranog. Zato nema vie mogunosti za slanje i
primanje bilo kakve informacije - ovek je sve to postoji i sve je on.
Na ovom nivou nema razlika izmeu organizma i okoline. Ovo je stanje u kome
se homogena dielektrina struktura potpuno rastvara, omoguujui smireni um, bez
toka svesti [17,19].
Subjektivno, svi kosmiki procesi pojavljuju se iz trenutka u trenutak kao sopstveno Bie, izvan koga i pre koga nita ne postoji. To je krajnja Sjedinjenost, u kojoj
sve stvari i dogaaji, ostajui savreno odvojeni i diskretni, jesu Jedno. Ovo je krajnje,
nediferencirano stanje Svesti, stanje savrene transcendencije, koja nije
transcendencija u svetu ve transcendencija sveta samog. Interpretacijom i
integracijom svih nivoa, svetova i ravni, visokih i niskih, svetih i profanih, svest sada
funkcionie kao sam kompletan svetski proces. "Forma nije drugo do Praznina,
Praznina nije drugo do Forma", kae najpoznatija Budistika Sutra ("The Heart
Sutra"; v. ref. [22]) U toj taki, izuzetno i obino, natprirodno i ovozemaljsko, jedno
su te isto. Ovo je konano Sjedinjenje kojem tei sva evolucija, ljudska i kosmika.

Neurolingvistiko programiranje

161

Konani cilj integrativnog NLP isti je kao i u jogi i srodnim ezoterijskim disciplinama - neprekidno prolongiranje izmenjenih stanja svesti 24 asa dnevno, sa neprekidno otvorenom dislociranom jonskom strukturom. Ovo takoe znai da ultradijalni
ritam, odgovoran za izmene stanja svesti [26], vie ne postoji. Bioloka osnova ovog
fenomena verovatno je pojaanje i kompletiranje svih moguih meuveza izmeu leve
i desne modane hemisfere, to onda doputa dislociranje i kompletno rasplinjavanje
jonskog akupunkturnog sistema, praeno oslobaanjem "subjektivnog posmatraa" tj. elektromagnetne komponente ELF modanih talasa.
5.

ZAKLJUAK

U integrativnom NLP modelu stanja svesti pokazano da je svesna modana

neuronska mrea u stanju da procesira informacije na bilo koji od sledeih naina:
Modani: Procesiranje se odigrava biohemijski, u modanim neuronskim mreama.
Modanotalasni: Procesiranje se istovremeno odigrava i biofiziki na nivou modanih talasa, unutar jonske "optike" neuronske mree koju ini jonski akupunkturni sistem sa zarobljenim elektromagnetnim poljem ekstremno niskofrekventnih (ELF) modanih talasa. U izmenjenim stanjima svesti, kada je deo jonskog
akupunkturnog sistema dislociran izvan tela, ovo procesiranje se odigrava i izvan
tela.
Meoviti: Procesiranje se odigrava kombinacijom biohemijskog (modanog) i
biofizikog (modanotalasnog) procesiranja.
Kao rezultat, pojavljuju se dve znaajne implikacije: (1) superbrzo procesiranje
(meovitim procesiranjem u izmenjenim stanjima svesti ostvaruju se brzine koje
znatno nadmauju brzinu modanog biohemijskog procesiranja) i (2) kontaktno uenje
(svesna modana neuronska mrea je u stanju da prenese svoje uskladiteno znanje na
drugu modanu neuronsku mreu u svojoj brzini, mehanizmom ELF elektromagnetne
indukcije (to je takoe osnova isceljenja u NLP hipnoterapiji).
Mogue eksperimentalno ispitivanje svesnih neuronskih mrea ukljuuje
sledee procedure:
Testiranje kapaciteta procesiranja informacija u izmenjenim i normalnim stanjima svesti, korienjem kompjuterski-baziranih testova.
Praenje modane aktivnosti u normalnim i izmenjenim stanjima svesti, korienjem EEG i SQUID modanog mapiranja.
Detekcija niskodielektrine jonske strukture praenjem lokalnih promena jonske
koncentracije u blizini tela, korienjem visokoosetljivog termovizijskog
procesiranja slike.

162

G. Stanojevi-Vitaliano

Merenje korelacije izmeu kapaciteta procesiranja podataka i parametara teorijski predskazane jonske strukture (jonska koncentracija, jonske struje, magnetna
polja) u normalnim i izmenjenim stanjima svesti.
Testiranje slabog ELF prenosa informacija izmeu biolokih neuronskih mrea sa
ugraenim modanotalasnim aktivnostima: jedna od njih e preneti svoju nauenu
informaciju na susednu mreu, mehanizmom elektromagnetne indukcije (ovo bi
takoe mogla biti osnova kratkodometnih transpersonalnih interakcija, poput
isceljenja).
6.

ZNAAJ
Prednosti koje pruamo klijentima naim NLP modelom [1] su sledee:
Precizna i paljiva dokumentacija i kvantifikacija psiholokih i biofizikih
funkcija integrativne NLP dijagnostike procedure;
Odgovarajui, strateki razraen i paljivo razmotren izbor integrativnih NLP
terapeutskih intervencija;
Fleksibilnost i inventivnost u selekciji i primeni integrativnih NLP terapeutskih
metoda.
Znaaj integrativnog NLP modela stanja svesti za medicinu i nauku je viestruk:
Ovaj model se fokusira ne samo na individualno razliite nedostatke i klinike
prezentacije, ve takoe i na pacijentove sadanje sposobnosti, i potencijalne
snage u normalnim i izmenjenim stanjima svesti. Ova poslednja su posebno vana za dizajniranje odgovarajuih terapeutskih procedura.
iroke, fleksibilne, efikasne i standardizovane biofizike i dijagnostike procedure omoguie bolje razumevanje pacijentovih snaga i ogranienja u razliitim
stanjima svesti, i olakae odgovarajui izbor hipno-terapijske intervencije.
Paljivo merenje efikasnosti date integrativne NLP intervencije, i dalje praenje
tokom perioda oporavka, dae terapeutu korisnu informaciju o moguoj daljoj
intervenciji. To e povratno omoguiti razvoj specifinijih integrativnih NLP
strategija i alternativnih terapeutskih programa.
Naredna prouavanja rezultata i ishoda primenjenih integrativnih NLP intervencija mogu biti od velikog znaaja za dalje optezdravstveno stanje i blagostanje
oveka.

Neurolingvistiko programiranje

163

LITERATURA

[1]

G.Stanojevi-Vitaliano, Spectrum of psychotherapies, Proc. Shenandoah Healing

Exploration Meeting (Rappahanock, Virginia, 1993), pp. 1-6.

[2]

C.T.White, Temporal numerosity and the psychological unit of duration, Psychol.

Monogr. 575 (1963); J.M.Stroud, The fine structure of psychological time, in R.Fisher,
ed., Interdisciplinary perspective of psychological time, Ann. N.Y. Acad. Sci. 138
(1967).

[3]

G.Stanojevi, Hypnosis in integrative psychotherapy, Proc. 5th Yugoslav. Cong. Psychother. (1987), pp. 40-41.

[4]

G.Stanojevi, Neuro-linguistic programming: Meta model, Belgrade Avalske Sveske:

Psychotherapy - Dilemmas and Perspectives, Vol. 9 (1989), pp. 197-199.

[5]

M.H.Erickson and E.Rossi, Hypnotherapy: An Exploratory Casebook (Irvington

Publisher, New York, 1979).

[6]

R.Bandler and J.Grinder, Patterns of Hypnotic Techniques of Milton H. Erickson MD,

Vols. 1, 2 (Meta Publication, 1975, 1977).

[7]

K.Wilber, The Spectrum of Consciousness (Theosophical publishing House, Wheaton,

1977).

[8]

E.Deutch, Advaita Vedanta: A Philosophical Reconstruction (East-West Center Press,

Honolulu, 1969).

[9]

M.Mahler, F.Pine, and A.Bergman, The Psychological Birth of the Human Infant (Basic
Books, New York, 1975).

[10]

G.Stanojevi, Neuropsychological model of consciousness, Proc. Int. Summer School

Neurocomp. (1990), pp. 23-59.

[11]

E.Basar, EEG - Brain Dynamics (Elsevier, Amsterdam, 1980); E.Basar, EEG-dynamics

and evoked potentials in sensory and cognitive processing by the brain, in E.Basar, ed.,
Dynamics of Sensory and Cognitive Processing by the Brain (Springer, Berlin, 1988)

[12]

D.Rakovi, .Koruga, .Martinovi, and G.Stanojevi, Molecular electronics and

neural networks: Significance of ionic structure, Proc. 11th Ann. Int. Conf.
IEEE/EMBS, Vol.11, Part 4/6 (1989), pp. 1366-1367; D.Rakovi, .Koruga,
.Martinovi, and G.Stanojevi, On biophysical structure of brain-like bocomputers, in
P.I.Lazarev, ed., Molecular Electronics (Kluwer, Amsterdam, 1991), pp. 211-217.

[13]

Freud S. (1923), The Ego and the Id. In Standard Edition, Vol. 14 (Hogarth Press,
London, 1961).

164

G. Stanojevi-Vitaliano

[14]

C.G.Jung, The Collected Works of C.G.Jung, 2nd ed., Vols. 5-9 (Princeton University
press, Princeton, 1967).

[15]

J.Piaget, The Construction of Reality in the Child (Basic Books, New York, 1954).

[16]

G.Stanojevi, Neuro-linguistic programming: Meta model of language, Linguistic and

Speech Recognition, Belgrade School (1990), pp. 1-43.

[17]

D.Rakovi, Neural networks versus brainwaves: A model for dream-like states of

consciousness, Proc. Ann. Int. Conf. IEEE/EMBS 14 (1992), pp. 2651-2; D.Rakovi,
Brainwaves, neural networks, and ionic structures: Biophysical model for altered states
of consciousness, this book.

[18]

E.Erickson, Identity and the Life Cycle, D.Rapaport, ed., (International Univ. Press.
New York, 1959).

[19]

G.Stanojevi-Vitaliano and D.Rakovi, Neural networks versus brainwaves: A

biophysical model for states of consciousness and energy medicine, Proc. 1st Int. Yan
Xin Qigong Sci. Symp. (1995, in press).

[20]

K.Wilber, The Atman Project (Theosophical Publ. House, Wheaton, 1980).

[21]

K.Wilber, Up from Eden: A Transpersonal View of Human Development (Doubleday/Anchor, New York, 1981).

[22]

K.Wilber, Eye to Eye (Doubleday/Anchor, New York, 1981).

[23]

K.Wilber, The Holographic Paradigm and Other paradoxes (Shambhala, Boulder,

1982).

[24]

K.Wilber, A Sociable God (Shambhala, Boulder, 1982).

[25]

K.Wilber, J.Enger, and D.Brown, Transformations of Consciousness: Conventional and

Contemplative Perspectives development (Shambhala, Boston, 1986).

[26]

E.L.Rossi, Altered states of consciousness in every day life: Ultradian rhythms, in

B.B.Wolman and M.Ulman, eds., Handbook of States of Consciousness (Van Nostrand
Reinhold, New York, 1986).

Dopunska probrana literatura

[1]

R.Bandler, J.Grinder, R.Dilts, and J.Delozier, Neuro-Linguistic Programming (Vol. 1):

The Study of the Structure of Subjective Experience (Meta Publication, 1980);
R.Bandler and J.Grinder, Trance-Formations: Neuro-Linguistic Programming and the
Structure of Hypnosis (Real People Press, 1981); R.Bandler and J.Grinder, Reframing:
Neuro-Linguistic Programming and the Transformation of Meaning (Real People press,
1982); R.Bandler and J.Grinder, The Structure of Magic, Vols. 1, 2 (Science and
Behavior Books, 1982).

[2]

M.H.Erickson and E.Rossi, The February Man: Evolving Consciousness and Identity in
Hypnotherapy (Brunner and Mazel, New York, 1989); E.L.Rossi, ed., The Collected

Neurolingvistiko programiranje

165

Papers of Milton H. Erickson on Hypnosis, Vols. 1-4 (Irvington Publisher, New York,
1980).
[3]

J.Zeig, Ericksonian Approach to Hypnosis and Psychotherapy (Brunner and Mazel,

New York, 1982); J.Zeig and M.Munion, What is Psychotherapy? - Contemporary
Perspectives (Josey Bass. Publ., San Francisco, 1990).

[4]

G.Stanojevi, ed., Handbook of Hypnosis (Vol. 1): Hypnosis in Medicine (Medical

Book Public, Belgrade, 1989), in Serbian.

[5]

A.Lowen, The Language of the Body (Macmillian, New York, 1967).

[6]

A.Watts, Psychotherapy East and West (Bellantine Books, New York, 1969).

[7]

A.Maslow, Toward a Psychology of Being (Van Nostrand, New York, 1968); A.Maslow,
Religion, Values and Peak-Experiences (Viking Compass Book, New York, 1970);
A.Maslow, The Farther Reaches of Human Nature (The Viking Press, New York,
1971).

[8]

E.W.Russell, Consciousness and the unconsciousness: Eastern meditative and western

psychotherapeutic approaches, J. Transpers. Psychol. 18 (1986), pp. 51-72.

[9]

F.Perls, Gestalt Therapy Verbatim (Real People Press, 1969).

[10]

R.Assagioli, Psychosynthesis (Viking Press, New York, 1971).

[11]

S.Freud, The Ego and the Mechanisms of Defense (International Univ. Press, New
York, 1936).

[12]

E.Fromm, D.T.Suzuki, and R.De Martino, Zen Buddhism and Psychoanalysis (Harper
Colophon Books, New York, 1970).

[13]

J.Kagan, The Grow of the Child: Reflections on Human Development (Norton, New
York, 1978).

[14]

M.Washburn, The Ego and the Dynamic Ground: A Transpersonal Theory of Human
Development (New York State Univ. Press, New York, 1988).

[15]

D.Galin, Lateral specialization and psychiatric issues: Speculation on development and

evolution of consciousness, Ann. N.Y. Acad. Sci. 299 (1977), pp. 397-411.

[16]

M.Gazzaniga, The Social Brain: Discovering the Networks of the Mind (Basic, New
York, 1985).

[17]

K.H.Pribram, The cognitive revolution and mind/brain issues, Am. Psychol. 41 (1986),
pp. 507-520.

[18]

A.R.Luria, Higher Cortical Function in Man, 2nd ed. (Basic, New York, 1980).

[19]

S.Spring and G.Deutch, Left brain, Right Brain (Freeman, San Francisco, 1981).

[20]

A.Brodal, Neurological Anatomy (3rd ed.) (Oxford Univ. Press, New York, 1981).

[21]

C.T.Tart, Altered States of Consciousness (Anchor Books, New York, 1969)

[22]

K.R.Popper and J.C.Eccles, The Self and Its Brain (Springer, Berlin, 1977).

166

G. Stanojevi-Vitaliano

[23]

B.B.Wolman and M.Ulman, eds., Handbook of States of Consciousness (Van Nostrand

Reinhold Comp, New York, 1986).

[24]

B.J.Baars, A Cognitive Theory of Consciousness (Cambridge Univ. Press, Boston,

1988).

[25]

E.Neumann, The Origins and History of Consciousness (Princeton Univ. Press,

Princeton, 1954).

[26]

R.Ornstein, The Psychology of Consciousness (Freeman, San Francisco, 1972).

[27]

S.Grof, Realms of the Human Unconsciousness (The Viking Press, New York, 1975);
S.Grof, Beyond the Brain: Birth, Death, and Transcendence in Psychotherapy (New
York State Univ. Press, Albany, 1985).

[28]

N.O.Brown, Life Against Death (Wesleyan Univ. Press, Middletown Conn, 1959).

[29]

A.Huxley, The Perennial Philosophy (Harper & Row, New York, 1970).

[30]

S.Arieti, The Intrapsychic Self (Basic Books, New York, 1967).

[31]

M.Heidegger, Being and Time (SMC Press, London, 1962).

[32]

M.Eliade, Images and Symbols (Sheed and Ward, New York, 1969).

[33]

D.Benoit, The Supreme Doctrine (The Viking Press, New York, 1955).

[34]

A.Comfort, Reality and Emphaty: Physics, Mind and Science in the 21st Century. (New
York State Univ. Press, Albany, 1984).

[35]

D.Bohm, Wholeness and the Implicate Order (Routledge & Kegan, London, 1980).

[36]

Aurobindo, The Life Divine (Centenary Library, Pondicherry, XVIII- XXI.n.d.).

[37]

A.K.Coomaraswamy, Hinduism and Buddhism (Philosophical Library, New York,

1943).