KOGNITIVNO-

BIHEJVIORALNA
Primena F.E.A.R.
modela
terapije

TERAPIJA odraslih

ANKSIOZNOSTI
A. Stephen Lenz, Ph.D., LPC

0
Kognitivno-Bihejvioralna Terapija Anksioznosti:

Primena F.E.A.R. Modela kod odraslih

A. Stephen Lenz, Ph.D., LPC

Texas A&M Univeryitet-Corpus Christi

1
 Sadržaj

Predgovor……………………………………………………….. 3

Seansa 1…………………………………………………………. 7

Seansa 2…………………………………………………………. 11

Seansa 3…………………………………………………………. 16

Seansa 4…………………………………………………………. 21

Seansa 5…………………………………………………………. 26

Seansa 6…………………………………………………………. 29

Seansa 7…………………………………………………………. 33

Seansa 8…………………………………………………………. 39

Reference.………………………………………………………. 41

Dodatak………………………………………………………...... 42

2
 Predgovor
Ovaj terapijski priručnik za kratku terapiju od 8 seansi kognitivno-bihejvioralne terapije
(CBT), pristupa tretiranju simptoma depresije i anksioznosti tokom života, a razvijen je u skladu
sa praktičnom integracijom nekoliko popularnih CBT protokola (vidi: Andrews, Crino, Hunt ,
Lampe, & Page, 2010; Clarke, DeBar, Ludman, Asarnow, & Jaycox, 2002; Clark, Lowenstein, &
Hops, 1990; Cohen, Mannarino, & Deblinger, 2006; Kendall, Choudhury, Hudson, & Webb,
2002; Resick, Monson, & Chard, 2008). Iako svaki od gore navedenih protokola predlaže
tretmane sa klijentima korišćenjem specifičnih CBT pristupa, svaki od njih zapravo poseduje isti
sadržaj u svom pristupu, koji je već naznačen kao ključni od strane Beck-a (2011) i Ellis-a
(1994). Činjenica da je svaka od ovih strategija već identifikovana kao validna u terapijskom
kontekstu i da poseduje značajan broj testiranih uspešnih procedura za ublažavanje simptoma
depresije i anksioznosti, F.E.A.R. model (Kendall et al., 2002) je odabran kao organizacioni
okvir za prezentaciju protokola opisanih u ovom priručniku. Uprkos činjenici da je F.E.A.R.
model originalno predstavljen kao sredstvo za tretman anksioznosti kod adolescenata, moje
kolege i ja smo postigli značajan uspeh u primeni ovog modela pri tretmanu pojedinaca iz
različitih kulturnih miljea, različitog pola, a koji su pokazivali kliničke simptome
Posttraumatskog Stres Sindroma, Paničnih Stanja, Teških Depresivnih Poremećaja, Hroničnih
Blagih Depresivnih Stanja, i Poremećaja Prilagodjavanja.
Svaka od ovde detaljno rezimiranih 8 seansi, sadrži četiri komponente: 1) Svrhu; 2)
Ciljeve i Zadatke; 3) Pomoćne Materijale uz Zadatke; i 4) Naznake za Terapeute. Imajte u vidu
da je etička upotreba pomoćnog materijala preporučljiva, uključujući veliku belu tablu i druge
materijale koji se koriste u službi ovog priručnika a u skladu su sa karakteristikama i klijenta i
terapeuta. Dodatno, predlažemo terapeutima da uz ovaj priručnik koriste i motivacioni modalitet
ispitivanja Lewis-a i Osborn-a (2004) pod skraćenicom FRAMES, koji podstiče terapeute da
postignu:

 F: Feedback. Pruža klijentima adekvatne i trenutne informacije o njihovom

tretmanu u odnosu na norme i standarde.
 R: Responsibility (Odgovornost). Klijenti su zaduženi za svoj proces premene a
terapeuti treba da im obezbede osećaj odgovornosti povezan sa njihovim izborima.

3
  A: Advice (Savet). Omogućava podršku, kulturno senzitivno usmerenje
klijenata putem edukacije, informisanja, referenci i literature.
 M: Menu (Izbor). Uvek klijentima ponuditi izbor dostupnih tretmana, uvek imajući
u vidu da svaki izbor snosi i odgovarajuće odgovornosti.
 E: Empathy (Saosećanje). Primena saosećajnog razumevanja, kao i drugih Rogerijanskih
principa* je ključni zadatak u terapijskoj podršci i humanističkom rastu.
 S: Self-Efficacy (Samoefikasnost). Komuniciranje obzervacija klijentovih aktivnosti
i stavova koji su u skladu sa realizacijom ciljeva i efekata tretmana. Ovo uključuje
generalni optimizam da se klijent nalazi na putu oporavka, bilo u široj slici ili u malim
poboljšanjima.
Miller i Rollinick (2002) takodje ukazuju da progres u izveštavanju progresa kod klijenta,
pozitivno utiče na terapeute naročito ukoliko njihove tehnike uključuju OARS:

 O: Open-ended Questions (Pitanja sa otvorenim krajem). Postavljanje ovakvih

pitanja prikuplja široke, deskriptivne podatke, od opštih iskustava do detaljnih
svedočanstava, uveravajući ujedno klijente da je terapijski proces namenjen njima i
njihovom progresu.
 A: Affirmations (Afirmacije). Kada su iskreno upućene, afirmacije daju validnost
klijentovom iskustvu sa problemima, njihovoj snazi, i procesu promene.
 R: Reflective Listening (Refleksija). Ukazuje da terapeut pažljivo sluša klijenta i
razume njegova iskustva tako što reflektuje ključne reči, ponavlja izjave radi postizanja
zajedničkog sporazumevanja, parafrazira, i analizira kritična stanja ili opise emocija.

 S: Summarize (Rezimiranje). Rezimiranje ne ukazuje klijentima samo da terapeut

sluša i aktivno razume njihove doživljaje, već i omogućava tranziciju do zadatka za
sledeću seansu u kontekstu onoga što je klijent već iskomunicirao.

Kognitivni Princip i Konceptualizacija Klijenta

Tokom primene ovog priručnika u praksi, neophodno je da terapeuti konstantno

razvijaju kognitivnu konceptualizaciju klijentovog aktuelnog problema. Na osnovnom nivou,

to imlicira da misli o situacijama mogu da utiču na osećanja, ponašanja, i fizičke reakcije u

4
situacijama. Dalje, i Beck (2011) i Ellis (1992) navode da ključna verovanja pojedinca, njihove

misli, osećanja, ponašanja, i fiziologija, funkcionišu u sinergiji koja se praktično ne može

razdvojiti. I pored toga što ćete, prilikom korišćenja ovog priručnika, podučavati, oblikovati, i primenjivati

strategije na svaku od ovih pojedinačnih oblasti, njihovo praktično razdvajanje je neprirodno

i služi isključivo u cilju razvoja veštine i konceptualnog učenja.

Dodatno, bitno je zapamtiti da disfunkcionalne misli, ponašanja, i fiziologija nisu uzrok

nepoželjnih osećanja, već su simptomi koje možemo terapijski tretirati.

Beck (1992) je ovaj koncept precizno objasnio svojim kolegama kada kaže “zaključiti da su

kognitivni procesi uzrok depresije je isto što i tvrdnja da deluzije izazivaju šizofreniju” (p. 371).

Tako da je bitno da konstantno razvijamo konceptualizaciju klijenta, kao kompleksnog

i dinamičnog pojedinca čija osnovna ključna verovanja o ljubavi, vrednosti i kompetenciji, kreiraju

pretpostavke, stavove, i pravila o životu (npr. medju- verovanja) koja

iniciraju automatske misli tokom specifične situacije, koje su povezane sa emotivnom, bihejvioralnom

i fiziološkom reakcijom. Ovaj odnos je ovako prikazan:

Ključna Veovanja

Pretpostavke, Stavovi,
i Pravila
Osećanja,
Ponašanja, i
Fizičke Reakcije
SITUACIJA

Automatske Misli

5
 Važno je zapamtiti da je prisustvo disfunkcionalnih misli i ponašanja često

rasprostranjeno u društvu, i kada je osoba pod psihološkim, fizičkim, i/ili spiritualnim

pritiskom, postoji veći rizik od nepoželjnih ishoda, težine simptoma i smanjenog

nivoa funkcionalnosti. CBT terapijski proces ima za cilj povećanje svesnosti klijenta o njihovim

kognitivnim procesima i njihova obuka o tome kako da se nose sa različitim doživljajima

putem funkcionalnih, adaptivnih misli i postupaka. Ovaj udžbenik je vodič koji pomaže

klijentima u ovom procesu a ovde navedene aktivnosti bi trebalo implementirati na

način koji uvažava klijentovu individualnost, dostojanstvo i poštovanje kuturnog pluralizma.

Predlažemo da se ovaj priručnik koristi u kontekstu sveobuhvatne edukacije ili

pod supervizijom licenciranog terapeuta; svi terapeuti bi trebalo da budu upoznati sa

Etičkim Kodom Američkog Udruženja Terapeuta (ACA, 2014) i Udruženja Američkih

Savetnika za Mentalno Zdravlje (AMHCA, 2010).

6
 Seansa 1:
Uvod u Odnos izmedju Situacija, Osećanja i Misli

Svrha: Da bi se upoznali sa klijentom, njegovim problemom, i pogledom na svet u kome se

njihov problem javlja. Dajte klijentu osnovne informacije o CBT terapijskom procesu i
pribavite njihovo dopuštenje za obavljanje tretmana.

Ciljevi i Zadaci

1) Obavite osnovnu procenu težine klijentovih simptoma

 Pre nego što se sretnete sa klijentom, poželjno je da se obavi preliminarno
testiranje na nivo anksioznosti (Beckov Inventar Anksioznosti)
 Ocenite test, tako da na intervjuu imate informisanu perspektivu o nivou klijentovih
reakcija.

2) Ustanovite način izveštavnja i postignite radnu saradnju

 Izrazite zahvalnost zbog prilike da se upoznate sa klijentom.
 Normalizujte doživljaj. Ovo uključuje upoznavanje sa idejom terapije i različitim
reakcijama ljudi na taj proces. Na primer, neki ga započinju dobrovoljno, dok se drugi
ustručavaju; neki već imaju iskustvo terapije, a neki ne.Identifikujte koji se od ovih
slučajeva odnosi na vašeg klijenta.
 Pružite informacije o vašem zvanju i o privatnosti.
 Opišite prirodu terapijskog odnosa. Ovo uključuje ideju da je terapija kolaborativni
proces sa ciljem poboljšanja klijentove funkcionalnosti i smanjenja težine simptoma.
Takodje, progres je pod vodjstvom terapeuta, ali ga odredjuje sam klijent.

 Definišite Privatnost. Uslovi i ograničenja privatnosti treba da budu

prilagodjeni klijentovom rayvojnom i uzrasnom nivou.

3) Identifikujte glavni klijentov problem i ustanovite jeste li vi adekvatan terapeut za to

 Podstaknite Diskusiju. Zamolite klijenta da opiše dati problem i kako on utiče na
njihov život. Naročito, identifikujte percepciju o nastanku/toku, težini i stresorima/
trigerima koji su u vezi sa ovim problemom. Prikupljanje podataka o klijentovim
razmišljanjima, osećanjima, i ponašanjima u okviru njihove situacije, može vam pomoći
u definisanju kognitivne konceptualizacije.
 Utisci Bliskih osoba. Zamolite klijenta da identifikuje dimenziju uticaja njihovog
problema na odnose sa drugima. Ovo je takodje i prilika da se prepozna u kom su
stepenu drugi upućeni u problem kao i da se utvrdi stepen podrške koju klijent trenutno
dobija dok se nosi sa problemom.
 Identifikujte Psiho-socijalne efekte problema. Zamolite klijenta da objasni efekte
problema na funkcionisanje unutar psihosocijalnog domena, uključujući dom, posao,

7
 saradnike, akademski, unutar porodičnih odnosa, socijalno, ali takodje i u odnosu
na sopstvene misli o sebi, uključujući njihove nade, vrednosti, i ambicije.

4) Utvrdite uključenost Dodatnih službi

 Dok klijent objašnjava iskustvo sa problemom, zabeležite ukoliko postoji bilo kakva
uključenost Socijalnih Službi. Mogao bi biti izazov ostvariti terapijske ciljeve, ukoliko
klijent nema zadovoljene osnovne potrebe. Takve službe mogu biti:

i. Lekar Opšte prakse ili Neuropsihijatar

ii. Finansijska podrška
iii. Obezbedjivanje Zdravstvenog osiguranja
iv. Pravna pomoć
v. Akademsko savetovanje/ Pomoć pri zapošljavanju

5) Sastavite plan tretmana

 Koristite standardni plan tretmana. Dodatak ovog priručnika sadrži
standardizovan plan tretmana za korišćenje. Nekoliko saveta kako ga koristiti:

 Definicija Problema. Definicija problema treba da uključuje objektivne činjenice npr.

Klijent prijavljuje nedavni fizički napad povezan sa porodičnim nasiljem ili Klijenta je
uputio na terapiju lekar opšte prakse, nakon što je došlo do pada raspoloženja
uzrokovanog gubitkom posla. Drugi deo Definicije problema treba da uključi
subjektivne podatke dobijene od klijenta npr. Klijet tvrdi da ima problem sa kontrolom
stresa i da postaje besan kada je previše stimulisan ili Klijent ukazuje na smanjeno
interesovanje za prijatne aktivnosti, oseća tugu, krivicu, nedostatak motivacije, i blagi
umor.
 Ciljevi i Strategije Tretmana. Svaki plan tretmana obuhvata ciljeve terapijskih ishoda
i praćenja slučaja. Terapijski ciljevi trebaju biti pozitivno definisani da reflektuju
povećanje pozitivnih, adaptivnih veština i tehnika, umesto smanjenja negativnih faktora.
Iako je slika klijentove anksioznosti i depresije individualna, ključne ciljne strategije
ovog priručnika imaju tri glavne teme: 1) Obezbediti trenutnu podršku, 2) Povećati
primenu tehnika prevladavanja (redukcija stresa/ smanjenje uticaja problema, itd.), i
3) Povećati korišćenje tehnika rešavanja problema. Ciljevi za Organizaciju slučaja, treba
da identifikuju nameru povezivanja i usmeravanja, kao što je navedeno.
 Rezime i Potpis. Plan tretmana bi trebalo rezimirati da bi se utvrdilo da klijent razume i
prihvata tretman. I klijent i terapeut treba da potpišu dokument pre nego što se seansa
završi. Tretman se ne može započeti ukoliko plan tretmana nije potpisan; jedino usluge
navedene planom, treba obezbediti.

6) Počnite da formulišete inicijalnu kognitivnu konceptualizaciju.

 Osluškujte veze izmedju situacija, misli, i osećanja/ ponašanja. Iako je za mnoge
klijente previše rano za upoznavanje sa kognitivnim modelom na uvodnoj seansi, za
vas je važno da počnete da identifikujete relevantne podatke. Na kraju ove uvodne
seanse procene, trebalo bi da možete da popunite sledeći dijagram sa makar dve
situacije koje su povezane sa klijentovim problemom. Rana

8
 identifikacija misli, osećanja i ponašanja koja su povezana sa problematičnim
situacijama će vam pomoći da prepoznate i prikupite teme iz gomile podataka koji se
obično iznesu tokom prve seanse.

7) Upoznajte klijenta sa strukturom, procesom i sadržajem seanse

 Objasnite klijentu strukturu seanse. Vaša CBT seansa će imati stabilnu strukturu da bi
se obezbedila predvidljivost i kontinuitet od jedne do druge seanse sa klijentom. U
mnogim slučajevima ovaj pristup smanjuje strepnju vezanu za proces promene, koja je i
uzrok anksioznosti kod mnogih pojedinaca. Svaku seansu ćete započeti rezimiranjem
sadržaja i doživljaja o kojima je klijent govorio tokom prethodne seanse, proćićete kroz
relevantan razvoj dogadjaja, predstaviti cilj seanse, obavićete tekuće aktivnosti,
rezimirati i analizirati aktivnosti, dodeliti CBT vežbe i zadatke, i zatražiti klijentov
feedback u vezi seanse.
 Objasnite klijentu sadržaj i proces. Aktivnosti koje se obavljaju tokom tretmana imaju
za cilj da promene klijentova tipična razmišljanja i reakcije na problematičnu situaciju.
Cilj CBT je da se poveća korišćenje funkcionalnog razmišljanja i reakcija, a da se smanji
upotreba nepoželjnih misli i aktivnosti. Sve veštine će biti objašnjene prema
edukativnom modelu, u praktičnom formatu i biće u vezi sa vežbama i zadacima koje
klijent obavlja izmedju seansi.

8) Povratna informacija o klijentovom iskustvu na seansi

 Zatražite feedback, to je bitan deo terapije koji bi trebalo uvesti na kraju svake seanse.
Ispitivanje klijenata o njihovom iskustvu sa sadržajem i procesom, pruža priliku da se
prepozna šta je klijentu bilo značajno i šta je postiglo veći a šta manji efekat; trebalo bi
zabeležiti uspešan relacioni pristup i aktivnosti i koristiti ih tokom seansi, dok neuspešan
treba modifikovati ili zameniti sa alternativnim pristupom. Iniciranje feedbacka osnažuje
raportiranje, pruža mogućnost za raščišćavanje nejasnoća u temi i komunikaciji, i
uverava klijenta da je njihovo terapijsko iskustvo i posvećenost tremanu, najviši prioritet.

Naznake za Terapeute

1) Ovaj priručnik je vodič, a ne mapa. Iako su struktura i procesi navedeni u ovom priručniku
označeni kao veoma bitni za nastavak CBT tretmana, proverite sa institucijom za koju radite,
postoje li dodatni neophodni podaci koje još treba prikupiti od klijenta.

2) Naglasite da je cilj povećanje funkcionalnosti i smanjenje težine simptoma. CBT praksa je

namenjena povećanju individualne autonomije u problematičnim situacijama i pri
prevladavanju stresa. Tokom prve seanse je nophodno naglasiti razvijanje osećaja nade putem
aktivnosti i stavova koji promovišu pozitivan manir.

3) Primarna važnost dobrog odnosa. Mnogi klijenti ističu ogroman uticaj kvalitetnog
terapeutskog odnosa na ishod same terapije, bez obzira na to koja se tehnika terapije

9
 primenjuje. Ipak imajte na umu da ovaj priručnik isključivo služi kao vodič kroz CBT tehnike
čiji je uspeh već dokazan u praksi , a ne kao vodič za topao i produktivan terapijski odnos sa
klijentom. Na vama je da naročito obratite pažnju na ovaj aspekt tokom seansi, jer će to
doprineti boljim terapijskim ishodima.

4) Potvrdite klijentov osećaj za samo-efikasnost. Izrazite optimizam što su preduzeli kritičan

korak ka poboljšanju funkcionalnosti i radu na sebi.

Osnovni Dijagram Konceptualizacije Slučaja

Situacija Misli Ishod

1) Osećanja:

1)

2)
2)

Ponašanja:

3) 1)

2)

10
 Seansa 2:
Identifikacija Osetljivih Situacija i Povezanih Osećanja

Svrha: Da bi ste ponovo uspostavili i ojačali radnu saradnju, obučite svog klijenta o FEAR
modelu, i započnite identifikaciju misli i emocija koje su povezane sa odredjenim osetljivim
situacijama.

Ciljevi i Zadaci

1) Rekapitulacija Prethodne Seanse

 Ukratko rezimirajte sadržaj i klijentove impresije.
 Ponovite ciljeve tretmana
 Rezimirajte temu poverljivosti

2) Ažuriranje klijentovog Stanja

 Težina problema
 Tehnike prevladavanja
 O čemi ste razmišljali, kako ste se osećali, šta ste radili?
 Povezano funkcionisanje

3) Obučite klijenta o F.E.A.R. modelu

 Objasnite FEAR (OOPR) model kao okvir za usvajanje tehnika koje pomažu kod
simptoma anksioznosti i/ili depresije. Može biti korisno da grafički prikažete
skraćenicu kori-steći belu tablu:

F (feeling) O sećate se anksiozno/ depresivno?

E (expecting) O čekujete da će se desiti nešto loše?
A (actions) P ostupci i stavovi koji mogu da pomognu
R (results) R ezultati i nagrade

 FEAR (OOPR) model je konceptualizovana paradigma koja omogućava terapijsku

promenu putem učenja tehnika prevladavanja. U početku, klijenti uz podršku uče kako
da identifikuju situacije u kojima doživljavaju najveći broj simptoma i povezuju ih sa
relevantnim osećanjima, postupcima i fiziološkim reakcijama. Nakon toga klijenti uče o
efektima negativnog ili iracionalnog razmišljanja na njihove simptome. Prikupljanjem
informacija putem ova dva metoda, možemo usvojiti i praktikovati nove, funkcionalnije
pristupe koji će smanjiti težinu simptoma, uključujući zaustavljanje misli, pozitivnu
reformulaciju, suočavanje sa iracionalnim verovanjima, metode relaksacije, bihejvioralno
planiranje, rešavanje problema i poboljšanje veštine donošenja odluka. I konačno,
ustanovićemo načine za procenu progresa i pomoći klijentima da otkriju način za samo-
nagradjivanje tokom napretka ka postizanju terapijskih ciljeva.

11
4) Označavanje situacija u kojima se klijent Oseća anksiozno/depresivno
 Telesne reakcije i emocije kao odgovor na dogadjaje, mogu biti odličan indikator o
tome kada je vreme da se nešto preduzme u vezi date situacije. Često, klijenti nisu
tendenciozno svesni ishoda i reaguju povlačenjem u sebe i u izolaciju; shodno tome,
kada osećanja i fizičke reakcije prodju nezapaženo, problemi mogu postati hronični i
mogu se manifestovati kroz kliničke simptome. Pomažući im da precizno identifikuju i
opišu osećanja, podižemo nivo svesnosti i ustanovljavamo tematske smernice koje
iziskuju odredjene reakcije.
 Kreiranje hijerarhije postojećih ili mogućih neprijatnih situacija. Moguće je da ste
već prikupili neke informacije tokom uvodne seanse, ali je neophodno sastaviti listu
neprijatnih situacija koje će postati teme za kliničku analizu. Kada je jednom sačinjena
lista, dopustite klijentu da ih rangira od najviše do najmanje prihatnih situacija.

 Identifikujte i sačinite listu afektivnih odgovora i fizioloških reakcija. Koristeći

dijagram ispod, zatražite od klijenta da identifikuje emocionalne i fiziološke reakcije na
neprijatne situacije koristeći pristup uzroka i posledice approach to your
conceptualizationpri konceptualizaciji. Obrazloženje ove vežbe je demistifikacija
klijentovih doživljaja i reakcija kao nečega što je predvidljivo i rešivo- Ljude generalno
više pogadja dvosmislenost i nepoznanicamore nego nešto što se može imenovati i
osvestiti.
 Procenite subjektivan nivo neprijatnosti. Svaki lanac situacije-reakcije, treba da bude
procenjen od strane klijenta prema nivou neprijatnosti na Skali Subjektivne
Neprijatnosti (SUD Scale) od 1-10, gde 1 predstavlja odsustvo neprijatnosti, a 10 nivo
neprijatnosti koji je nemoguće tolerisati.

5) Dodelite praktične zadatke.

 Cilj praktičnih zadataka je da se obezbedi razumevanje osnovnih koncepata
obradjenih tokom ove seanse (npr. telesni i emotivni signali koje koristimo da bi
osvestili neki doživljaj kako problem koji treba rešiti) sa zadacima za sledeću seansu,
kako koristiti emocije i fizičke signale radi prepoznavanje čestih misli na čiju
 promenu možemo da se usredsredimo.
Praktični zadatak za ovu seansu uključuje klijenta u aktivno samo-posmatranje putem
koga treba da identifikuju actual neprijatne situacije i povezane afektivne i telesne
signale; klijent takodje beleži misli u vezi sa situacijom, a koje će biti tema kliničkog
rada tokom sledeće seanse.
6) Zatražite klijentov komentar na iskustvo tokom seanse
 Kakvo je njihovo mišljenje o seansi?
 Da li je nešto bilo neprijatno ili nejasno?
 Šta je bilo najkorisnije?
 Nešto što bi oni, sledeći put, pokušali drugačije?

12
Savet za Terapeute
1) Pažljivo sa mislima navedenim kao osećanja. U našoj kulturi je uobičajeno da ljudi kažu
“ Osećam”, pa zatim opišu svoje stavove i verovanja u vezi situacije. Iako je nepotrebno kruto
korigovanje klijenta, uputno je naglasiti ovu razliku pri parafraziranju, navodjenju, i
rezimiranju. Preveliko uključivanje misli u domen osećanja tokom seanse, kao i praktični
zadaci, ponekada mogu komplikovati proces primene FEAR modela.

2) Koristite vizuelna sredstva. Mnogi klijenti prijavljuju da im je korisno kada vide linearni odnos
izmedju situacija, misli i reakcija, dakle korišćenje bele table, crne table sa kredom, ili čak
parčeta papira pri objašnjavanju, može biti veoma korisno.

3) Održavajte empatiju i podršku. Za mnoge klijente, proces kreiranja hijerarhije anksioznih/

depresivnih reakcija, predstavlja veliki izazov. Iako je ova seansa fokusirana na izvršenje
odredjenih zadataka, važno je održati blizak odnos sa klijentom, naročito demonstrirajući
empatiju i podršku tokom seanse. Ukoliko uspešno održavate ove nevidljive aspekte tokom
rada, vaša seansa će osnažiti radnu saradnju i doprineti razvoju poverenja koje će vašim
klijentima biti ključno u predstojećim seansama.

Dijagram Situacija i Osećanja

Situacija Osećanja
1) Fizički signali

Emocije

2) Fizički signali

Emocije

3) Fizički signali

Emocije

13
 Praktični Zadatak 1:
Osećate se anksiozno?

Korak Jedan: Osećate se anksiozno?

Obrazloženje: Biti u mogućnosti da prepoznamo i predvidimo situacije u kojima smo podložni anksioznosti je
važan prvi korak u započinjanju sa prevladavanjem tih situacija. Naše triger situacije nam nisu
uvek poznate i zato je važno da naučimo da ih prepoznajemo putem fizičkih signala i
emocionalnih reakcija sa kojima su povezane.

Tokom sledeće nedelje opišite 2 situacije koje u vama izazivaju odredjeni stres, nervozu
ili anksioznost i zapišite šta ste osećali i o čemu ste razmišljali.

SITUACIJA OSEĆANJA MISLI

Telesni signali
1)

Emocije

Telesni signali
2)

Emocije

14
 Praktični Zadatak 1:
Osećate se depresivno?

Korak Jedan: Osećate se depresivno?

Obrazloženje: Biti u mogućnosti da prepoznamo i predvidimo situacije u kojima smo podložni depresivnim
osećanjima važan prvi korak u započinjanju sa prevladavanjem tih situacija. Naše triger
situacije nam nisu uvek poznate i zato je važno da naučimo da ih prepoznajemo putem
fizičkih signala i emocionalnih reakcija sa kojima su povezane.

Tokom sledeće nedelje opišite 2 situacije koje u vama izazivaju odredjenu tugu ili
depresiju i zapišite šta ste osećali i o čemu ste razmišljali.

SITUACIJA OSEĆANJA MISLI

Telesni signali
1)

Emocije

Telesni signali
2)

Emocije

15
 Seansa 3:
Identifikacija Negativnih Automatskih Misli i Korišćenje Tehnike Prevladavanja
Unutrašnjim Monologom
Svrha: Da bi ste ponovo uspostavili i ojačali radnu saradnju, rezimirajte FEAR model iobučite klijenta
o umnim zamkama i emocijama povezanim sa neprijatnim situacijama.

1) Rezimirajte prethodnu seansu

 Ukratko rezimirajte sadržaj i klijentovo iskustvo.

2) Kontrola klijenta
 Težina problema
 Ocenjivanje
 O čemu ste razmišljali, šta ste osećali, šta ste učinili?
 Relaciono ponašanje

3) Rezime Praktičnih Zadataka

 Rezime zadataka. Ohrabrite klijenta da priča o svom iskustvu pri obavljanju praktičnih
zadataka. Ako je moguće, prodjite kroz dokument za rad koji im je dat i zabeležite
precizno označene misli/ osećanja i ako je potrebno napravite korekcije da bi svaka
komponenta bila na odgovarajućem mestu. Ukoliko klijent nije doneo dokument na
papiru, ohrabrite ih da vam opišu dve situacije sa opisom misli/ osećanja, a vi ih
adekvatno zabeležite.
 Ohrabrite obavljanje Praktičnih Zadataka. Ukoliko je klijent obavio zadatak,
verbalno ga ohrabrite i pohvalite njihovu posvećenost uspehu u procesu promene;
ukoliko nije obavio zadatak, identifikujte prepreke i zajedno sa njima isplanirajte
praktične zadatke za ovu seansu.
 Informišite klijenta o uticaju praktičnih zadataka na uspeh terapije. Ukratko
objasnite pozitivnu vezu izmedju praktikovanja KBT veština naučenih tokom
terapije i samog uspeha u terapijskom procesu.

4) Obučite klijenta od Koraku Dva FEAR modela- Očekujete da će se desiti nešto loše?
 Objasnite koncept unutrašnjed monologa. Objasnite kloijentu da im je već jasno da se
odredjene emocije pojavljuju kada se osećaju anksiozno ili depresivno, ali da takodje postoje i
odredjene misli ili slike koje se takodje automatski pojavljuju. Ova seansa je posvećena praksi
uočavanja ovih dogadjaja i razumevanju njihovog efekta na raspoloženje i finkcionalnost.
 Navedite primere kako misli utiču na osećanja. Navedite klijentu nekoliko primera
koristeći situaciju u kojoj osoba razmišlja prilagodljivo u jednom a ne-prilagodljivo u
drugom slučaju. Kako se ta osoba oseća? Kako vidimo da se ponaša?
 Sugerirajte da se česte, neprihvatljive misli javljaju kada se osećamo anksiozno/
depresivno. Zamolite klijenta da se priseti stvari koje govore u sebi kada se osećaju
anksiozno ili depresivno i da vam ih navedu. Primetite da na taj način osobe počinju
da Očekuju da će se desiti nešto loše i da to utiče na to kako se osećaju u nekoj
situaciji; Ukoliko klijent može da prepozna ove umne zamke i da preomeni njihove

16
 misli, oni takodje mogu da utiču i na promenu toga kako se osećaju.

5) Objasnite Uobičajene Umne Zamke i identifikujte koje klijent najčešće koristi.

 Dajte klijentu listu Čestih Umnih Zamki. Objasnite klijentu da postoji puno načina
kako mi sami sebe zavaravamo i uvlačimo u negativno ili iracionalno razmišljanje; pa
ipak, na listi su samo neki primeri zastupljeni medju svim uzrastima i polovima.
 Objasnite i dajte primere. Pročitajte kratko objašnjenje svake Umne Zamke, i navedite
primer koji je adekvatan godištu i temi, i zatražite utiske klijenta o tome koliko su im
poznate neke od umnih zamki. Primetićete da je klijentima uglavnom odmah jasno i
prepoznaju primere u odredjenim situacijama, prepoznaju automatske misli i emotivan/
bihejvioralni ishod. Obavezno prokomentarišite klijentov govor tela tokom ovih
aktivnosti.

6) Ilustrujte odnos izmedju klijentovih misli i osećanja

 Dajte klijentu vežbanku za evidenciju misli. Zamolite klijenta da označi polja pored
njihovih uobičajenih umnih zamki, koje su identifikovane u procesu obuke.

 Objasnite vežbanku. Ova vežbanka je namenjena da 1) ilustruje odnos izmedju misli

i osećanja u odredjenim situacijama i da 2) praktično identifikuje umne zamke.

 Koristite primere iz praktičnog zadatka. Popunite vežbanku primerima iz praktičnog

zadatka ili onim koje ste identifikovali tokom obuke. Precizno, ali koncizno opišite
situaciju, automatske misli, povezana osećanja, i umne zamke. Omogućite dodatnu obuku
ili pojašnjenje, ako je potrebno da bi klijent pravilno interpretirao sopstvene doživljaje.
 Obezbedite obuku i praksu u korišćenju relaksacije i pozitivnog unutrašnjeg
monologa. Sada, kada klijent zna koje su mu misli tema, može da započne sa
korišćenjem pozitivnijeg, adaptivnijeg, ili racionalnijeg unutrašnjeg monologa, da bi
izmenio osećanja u povezanim situacijama. Ohrabrite klijenta da razvije praksu u
identifikaciji umnih zamki, korišćenju tehnika dubokog disanja, i razvijanju pozitivnog
unutrašnjeg monologa u svakoj situaciji. Rezimirajte na koji način izbegavanje umnih
zamki i adaptivni unutrašnji monolog utiču na raspoloženje. Model 3 koraka će pomoći
klijentima da se umire, sagledaju distorziju, i preformulišu svoje misli:
 Relaksacijom do centriranja. Iako će klijent kasnije dobiti dodatnu obuku iz
prakse relaksacije, za sada ih ohrabrite da primene duboko disanje fokusirano
na dugačak udah i dugačak izdah. Po pravilu, tehnika se sastoji od 5 ili 10
udaha-izdaha ili sve dok se klijent ne primiri i oseti dovoljno dobro da bi se
suočio sa umnom zamkom.

 Identifikacija umne zamke. Klijente treba uputiti da na glas imenuju umne

zamke sa definicijom situacije. Na primer, “Pravim od komarca magarca.
Čak iako sam zaboravio da platim struju, verovatno mi je ne bi isključili.”

 Paradigma Loše vesti- Dobre vesti. Preformulacija disfunkcionalnih misli

može biti sprovedena i prihvatanjem neprijatne situacije kao takve (Loša
vest), ali takodje identifikujući aspekt te situacije kao povoljan,

17
 duhovit, ili koristan. Na primer, klijent čiji je ljubimac uginuo je izgubio
dragog prijatelja i to je povezano sa subjektivnom tugom i drugim
nepoželjnim simptomima raspoloženja (Loša vest); pa ipak, kroz odnos
vlasnik-ljubimac, klijent je naučio kako da brine o drugima, spremniji je za
novi odnos vlasnik- ljubimac, osetio se voljenim, i prikupio je veliki broj
prijatnih uspomena (Dobre vesti). Prihvatanjem obe strane razmišljanja je
važno za klijentov razvoj, ali mu ova druga daje mogućnost da prevazidje
žalost.

7) Dodela praktičnog zadatka.

 Cilj praktičnog zadatka je da obezbedi razumevanje osnovnog koncepta usvojenog tokom
ove seanse (npr. Može li klijent da sebe umiri, da identifikuje negativan unutrašnji
monolog, da primeni pozitivan monolog, da poboljša svoje raspoloženje) i da bude
priprema za sledeću seansu i restruktuiranje rezistentnijih automatskih misli.
 Praktičan zadatak za ovu seansu je uključivanje klijenta u aktivno samo-posmatranje
prilikom koga mogu identifikovati trenutnu neprijatnu situaciju i pripadajuće
emotivne i telesne signale; klijenti takodje treba i da zapišu misli o odredjenoj
situacij, što će biti tema kliničkog rada u sledećoj seansi.

8) Zatražite klijentov komentar na iskustvo tokom seanse

 Kakvo je njihovo mišljenje o seansi?
 Da li je nešto bilo neprijatno ili nejasno?
 Šta je bilo najkorisnije?
 Nešto što bi oni, sledeći put, pokušali drugačije?

Savet za Terapeute
 Pružite ohrabrenje i ispoljite optimizam prema klijentovoj sposobnosti za identifikaciju
umnih zamki i primeni tehnika pozitivnog unutrašnjeg monologa.

 Izbegavajte žargon. Umne zamke su pojašnjene i korišćene u okviru KBT zajednice pod
različitim tehničkim terminima kao što su dihotomno mišljenje, kognitivne distorzije ili
selektivne abstrakcije; KBT treba da bude jasna svima, i neka vaša terminologija ostane
neformalna, ali ipak profesionalna.
 Prekontrolišite klijenta o tome koliko veruje u istinitost pozitivnog unutrašnjeg
monologa koji razvija. Ponekad će klijent odlučiti da vam iznese ono što misli da je
socijalno prihvatljivo unutar terapijskog konteksta, umesto da prijavi minimalan ili
zanemarujuć efekat. Tokom individualnih seansi, budite sigurni da klijent koristi
adaptivan unutrašnji monolog koji će umanjiti težinu simptoma i povećati
funkcionalnost.
 Ako se nadjete u ćorsokaku, oslonite se na maštu. Često može biti teško formulisati
pozitivnu misao, obzirom na dugotrajnu, abstraktnu ili intenzivnu problematičnu situaciju.

18
Kada se to desi, korisno je zapitati klijenta da pretpostavi šta bi neko poznat (npr. mentor ili
osoba od ugleda) neko zamišljen (npr. akcioni heroj ili istorijska ličnost), mogli pomisliti u
datoj situaciji.

19
 Česte Umne Zamke
Donošenje zaključaka i oslanjanje na
Brzopleto zaključivanje njih, bez dovoljno dokaza

Očekivanje apsolutno najgoreg ishoda u

Katastrofizacija odredjenoj situaciji

Posmatranje stvari apsolutno crno/ belo, i/ ili,

kao sve ili ništa, bez kompromisa ili srednjeg
Crno-belo razmišljanje
puta

Videći stvari veće ili vrednije nego što realno

Od komarca, magarca jesu

Zanemarivanje aktuelne težine date

Od magarca, komarca situacije

Pretpostavka da ako se nešto desilo jednom ili

par puta, da će uvek biti tako
Ako jednom, onda uvek

Kada stvari ne idu kako treba, to je zbog

lične greške a ne zbog okolnosti ili situacije
Nije do tebe, do mene je

Uzimajući u obzir samo onaj aspekt situacije koji

Slep na jedno oko potvrdjuje negativna verovanja

20
 Praktični Zadatak 2: Očekujete da će se desiti nešto loše? Ne za dugo!
Situacija Misao Osećanja Umna Zamka Adaptivna Misao
1)

2)

3)

Brzopleto Zaključivanje - Donošenje zaključaka i oslanjanje na njih, bez dovoljno dokaza

Katastrofizacija- Očekivanje apsolutno najgoreg ishoda u odredjenoj situaciji
Crno-belo razmišljanje- Posmatranje stvari apsolutno crno/ belo, i/ ili, kao sve ili ništa
Od komarca, magarca- Videći stvari veće ili vrednije nego što realno jesu
Od magarca, komarca- Zanemarivanje aktuelne težine date situacije
Ako jednom, onda uvek- Zato što se nešto desilo jednom ili par puta, uvek će biti tako
Nije do tebe, do mene je- Stvari su krenule nizbrdo samo zbog lične greške ili slabosti
Slep na jedno oko- Uzimajući u obzir samo onaj aspekt situacije koji potvrdjuje negativna verovanja
21
 Seansa 4:
Suprotstavljanje Automatskim Mislima

Svrha: Nastavak edukacije i podrške klijentu pri identifikaciji disfunkcionalnih misli i

razvoj strategija prevladavanja koje promovišu funkcionalnost pozitivno raspoloženje.

1) Rezime prethodne seanse

 Ukratko rezimirajte sadržaj i klijentovo iskustvo.

2) Kontrola klijenta
 Težina problema
 Ocenjivanje
 O čemu ste razmišljali, šta ste osećali, šta ste učinili?
 Relaciono ponašanje

3) Pregled Praktičnih zadataka

 Pregled zadataka. Ohrabrite klijenta da govori o svom iskustvu sa praktičnim zadatkom.
Ako je moguće, pregledajte dokument koji im je dat i zabeležite ispravno identifikovane
misli/osećanja i prepravite ukoliko je potrebno da bi svi elementi bili na svom mestu.
Analizirajte iskustvo identifikacije misaonih zamki i koliko je svest o sebi bila korisna i/
ili oslobadjajuća. Ukoliko klijent nije poneo dokument, zamolite ih da sa vama podele tri
situacije, da opišu misli/ osećanja, identifikuju misaone zamke, i da probaju da definišu
adaptivne misli koje bi mogle biti od pomoći.
 Ohrabrite klijete da rade Praktične zadatke. Ukoliko je klijent uradio Praktični zadatak,
pohvalite njihovu posvećenost uspehu i promeni; a ukoliko klijent nije obavio zadatak,
identifikujte prepreke i zajedno sa njima planirajte Praktičan zadatak za ovu seansu.

 Objasnite uticaj prakse na uspeh terapije. Ukratko objasnite pozitivnu korelaciju

praktikovanja KBT veština naučenih tokom seansi i efikasnosti terapije.

4) Objasnite Korak 3 FEAR modela- Postupci i stavovi koji mogu da pomognu

 Obrazložite napredne tehnike prevazilaženja. U teškim trenucima alternativne misli
mogu pomoći klijentima da se osećaju i ponašaju adaptivnije i korisnije ali, kao što su već
mogli da primete tokom obavljanja praktičnog zadatka, neke automatske misli/slike su
rezistentnije na promenu. Kada su umne zamke ubedljivije, treba ići dalje od
preformulacije. Sugerirajte klijentima zaustavljenje negativnih misli, preispitivanje njihove
validnosti i/ili funkcionalnosti, i njihova izmena u formu koja je korisna i precizna,
predstavlja inicijativu i stav koji promoviše pozitivnu promenu osećanja u datoj situaciji.
 Identifikujte automatske misli otporne na preformulaciju i pozitivan unutrašnji dijalog.
Neka klijent navede primere negativnih misli koje su mu već poznate, a koje su otporne
na preformulaciju. Ukoliko klijent ne može da navede nekoliko primera, možete
sugerirati da pojedinci često navode slične zajedničke teme i navedite nekoliko primera

0
 sa liste Čestih Negativnih Misli, a koja se nalazi na kraju poglavlja; klijent takodje
može i da pregleda listu i da obeleži stavove koji odgovaraju njihovom ličnom iskustvu.
Obavezno objasnite da je sasvim normalno da svako ima negativan unutrašnji monolog
i da svako ima sposobnost da se suoči sa tim mislima, da bi se osećao bolje.

 Predstavite i objasnite strategije sukoba sa negativnim mislima. Što je klijent

spretniji u identifikaciji negativnih misli u lancu situacija-misli-osećanja, to bolje mogu
da koriste četiri strategije razvoja funkcionalnijih verovanja i restruktuiranja misaonog
procesa predstavljenog kroz skraćenicu CORE (SRPP). CORE (SRPP) strategije za
promenu i sukob sa negativnim mislima su:
i. (C)S-mirite se i Uvidite Distorziju. Prvi korak je da se klijent smiri tako što će
nekoliko puta duboko udahnuti a zatim proceniti da li su misli povezane za
situaciju i osećanja, u stvari kognitivne distorzije (Umne zamke).

ii. (O)R-azmotrite Alternativna Stanovišta. Ohrabrite klijenta da

razmotri: Postoji li neki drugi pogled na ovu situaciju?; Postoji li neki
drugi razlog zbog koga bi ovo moglo da se dešava?
iii. (R)P-ogledajte Dokaze. Uputite klijenta da podrži ili odbaci istinitost
njihovih negativnih automatskih misli/slika putem identifikacije: Koji su
dokazi za ovo verovanje? Koji su dokazi protiv ovog verovanja? Obzirom da
tražite dokaze, oslanjajte se samo na istinitost činjenica koje su u domenu
preformulacije.
iv. (E)P-rocenite Ishode. Podržitre klijenta da realistično identifikuje: Ukoliko je
ova misao istinita, šta bi najgore moglo da se desi?; Šta bi najbolje moglo da se
desi?; Šta bi najverovatnije moglo da se desi?

 Vežbajte sukob sa automatskim negativnim mislima. Koristeći vežbanku Promenite

Svoje Mišljenje, olakšajte vežbanje sukoba sa automatskim negativnim mislima i
definišite alternativne misli koje su realistične, funkcionalne, i povezane sa poželjnim
ishodom. Primeri iz klijenovog Praktičnog zadatka mogu biti korisni, kao i podaci
prikupljeni tokom kontrole klijenta.

5) Zadajte Praktičan Zadatak.

 Cilj praktičnog zadatka je razumevanje veze izmedju osnove konceptualnog mišljenja tokom
ove seanse (npr. ukoliko klijent može da identifikuje negativan unutrašnji monolog, da mu se
suprotstavi korišćenjem CORE strategije, i primeni alternativni unutrašnji dijalog radi
poboljšanja raspoloženja) i produžene primene tehnike u sledećoj seansi.
 Praktični zadatak tokom ove seanse uključuje klijenta u proces samo-posmatranja tokom
koga oni vežbaju odbacivanje negativnih misli primenom CORE strategije, uvidom u
kognitivne distorzije, razmatranjem alternativnih stanovišta, pregledom dokaza, i
procenom ishoda. Obezbedite klijentu najmanje dve kopije prazne vezbanke Promenite
Svoje Mišljenje da bi ih ispunili i vežbali tehniku izmedju dve seanse.

1
8) Zatražite klijentov komentar na iskustvo tokom seanse
 Kakvo je njihovo mišljenje o seansi?
 Da li je nešto bilo neprijatno ili nejasno?
 Šta je bilo najkorisnije?
 Nešto što bi oni, sledeći put, pokušali drugačije?

Savet za Terapeute
 Odvojite adekvatno vreme za seansu Ova seansa sadrži značajan obim edukacije,
objašnjavanja i prakse, i terapeuti treba da budu pažljivi sa vremenom namenjenim
za to da se klijent upozna i dobro razume CORE veštine da bi bio u stanju da obavi
Praktičan zadatak.

 Korišćenje dodatnog materijala. Predlaže se terapeutima da obezbede štampane

materijale za klijente kao i da tokom edukativnog procesa koriste belu tablu,
grafikone ili druge materijale.

 Omogućite smislenu praksu. U nekim slučajevima, terapeuti nameću CBT praksu.

Predlaže se da klijenti budu ti koji vode proces pronalaženja rešenja, a da im se pomaže
vodjenjem Sokratskog dijaloga pri identifikaciji podataka koji su esencijalni za promenu
disfunkcionalnih verovanja u odredjenim situacijama, ta koja su povezana sa
nepoželjnim emocijama.
 Značaj tehnike FRAMES. Za neke klijente, sukob sa negativnim verovanjima može biti
obeshrabrujuće; dok će kod svih klijenata, ova aktivnost biti dodatno stimulisana
tehnikama sadržanim u FRAMES modelu, opisanom u predgovorom. Ovo uključuje
davanje feedbacka, isticanje odgovornosti prema terapijskom procesu, pružanje
blagovremenog saveta, ponuda višestrukih izbornih rešenja a ne konačne perspektive,
ispoljavanje saosećanja i analiza percepcije klijentove samo-efikasnosti.

2
 Neke Česte Negativne Misli
Ja sam glup(a) Svi su samo pristojni prema meni

Plašim se Verovatno misle loše o meni

Niko me ne voli Ne mogu nikoga da zadovoljim

Ja to ne mogu Ja sam slab(a)

Završiću potpuno sam(a) Ja sam žrtva

Nemam dovoljnu snagu volje Ne mogu da se kontrolišem

Prijatelji me ne podržavaju
Ja sam loša osoba
Izneveriću ljude
Nemoćan(na) sam
Nema svrhe da se trudim,zabrljaću
Nikog nije briga za mene
Ružan(na) sam
Uvek me odbiju
Uvek mi se desi nešto loše
Drugačiji(ja) sam od drugih
Niko me ne razume
Bezvredan(na) sam
Ljudi koji me vole, ne znaju moje

pravo lice Uvek nekoga povredim na kraju

Sve je to moja krivica

To mi se stalno dešava

Život je uvek nepravedan prema meni

3
 Promenite Svoje Mišljenje
Situacija Misli Osećanja
1.

2.

Udahnite duboko par puta, Koju umnu zamku zapažate?_________________________________________

Na koji drugačiji način mogu da sagledam ovu situaciju?_________________________________________

__________________________________________________________________________________________

Koji su dokazi za ovo verovanje?

Dokazi ZA: Dokazi PROTIV:

_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________

Ukoliko bi ova verovanja bila ISTINITA,

Šta bi NAJGORE moglo da se desi? _________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

Šta bi NAJBOLJE moglo da se desi? __________________________________________________________

__________________________________________________________________________________________

Šta bi NAJVEROVATNIJE moglo da se desi? _________________________________________________

__________________________________________________________________________________________

Uzimajući u obzir ove informacije, navedite realnije, adaptivne alternativne misli:

4
 Seansa 5:
Više prakse, Više Motivacije

Svrha: Nastavak prakse i podrške klijentu u identifikaciji disfunkcionalnih misli i razvoju

veština prevazilaženja koje omogućavaju bolje funkcionisanje i popravku raspoloženja. Fokus
ove seanse je na ojačavanju i isticanju pozitivnih promena koje nastaju u klijentovom
psihosocijalnom okruženju kao posledica promena u njihovom razmišljanju.

1) Rezimirajte prethodnu seansu

 Ukratko rezimirajte sadržaj i klijentovo iskustvo iz prethodne seanse.

2) Kontrola klijenta
 Težina problema
 Ocenjivanje
 O čemu ste razmišljali, šta ste osećali, šta ste učinili?
 Relaciono ponašanje

3) Rezime Praktičnog zadatka

 Rezime zadatka. Ohrabrite klijnta da priča o iskustvu sa praktičnim zadatkom.Ako je
moguće, prodjite kroz dokument za rad koji im je dat i zabeležite precizno označene
misli/ osećanja i ako je potrebno napravite korekcije da bi svaka komponenta bila na
odgovarajućem mestu. Diskutujte o iskustvu sa sukobom sa disfunkcionalnim mislima,
pronalaženjem alternativnih misli, i promenom osećanja. Ukoliko klijent nije poneo
fiziče dokumente, zamolite ih da sa vama podele jednu situaciju, misli/osećanja, da
identifikuku umne zamke, i procene kognitivne funkcije putem CORE strategije.
 Podstaknite obavljanje Praktičnih zadataka. verbalno ga ohrabrite i pohvalite njihovu
posvećenost uspehu u procesu promene; ukoliko nije obavio zadatak, identifikujte
prepreke i zajedno sa njima isplanirajte praktične zadatke za ovu seansu.

4) Nastavite da vežbate sukob sa upornim negativnim verovanjima

 Rezimirajte CORE strategiju. Procenite koliko su klijenti dobro savladali CORE
strategiju tako što ćete ih zamoliti da navedu 4 koraka (npr. smirite se i uvidite umnu
zamku, posmatrajte alternativne perspektive, pregledajte dokaze i procenite ishode).
Dodatno, utvrdite da li je klijent primetio da je neka od strategija efektnija od druge. Na
primer, neki klijenti prijavljuju da je pregledanje dokaza efektnije od drugih strategija;
neki klijenti preferiraju neke druge strategije.

 Vežbajte primenu metoda. Tokom seanse, pokušajte da primenite CORE strategiju

dva ili tri puta. Tokom prvog pokušaja, terapeut bi trebalo da vodi proces zapisujući na
dokumentu/beloj tabli i rukovodeći klijenta kroz svaki korak i definiciju alternativnih
misli. Tokom vežbanja sa realnim primerima, navedite klijenta da sam vodi analizu
čitavog procesa, dok vi pružate podršku, savete i ohrabrenje.

5
5) Dodelite Praktični zadatak.
 Cilj praktičnog zadatka je razumevanje veze izmedju osnove konceptualnog mišljenja
tokom ove seanse (npr. ukoliko klijent može da identifikuje negativan unutrašnji monolog,
da mu se suprotstavi korišćenjem CORE strategije, i primeni alternativni unutrašnji dijalog
radi poboljšanja raspoloženja) i produžene primene tehnike u sledećoj seansi.
 Praktični zadatak tokom ove seanse uključuje klijenta u proces samo-posmatranja tokom
koga oni vežbaju odbacivanje negativnih misli primenom CORE strategije, uvidom u
kognitivne distorzije, razmatranjem alternativnih stanovišta, pregledom dokaza, i
procenom ishoda. Obezbedite klijentu najmanje dve kopije prazne vezbanke Promenite
Svoje Mišljenje da bi ih ispunili i vežbali tehniku izmedju dve seanse.

6) Zatražite klijentov komentar na iskustvo tokom seanse

 Kakvo je njihovo mišljenje o seansi?
 Da li je nešto bilo neprijatno ili nejasno?
 Šta je bilo najkorisnije?
 Nešto što bi oni, sledeći put, pokušali drugačije?

Savet za Terapeute
 Identifikacija Srednjih verovanja. Do sada ste već prikupili dovoljno podataka o klijentovoj
istoriji i iskustvima da bi ste prepoznali neka njihova Srednja verovabnja. Kao što
navodi Beck (2011), srednja verovanja su stavovi, pretpostavke, i pravila prihvatljivog
ponašanja koji generišu klijentove automatske misli. Na primer, klijent možda ima
pravilo da su isključivo desetke(osena 10) prihvatljive tokom studija da bi osoba bila
kompetentna nakon diplomiranja. Posledično, svaki put kada osoba bude ocenjena
ocenom 9/8 na ispitu, nastaju automatske misli “Ja sam nekompetentan(na)” i “Nikada
neću naći kompetetivni posao” izazivajući anksioznost i stid. Dok klijentu budete
pomagali pri analizi lanca situacije, misli, osećanja, reflektujte svoja zapažanja u vezi sa
klijentovim srednjih verovanja u svojim odgovorima. Jedan od mogućih odgovora u
datom primeru može biti, “Kada ste dobili ocenu 8/9, i počeli da razmišljate ‘Ja sam
nekompetentan(na)’ i ‘Nikada neću naći kompetitivan posao,’ osetili ste kako vas
obuzima anksioznost i stid. To zvuči kao da imate pravilo da je jedino ocena 10
prihvatljiva; tačnije, da bi ste uopšte dobili posao nakon diplomiranja, morate dobiti
10, uvek 10, jer je vama samo 10 od koristi. Pitam se da li je ovo slučaj kod vas.”

 Nastavite da primenjujete FRAMES model. Obzirom da je ovo prvi praktičan

zadatak koji se ponavlja, veoma je važno osnaživanje i podrška trudu koji klijent ulaže.
Definicija FRAMES modela pristupa klijentima uključuje feedback, naglašavanje
odgovornosti prema terapijskom procesu, davanje blagovremenih saveta, ponudu
višestrukih izbornih rešenja a ne konačne perspektive, ispoljavanje saosećanja i analizu
percepcije klijentove samo-efikasnosti.

6
 Promenite Svoje Mišljenje
Situacija Misli Osećanja
1.

2.

Udahnite duboko par puta, Koju umnu zamku zapažate _________________________________________

Na koji drugačiji način mogu da sagledam ovu situaciju__________________________________________

__________________________________________________________________________________________

Koji su dokazi za ovo verovanje?

Dokazi ZA: Dokazi PROTIV:

_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________
_________________________________________

Ukoliko bi ova verovanja bila ISTINITA,

Šta bi NAJGORE moglo da se desi? _________________________________________________________

_________________________________________________________________________________________

Šta bi NAJBOLJE moglo da se desi? __________________________________________________________

__________________________________________________________________________________________

Šta bi NAJVEROVATNIJE moglo da se desi? _________________________________________________

__________________________________________________________________________________________

Uzimajući u obzir ove informacije, navedite realnije, adaptivne alternativne misli:

7
 Seansa Šest:
Problemi mogu da se reše, Izbori mogu da se naprave

Purpose: Uvesti strateško rešavanje problema i savesno donošenje odluka kao aktivnosti koje
mogu da pomognu u ublažavanju simptoma anksioznosti/depresije i pojačati doživljaj samo-
efikasnosti. Takodje, klijenti započinju da se tendenciozno samo-nagradjuju nakon uspešne
primene KBT veština.

1) Rezime prethodne seanse

 Ukratko rezimirajte sadržaj i klijentovo iskustvo.

2) Kontrola klijenta
 Težina problema
 Ocenjivanje
 O čemu ste razmišljali, šta ste osećali, šta ste učinili?
 Relaciono ponašanje

3) Rezime Praktičnog zadatka

 Rezime zadatka. Ohrabrite klijnta da priča o iskustvu sa praktičnim zadatkom.Ako je
moguće, prodjite kroz dokument za rad koji im je dat i zabeležite precizno označene
misli/ osećanja i ako je potrebno napravite korekcije da bi svaka komponenta bila na
odgovarajućem mestu. Diskutujte o iskustvu sa sukobom sa disfunkcionalnim mislima,
pronalaženjem alternativnih misli, i promenom osećanja. Ukoliko klijent nije poneo
fiziče dokumente, zamolite ih da sa vama podele jednu situaciju, misli/osećanja, da
identifikuku umne zamke, i procene kognitivne funkcije putem CORE strategije.
 Podstaknite obavljanje Praktičnih zadataka. Verbalno ga ohrabrite i pohvalite njihovu
posvećenost uspehu u procesu promene; ukoliko nije obavio zadatak, identifikujte
prepreke i zajedno sa njima isplanirajte praktične zadatke za ovu seansu.

4) Uvodjenje Strateškog Rešavanja Problema i Savesno Donošenje Odluka kao Stavove i

Aktivnosti koje mogu da pomognu.
 Objasnite edukaciju o veštinama rešavanja problema. Proverite na koji način klijent
nbajčešće pristupa rešavanju problema na koje nailaze i identifikujte razliku u pristupu malim,
srednjim i velikim problemima? Objasnite da tokom odrastanja, mnogi pojedinci ne dobiju
nikakve instrukcije, podršku, ili praksu u vezi načina za rešavanje problema. Kao odrasli, često
se oslanjamo na intuiciju ili na mišljenje drugih da bi pronašli izlaz. Uobičajeni problemi sa
kojima se u životu srećemo uključuju konflikt sa drugima, poslovni odnos sa pretpostavljenima,
izbor karijere, problemi u specifičnim životnim fazama i finansijske poteškoće. Uz pomoć
sistematskog pristupa rešavanju problema, klijenti se mogu suočiti sa izazovima sa veštinama i
znanjem koje promoviše samo-efikasnost i daje praktične rezultate koji mogu imati značajan
uticaj na njihov život. Rešavanju problema se može pristupiti lako i to:
1. Objektivno identifikovati problem
8
 2. Navesti sva moguća rešenja
3. Oceniti efikasnost svakog rešenja
4. Izbor najbolje ocenjenog rešenja i njegovo planiranje
5. Procena rezultata i samo-nagradjivanje

 Objasnite edukaciju o veštini donošenja odluka. Baš kao i kod rešavanja problema,
mnogi pojedinci u mladosti nisu dobili edukaciju i podršku u vezi veštine donošenja
odluka, zato posledično, kao odrasle osobe, imaju tendenciju da se oslanjaju na intuiciju
ili savete i pomoć drugih. Ovo, takodje, može dovesti do akutne frustracije, a dugoročno,
do sumnje u sopstvenu sposobnost za suočavanje sa kompleksnošću života. Česte odluke
koje odrasli treba da donesu uključuju, da li se socijalizovati ili ostati kod kuće, joga
pozvati na zajednička druženja, lični troškovi, ili izbor zanimanja. Razlika izmedju
donošenja odluka i rešavanja problema leži u činjenici da svaka odluka ne predstavlja
problem sama po sebi; pa ipak, većina problema koje treba rešiti, zahteva donošenje
odluka. U odnosu na gore navedeni model, klijenti treba da donose odluke prilikom
ocenjivanja rešenja i izbora rešenja i njegovog planiranja. Donošenje odluka može biti
omogućeno kada klijent:
1. Navede pozitivne i negativne strane svakog izbora
2. "Izmeri" kolika je cena za ono što se dobija
3. Iznese zaključke nakon prikupljenih informacija

 Vežbajte Rešavanje problema i Donošenje odluka. Neka klijent identifikuje 2 trenutno

aktuelna problema ili ona koja očekuje uskoro; problemi mogu biti akutni ili hronični, ali
je bitno da to bude samo njihov problem, a ne rešenja za nekog drugog. Neka klijent
oceni nivo neprijatnosti u odnosz na probleme koreisteći SUDS skalu, pa vežbajte tokom
seanse na problemu jačeg intenziteta. Dajte klijentu dokument sa koracima za rešavanje
problema koji se nalazi na kraju poglavlja. Dok budete vežbali primenu strategije za
rešavanje problema, koristite i model za donošenje odluka prilikom ocenjivanja mogućih
rešenja i odlučivanju o njihovom izboru. Kroz prvi primer, vi vodite klijenta kroz model
rešavanja problema; kroz drugi primer, pomozite klijentu da pokuša da primeni veštine
samostalno.

 Identifikacija nagrada. Poslednja stavka pri rešavanju problema je uključivanje nagrade

za dobro obavljen zadatak. Objasnite klijentu važnost nagradjivanja funkcionalnog
ponašanja, da bi se povećala šansa da će se ponovo koristiti u budućnosti. Razjasnite
klijentu važnost malih, srednjih i velikih nagrada koje pozitivno podstiču adaptivni pristup
ublažavanju problema u nekim situacijama. Kategorije nagrada koje mogu da pomognu
klijentu pri njihovom izboru:
1. Ljudi sa kojima bi želeli da provode više vremena, a ne provode.
2. Mesta na kojima bi češće boravili ali nemaju uvek priliku za to.
3. Stvari koje su pristupačne i želeli bi da ih poseduju, ali ih nemaju.
4. Hrana i Piće (bez-alkoholno) koje spada u njima omiljeno.
5. Aktivnosti u kojima bi učestvovali, ali to obično ne čine.

9
5) Dodela praktičnpg zadatka.
 Cilj praktičnog zadatka je da omogući razumevanje osnovnih koncepata naučenih
tokom ove seanse (npr. učenje rešavanja problema i donošenja odluka može
sistematski da poveća pozitivan stav prema sebi i da smanji osećaj neprijatnosti) i
obezbedi nastavak prakse tokom sledeće seanse.
 Praktični zadatak za ovu seansu uključuje klijenta u bihejvioralnu vežbu primene
veština rešavanja problema i donošenja odluka kroz dva primera. Obezbedite za
klijenta nekoliko kopija dokumenta za vežbanje koji se nalazi na kraju poglavlja da bi
ste im omogućili uspešno obavljanje zadatka.

6) Zatražite klijentov komentar na iskustvo tokom seanse

 Kakvo je njihovo mišljenje o seansi?
 Da li je nešto bilo neprijatno ili nejasno?
 Šta je bilo najkorisnije?
 Nešto što bi oni, sledeći put, pokušali drugačije?

Savet za Terapeute

 Nastavite da naglašavate ulogu misli i osećanja koja su povezana sa promenama u

ponašanju kao i noog adaptivnog pristupa rešavanju problema i donošenju zaključaka.
Terapeuti često mogu da upadnu u zamku i da zanemare isticanje veze misli i osećanja
tokom bihejvioralnih zadataka; ipak, mi učimo naše klijente da uoče vezu izmedju onoga
što čine, na koji način misle o sebi, i kakva su im osećanja.

 Uvek učite na primerima. Kada demonstrirate novu veštinu, vrlo je važno

demonstrirati uspešnu primenu. U ovom slučaju, koristićete klijentov subjektivno
definisan neprijatan problem kao primer.

 Veličina nagrade. Nagrade treba da budu proporcionalne veličini zadatka koji klijent
obavlja. Na primer, prevazilaženje kratkoročne prepreke može rezultirati manjom,
nagradom niže vrednosti, kao što je telefonski poziv prijatelju/voljenoj osobi,
osvežavajuće piće, ili produženo vreme uz TV. Kada klijenti prevazidju srednji ili
problem značajnih dimenzija, velilčina nagrade treba proporcionalno da prati njihov
trug koji je investiran u prevazilaženje datog problema.

 Približava se kraj terapijskog ciklusa. Podsetite klijenta da vam je ostalo još dve
sanse. U jednoj ćete naučiti dodatne veštine prilagodjavanja putem tehnika relaksacije; a
na poslednjoj seansi ćete planirati dalji rad i oceniti čitav proces.

10
 Koraci za Rešavanje Problema
1. Navedite problem

2. Navedite listu mogućih rešenja

3. Ocenite svaku mogućnost u odnosu na to koliko će efikasno rešiti problem

4. Izaberite najviše ocenjeno rešenje i napravite plan izvedbe

5. Ukoliko imate uspeha, Nagradite se!;ukoliko ne, izaberite sledeće

rešenje i napravite plan

Vežba:
1. Navedite problem: ___________________________________________

2. Lista mogućih rešenja:

3. Ocenite rešenja.

4. Plan:

5. Koja je nagrada za uspešno rešenje? ________________________________________

11
 Seansa Sedam:
Opustite se u svom Novom životu

Svrha: Proširite klijentov repertoar aktivnosti koje mogu da pomognu, kroz obuku o
relaksaciji. Nastavite sa primenom FEAR modela da bi ste ublažili neprijatne situacije i
pripremili klijenta za okončanje terapijskog ciklusa.

1) Rezime prethodne seanse

 Ukratko rezimirajte sadržaj i klijentovo iskustvo.

2) Kontrola klijenta
 Težina problema
 Ocenjivanje
 O čemu ste razmišljali, šta ste osećali, šta ste učinili?
 Relaciono ponašanje

3) Rezime praktičnog zadatka

 Rezime zadatka. Ohrabrite klijnta da priča o iskustvu sa praktičnim zadatkom.Ako je
moguće, prodjite kroz dokument za rad koji im je dat i zabeležite precizno označene
misli/ osećanja i ako je potrebno napravite korekcije da bi svaka komponenta bila na
odgovarajućem mestu. Diskutujte o iskustvu sa sukobom sa disfunkcionalnim mislima,
pronalaženjem alternativnih misli, i promenom osećanja. Ukoliko klijent nije poneo
fiziče dokumente, zamolite ih da sa vama podele jednu situaciju, misli/osećanja, da
identifikuku umne zamke, i procene kognitivne funkcije putem CORE strategije.

 Podstaknite obavljanje Praktičnih zadataka. verbalno ga ohrabrite i pohvalite njihovu

posvećenost uspehu u procesu promene; ukoliko nije obavio zadatak, identifikujte
prepreke i zajedno sa njima isplanirajte praktične zadatke za ovu seansu.

4) Objasnite i olakšajte praktikovanje relaksacije

 Obrazložite. Objasnite klijentu da svi mi doživljavamo stres kada naša procena težine
odredjenih situacija u životu, prevazidje našu procenu sposobnosti da se sa njima nosimo.
U nekim situacijama, stres može da dovede do hroničnih anksioznosti, kada je naša
procena težine situacije značajno zabrinjavajuća. Na sreću, mi možemo da naučimo
adaptivne strategije, i baš kao što možemo da utičemo na promenu misli u situaciji,
možemo da promenimo i naše fizičke reakcije i to kako se osećamo. Razjasnite klijentu
da tehnike relaksacije ne samo da mogu pozitivno da utiču na stres i anksioznost, već
takodje mogu biti korisne u povećanju fokusa, a to pomaže kod depresivnih simptoma
poremećaja sna, psihomotornih poremećaja, preteranog razmišljanja, i oslabljene
koncentracije.

12
  Objasnite klijentu Stres. Pojasnite klijentu da stres generalno ima nekoliko osnovnih
uzroka. Nakon što informišete klijenta o četiri osnovna uzroka stresa, zamolite ih da vam
daju primer za svaki, u njihovom životu. Zatim im zatražite da identifikuju koji od
uzroka za njih predstavljaju najveći problem.
i. Naše okruženje: Uzroci stresa povezani sa našim fizičkim okruženjem kao
što su vreme, buka, zagadjenje, saobraćaj, itd.
ii. Socijalni zahtevi: Uzroci stresa povezani sa zahtevima drugih prema našem
vremenu i/ili pažnji, našoj hijararhiji prioriteta, profesionalnim zahtevima i
poslovnim rokovima, interpersonalnim preoblemima, gubitku voljenih osoba, itd.
iii. Naša fiziologija. To mogu biti nekakve promene ili telesni faktori kao što su
nedostatak sna, pubertet/menopauza, nutritivne deficijencije, ili razvojne
promene koje utiču na raspoloženje.
iv. Način razmišljanja. Način naše interpretacije i etiketiranje situacija u životu može
da utiče na to kako se osećamo u vezi sa njima. One situacije koje tumacimo kao
opasne, povezane su sa anksioznim i/ili depresivnim raspoloženjem; kada
procenimo da sa situacijom možemo da se nosimo i da ona daje nadu za pozitivan
ishod, nju povezujemo sa pozitivnim raspoloženjem.
 3 Strategije. Iako postoji veliki broj strategija za praktikovanje relaksacije, neke od
najčešćih su duboko disanje, progresivna relaksacija, i meditacija. Ukratko objasnite
klijentu svaku od strategija relaksacije, uključujući očekivane efekte, vreme
praktikovanja, i osnovnu proceduru (vidi dokumente).

i. Duboko disanje.
ii. Prigresivna relaksacija.
iii. Meditacija.

 Klijent bira strategiju kao praksu. Objasnite klijentu da je Duboko disanje odlična
strategija kod akutnog stresa; ipak, intenzivan hronični stres zahteva praksu meditacije i/
ili progresivne relaksacije, da bi se opustilo telo. Navedite da ćete vežbati prvo duboko
disanje, a da će oni izabrati koju još drugu tehniku žele da vežbaju tokom seanse . Kada
klijent izabere strategiju po svom izboru ili je praktikuje tokom seanse, dajte im da sa
sobom ponesu i dokument o tome koji se nalazi na kraju poglavlja. Detaljno uputite
klijeta u proceduru i tehniku, vodeći ga praktično kroz jednu od situacija navedenih kao
jednu od četiri uzroka stresa, i/ili koristeći neku temu problema koje je klijent navodio
tokom prethodnih seansi.

5) Dodela praktičnpg zadatka.

 Cilj praktičnog zadatka je da omogući razumevanje osnovnih koncepata naučenih
tokom ove seanse (npr. mi možemo da umirimo svoje telo kada se osećamo napeto, uz
pomoć različitih tehnika relaksacije)
 Praktični zadatak za ovu seansu uključuje klijenta u bihejvioralnu vežbu
dubokog disanja i duboke relaksacije po njihovom izboru , najmanje dva puta pre
sledeće seanse. Optimalno, moćićete sa klijentom da ustanovite regularnu praksu
koju će ponavljati tokom čitave nedelje. Obezbedite klientu dovoljno kopija
dokumenata koji se nalaze na kraju ovog poglavlja da bi ste mu omogućili da što
uspešnije obavi zadatak.
13
 6) Zatražite klijentov komentar na iskustvo tokom seanse
 Kakvo je njihovo mišljenje o seansi?
 Da li je nešto bilo neprijatno ili nejasno?
 Šta je bilo najkorisnije?
 Nešto što bi oni, sledeći put, pokušali drugačije?

Savet za Terapeute
 Pripremite teren. Vežbe relaksacije mogu izgledati pomalo čudno ukoliko bliskost sa
klijentom nije ostvarena; čak i kada postoji odlična radna saradnja sa klijentom, vrlo je
važno da imamo u vidu da vežbe relaksacije mogu da dovedu do samo-fokusiranog
ponašanja koje može da ograniči efektivnost tokom seanse. Sa druge strane, mnogi
klijenti prijavljuju da vežbe relaksacije imaju moćan efekat na njihovu fiziologiju i
pružaju im osećaj mira sa kojim nemaju priliku često da se sretnu.

 Neka vežba ima smisla. Vežbe relaksacije mogu imati bolji efekat kada su elementi
vizualizacije relevantni klijentovom iskustvu a takodje mogu biti nešto što klijent može
zaista praktično da primeni u bližoj budućnosti, recimo tokom socijalnog okupljanja
kasnije istog dana, poslovni projekat koji treba da obavi, ili ukoliko ima problem sa
snom.
 Pružite podršku. Vezbe imaginacije mogu biti veoma stimulativno iskustvo za
klijente tako da uspeh u delimičnoj ili kompletnoj relaksaciji treba da bude pozitivno
podržan kroz ohrabrivanje i pohvale.

 Kraj terapijskog programa u sledećoj seansi. Podsetite klijenta da će vaša sledeća

seansa biti kraj terapijskog programa tokom koje će se napraviti rezime korišćenja
naučenih veština, plan realizacije FEAR modela i strategija u kontinuiranoj praksi kao i
procena progresa tokom ciklusa od 7 seansi.

14
 Duboko Disanje
Objašnjenje: Duboko disanje je odličan način da se telo snabde životno važnim
kiseonikom, kao i da se oslobodi ugljen-dioksida. Dok budete učili kako da
osvestite i praktikujete usporavanje i normalizaciju disanja, vaš um i telo će se
opustiti i postati daleko prisutnije, misli će vam biti bistrije, i preovladaće
prijatna osećanja.

Vremensko trajanje: 30 sekundi do10 minuta.

Kako praktikovati:

1.) Udahnite polako i duboko, koristeći dijafragmu

2.) Zadržite dah na trenutak pre nego što izdahnete

3.) Izdahnite polako i potpuno dok umirujuće govorite u sebi reči kao što su
“opusti se,” “smiri se,” or “mir.”

4.) Zaustavite se i sačekajte svoj sledeći prirodni, spontani udah

5.) Dok budete izdisali, osetite kako sve tenzije i sav stres napuštaju
vaše telo

6.) Sa svakim sledeći izdahom, primećujete kako sve više stresa i tenzija napušta
vaše telo

7.) Ukoliko vas misli, osećanja, ili iznenadni zvukovi prekinu, primetite ih a onda se
samo vratite na svoju vežbu disanja. Vremenom, otkrićete da imate
mogućnost da dišući svesno, prevazidjete mnoge teškoće i neprilike.

15
 Progresivna Relaksacija
Objašnjenje: Telo reaguje na stres tako što napinje mišiće i povećava duge
fiziološke parametre kao što su rad srca, telesna temperatura, znojenje, i ubrzano
disanje. Progresivna relaksacija vam može doneti dubok, dugotrajan doživljaj
smirenosti koji će vam obezbediti otpornost prema više vrsta stresa.

Vremensko trajanje: 10-15 minuta

Kako praktikovati:

1.) Sedite udobno u stolicu ili lezite na krevet ili sofu.

2.) Uzmite nekoliko dubokih udaha-izdaha i fokusirajte se na doživljaj pritiska

vašeg tela na podlogu na kojoj sedite ili ležite.

3.) Započnite sa stopalima i prstima na nogama i fokusirajte se na to da ih opustite.

Probajte da zamislite da se vaša stopala sada osećaju kao da ste upravo
izuli cipele nakog dugačkog napornog dana.

4.) Kada se vaša stopala budu opustila i vi postignete kontakt sa ovim delom svog
tela, dopustite relaksaciji da se proširi na gore, ka vašim listovima, i kroz
sve velike i male mišiće, zamišljajući kako bi to izgledalo to see thoskada
bi svi ti mišići otpustili tenziju i napetost i postali meki i olabavljeni.

5.) Lagano napredujte na gore, od jedne do druge grupe mišića,predjite preko

nogu, abdomena, cgrudnog koša, ledja, ramena, ruku, vrata, i lica.

6.) Kada dostignete stanje mira i relaksacije, osvestite na trenutak sopstvenu

sposobnost da svesno kontrolišete svoje telo i da se umirite.

16
 Sedeća Meditacija
Objašnjenje: Meditacija može povećati vašu sposobnost da se fokusirate na
telo, da se isključite iz distrakcija, da utišateisključite opsesivno razmišljanje,
umirite telo, i pojačate svesnu pažnju. Kada imaju mogućnost da praktikuju i
razvijaju ovu veštinu, ljudi postaju svesniji kako sebe tako i jasne veze izmedju
sebe i okoline.

Vremensko trajanje: 5- 30 minuta

Kako praktikovati:

1.) Smestite se u udobnu sedeću poziciju u kojoj će vam ruke, ramena, i

noge biti opušteni.

2.) Usmerite pažnju na dah i primetite svežinu daha koji ulazi u vaše nozdrve
i toplinu daha koji izdišete.

3.) Svaki put kada vaš um krene za nekakvnim zvukom, telesnom senzacijom,
ili mišlju, lagano vratite fokus na dah, na svežinu daha koji ulazi i toplinu
daha koji izlazi.

4.) Kada osetite da vas misli ometaju, samo ih primetite i prepoznajte.

Moze biti od koristi da im date ime da biste ih prepoznali. Na primer,
ukoliko se nadjete u momentu kada vam nedostaje prijatelj ili voljena
osoba, možete reći sebi, “čežnja, ja čeznem za nekim” a zatim ponovo
vratite fokus nazad na dah.

17
 Seansa Osam:
Završetak Tretmana, Procena uspeha Tretmana, i Planiranje buduće primene veština

Svrha: Proširite klijentov dijapazon aktivnosti koje mogu da pomognu kroz vežbe
relaksacije. Nastavite sa praktičnom primenom FEAR modela da bi ste olakšali
neprijatne situacije i pripremili klijenta za okončanje terapijskog ciklusa.

1) Rezime prethodne seanse

 Ukratko rezimirajte sadržaj i klijentovo iskustvo tokom prethodne seanse.

2) Kontrola klijenta
 Težina problema
 Ocenjivanje
 O čemu ste razmišljali, šta ste osećali, šta ste učinili?
 Relaciono ponašanje

3) Pregled praktičnog zadatka

 Pregled zadatka. Ohrabrite klijenta da priča o svojim iskustvima sa vežbama
relaksacije kao delom njihovog FEAR plana. Review with themAnalizirajte ih zajedno i
zabeležite situacije is strategije koje su bile od koristi. Tokom dijaloga, obavezno
vezujte situacije, misli, tehnike relaksacije, i osećanja, koristeći kognitivni model.
Analizirajte iskustvo smirivanja tela i potencijal koji ta tehnika ima na pozitivne
promene u funkcionalnosti i opštem stanju klijenta.

 Podstaknite obavljanje Praktičnih zadataka. Verbalno ih ohrabrite i pohvalite njihovu

posvećenost uspehu u procesu promene; ukoliko nije obavio zadatak, identifikujte
prepreke i zajedno sa njima isplanirajte ptaktičan zadatak za ovu seansu.

4) Razgovor o kraju terapijskogh ciklusa i Procena progresa u odnosu na postavljene ciljeve

 Okončanje terapije kao pravovremeni, odgovoran postupak . Objasnite da je pravi

trenutak za odgovorni prekid terapijskog ciklusa, obzirom da je ovaj vid terapijsog
pristupa vremenski ograničen .
 Kraj terapije, prilika za rast. Iz KBT perspektive, rast nastaje kada pojedinac postane
autentičniji, odgovorniji, i savesniji prema načinima kako njihovi doživljaji utiču na
njihovu funkcionalnost i dobrobit, kako na one sa kojima stupaju u kontakt, kako na
njihovu zajednicu u celini. Blagovremeni prekid terapijskog ciklusa pruža klijentu
mogućnost da prikaže autonomiju i odstupanje od zavisnosti od neadaptivnih tipova
prevladavanja problema koji su ograničavali njihov potencijal. Neki klijenti mogu da
gledaju na prekid terapijskog procesa kao na nešto što bi trebalo da ih brine ili smatraju
da još uvek nisu spremni za samostalno funkcionisanje. Ukoliko je to slučaj sa vašim
klijentom, treba da ih podržite i ohrabrite da nastave sa posmatranjem svog unutrašnjeg
dijaloga i da prihvate prikladnije verovanje da “ne mora svaki odnos da traje za uvek,
18
 da bi bio koristan.” Iz ove perspektive, klijenti mogu da personalizuju svoje
iskustvo i da pronadju dokaze iz lične prošlosti koji podržavaju ovakav stav.

 Procenite uspeh tretmana. Procenu uspeha tretmana bi trebalo sprovesti uzimajući

u obzir različite izvire informacija. Iz tih različitih perspektiva, pomozite klijentu da
konstruiše precizno, adaptivno verovanje o promenama koje su postigli tokom rada sa
vama.
o Analizirajte procenjene podatke. Analizirajte podatke prikupljene tokom
formalne procene pre tretmana i danas. Obasnite vašu analizu klijentu a zatim
ih zamolite da vam opišu ličnu percepciju postignutih rezultata.

o Analizirajte lični doživljaj. Navedite klijenta da vam opiše subjektivni doživljaj

promene od početka tretmana do danas. Relevantne teme mogu biti verovanja
koja imaju o sebi, percepcija i efektivnost nošenja sa situacijama kao i težina
simptoma i funkcionalnost.
o Analizirajte socijalne implikacije. Navedite klijenta da vam opiše promene za koje
veruju da su se desile na nivou važnih socijalnih odnosa, a koji su bili tema tokom
terapijskog procesa (ljubavni odnosi, prijateljstva, poslovni odnosi, zabava, itd.).
Dodatno, trebalo bi definisati klijentovu efektivnost u socijalnim kontekstima, koji
su mu ranije predstavljali veliki izazov.
o Utvrdite praktične efekte. Analizirajte koliko je tretman uticao na promene u
svakodnevnom životu, očigledne i za samog klijenta i za okolinu.

5) Plan Buduće primene veština

 Identifikujte buduće situacije koje mogu bhiti izazov.
 Odlučite koje veštine bi trebalo primeniti u pojedinačnim situacijama.
 Odlučite koje veštine treba zadržati kao stalni element promenjenog načina života.

6) Obezbedite informacije o socijalnim organizacijama i dodatnim terapijama za pomoć

 Obezbedite informacije o socijalnim organizacijama i udruženjima sa podacima.
 Obezbedite inbformacije o dodatnim terapijama koje mogu biti od pomoći.

7) Zatražite feedback o Terapijskom Procesu

 Kakvo je njihovo opšte mišljenje o terapijskom procesu?
 Postoji li nešto što je bilo neprijatno ili nejasno?
 Šta smatraju kao najkorisnije?
 Postoji li nešto što bi učinili drugačije ukoliko bi ponovo odlučili da krenu na terpiju
u budućnosti?

8) Iskažite zahvalnost za mogućnost da radite sa klijentom

Zahvalite klijentu na profesionalnom razvoju do koga je došlo tokom vašeg zajedničkog rada,
iskažite realističnu perspektivu i nadu/optimizam koju gajite prema njima, naglasite sve dobre
strane, zaštitne faktore, i socijalnu podršku na koju se nadate da će se oni osloniti u budućnosti.

19
 Reference

American Counseling Association (2014). ACA Code of Ethics. Alexandria, VA: Author

American Mental Health Counselors Association (2010). American Mental Health Counselors

Association Code of Ethics. Alexandria, VA: AMHCA.

Andrews, G., Creamer, M., Crino, R., Hunt , C., Lampe, L., & Page, A. (2010) The treatment of

anxiety disorders (2nd ed.). Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press.

Beck, J. S. (2011). Cognitive therapy: Basics and beyond. (2nd ed.). New York, NY: Guilford

Press.

Clarke, G., DeBar, L., Ludman, E., Asarnow, J., & Jaycox, L. (2002). STEADY Project

intervention manual. Portland, OR: Kaiser Permanente Center for Health Research.

Clarke, G., Lowenstein, P., & Hops, H. (1990). Leaders manual for coping with adolescent

groups: Adolescent coping with depression course. Portland, OR: Kaiser Permanente

Center for Health Research

Cohen, J.A., Mannarino, A.P., & Deblinger, E. (2006). Treating trauma and traumatic

grief in children and adolescents. New York, NY: Guilford Press.

Ellis, A. (1994). Reason and emotion in psychotherapy: Comprehensive method of treating

human disturbances. New York, NY: Citadel Press.

Kendall, P. C., Choudhury, M., Hudson, J., & Webb, A. (2002). C.A.T. project workbook for the

cognitive-behavioral treatment of anxious adolescents. Ardmore, PA: Workbook

Publishing.

Resick, P. A., Monson, C. M., & Chard, K. M. (2008). Cognitive processing therapy:

Veteran/military version.Washington, DC: Department of Veterans’ Affairs.

20
 DODATAK

Plan Tretmana

Inicijali Klijenta:____________________ Datum:______________ Seansa #: _________

Kratak Opis Problema:

______________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

Cilj 1: _________________________________________________________________

Strategija 1: ____________________________________________________________

Strategija 2: ____________________________________________________________

Strategija 3: ____________________________________________________________

Cilj 2: Prikupite informacije o pomoći i podršci pojedincima u vašem gradu/opštini

Strategija 1: Obezbedite kontakte sa socijalnim ustanovama

Komentari/Beleške: ____________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

Datum sledećeg susreta: ___________________________________________________

Potpis Klijenta: _____________________________________ Datum: _____________

Potpis Terapeuta: ____________________________________ Datum: _____________

21
 BELEŠKE O PROGRESU

Ime Klijenta: Datum: Vreme: Seansa#

PROBLEM/ PONAŠANJE:
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

INTERVENCIJA:
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

ISHOD:
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________

DOMAĆI ZADATAK:

UPUTSTVA:

PLAN:

_______________________________________ ________________________________
TERAPEUT DATUM SUPERVIZOR DATUM

22