68.

pojam grupe i osnovna podela grupa

Rec grupa koristi se za oznacavanje razlicitih vrsta skupine ljudi. Tim terminom se oznacavaju
ponekad:

1. Osobe koje imaju neku zajednicku karakteristiku ada medju nima nema nikakve ni
prostorne ni akcione povezanosti( televizijski pretplatnici)
2. Kada se odredjeni broj lica, zainteresovanih za odredjeno zbivanje, nadje na istom
mestu, iako nisu u blizem medjusobnom kontaktu. (publika)
3. Kada je privremeno okupljen veci broj lica, usled raznih uzroka dodje u stanje povecane
uzbudjenosti, do uzajamnog podsticanja tog stanja, pa jedni znatno uticu na druge i
kada kod svih dolazi do manje kontrolisanog ponasanja koje se razlikuje od uobicajenog.
(masa)
4. Oznacava se vise lica koja se, iako nisu na istom mestu i medju svima njima ne postoje
kontakti, aktivno zalazu za ostvarenje odredjenih ciljeva. Medju clanovima takvh skupina
ne postoji prostorna ali postoji idejna i akciona povezanost. Takve skupine nazivaju se
socijalnim pokretima.( NVO)
5. Po broju ogranicene skupine, osobe medju kojima postoji medjusobna interakcija, bila
ona dugotrajna ili kontinuirana, kao sto je to kod porodicne grupe, ali samo po trajanju
ogranicena i povremena, kao sto je to kod neke komisije ili odbora. Takve se brojem
ogranicene grupe nazivaju malim grupama.(male grupa)
6. Vece skupine ljudi medju kojima postoji interakcija,ali ona nije medju svima neposredna
kao sto je to u maloj grupi. Clanovi takvih skupovaostvaruju zajednicke zadatke jer
postoji organizovano uskladjivanje svih njih. ( skola i odredjene institucije)
7. Grupe i velike skupine populacije za ciju je velicinu karakteristicno osecanje zajednicke
pripadnosti ili ciji clanovi imaju slicnu sudbinu.( nacija, klasa, drzava)

Socijalni psiholozi definisuci grupu cesto polaze od raznih kriterijuma. KARTRAJT i ZENDER kao
osnovnu karakteristiku grupe navode uzajamne odnose i zavisnost njenih clanova i daju dosta
siroku i dosta neodredjenu definiciju kazu da je grupa skup pojedinaca koji su u odnosu jedan
prema drugome, sto ih dovodi do znacajnog stepana uzajemne zavisnosti. Postoje i uze
definicije. U njima se istice vise specificnih karakteristika kao bitnih za pojam grupe. Kao takve
karakteristike strucnjaci isticu ili razvijenu interakciju, ili uzajamni uticaj, ili strukturu grupa,
tj.stabilizovanost odnosa medju clanovima grupe, ili zajednicki cilj, ili zajednicke norme
ponasanja, ili instrumentalnost za zadovoljenje potreba clanova ili svest o pripadnistvu
odredjenoj grupi ili svest o zajednistvu, ili neke druge karakteristike.

U navedenim definicijama se iznose razlicite odlike kao bitne za pojam grupe. U stvari, u tim
definicijama se ne govori uvek o istim vrstama skupina kao o grupama. U nekim od definicija
grupama se oznacavaju male skupine, male grupe u kojima postoji neposredni kontakti

1
uzajamni utcaj svih clanova grupe jednih na druge. Drugim definicijama obuhvataju se, pored
malih skupina i neke od velikih, ali samo one koje su organizovane i u kojima postoji izrazena
povezanost clanova u ostvarivanju ciljeva grupe.

Jedna od bitnih karakteristika, prema kojoj su neke vrste grupa medjusobno slicne a druge
razlicite, jeste strukturiranost grupe. Moguce je na osnovu strukturiranosti razlikovanih 6
osnovnih vrsta grupa podeliti na 2 velike kategorije grupa ili skupina.

 Prvu cine skupine kao sto je publika na koncertu ili uopste skupine koje cine osobe
okupljene na nekom prostoru a koje imaju delimicno slican ili isti cilj, to je bitna njihova
odlika, nepreduzimaju nikakvu zajednicku akciju u kojoj bi svaki clan imao svoje mesto i
svoj zadatak. One su NESTRUKTURIRANE skupine koje neki autori nazivaju publikom,
neki agregatom a neki mnostvom. Nestrukturirana je skupina i masa ili gomila i socijalni
pokreti.
 Drugu kategoriju grupa cine skupine ciji clanovi imaju ne samo isti nego i zajednicki cilj,
tj.cilj koji ostvaruju madjusobno povezanom i uskladjenom aktivnoscu i u cijem
ostvarivanju svaki clan grupe ima svoje mesto i ulogu. Strukturiranost je jedna od bitnih
njihovih odlika po kojoj se razlikuju od prve vrste skupina-STRUKTURIRANE GRUPE.
Postoje tri glavne vrste strukturiranih grupa u koje spadaju: brojem ogranicene
strukturirane grupe-male grupe; slozene strukturirane skupine koje se sastoje od vise
manjih strukturiranih grupa-organizacije; velike i za drustveni zivot posebno znacajne
skupine kao sto su klasa, nacija, drzava koje se nazivaju-velike drustvene grupe.

O nestrukturiranim skupinama mozemo govoriti kao o grupama u sirem smislu, a o

strukturiranim kao o grupama u uzem smislu. Publika je medju nestrukturiranim grupama
najvise nestrukturirana, a socijali pokreti su to najmanje. Kod strukturiranih grupa
najociglednije su razlike u polozajima i ulogama medju njihovim clanovima u maloj grupi, a
najmanje je izrazena strukturiranost kod velikih drustvenih grupa.

Tri odlike grupa bez obzira na strukturu. Prva- je odredjeni broj osoba; da bismo mogli uopste
govoriti o grupi, treba da postoji neka vrsta veze izmedju odredjenog broja osoba, koji moze biti
veci ili manji. Druga- je karakteristika postojanje nekog oblika povezanosti calanova grupe,
makar to bila samo usmerenost interesovanja prema nekom za sve clanove grupe istom
sadrzaju ili, polarizacija interesovanja, odnosno makar privremeno isti cilj. Treca- je odlika svih
vrsta grupa interstimulacija clanova njihov uticaj jednih na drge. U strukturiranim grupama
interstimulacija je ziva trajna i raznovrsna. Kod publike, kao vrste nestrukturirane grupe,
interstimulacija slaba, dok je za clanove mase ona veoma ziva, ali ogranicena po trajanju.
Skupinu ili grupu uopste(nezavisno od strukture) mozemo definisati kao odredjeni broj osoba za
koje kao odlike zajednistva nalazimo bar istu ili slicnu usmerenost interesovanja i, makar slabu,
interstimulaciju. (iz odlika izvodi se definicija).

2
69.publika kao vrsta nestrukturisanih grupa
Jednu od nestrukturiranih skupina cini publika. Pod tim terminom se podrazumeva
nestrukturirana i neorganizovana skupina ljudi, okupljena na ogranicenom prostoru, paznjom
usmerenom na odredjeni odbjekat ili zbivanje, cije je reagovanje vise reaktivno i receptivno
nego aktivno i angazovano, a kod koje postoje relativno slaba interstimulacija koja dolazi do
izražaja u spremnost za uzajamnim podražavanjem ponasanja. Moze se razlikovati slucajna od
namerno okupljene publike ili publike u uzem i uobicajenom znacenju.

Slucajna publika kao sto je npr skupina nastala radi posmatranja posledica automoblske nesrece
moze imati tri transformacije:

1. Posle izvesnog vremena moze prestati da postoji, uccesnici posle nekog vremena
napustaju mesto nesrece i odlaze svaki svojim poslom.
2. Moze da se pretvori u drugu vrstu nestrukturirane grupe- agresivnu gomilu (kada se
publika ustermljuje na osobu ocenjenu kao krivca i pretvara se u agresivnu gomilu).
3. Ako posmatrani prizor unesrecenih i povredjenih izazove kod nekih ucesnika publike
prosocijalne dispozicije, spremnost i zelju da se ppomogne drugome, publika moze dase
pretvori u struktuiranu grupu koja organizovano preduzimano preduzima mere da
pomogne unesrecenima.

Drugu vrstu publike predstavlja namerno okupljena publika ili publika u uzem smislu. Razlikuje
se ponekad publika okupljena radi zabave (koncert, bioskop), od publike okupljene radi sticanja
informacija (predavanje). I te vrste pubilike imaju iste karakteristike kao slucajna publika:
nestrukturiranost, polarizaciju interesovanja, izvesnu homogenost ponasanja, okupljenost na
odredjenom prostoru i izvesnu uzajamnu interstimulaciju.

Kod obe vrste publike interstimulacija dolazi verovatno do izrazaja i u pojavi poznatom pod
nazivom SOCIJALNA FACILITACIJA. Pod tim se podrazumeva uticaj na ponasanje pojedinaca
usled prostog prisustva drugih osoba. Takvo prisustvo pojacava aktivnost a nekad koci
odredjene funkcije, ali uvek utice i donekle menja ponasanje pojedinca. Neki autori kao vrstu
publike tretiraju i slusaoce radija, gledaoce TV-a, citaoce odredjene perodicne publikacije
(korisnici masovnih sredstava komunikacije). Za ove kategorije popoulacije moze govoriti o
polarizaciji paznje na isti objekat i usled uticaja tih objekata, o nekim zajednickim
karakteristikama ponasanja, nema nikakvog uzajamnog uticaja, nema ni slabe interstimulacije,
jedne od bitnih karakteristika svake skupine, karakteristike potrebne da bi smo mogli govoriti o
skupinama uopste. Nema ni drugih karakteristka koje nalazimo i kod slucajne i kod namerne
publike.

3
70. pojam gomile ili mase i vrste masa
U mnogim starijim i novijim filozovskim, istorijskim i socioloskim raspravama ukazuje se na
nepredvidivost onasanja, emocionalnost, iracionalnost ponasanja, na njegovo odudaranje i
odstupanje od uobicajenog i normalnog ponasanja, cesto i na moralnu i intelektualnu
inferiornost ponasanja ljudi u tzv.masovnim situacijama.(panicni strah)

Danas se istice vaznost sistemackog empirijskog izucavanja masovnog ponasanja iz vise razloga:
takva istrazivanja ce prosiriti nase znanje o socijalnom ponasanju i korigovace se shvatanje onih
koji interakciono ponasanje vide kao uvek manje-vise racionalno ponasanje a ne i kao
iracionalno. Izucavanje masovnog ponasanja je vazno i zbog toga sto su oblici masovnog
ponasanja cesto sastavni deo raznih drustvenih pokreta i zbivanja. Nekada se time (masa)
oznacava jednostavno veliki broj ljudi koji ne cine nikakvu skupinu i nemaju nikakve posebne
karakteristike. U soc psihologiji, pa tako i ovde masom se ne naziva svaka velika skupina ljudi, na
pr- MEK DEJVID i HARARI tim terminom nazivaju odredjenu vrstu nastrukturirane skupine, onu
koja u odredjenim uslovima pokazuje odredjene karakteristike ponasanja njenih clanova.
Masovnom ponasanju i uopste ponasanju velikih skupina ljudi pocinje se posvecivati posebna
paznja u drugoj polovini 19 veka, zato sto se u to doba javljaju organizovani pokreti
proletarijata. LE BONA istice da se pojedinci u gomili radikalno menjaju. Ne samo da se menja
njihovo ponasanje, koje postaje neracionalno, afektivno i agresivno, vec se menja i njihova
licnost. Dolazi do dominacije primitivnog i nesvesnog dela licnosti, izbija kod ljudi svima
zajednicka primitivna kolektivna svest a gubi se svesna licnost koju karakterisu individualnost,
samokontrola i moralnost. On navodi 3 bitne karakteristike ponasanja u gomili:

1. Niveliranje individualnih razlika i opsta homogenost ponasanja

2. Puna intelektualna inferiornost i nepristupacnost razlogu, lakovernost i nesposobnost
zakljucivanja.
3. Promena u emocionalnom ponasanju: preterana emocionalnost i naglo bujanje, i
javljanje ekstremnih emocija.

LE BON preteruje u prikazivanju njuhovog intenziteta i njihove prosirenosti pridajuci im

opstost koju nemaju. Neprihvatljivo je i pridavanje svim vrstama masovnih pojava iskljucivo
negativnih osobina i prikazivanje svake akcije veceg broja kao opasne za civilizaciju.
Neosnovano je i njegovo objasnjenje masovnog ponasanja hipnotickog sugestivnoscu i
punom podloznoscu vodji sto dovodi do radikalne izmene licnosti, gubljenja svake
individualnosti, izbijanja primitivne nesvesnosti i manifestovanja neke vrste kolektivne
svesti. Usled njegovog uticaja dugo nije bilo naucnog interesovanja za masovne pojave, nije
bilo njihovog sistemackog empirijskog izucavanja.

4
Frojd –u gomili ili masi, kako se Frojd izrazava, dolazi do dvostrukih libidinoznih veza: uzajamnih
veza izmedju clanova gomila i vezanost ucesnika gomile za vodju. Vezanost za vodju je jaca.
Identifikacijom sa njim i introjekcijom on postaje ego-ideal. Odatle podloznost vodji. Buduci da
svi usvajaju isti ego-ideal, dolazi do homogenosti ponasanja u masi. To je ponasanje ustvari
regresija do koje dolazi jer se aktivira u svakoj osobi zelja za zastitom i tako ponavlja odnos
otac-sin. Uz ontogenetsku dolazi i do filogenetske regresije i vodja se dozivljava i kao strasni
praotac koji poseduje neogranicenu moc.

Razlikujemo 3 vrste gomile:

1. Agresivna gomila-karakretise izgredi i nasilje (masovno pljackanje, ispadi adolescentnigh

gangova, lincovanje), medju vaznim podstrecima za ovakvo ponasanje su nezadovoljstvo
i nemir, osecanje beskorisnosti i nemoci. BRAUN naglasava da agresivno ponasanje u
masi nije opsta ljudska crta i nece se javiti kod svih prisutnih u masi. Da bi se to
ponasanje ispoljilo kod jednog dela populacije treba da postoje odredjeni uslovi: da ima
vise na agresivnost spremnih osoba, da u sakupljeni na jednom mestu, da ima mnogo
prisutnih da bi se osecali snaznima da postupaju suprotno drustvenim normama, i da bi
mogli ostati anonimni. Psiholoske analize isticu sledece procese kao karakteristike
agresivne gomile: dolazi do okupljanja na odredjenom mestu i ostajanje neko vreme u
stanju ocekivanja, u tom periodu dolazi do komunikacije medju prisutnima koja dovode
do saznanja da li postoji spremnost za agresiju time jaca spremnost za nasilje, u oba
perioda vaznu ulogu ima sirenje glasuna koje podsticu agresivnost. MAJLGRAM I TOH
proces nastajanja agresivne gomile nazivaju mlevenje, takodje kazu da bi doslo do
izbijanja agresivnog ponasanja potrebno je da neko bude pokretac da pocne sa
agresivnoscu i preuzme neku vrstu vodjstva.
2. Gomila u panici- za nju je karakteristicno da se brani od necega ili bezi pred necim i da
pri tom dolazi do neorganizovanog ali intenziviranog ponasanja, po pravilu,
necelishodnog i cesto u suprotnosti sa prihvacenim i pridrzavanim normama(potresi,
poplave pozari). Svaka velika opasnost ne izaziva panicno ponasanje. Ono se javlja pre
svega, po BRAUNU, u situaciji u kojoj postoji opasnost za sve i ocena da postoje izgledi
da se spasu samo neki a ne svi. Upravo u takvim slucajevima dolazi do manifestovanja
sebicnog i bezobzirnog ponasanja, karakteristicnog za paniku. Za paniku nije potreban
veliki broj ljudi kao sto je to slucaj za agresivnost. U seriji eksperimentalnih istrazivanja
ŠULC –subjekti su u uverenju da su u opasnosti od elektricnog udara, oni mogu da cekaju
dok izlaz bude slobodan i da izadju kada na njih dodje rad ili da bi bili sigurniji da ce
izbeci opasnost, da nastoje izaci odman ne vodeci pritom racuna o ostalima. Rezultati
pokazuju da je izmedju ¼ i ½ ispitanika postupalo neobaziruci se na ostale, na nacin
opisan kao karakteristican u panici.

5
 3. Ekspresivna gomila- to je gomila koja je okupljena da bi manifestovala svoje ideje i
stavove, da bi protestvovala protiv necega. U ovu vrstu gomile ubrajaju se i skupine koje
intenzivno manifestuju svoju razdraganost i raspolozenje (karnevali). Za ovakve situacije
karakteristicni su odstupanje od uobicajenog ponasanja, oslabljena kontrla impulsa,
razuzdanost, manifestovanje suzdrzavanih poriva.

71. opste karakterisike i klasifikacija nestrukturisanih grupa

Tri glavne struktuirane grupe ili skupine, kao sto je izneto, jesu: male grupe, organizacije i velike
drustvene grupe. O ovim vrstama grupa govorimo kao o struktuiranim grupama zato jer njihovi
clanovi zarad ostvarenja zajednickih ciljeva organizuju svoju aktivnost tako da svaki njihov clan
ima svoje meso u grupi i svoje zadatke i poslove. Karakterise ih uskladjenost i povezanost
funkcija u realizovanje ciljeva grupe, a sto dolazi do izrazaja u postojanju odredjenih polozaja i
u zahtevu za odredjenim ponasanjem svakoga od clanova kao i odredjenim odnosima medju
njima u izvrsavanju zadatka, a to znaci u strukturiranosti grupe. I ove karakteristike, zajednicke
sa nestruktuiranim skupinama, imaju kod struktuiranih skupina donekle drugaciji oblik. Broj
clanova struktuiranih skupina moze da varira jos vise nego kod nestruktuiranih. A moze da
iznosi svega 2 clana, kao sto je to kod dijadne grupe,a moze se kretati i do desetine miliona.
Interstimulacija je medju clanovima mnogo raznovrsnija i slozenija kod struktuiranih skupina, a
ne sastoji se samo u povecanju, usled uzajamnog uticaja clanova, afektivnost ili interesovanja
kod nestruktuiranih skupina. Objektom usmerenosti skupina mogu se oznaciti- cilj radi cijeg
realizovanja grupa postoji i brojne razne aktivnosti u vezi sa realizovanjem tog cilja.

Struktuirane skupine ili grupe u uzem smislu, jos se vise razlikuju od nestruktuiranih drugim,
posebnim karakteristikama. Moguce je istaci 5 takvih odlika, izrazenih pre svega kod malih
grupa i orgaizacija, a donekle prisutnih i kod velikih drustvenih grupa:

1. Zajednicki cilj clanova grupe. Za struktuiranu grupu postoji zajednicki cilj koji se
ostvaruje objedinjenom aktivnoscu svih clanova.
2. Druga odlika grupa u uzem smislu je: zajednicka akcija ili interakcija clanova grupe.
Interstimulacija medju clanovima ostvaruje se upravo u toku interakcije. Interakcija
dovodi do uzajamnog uticaja jednih clanova na druge.
3. Sledeca odlika je podela funkcija medju clanovima grupe.
4. Postojanje sistema pravila o ponasanju clanova grupe, pre svega, u vezi sa ponasanjem
vaznim za funkcionisanje grupe.
5. Svest o pripadnosti odredjenoj grupi. Ali svest o pripadnistvu, iako ne uvek jednako
jasno i intenzivno, postoji kod svih clanova struktuiranih grupa i opravdano ju je smatrati
od konstitutivnih elemenata grupe u uzem smislu.

6
Jedna od odlika koja karakterise vecinu struktuiranih grupa u odnosu na nestruktuirane jeste
njihova relativna trajnost. Nestruktuirane grupe su uvek povremene, kratkotrajne grupe. Posle
izvesnog vremena prestaju da postoje ili se transformisu u struktuirane.

Grupe se mogu klasifikovati prema 8 sledecih kriterijuma:

1. Po slozenosti- tj prema tome da li se sastoje od ogranicenog broja osoba povezanih u

jednu grupu ili od vise ili manje grupe- razlikujemo male grupe, organizacje i velike
drustvene grupe.
2. Prema intenzitetu interpersonalnih odnosa razlikujemo primarne i sekundarne grupe.
Ne odlikuju se primarne grupe samo intenzitetom interpersonalnih odnosa nego i sirom
interacijom svih clanova i snaznim uzajamnim uticajem.
3. S obzirom na aktuleni uticaj koji grupa ima na ponasanje svojih clanova s obzirom na
neposredni uticaj na njihovo ponasanje a koji nije efekat socijalizacije, govorimo i
referentim i nereferentnim grupama.
4. Na osnovu toga da li su funkcije clanova formalno utvrdjene ili nisu, razlikujemo
formalne i neformalne grupe.
5. Vazna je podela grupa prema ciljevima radi cijeg ostvarenja postoje. I ova podela moze
biti prema razlicitim klasifikacijama i ciljevima. Jedna, cecsto pominjana u strucnoj
literaturi, jeste prema tome koja je opsta svrha postojanja grupe. To su podela na
sociogrupe i psihogrupe. Posebna podela prema ciljevima jjeste ona koju navode Kreč i
saradnici: proizvodne ili radne grupe, diskusione grupe i grupe radi pruzanja
zadovoljstva ili gratifikacione grupe.
6. S obzirom na nastanak mogu se razlikovati vestacke i prirodne grupe.
7. Prema trajanju razlikuju se privremene i trajne grupe.
8. Moguce je grupe podeliti na osnovu drugacijih kriterijuma od do sad koriscenih, a koji su
se uvek odnosili na neku karakteristiku same grupe. Moguce je razlikovati grupe na
osnovu odnosa prema njima, na osnovu toga da li se ocenjuju kao vlasite ili nase, kao
grupe kojima pripadamo, ili kao vanjske ili tudje, kao grupe kojima ne pripadamo.
Ocenjuje se, dakle, na osnovu toga kako se dozivljavaju odredjene grupe. Razlikovanje
grupa prema takvom kriterujumu, po misljenju nekih autora, veoma je vazno za
socijalno ponasanje.

72. karakteristike male grupe, efekat broja clanova

Dogod postoji neposredna interakcija medju clanovima grupe, opravdano je govoriti o maloj
grupi. Broj ce clanova zavisiti, mozemo zakljuciti, od vrste male grupe, od aktivnosti kojom se
clanovi bave i uslova u kojima deluju. Taj broj iznosi ne samo do 20 nego moze biti preko 50, pa

7
I do 70 clanova. Često, pored navedenih opstih karakteristika struktuirane grupe ili grupe u
uzem smislu, navode se jos 4 posebne odlike male grupe:

1. Ogranicen broj clanova

2. Uzajamno opazanje clanova
3. Neposredna interakcija clanova grupe
4. Uzajamna zavisnost I uzajamni uticaj

Male grupe mogu se razlikovati, izmedju ostalog po broju clanova koje ju cine I po delatnostima
koje obavljaju. S obzirom na velicinu male grupe mozemo razlikovati sasvim male grupe- u
kojima je svega nekoliko clanova, male grupe- u kojima broj clanova ne prelazi 10 pojedinaca I
vece male grupe- u kojima je vise od 10 osoba,a cesto i vise desetina clanova.

Druga jos vaznija klasifikacija malih grupa je prema delatnostima koje obavljaju. U strucnoj se
literature, izmedju velikog broja po delatnosttima razlicitih malih grupa, cesto razlikuju:
porodicna grupa, proizvodna ili radna grupa, vrsnjacka I adolescentna grupa, grupe za resavanje
problema, te pojedina vrste vestackih malih grupa- medju ostalim I tzv veliko T- grupe, ili grupe
za uvgezbavanje odredjenog ponasanja, I psihoterapeutske grupe.

Velicina male grupe je od uticaja I na pojedine clanove I na grupe u celini. U koliko je grupa
manja, vise se zadovoljavaju mnoge od licnih potreba svakog od pojedinaca: potreba da budu
prihvaceni, njihova potreba za afilijativnoscu, potreba da budu priznati I uvazavani i njihova
teznja za licnom afirmacijom, kao I njihova potreba za postignucem I samoaktualizacijom.

I ako sa povecanjem clanova broj mogucih veza medju clanovima naglo raste, stvarni broj veza
ostaje znatno manji od mogucih I ne prelazi 12. U manjoj grupi veze su cesto prisnije, pa su, I
ako je grupa manja, intimnije veze brojnije. Cim je veca grupa, iako je sve vise mogucih
komunikacionih kanala I veca mogucnost komunikacije za svakoga udeo veceg dela clanova
opada a samo nekih pojedinaca raste.

U istrazivanjima u kojima je mereno ucesce pojedinih clanova u merenju zadataka u

diskusionim grupama Bejls I Borgata otkrili su znatne razlike u ucescu pojedinih clanova u
zavisnosti od broja clanova grupe. U dijadnim grupama u proseku jedan od clanova dijade od
ukupnog vremena korisccenog za govor koristi 58% a drugi 42%. Redovno govori jedan clan
dijadne grupe vise nego drugi, ali razlika je relativno mala.

Ali moze se uopsteno reci da se veci po broju grupe pokazuju manje stabilnim, da je manje
zadovoljstvo boravka clanova u njima, da je komuniciranje u velikim grupama za veliki broj
clanova smanjeno I otezano, da dolazi do smanjenog individualnog ucesca u aktivnosti vecine
clanova, da je, I kada je uspesna u resaavanju nekih zadataka, brojno veca mala grupa a manje
uspesna u resavanju drugih zadataka.

8
Ali suvise mali broj clanova u grupi moze imati negativne posledice. On dovodi do suzdrzavanja
u izrazavanja neslaganja, do pasivnosti clanova, do stalnog I preteranog obaziranja na druge I
uopste do ogranicenja slobode u ponasanju clanova grupe.

SLEJTER je objavio 1958 istrazivanje koje je podrazumevalo obrazovanje vise grupa sastavljenih
od 2-7 clanova- ukupno 24 grupe. Svaka se sastaje po 4 puta na sastanku koji traje po 40
minuta. Clanovi diskutuju o 4 problema iz oblasti medjuljudskih odnosa. Clanovi grupe treba da
diskutuju o problemu I donesu odluku sta I kako uraditi. Po zavrsetku svakog sastanka subjekti
teba da oznace da li je grupa bila premala ili prevelika da bi se na najbolji nacin resio zadatak.
Dobijeni rezultati ovog istrazivanja ukazuju na to da niko ne smatra grupu od 5 subjekata ni
premalom ni prevelikom. Grupe sa 6 I vise clanova smatraju da je u njima nedovoljno
organizovana delatnost I da se gubi vreme u neplodnim diskusijama, da su neki clanovi
preterano nametljivi, agresivni I kompetitivni. Grupe manje od 5 clanova ocenjuju se kao grupe
sa nedostacima, odnosno kao grupe sa kojima clanovi nisu zadovoljni, manje se tolerise
otvoreno iznosenje kritike. Oseca se pritisak da se izbegne sve sto moze izazvati konflikt, sto
kod clanova izaziva osecanje tenzije I nedostatka slobode. Slejter tvrdi da je broj od 5 clanova
najpodesniji za resavanje svih vrsta zadataka I u svim diskusionim grupama (zakljucak vazi samo
za diskusionu grupu, grupu koja svoje zadatke izvrsava verbalnom diskusijom).

73. porodica kao mala grupa

Porodica nije samo agens socijalizacije, ona je I veoma vazna drustvena institucija kojom se
zadovoljavaju mnoge drustvene I individualne potrebe. Porodica nije uvek bila mala grupa.
Glavni tipovi porodice kakvi se I danas mogu naci: totemski klan, velika porodica, patrijarhalna
porodica I individualna ili supruzanska (konjugalna) porodica.

U toku istorije se od velikih porodica stvara manja uza porodica koju cine roditelji I deca. Takva
monogamna porodica je mala psiholoska grupa, ciji su clanovi povezani prisnim emocionalnim
vezama, tesnom saradnjom I uzajamnim pomaganjem. Pored funkcije agenasa socijalizacije ona
ima reproduktivnu funkciju I ekonomsku funkciju. Najcesce kao zajednica sa 4 glavne funkcije:
seksualnom, ekonomskom, odrzavanjam vrste I vaspitackom, kojima se zadovoljavaju znacajne
psiholoske potrebe.

1. Obimnija je I slozenija interakcija nego u ostalim grupama (od posebne vaznosti za

formiranje licnosti dece).
2. Veze izmedju clanova imaju poseban kvalitet- interpersonalne veze u porodici su
obimnije, slozenije, intenzivnije, nego u drugim vrstama grupa.
3. Posebno karakterise te veze intimnost odnosa- poverenje I slobodno ispoljavanje
osecanja I misli I nesputavano manifestovanje osobina licnosti.
4. Porodica je veoma trajna grupa.

9
Moguce je I monogamnu porodicu, iako je mala, podeliti na jos manje grupe, obicno na dve
polugrupe: roditeljsku I deciju. Treba istaci da struktura porodice I odnosi medju njenim
clanovima ne zavise naprosto I samo od licnih osobina I razlika u uzrastu I iskustvu tih clanova,
nego da zavise I od kulturom determinisane structure uloga u porodici I uloge svakog od njenih
clanova. Sa ekonomskim I drustvenim razvitkom dolazi do krupnih promena u ulogama clanova
prodice (uvecavanje prava majke I zenske dece I sve izrazitiji zahtev za njihovom punom
ravnopravnoscu). Prava I moc I u porodici, kao I u drustvu, uopste znatno zavise od ekonomskog
polozaja clanova porodice. Razmatrajuci odredjenu porodicu treba voditi racuna I o licnim
karakteristikama clanova I razlicitim faktorima. Uloga porodice je nesumnjivo vazna I za sticanje
brojnih normi postupanja, kao I za celokupni razvoj pojednca. Ona je vazna kao organizovani
sistem interakcionih odnosa onih osoba koje cine porodicu (instrument kojim se prenose
shvatanja, norme, vrednosti kulture).

Socijalno psiholoska problematika porodice moze se svrstati u 4 grupe:

1. Prvu grupu cine pitanja o zavisnosti porodice, odnosa medju njenim clanovima I
njihovog polozaja od kulture, klasne pripadnosti, pripadnosti sloju I od drustvenih
promena.
2. Druga grupa pitanja odnosi se na ispitivanje uticaja pojedinih karakteristka porodice kao
grupe na razvitak licnosti deteta.
3. Trecu grupu cini veza izmedju interakcionih odnosa medju roditeljima I procesa
socijalizacije (uticaj autoritarnog ponasanja oca, dejstvo dominantnosti majke I
posledice konflikata medju roditeljima na razvoj licnosti dece).
4. Cetvrta grupa obuhvata vezu izmedju efekata socijalizacije I vidova interakcije izmedju
roditelja I dece.

Ima autora koji o porodici govore kao o prevazidjenoj drustvenoj instituciji, o insituciji koja je u
nestajanju. Uprkos takvim predvidjanjima pokazuje se da je porodica u svim drustvima ostala
veoma vazna institucija, da se cak istice njen znacaj I za clanove porodice I za stabilnost I
razvitak drustva. Porodica ce verovatno I dalje ostati vazna primarna grupa I vazna drustvena
institucija zbog svog znacaja I za formiranje licnosti dece I za zadovoljavanje brojnih potreba
svih njenih clanova.

74. vrsnjacka grupa

To su male grupe povezane posebnim, emocijama zasicenim, uzajamnim odnosima. Razlikuju se
prema uzrasnim nivoima. Razlikuje se prema uzrasnim nivoima. Najvaznije su adolescentne
vrsnjacke grupe. KOLOMINSKI kao karakteristike ovakvih grupa navodi specificnost odnosa

10
medju clanovima I njihova prozetost uzajamnom simpatijom. To se osecanje simpatije razvija na
osnovu iskustva koje sticu clanovi adolescentnih grupa obavljajuci zajednicke aktivnosti. U toku
tih aktivnosti formiraju se I odredjene aktivnosti. U toku tih aktivnosti formiraju se I odredjeni
modeli I standardi o pozeljnim karakteristikama osoba sa kojima se zeli drugovanje.

 Od vrsnjackih grupa najvise je u strucnoj literature razmatrana upravo adolescentna

grupa: mala grupa koju cine 3-7, a ponekad I vise clanova, izmedju 12-18 (a po nekima I
izmedju 12-23 godine). Clanovi su cesto pripadnici oba pola. Kao posebnu vrstu male
grupe karakterise je nekoliko obelezja.
 Karakterise je nepostojanje posebnih grupnih zadataka I ciljeva, ali postoje zajednicke
aktivnosti. U ove aktivnosti obuhvataju: zabavu, slobodno vreme (izlasci, sportske
aktivnosti,bioskopi). Veliki uticaj na nacin koriscenja slobodnog vremena adolescenata, I
uopste na njihovo ponasanje, imaju sredstva masovnih komunikacija. Adolescent se
cesto ne bave samo zabavom vec I diskusijama o tekucim drustvenim problemima,
angazovanje u resavanju opstih problema drustva.
 Kao I vecina grupa I adolescentne grupe takodje se formiraju radi zadovoljavanja
odredjenih potreba I zelja, kao sto su: potreba za afirmacijom, afektivnom vezanoscu, za
kontaktom sa pripadnicima suprotnog pola. Vazan podsticaj ukljucivanja u adolescentne
grupe jeste zelja za oslobadjanjem od roditeljske zavisnosti, teznja za samostalnoscu I
licnim identitetom.
 Adolescentne grupe se obrazuju na osnovu uzajamne privlacnosti clanova .
 U adolescentnim grupama postoji karakteristicna za te grupe struktura odnosa. Ne
postoji formalizovana hijararhija vodjstva I moci. Postoji vise pojedinaca od koji svaki
ima veci uticaj od ostalih clanova grupe u odredjenoj vrsti aktivnosti (organizacija
sportskih aktivnosti, organizacija izlazaka, “vodja u misljenju”). Vodja u misljenju-
pojedinci koji cesce od drugih I sa vecim autoritetom od ostalih daju ocene o tome sta je
opravdano I dobro, a sta nije. Oni uticu vise od ostalih na formiranje za adolescentnu
grupu karakteristicnih vrednosti I stavova. Karakteristika je odnosa u grupi postojanje
podgrupa.
 Izrazena karakteristika adolescentnih grupa je u veoma ocigledno konformiranje
normama grupe, a istovremeno izrazit I rigidan antikonformizam u odnosu na norme
odraslih (ima vaznu funkciju u oslobadjanju adolescenata zavisnosti od odraslih I
njihovom osamostaljivanju). Prema ARGAJLU-postoje norme kojima se adolescent
konformiraju za 3 oblasti ponasanja: norme kojima se regulise uzajamno ponasanje
clanova grupe, norme koje se odnose na glavne aktivnosti grupe, norme u vezi sa
odevanjem I izgledom.

Nije ispravno prikazivanje adolescentnih grupa , kao grupa zainteresovanih samo za zabavu, za
svoj izgled I za suprotstavljanje svetu odraslih. Sva vazna pitanja koja se pojavljuju u procesu

11
razvijanja licnosti intenzivno se dozivljavaju I pretresaju, kao I mnoga aktuelna drustvena
pitanja. Nastojanje da se o svemu tome formiraju norme I izgrade stavovi proizilazi iz toga sto je
period adolescencije razdoblje u razvoju coveka koje karakterise trazenje orjentacije I vlastitog
identiteta. Postoje razlike u sadrzajima kojima je zaokupljena adolescentna grupa u raznim
drustvima , pa I u raznim slojevima istog drustva, u problemima koje pre svega clanovi
adolescentne grupe nastoje da rese.

Od pojma adolescentne grupe treba razlikovati pojam omladine. Omladinu cine sve osobe
odredjenog uzrasta, svi mladi ljudi neke drustvene zajednice. Obicno se kao granica
omladinskog uzrasta uzimaju 15 - 25 godna. Ponekad se pomeraju I donja I gornja granica.
Omladina nije ni strukturirana ni nestrukturirana grupa, nego je prema kriterijumu uzrasnog
doba, razlikovana kategorija populacije.

75. grupe za resavanje problema

Nazivaju se I diskusionim grupama, ponekad I stvaralackim grupama. Cine ih sledece vrste
grupa: relativno trajne grupe (upravni odbori organizacija); grupe koje su privremene- kratkog
trajanja I sa sasvim ogranicenim zadacima (razne komisije); proizvodne grupe, koje zajednicki
rade na nekom naucnom problem I timski resavaju o raznim pitanjima istrazivanja.

Odlike grupa za resavanje problema:

- Ciljevi se sastoje u nalazenju resenja za neki problem radi cijeg resavanja grupa I postoji,
ili u donosenju odluka prema kojima ce pojedinci, organizacije ili kako ce institucije koje
diskusione grupe predstavljaju postupiti.
- Specifican je nacin njihovog resavanja zadataka. Zadaci se resavaju verbalnim
komuniciranjem, diskusijom medju clanovima grupe. Saopstavaju se zadaci I problem
koje treba resiti I pristupa diskusiji. U diskusiji se razmatra sustina problema, iznose
mogucnosti I ideje za njihovo resenje I izlazu razlozi I protivrazlozi za predlozene
alternative resenja. Jedini oblik neverbalne komunikacije koji imaju ulogu neaktivnosti
clanova grupe jesu smesak, klimanje glavom, ekspresije lica I odredjeni pokreti, tim I
drugim neverbalnim znacima izrazavaju se saglasnost I protivljenje, zadovoljstvo ili
nezadovoljstvo…
- To su formalne grupe koje imaju svog izabranog ili imenovanog rukovodioca I u kojima
se aktivnost odvija prema utvrdjenoj procedure. Pored ove uloge postoje I druge
formalno fiksirane uloge (sekretar)

12
 - Karakteristicno za strukturu takvih grupa jeste da se interpersonalni odnosi formiraju u
toku resavanja zadataka I da zavise od zadataka. Stvaraju se saveznistva- koalicije onih
koji zastupaju jedno odredjeno resenje. Status u tim grupama nije odredjen samo licnim
karakteristikama clanova I aktivnoscu u grupi, nego I time koji status pojedinac ima u
drugim grupama I organima. Vise se paznje posvecuje idejama koje iznosi osoba sa visim
nego pojedinac sa nizim hijerarhijskim statusom.
- Poseban znacaj za uspesnost grupe ima rukovodilac (ima formalno pravo da kontrolise I
usmerava tok diskusije I ko ce da ucestvuje u njoj). Od njega ce zavisiti da li ce biti
doneta resenja na osnovu, za zadatak relevantnih podataka I razloga, ili pak na osnovu
autoriteta. Rukovodilac treba da obezbedi demokratsku atmosferu koja ce omoguciti da
I misljenje manjine dodje do izrazaja, treba da brine o tome da najstrucniji za odredjena
pitanja dodju do reci I uticaja kada se odredjeno pitanje razmatra. ARGAJL iznosi
vaznost sledecih osobina I postupaka pri rukovodjenju grupama za resavanje problema:
das am vidi problem I da ga jasno formulise; da uocava u cemu postoji neslaganje; da
podstice postavljanje pitanja; da rastavi probleme na potprobleme; da nastoji da bude
ponudjeno vise resenja; da sprecava pritisak ka konformiranje; da nastoji da resenja
budu prihvatljiva za sto je moguce vise clanova grupe; da obezbedi u toku resavanja
zadataka demokratsku atmosferu.

Broj clanova grupe uglavnom zavisi od slozenosti pitanja kojim se bave. Za slozenija pitanja
potrebno je vise clanova nego za resavanje jednostavnih pitanja. Ako su potrebna razna strucna
znanja za resavanje problema, potrebno je prisustvo vise za razna pitanja merodavnih clanova.
Broj ce zavisiti I od toga koliko je razni tela koja su predstavljena u grupi. Praksa pokazuje da
prevelik broj zaista otezava uspesnost rada ovid grupa. Uvazavanje prava svakog da iznese svoje
misljenje, otvorenost u izlaganju, izbegavanje napada na licnost, a orijentacija na problem-
vazni su za efikasan rad grupe.

MEK GREGOR navodi 11 karakteristika diskusione grupe koja uspesno ostvaruje svoje zadatke:

1. Neformalna I neusiljena atmosfera u grupi.

2. Dovoljno diskusije usmerene na zadatke.
3. Zadatak o kome clanovi resavaju je jasan I prihvacen od clanova kao vazan.
4. Svako slusa sve druge (postovanje medjusobno).
5. Neslaganje postoji I ono se ne zataskava.
6. Vecina odluka donosi se saglasnoscu SVIH, prosta vecina NE moze biti glavna osnova
rada grupe.
7. Kritika je cesta.
8. Clanovi grupe slobodno izrazavaju svoja osecanja I ideje.
9. Kada je odluka doneta postavljaju se razni zadaci o njenom izvrsenju koji se prihvataju.

13
 10. Rukovodilac grupe ne tezi da vlada njome niti da se grupi nepotrebno I neopravdano
suprotstavlja (nema borbe za moc).
11. Grupa I clanovi grupe su uvereni u vrednost onoga sto rade.

76.primarne i referentne grupe

PRIMARNE GRUPE

Za primarne grupe karakteristicno je:

- Postojanje intenzvnih interpersonalnih odnosa medju clanovima

- Jaka emocionalna vezanost medju njima
- Izrazito osecanje ne samo uzajamne povezanosti clanova, nego I jako osecanje vezanosti
za grupu.
- Trajna, ziva interakcija svih sa svima.
- Jak uticaj grupe na ponasanje clanova I na njihovu licnost.
- Trajni kontakt licem u lice, koji se moze realizovati jer je broj clanova relativno mali.

KULI- pod primarnim grupama podrazumeva one za koje je karakteristicna intimna, licem u lice,
povezanost I kooperacija. Karakteristike koje Kuli naglasava jesu: ogranicenost broja,
neposredni kontakt lice u lice, uticaj grupe na formiranje socijalnog ponasanja I osecanja
povezanosti svih clanova ove vrste malih grupa. One su primarne u vise znacenja. Primarne su
vremenski jer neke su od prvih grupa kojima pojedinac pripada I pod cijim je uticajem. One su
veoma vazan izvor moralnih normi I vrednosti pojedinca. Primarne grupe su najvazniji agensi
socijalizacije.

TOMAS i ZNANIECKI- cija se publikacija u zivotu poljskih emigranata smatra jednom od prvih
velikih izucavanja socijalnog ponasanja, pokazuju kako kod stanovnistva koje je iz Poljske
emigriralo u SAD dolazi do dezintegracije primarnih grupa I usled toga do promena u ponasanju.
Vise autora objasnjava (izmedju decaka koji ne mogu da zadovolje mnoge svoje potrebe
obrazuje se cvrsta zajednica koja nije u pocetku delinkventna ali to lako I cesto postaje) njihov
nastanak neostvarenom ulogom porodice I posebno one porodice koja ne ispunjava svoju
vaspitacku funkciju (vrsnjacke grupe postaju supstitut za porodcu).

Primarne grupe su pre svega porodica, bracna zajednica, adolescentna grupa I prijateljska grupa
uopste. To mogu biti I skolsko odeljenje, radna jedinica kao I male vojne jedinice. Primarnim
grupama mogu se smatrati I neformalne grupe u okviru vecih formalnih grupa. Nije
opravdanosvaku malu grupu u kojoj postoji neposredni kontakt medju clanovima smatrati
primarnom grupom kao sto to smatraju neki autori (Kreč).

14
REFERENTNE GRUPE

Referentnim grupama nazivamo one grupe koje su aktuelno vazan cinilac naseg ponasanja, koje
nam sluze kao modeli I kao merila za uporedjivanje I za ocenjivanje vlastitog ponasanja.

KELI- one imaju dve funkcije:

1. Normativnu- normativna funkcija referentne grupe sastoji se u tome sto je ona izvor
ideologije I izvor usvajanja normi, vrednosti I stavova I njihovog prihvatanja kao vlastitih.
Norme grupe- predstavljaju I norme koje I sami usvajamo. Zelimo da pripadamo nekoj
grupi ili zelimo da nas clanovi neke grupe cene. One pojedince koji usvajaju grupne
norme grupe nagradjuju I prihvacaju.
Da pojedinci nastoje da ponasanjem za n jih refetentnih grupa usvoje kao vlastite
stavove pokazuje istrazivanje sprovedeno u drugoj polovini 20-og veka. NJUKOM-
podatke relevantne za referentnost grupe analizira u radu poznatom pod nazivom
“Beningtonska studija”. U koledzu u Beningtonu dolaze pretezno studentkinje iz imucnih
I konzervativnih porodica. Sistematsko pracenje njihovih stavova u toku 4 godine
pokazuje da se da trajanjem boravka u koledzu povecava prihvatanje naprednih
shvatanja. Starije studentkinje bile su redovno manje konzervativne nego mladje.
Ispitivanja su pokazala das u studentkinje bile u toliko naprednije ukoliko su vise zelele
da budu prihvacene I imaju ugled u koledzu. U zajednici, zakljucuje autor, u kojoj postoje
odredjeni prefrerirani stavovi razvitak stavova pojedinaca ide ka prihvatanju tih stavova
ukoliko ta grupa postane referentna grupa.
KREČ I sardnici referentnim smatraju one grupe sa kojima se pojedinci identifikuju. Pri
tome to mogu biti grupe kojima pojedinci pripadaju ili one kojima bi zeleli da pripadaju.
2. Funkcija uporedjivanja- referentne grupe imaju I funkciju uporedjivanja- imformacionu
funkciju. Shvatanja I stavovi neke grupe mogu da sluze I samo kao merilo uporedjivanja,
kao standradi za ocenu vlastitih stavova. Pri tome ne postoji tendencija da nasi stavovi
budu isti kao stavovi te grupe, nego samo zelimo da utvrdimo koliko su slicni ili razliciti
od nasih I da na taj nacin ocenimo svoje stavove. Takvo uporedjivanje moze da ima za
cilj da se cak zauzmu stavovi suptotni stavovima odredjene grupe a radi toga da bi se
istakla distanca I razlika od neke grupe. Takve grupe, cije norme osudjujemo I
zauzimamo namerno njihovim stavovima suprotne, nazivaju se negativnim referentnim
grupama.
Stavovi se mogu uporedjivati I sa stavovima podgrupa I pojedinaca iz grupa kojima sami
pripadamo. Objavljene analize nekih rezultata veoma obimnih americkih istrazivanja o
ponasanju vojnika u Drugom svetskom ratu. STOUFFER I saradnici 1949 godine-
pokazuju da je u onim pripremnim jedinicama u kojima su zajedno sa regrutima bili I
veteran znatno manji postotak izrazavao spremnost za borbu (28%) nego u jedinicama u

15
 kojima su bili samo regruti (40%). Veteran su u jedinicama za znatan ddeo regruta
postali referentne grupa prema kojoj su formirali svoj stav u ucestvanju u borbi.
Da li cemo sebe smatrati slabo placenim ili cemo biti zadovoljni svojim licnim dohocima
zavisice od toga koju cemo grupu uzeti kao referentnu.

Cesto ove funkcije idu zajedno. Tamo gde neka grupa ima normativnu ima I uporednu funkciju.
Uvek je prema tome, funkcija referntne grupe da sluzi za usporedjivanje kao merilo na osnovu
koga sebe procenjujemo, a nije uvek uzor na koji se ugleda. Razne grupe mogu biti referentne
grupe sa obe navedene funkcije. U detinjstvu vlastita porodica kao I njene norme I vrednosti
predstavljaju referentnu grupu, dok u adolescenciji referentne grupe postavljaju se grupe
vrsnjaka. Izmedju normi porodice I vrsnjaka moze doci do nesklada. To se dogadja kada su obe
grupe referentne- konflikt medju referentnim grupama.

Pojam referentne grupe posao je vazan u objasnjavanju raznih vidova socijalnog ponasanja I
nasao je siroku primenu u objasnjavajnu socijalnog ponasanja uopste. Pojam referentne
gruppe, tj. takve grupe sa kojom se pojedinac identifikuje ili s obzirom na koju sebe ocenjuje,
pomaze da se preovlada tretiranje pojedinaca kao izolovanih bica. Ponekad su referentne grupe
one kojima pojedinac sam pripada,a nekad one kojima bi zeleo da pripada. Vazan I koristan
pojam referentne grupe pokazuje se I pri proucavaju efekata soicijalzacije,a posebno pri
objasnjavanju formiranja socijalnih stavova.

77. neformalne grupe

Prema tome da li su funkcije clanova grupe, njihove obaveze I prava, kao I njihovi odnosi, sa
ostalim clanovima grupe, formalno regulisane ili nisu rezlikujemo formalne I neformalne grupe.
Formalna grupa je statutom I pravilnicima organizacije utvrdjena sta kako I koliko treba svaki od
njeih clanova da radi, kome ko odgovara za svoj rad, koja prava ima I kako da se ponasa u
odnosima I situacijama (vojna jedinica).

Prijateljske grupe nisu formalne grupe. One nastaju spontano I u njima odnosi medju clanovima
nisu propisani. Treba napomenuti da se u svakoj grupi pa I u prijateljskoj utvrdjuju neki nacini
ponasanja kao pozeljni I kao nepozeljni. U svakoj grupi se stvaraju norme ponasanja I odredjeni
stabilizovani odnosi medju clanovima grupe- struktura grupe. U prijateljskim grupama norme
struktura nisu unapred fiksirane I nisu stabilne, nego su fleksibilne I zavise od intimnih I
emocionalnih veza. Nastale sun a osnovu potreba clanova grupe I menjaju se na osnovu njih.

Karakteristike neformalne u odnosu na formalnu grupu:

16
 1. Kod neformalnih grupa nisu propisima utvrdjeni ciljevi I sa ciljevima uskladjeno
ponasanje ao sto je to kod formalnih grupa.
2. Odnosi koji se razvijaju I nacini ponasanja koji se ustaljuju nastaju na osnovu slicnosti
potreba I Interesovanja, a ne radi realizovanja postavljenih ciljeva.
3. Odnosi medju clanovima su intimni, personalni, a ne formalin I nepersonalni.

Postoje neformalne grupe u okviru formalnih grupa. To su osnovane grupe na osnovu slicnosti,
interesovanja ili drugih karakteristika, a po dobrovoljnom opredeljenju, obrazovane male
skupine u okviru neke formalne male grupe ili organizacije. Oni uzajamno kontaktiraju vise nego
sa ostalim clanovima grupe I na random mestu, kao I u slobodnom vremenu kojerovode van
radne organizacije.

KUZMIN (1967)- smatra das u male neformalne grupe u okviru formalnih, sastavljene obicno od
2-3 clana, a tek ponekad od vise, ne samo neizbezne u formalnim organizacijama nego I korisne
za efikasnost formalne organizacije ( podizanje produktivnosti rada). Zakonito se javljaju tamo
gde su formalne grupe velike, I samim tim su otezavani prisniji kontakti medju clanovima.

Veci je broj ispitivanja o tome koji cinioci doprinose ukljucivanju u neformalne grupe. Od
psiholoskih faktora to su prvenstveno oni koji su pomenuti da uticu na javljanje naklonosti. Pre
svega to je slicnost u stavovima, vrednostima I oderedjenim crtama licnosti, I prostorna blizina
na random mestu.

Istrazivanje F. ŠUKOVIĆA-istrazivao je uticaj nekih psiholoskih cinilaca na stvaranje neformalnih

socijalnih odnosa u radnoj organizaciji. Istrazivac konstatuje da je pretezan broj ispitanih
clanova ukljucen u neformalne grupe. One su uvek relativno velike I broje od 9-13 clanova . kao
vazni faktori formiranja neformalnih grupa pokazuje se slicnost u: zrelosti, soc prilagodjenosti,
stavovima, autoritativnosti, spremnosti na saradnju…. Neformalne grupe mogu da ometaju
osvarivanje zadataka I funkcionisanje organizacija, kao u slucaju kada se neformalne grupe
obrazuju radi ostvarenja posebnih interesa odredjenog broja clanova grupe. Neformalne grupe
formirane radi posebnih licnih interesa onih koji cine grupu govorimo kao o klikama. Ako je vise
takvih neformalnih grupa sa posebnim licnim interesima dolazi do sukoba izmedju clanova
takvih neformalnih organizacija I organa upravljanja I sa rukovodiocima formalne organizacije.

78.nacin nastanka grupe i uzroci ukljucenosti u grupu

Svaka grupa je nekad pocela da postoji. Nastala je na odredjen nacin I u odredjenim uslovima.
KARTRAJT I ZENDER razlikuju 3 nacina njihovog nastanka:

17
 1. Namerno obrazovanje grupe-radi ostvarenja odredjenih namera, planski se stvara
grupa. Vrste namerno formiranih grupa mogu biti, na pr, proizvodne grupe ili
organizacije koje se formiraju da bi udruzivanjem I koordinacijom sto efikasnije izvrsile
neke zadake. Mogu namerno biti formirane grupe ra resavanje problema ili diskusione
grupe ( obrazuju se u cilju da se neki problem sto bolje resi). Treca glavna vrsta namerno
obrazovanih grupa su grupe socijalne akcije. One se obrazuju da bi se uticalo na
drustveno zbivanje. Smatra se da pojedinci, sami za sebe I neudruzeni, ne bi mogli imati
takav uticaj (politicke partije kao pr). KARTRAJT I ZENDER spominju jos neke vrste
namerno I sa planom formiranih grupa koje nemaju znacaj kao gorepomenute vrste to
su: posrednicke grupe (kordinacioni timovi); legislativne grupe (donose zakone, propise,
pravila); grupa klijenata (obrazuju se radi pomaganja onima kojima je neka pomoc
potrebna, npr grupe bivsih alikoholicara).
2. Drugi nacin nastanka jeste spontano obrazovanje na osnovu licne privlacnosti I radi
zadovoljstva u zajednici. Do formiranja grupa dolazi da bi se ostvario neki objektivni cilj I
zato sto se ocekuje zadovoljstvo od samog postojanja grupe, od pripadnosti grupi, I
aktivnosti koje pojedinci kao clanovi grupe obavljaju (prijateljske grupe). Ne znaci da te
grupe posto su nastale nemaju ciljeve, ali glavni razlog nastanka je uzajamna srodnost
(slicnost, shvatanja, uverenja).
3. Treci nacin jeste-spoljnim uslovima je izazvano nastajanje grupa. Postoje grupe ciji se
nastanak ne moze objasniti niti namernim formiranjem radi ostvarenja nekog cilja, niti
slicnim potrebama I zeljama onih koji su clanovi grupe. Osnovni uzrok da dolazi do gre
jeste postojanje nekih socijalnorelevantnih karakteristika dela populacije (npr starosno
doba). Ostali clanovi opazaju te delove populacije kao osobe oje imaju nesto zajednicko,
kao posebnu kategoriju ljudi I ponasaju se na odredjeni nacin prema njima.
Spoljne okolnosti mogu doprineti formiranju grupe koja se inace ne bi obrazovala. Ako
na pr neka ketegorija osoba odredjene boje koze ili eticke pripadnosti bude
diskriminisana od strane ostale populacije moze da dodje do razvijanja osecanja
pripadnosti nekoj manjinskoj grupi. Ta manjinska grupa tada stice svoje vrednosti,
norme, ciljeve, kohezivnost. Veoma cesto spoljni uslov jeste fizicka blizina buducih
clanova grupe. Prostorna blizina dovodi do trajne interakcije medju ljudimaa,a samim
tim I do formiranja grupe.

Navedenom klasifikacijom nisu obuhvaceni svi uzroci nastanka grupa. Glavne vrste velikih
drustvenih grupa- klase, slojevi, nacije nastaju usled odredjenih drustveno- istorijskih uslova. Te
su grupe rezultat odredjenih istorijskih uslova, drustvenih odnosa I stanja. Drustveno- istorijski
uslovi uticu na oblik javljanja pojedinih vrsta ljudi.

Uzroci ukljucenosti u grupu od vaznosti su za razumevanje prirode I funkcionisanja grupa I treba

ih razlikovati. Nismo mi uvek clanovi grupa jer to zelimo da budemo jer clanstvom nameravamo

18
zadovoljiti neke nase potrebe. Ima grupa u kojima se nalaze ljudi jer postoje drustveni zakoni,
prisila da se bude clan grupe.

Clanovi velikog dela grupa postajemo radi zadovoljavanja I u njima ostajemo svojom voljom.
ŠO 1971 godine razlikuje nekoliko vrsta potreba koje se zadovoljavaju grupnom pripadnoscu.
Deli ih na dve velike kategorije: potrebe koje se zadovoljavaju samim tim sto je covek u grupi I
potrebe za koje je grupno clanstvo instrumentalno.

Clanstvo u grupi samo po sebi moze biti uzrok I cilj ukljucenosti u nju. Privlacnost aktivnostima
koje se obavljaju u odredjenoj grupi moze biti sledeci uzrok ukljucivanja u grupu. Privlacna je
grupna aktivnost.

Grupa moze, nadalje, postati privlacna zbog toga sto su za pojedinca privlacni njeni ciljevi, radi
kojih grupa I postoji. Ukljucujemo se u pojedine grupe drustvene akcije jer zelimo da se ostvare
ciljevi koje ova grupa ima. Ponekad se, medjutim, ne mogu odvojiti aktivnosti od ciljeva I
privlacnost aktivnosti od privilacnosti cilja.

Privlacnost grupog clanstva moze biti uzrok ukljucnenosti u grupu. Postali smo clanovi neke
grupe zbog toga sto nam samo clanstvo u grupi, odnosno cinjenica da smo u kontaktu sa drugim
clanovima pruza zadovoljstvo. To je cest I mocan razlog ukljucenosti u grupu a osnova mu je
intenzivi afilijativni motiv.

Takodje, odredjenu kategoriju potreba cine mnogobrojne potrebe za koje je clanstvo u grupi
sredstvo. Nije clanstvo u grupi po sebi zadovoljstvo, vec je pripadnost grupi put kojim se mogu
zadovoljiti razne potrebe. ŠO o tim uzrocima ukljucivanja u grupe govori malo. Pominje dve
vrste takvih uzroka ukljucivanja u grupu. Prvu vrstu takvih uzroka imamo kada je privlacnost
nekih osoba uzrok ukljucivanja u grupu. Mnogo je vaznija I cesca druga vrsta instrumentalnosti
ukljucivanja u grupu. Postajemo clanovi grupa jer to omogucava zadovoljavanje odredjenih
potreba. Clanstvo u grupi nam pruza mogucnost da pokazemo i potvrdimo vlastitu vrednost.
Clanstvo u organizacijama u kojima radimo za nas je cesto najznacajnije instrumentalno
clanstvo.

79. potrebe clanova grupe-grupni ciljevi

Ukoliko se clanstvom u grupi potrebe koje su ostale intenzivne licne potrebe, ne bi zadovoljile,
doslo bi do napustanja grupe (obezbedjivanje sredstava za egzistenciju). Ali nisu potrebe koje su
izazvale ukuljucivanje u neku grupu neizmenjive, a redovno nisu ni jedine potrebe koje se
zadovoljavaju clanstvom u grupi. Dok promene osnovnog uzroka ukljucivanja u grupu dolazi tek
ponekad redovno je da potrreba zbog koje se neko ukljucio u grupu ne ostaje jedina potreba
koja se boravkom u grupi zadovoljava.

19
KREČ I saradnici 1972 godine naglasavaju vaznost dveju potreba pored osnovnih koje su bile
uzrok ukljucivanja u grupu, to su: potreba za moci ili za vlascu I potreba za vezanoscu ili
afilijativna potreba.

Samo ako nemaju mogucnosti da radom na drugom mestu zadovolje sveoje bioloske potrebe,
ljudi ce ostati u organizaciji u kojoj ne zadovoljavaju druge potrebe osim materijalnih. U te
potrebe spadaju razne socijalne I personalne potrebe kao sto su afilijativna potreba, potreba za
prihvacenoscu, potreba za angazovanjem svojih prihickih funkcija I potencijala za razvijanjem
vlastite licnosti I za stvatalackom delatnosti. Ljudi su clanovi raznih grupa, I razne potrebe covek
zadovoljava u njima. Clanstvo u radnoj organizaciji redovno za coveka ima veliki znacaj. Ne
samo zato sto u njoj provede veliki deo svog zivota, nego zato sto je ono sto tu radi I stvara
vazno za zadovoljstvo samim sobom I za osecanjem vlastite afirmacije. Potrebe koje razni
pojedinci svojim clanstvom u grupi zadovoljavaju ne moraju biti iste. Cesto boravkom u grupi
stvaraju se I razvijaju nove potrebe.

ŠO 1971 godine navodi da su Kartrajt I Zander izrazu grupni cilj dodali 4 razlicita znacenja:

- Prvo, tim terimnom su oznacavali skup slicnih individualnih ciljeva clanova grupe.
- Drugo, je shvatanje da se glavni cilj sastoji iz onih individualnih ciljeva koji su usmereni
na grupu.
- Trece, jested a glavni cilj zavisi od uzajamne povezanosti motivacionih sistema njenih
clanova.
- Cetvrto tumacenje pominje shvatanje u grupnom cilju kao necemu sto utice na clanove
grupe da se angazuju u aktivnostima usmerenim na grupu I postizanjem zajednickog
cilja.

Šo se opredeljuje za prvo od pomenutih shvatanja. Pod grupnim ciljevima treba podrazumevati

skup slicnih individualnih ciljeva.

KREČ I saradnici 1962 navode da se u grupnim ciljevima moze govoriti samo ukoliko su to ciljevi
formirani u grupi I ukoliko ih clanovi grupe prihvataju kao svoje. Oni definisu grupni cilj kao
krajnju svrhu grupe koju je prihvatila vecina clanova grupe.

KAC I KAN koji govore o organizacionim ciljevima kao o svrsi organizacije. Organizacioni ciljevi
mogu da se modifikuju u toku funkcionisanja organizacije tako sto se postojeca svrha
organizacije detaljnije odredi, sto se starim zadacima dodaju novi ili tako sto se neki stari
napustaju.

Moglo bi se zakljuciti das u dva stanovista od kojih se polazi u navedenim definicijama. Jedno je
da grupni cilj mora pocivati na individualnim potrebama I da ciljevi grupe uvek predstavljaju I
odrazavaju takve individualne potrebe (grupni ciljevi uvek su I ciljevi clanova grupe). Drugo

20
shvatanje prihvata postojanje cilja grupe jos I pre nego sto ona pocinje da deluje I cilja koji ne
mora biti od clanova grupe opste prihvacen cilj (cilj je postojao I pre nego sama grupa).

Termin grupni ciljevi moze imati dva znacenja. Jednom se pod tim terminom podrazumevaju
licni ciljevi prisutni kod clanova grupe ili kod vecine, a radi cijeg realizovanja oni I ostaju u grupi.
Drugi put se pod grupnim ciljevima podrazumevaju opsti zadaci koji su svrha postojanja grupe,
ono sto se postojanjem I delovanjem grupe zeli objektivno ostvariti. Takva svrha je postavljena I
pre formiranja grupe. Grupa traje dok takvu svrhu ostvaruje.

Autori odredjujuci pojam grupnog cilja imali su u vidu razlicite vrste grupa. Kod gratifikacionih
grupa, kao sto je prijateljska grupa, grupnii cilj zaista predstavljaju zajednicki individualni ciljevi.
Ali kod drugih vrsta grupa, proizvodnih diskusionih, drustvene akcije grupni cilj je uvek
objektivno data svrha postojanja grupe. Ta svrha moze biti prihvacena I biti licni individualni cilj
clanova grupe, ali to ne mora. tome se moze ali ne mora pridruziti prihvatanje te svrhe kao
vlastitog cilja. Svrha postojanja grupe ne mora uvek biti I individualno prihvacen cilj. Moguce je
govoriti o grupnim ciljevima koji su u isto vreme individualni. To su prihvaceni grupni ciljevi. Ali
mogu postojati I opsti grupni ciljevi koje nisu prihvatili clanovi grupe. To su neprihvaceni opsti
grupni ciljevi. Clanovi grupe imaju u tom slucaju svoje individualne motive radi kojih ostaju
clanove grupe a koji nisu povezani sa ciljevima postojece grupe. Ako pod grupnim ciljevima
podrazumevamo ne samo opstu svrhu nego I zajednicke individualne ciljeve clanova grupe
mogu se razlikovati (KREČ I sar 1962): glavni I sporedni grupni ciljevi. Glavni je svha postojanja
grupe a sporedni su ciljevi oni koje clanovi grupe imaju ali se razlikuju od objektivnog grupnog
cilja. Korisno je razlikovati I osnovne I posredne ciljeve grupe. Posredni cu ciljevi oni koji
osiguravaju ostvarenje osnovnog cilja kao npr, racionalna proizvodnja, dobri odnosi medju
ljudima.

80. pojam kohezivnosti grupe, indikatori i efekti kohenzivnosti

Kohezivnost se smatra znacajnom karakteristikom grupe zbog velikog broja cinilaca koji
doprinose njenom javljanju I zbog vlikog uticaja koji kohezivnost grupe ima na funkcionisanje
grupe. To je slozena karakteristika grupe sa mnogostrukim uticajem. Sama rec kohezivnost znaci
povezanost. Kohezivnost grupe razlicito se odredjuje:

1. Najcesce kao privlacnost grupe za clanove grupe

2. Jedinstvo clanova u raznim pitanjima
3. Kao moral grupe
4. Kao stepen koordinacije napora koji ulazu clanovi grupe u izvrsavanju zadataka
5. Stepen motivisanosti clanova grupe da izvrse grupne zadatke

21
FESTINGER- kohezivnost-rezultanta svih snaga koje deluju na clanove da ostanu u grupi. U
skladu sa tim o kohezivnosti se najcesce govori kao o privlacnosti grupe za njene clanove ili kao
o vezanosti za grupu. Ta vezanost za grupu je pre svega vezanost za njene clanove I interakciju
sa njima.

Postoji nekoliko pojmova koji se ponekad koriste kao sinonimi, a cesce kao pojmovi povezani sa
kohezivnosti:

- Grupna solidarnost- oznacava uzajamnu podrsku clanova grupe. Kada on ide uporedo sa
prihvatanjem ciljeva grupe I zalaganjem za njih, ona je vise od kohezivnosti, a u znacenju
vezanosti za grupu. A kada nije tako I kada solidarnost clanova oznacava samo uzajamnu
podrsku kada je potrebna, onda pojam solidarnosti znaci manje od kohezivnosti.
- Drugi pojam je pojam kompatibilnosti-oznacava se sirim pojmom, a kohezivnost je samo
jednom od formi kompatibilnosti I odredjuje je kao uskladjenost medju clanovima
grupe. Postoje dve vrste kompatibilnosti: kompatibilnost potreba I kompatibilnost
reagovanja.

Gde nema dovoljno uskladjenosti potreba, kao i uskladjenosti ponasanja clanova grupe-
tesko d ace grupa biti uskladjena.

81. pojam strukture grupe i vrste struktura

82. struktura moci i tipovi moci

83. komunikaciona struktura u grupi

84. pojam vodje i vodjstva i vrste vodja

85. teorije o vodjstvu, interpretacija situacionih faktora i crta licnost

86.aktivnosti i funkcije rukovodjenja

87. nacini rukovodjenja: demokratsko i autoktatsko rukovodjenje

88. grupni odnosi i grupni procesi, grupne norme

22
89. pojava konformiranja- pojam, AŠOVA istrazivanja, ostala proucavanja

90. situacioni faktori koji uticu na konformiranje

91. individualni faktori i konformiranje

92. kooperativno i kompetitivno ponasanje

93. konflikti- pojam i vrste

94. nacini resavanja konflikta

95. grupna diskusija i menjanje ponasanja

96. donosenje odluka u grupi- objasnjenja i proveravanja

23