O P A Ž A NJ E

Proces opažanja
 Opažanje je polazna tačka našeg
saznanja sveta.
 Za bebu koja se tek rodila svet je skup
nepovezanih čulnih utisaka.
 Postepeno, zahvaljujući iskustvu, utisci se
organizuju u celine tako da prvenstveno
opažamo objekte kao celine, a ne njihova
pojedinačna svojstva.
 Bitne zakonitosti u procesu opažanja
otkrili su začetnici geštalt psihologije, pre
svega Verthajmer.
Aspekti proučavanja
 Priroda energije koja izaziva čulne utiske
 Odnos između draži kao fizičke realnosti i
oseta kao psihološke realnosti
 Mogući poremećaji procesa opažanja
 Faktori opažanja
 Fiziološki procesi koji učestvuju u procesu
opažanja
 Objektivnost opaženog
Opažanje: ključne reči
 Kognitivni proces
 Oset
 Opažaj
 Receptor
 Draž
 Pragovi osetljivosti
Oset i opažaj - razlike
OSET OPAŽAJ

Doživljaj pojedinih Doživljaj celovitog

svojstava objekata objekta
Predstavlja Nosi nešto novo u
apstrahovana odnosu na
svojstva objekata pojedinačne osete
Ne postoji Ne može da se
izolovano u našoj svede na sumu
svesti oseta
 Odlike opažanja:
ključne reči
 Pojava sinestezije
 Pojava kontrasta
 Transpozicija
 Selektivnost opažanja
 Konstantnost opažanja
 Reverzibilne slike
Kontrast
Reverzibilne slike 1
Reverzibilne slike 2
Reverzibilne slike 4
Faktori opažanja
 Unutrašnji
 Fiziološki
 Psihološki
 Socijalni

 Spoljašnji
 Karakteristike draži
 Zakoni grupisanja draži
 Opažanje figure na pozadini
Spoljašnji faktori opažanja
Karakteristike draži
 Intenzitet (iznad donjeg praga
osetljivosti)
 Trajanje (iznad nivoa subliminalne
percepcije)
Grupisanje draži u celine

 Princip blizine
 Princip sličnosti
 Princip dobre forme (principi
simetričnosti i zatvaranja)
 Princip zajedničke sudbine
Princip blizine i princip
sličnosti
Princip dobre forme
Princip dobre forme
Princip zajedničke sudbine
Figura i pozadina
Figura Pozadina
Ograničena Amorfna

Bogatija detaljima Siromašnija

Stabilnija u opažanju i Manje stabilna

pamćenju
Nosilac značenja Ne nosi značenje

Svetlije i zasićenije boje Tamnije boje

Istupa napred Povlači se u drugi plan

Unutrašnji faktori opažanja
Psihološki faktori

Opažanje nije pasivni odraz,

već strukturisanje opažajnog
polja. Zavisi od spremnosti da
se opazi određena konstelacija
draži. Svaki čovek iz gomile
draži koje deluju na čula stvara
svoj perceptivni red i
konstruiše svoj opažajni svet.
Psihološki faktori

 Perceptivna orijentacija: prethodno

iskustvo (konstantnost opažanja),
učestalost i pravilnost sklopa
draži,direkcija
 Motivacija (selektivnost opažanja)
 Emocije
 Odlike ličnosti
 Grupni pritisak
 Fiziološki faktori
 Očuvanost čulnih prijemnika,
nervnih puteva i centara u korteksu
 Fiziološko stanje organizma (glad,
umor, temperatura, stres, alkohol,
droga, bolest, senzorna
deprivacija, prejaka stimulacija...)
Senzorna i perceptivna
deprivacija (posledice)
 Slabi budnost korteksa (pojavljuju se sporiji
alfa, delta i teta talasi)
 Pojačava se ekscitabilnost autonomnog nervnog
sistema (opada PGR-električni otpor kože)
 Pojačava se osetljivost čulnih organa
 Teže se odvaja figura od pozadine, teže se
razlikuju boje
 Pojavljuju se žive predstave (naročito vidne), često i
halucinacije
 Senzorna deprivacija
 Pojavljuju se žive predstave (naročito
vidne), često i halucinacije
 Opada sposobnost usmerenog i
logičkog mišljenja
 Slabe verbalna i asocijativna
sposobnost
 Pojavljuju se strepnja i epizode straha
Senzorna deprivacija
 Gubi se osećanje vremena i
prostora i javlja osećanje
dezorjentisanosti
 Pojačava se sugestibilnost
 Psihopatološki simptomi se
pojačavaju
 Jača “glad za stimulacijom”
 Iluzije i halucinacije
Iluzije Halucinacije
Senzorni doživljaji Senzorni doživljaji
nalik predstavama
Podražaji se Izazivaju ih
pogrešno abnormalni procesi u
interpretiraju nervnom sistemu
Neadekvatni opažaji Javljaju se u svim
čulnim modalitetima
Urođeni ili Kod izmenjenih
motivaciono izazvani stanja svesti,psihoza
Iluzije 1
Iluzije 2
Iluzije 3
Iluzije 4