Поремећаји опажања и илузије

Могу се јавити поремећаји опажања у свим чулима. Адекватна драж

делује на наша чула, преносе се нервним влакнима до одређеног дела
мозга и у том тренутку ми доживљавамо свет.
Међутим, у свим чулима се могу јавити поремећаји, који су углавном
органске природе. Поремећаји опажања су:

1. Агнозије
2. Илузије
3. Халуцинације

1. Агнозије карактерише очуваност чулних органа, али због органског

оштећења психосензитивних центара у кори великог мозга,
онемогућено је препознавање oпаженог,, јер изостаје повезивање
осећаја са искуством.
Пример оптичке агнозије (оштећење психовизуелног центра у кори
великог мозга): чулом вида се не препознаје драж на пример пас (иако
пацијент запажа детаље, као што су: четвороножац, умиљат, има реп и
сл.), али се препознаје лавеж пса, па је на крају објект исправно
опажен.
Други пример визуелних агнозија: добијену лопту особа описује као
круг са тамним и светлим пољима, али је препознаје тек када је узме у
руке.
У случају хаптичке агнозије, особа при затвореним очима
опипивајући лопту исту описује као округли предмет одређене
чврстоће и рељефа, међутим није у стању да је именује само на
основу чула додира, већ тек пошто је види.
Агнозије још могу бити у области чула слуха (аудативна агнозија),
мириса (олфактивна), укуса (густативна).

2. Илузије су поремећаји опажања настали погрешном

интерпертацијом постојећих дражи. Предмет опажања, драж, за
разлику, од халуцинација постоји. Могу настати услед непажње
(приликом читања-гутање слова), под дејством афекта (привиђање
објеката услед страха, нпр. опажање извора светлуцања на трулим
пањевима у шуми као очију неке звери или човека), а посебна врста
илузија јесу пареидолије (појава када под дејством маште субјект у
облацима, пукотинама на зиду, препознаје ликове, фигуре и читаве
сцене). Илузије су могуће у области свих чула. Илузије се срећу и код
психички здравих особа, али их запажамо и у случајевима акутних
интоксикационих стања, као и код делирантних, сумрачних и других
психотичких стања.

3. Халуцинације су беспредметна опажања, опажаји без присуства

одговарајуће дражи. Самим тим не постоји основа за физиолошки
(осећај), нити за психолошки процес (опажај).

Оптичке халуцинације се јављају најчешће код акутних психоза

изазваних инфекцијом или интоксикацијом, као и код психотичних
реакција. Могу бити елементарне у виду фотома (бљеска) или
сложене, када попримају сценски карактер. Посебно се издвајају
екстракампине (болесник халуцинира предмете ван свог видног
поља), aзтоскопске (халуцинаторно види властите органе, у
собственој утроби или ван ње) и негативне халуцинације (не види оно
што се пред њим заиста налази и у шта гледа). Такође могу постојати
и микрописије (умањење запажаних предмета), макрописије
(предмети изгледају повећани) и порописије (предмети се
доживљавају удаљено).

Акустичне халуцинације (чуло слуха)

Испољавају се у елементарном облику као акозми (шум), или у
сложеном, где пацијент чује . гласове који му нешто говоре и наређују,
прете, коментаришу и сл. Изузетно је непријатан феномен озвучења
мисли, када болесник чује сопствене мисли изговорене туђим гласом
(психичке халуцинације). Ова врста халуцинација карактеристична је
за психотичне поремећаје хроничног тока, пре свега за схизофренију.

Вестибуларне халуцинације (статичке, кинестетичке)

Вестибуларне халуцинације су доживљаји покрета целог тела или
појединих његових делова, у виду љуљања, падања, летења, окретања
и сл. Неки пацијенти доживљавају рушење и обрушавање зидова,
нешто слично као у правим земљотресима. У пракси се иначе ретко
виђају и обично су праћене и астазијом и абразијом (функционална
неспособност стајања или ходања).
Олфактивне (мирисне) халуцинације
Олфактивне (мирисне) халуцинације испољавају се као осећај чудног,
најчешће непријатног, мириса који потиче из тела самомг болесника
или долази од "отрова којим покушавају да га отрују" (јавља се у
случајевима параноидне схизофреније). Овакве психопатолошке
манифестације понекад срећемо и код епилепсија и других органских
обољења мозга.

Густативне халуцинације (чуло укуса)

Густативне халуцинације обично су повезане са мирисом и често су
праћене суманутим идејама тровања код параноидних схизоференика.

Тактилне (хаптичке) халуцинације

Тактилне халуцинације доживљавају се као мравињање, бодење,
додиривање и друге сличне сензације по кожи. Често се код
алкохолног делиријума када болесник има утисак како му ситни
инсекти гмижу по телу, што је по правилу, праћено доживљајем
великог страха. Такође интоксикација кокаином може довести до
сличног типа халуцинација. Међутим тактилне халуцинације понекад
можемо видети и код психотичних особа, које их готово увек,
параноидно елаборишу (деловањем ппосебним зрацима, пољима
физичких сила у сврху контроле).

Ценестетичке халуцинације
Ценестетичке халуцинације долазе из унутрашњости тела, односе се
на бизарне доживљаје у вези са унутрашњим органима болесника.
Пацијент има утисак да му неко чупа црева, вади сперму, електрише
мозак, увртање срца и слично. Запажају се код схизофрених и тешких,
психотичних форми депресије. У много блажем облику се јављају као
претерано придавање пажње сензацијама из унутрашњих органа,
виђају се код хипохондера који се усресређују на рад свог срца, рад
органа за варење, затегнутост мишића и слично.

ЗАДАЦИ:

1. Истражите уметнике који су користили знања о илузијама у свом

раду.
Можете кроз текст, слике, слајдове и како год вам се чини згодно да
прикажете одговор.

2. Истражите уметнике који су имали поремећаје опажања и како је то

утицало на њихов рад.