OPSTI PRINCIPI I PSIHOLOGIJA I

SOCIOLOGIJA GRUPE
Petar Nastasic
GRUPA KAO ZIVOTNA SREDINA

 Covek kao telesno i psihicko jedinstvo,

 “utkan” u sistem odnosa koji ga okruzuju
 (BIO-PSIHO-SOCIJALNO JEDINSTVO,-
holisticki pristup)

 Celovitost podrazumeva obuhvatanje i

razumevanje i socijalnog odnosa
*********
 SOCIJALNA SREDINA I DRUSTVENI
PROCESI u koje je pojedinac upleten
 To je od izuzetne vaznosti za razumevanje
pojedinca, njegovog rasta,ali i poremecaja
(li bolesti) i
 Grupa u pruzanju pomoci

 Nagon za individualitetom i
 Nagon za zajednistvom
OMASOVLJAVANJE…..

– pri observiranju drustvenih grupa i

drustva u celini moze se primetiti
da se u prvi plan isturaju

- nisko nivelirana,
- regresivna ponasanja i
- nediferencirani pojedinci
- primordijalne karakteristike u ponasanju
……

 Precenjivanje znacaja pojedinca u odnosu na

grupu, odnosno preterani individualizam
sadrzi opasnost da se grupa pretvori u
masu,
 jer grupa ima znacajnu snagu i neki
pojedinci mogu povesti grupu za sobom na
haotican način i od grupe napraviti
masu.
Gomila/masa
Merriam-Webster’s Dictionary

“ brojna skupina ljudi koji su okrenuti jedni drugima u

nekoj konkretrnoj situaciji,
......i koji su manje ili vise svesni postojanja sopstvene
grupne egzistencije (kao telesnosti grupe).
 Ta medjusobna okrenutost u zajednickoj situaciji je
posledica postojanja zajednickih interesa i
postojanja zajednickih okolnosti koje odredjuju
pojedinacne pravce njihovih misli i akcija u istom
pravcu”
G.A.Tawny:
“The Nature of Crowds”
prepoznaje dva tipa gomile/mase
 Gomila se moze klasifikovati prema stepeneu
definisanosti i konstantnosti svesti.

 - Kada je dobro definisana i konstantna gomila se moze

nazvati homogena, a u suprotnom
 - kada nije tako jasno definisana I nije konstnatna onda
je –heterogena
Institute for Non-Lethal Defense Studies at
Pennsylvania State University,2001

definiše gomilu nešto drugačije

 sakupljanje brojnih pojedinaca i malih grupa koje se
privremeno okupljaju.Ove male grupe su obicno
sastavljene od ljudi koji se medjusobno poznaju; clanova
porodice ili poznanika.
_______________________________________________
 Gomila moze pokazati ponasanje koje se razlikuje
od pojedinačnog ponasanja osoba koje je
sacinjavaju !!!
***

Klasične teorije
Hyppolite Taine
1895, Psychologie des Foules

“Pod odredjenim okolniostima i samo pod tim

okolnostima aglomeracija (skupna) tih ljudi
pokazuje nove karakteristike koje su vrlo različite
od onog što bi ti pojedinci ukomponovali u nekim
drugim uslovima.
 Pod dejstvom iste instrukcije za sve u uslovima
takvog okupljanja,- osećanja i ideje svih tih osoba i
njihova svest o sopstvenom personalitetu,- nestaju .
 Kroz prelazne forme obrazuje se združeno mišljenje
kojim se prezntuju veoma definisane karakteristike”
Le Bone
 prepoznao odredjene karakteristike u tome sto je nazvao “organizovana”
ili “psihološka” gomila i to su:

“potapanje ili nestajanje” svesnog

personaliteta i pojava nesvesnog, što se naziva
“mentalno ujedinjavanje”.
 Ovaj proces je potpomognut osećanjem nepobedive snage i
anonimnošću koji dopuštaju preovladavanje intsinkata,koji se u
drugim okolnostima drže pod kontrolom
Dakle,....
 individualitet slabi i nesvesno “stiče
prednost”
*******
 “zaraza” U gomili svako osećanje i svaki čin su
zarazni, i
 zaraza dostiže takav stepen da je pojedinac spreman da
žrtvuje svoj lični interes kolektivnom interesu

 “sugestivnost”, je rezultat hipnotičkog stanja “

 sva osećanja i misli imaju tendenciju da budu
usmerena uputstvima vodje
 i gomila ima tendenciju da sprovede te misli u
akciju
LeBone piše:
 Gomila će mnogo pre nego izolovani pojedinac
indukovati nastupe rizikovanja zivota da bi se
postigla pobeda vere ili neke ideje, koje mogu
biti raspaljeni odusevljenjem za dostizanje slave i
časti, sto moze značiti borbu , najčešće bez
hleba I oruzja, (kao sto je to bilo u vreme krstaskih ratova –
ili za odbranu otadzbine.)

 Takav heroizam je bez sumnje nesto

nesvesno,ali to je heroizam koji proizvodi
istoriju
Ključne ideje Frojda
 ljudi koji se nalaze u masi ponasaju se
prema ljudima drugacije od onog kada
misle individualno.
 Grupna misljenja ce se stopiti da bi
oblikovala novi nacin misljenja.
 Entuzijazam svakog clana ce porasti kao
rezultat toga i postace manje svesni prave
prirode akcija
Dakle, klasični pristup ističe :
gomile su uniformne mase čije ponašanje
može biti označeno kao
- aktivno,
- ekspresivno,
- gramzivo ili
- neprijateljsko
◦ učesnici gomile ispoljavaju: spontanost,
iracionalnost, gubitak samo-kontrole i
imaju osećanje anonimnosti
Istorijski pristup
Masa/Gomila je konglomerat ljudi koji su se
slucajno nasli na okupu usled seobe naroda i
drugih delovanja (LeBone)

 Masa je nestrukturisana, nediferncirana, « iskonska

horda », u kojoj niko nije imao svoje individualno
obelezje osim oca (vodja horde, poglavica), uvek je
moguce stvaranje « mase », ponovno ozivljavanje
iskonske horde (Freud)

 Dakle po Freudu i Le Bonu

 M A S A je PRIMITIVNO NESREDJENI SKUP INDIVIDUALNO
NEDIFERENCIRANIH LJUDI...
- DAKLE, SKUP SA POMANJKANJM PORETKA SMATRA SE
POVRATKOM NA PRIMITIVNA STANJA
***********

 Moderne teorije
**
 Le Bonova ideja – da grupa obezbedjuje anonimnost I povremeno
proizvodi emocije koje postaju svojevrsni cliché,

 osporavana od strane Clarka McPhail-a

koji ukazuje da "the madding crowd“ (zaludjena
masa) nema neki svoj vlastiti zivot, odvojen od misli
I intencija članova
 Norris Johnson, posle istrazivanja panike na koncertu grupe
Who?1979, zakljucuje da je masa/gomila komponovana od
mnogo malih grupa ljudi koji najcesce pokusavaju da pomognu jedan
drugom.Kako god, lideri u konacnom smislu se angazuju oko
specificniih ideja
Moderne teorije ukazuju

 da u klasičnim teorijama ima ozbiljnih grešaka

 - u poništavanju konteksta u kome se ponašanje gomile
odvija zatim
 - u neodstatku održivih empirijskih dokaza
 što stvara predrasude i ignoriše uticaj
političkih mera na ponašanje gomile
Carl J.Couch,1968 “Collective
Behavior: An Examination of Some Stereotypes.”

opovrgava mnoge postavke i stereotipe klasične teorije

 Njegovi nalazi ukazuju da:

◦ gomile nisu homogeni entiteti, već su

komponovane manjim delom od pojedinaca, a
većim delom od manjih grupa ljudi koji poznaju
jedni druge
◦ učesnicima gomile -dakle,niti su nepoznati njihovi
motivi, niti su oni nepoznati jedni drugima
◦ Učesnici retko dejstvuju unisono, a ako se to i
dogodi te akcije nisu dugog trajanja
*****
◦ gomila ne onesposobljava kogniciju
pojedinaca i
◦ oni nisu jedinstveno opredeljeni za nasilje
ili neprimerene akcije
◦ individualni stavovi i personalne
karakteristike isto kao i socioekonomske,
demografske i političke varijable su
nepouzdan prediktor intenziteta pobune i
individualnog učestvovanja
Penn State University’s
Institute for Non-Lethal Defense Technologies,
Proces stvaranje gomile odvija se kroz slede će faze

Proces skupljanja
 Ova faza obuhvata privremeno skupljanje pojedinaca u odredjenom
periodu vremena.Podaci ukazuju da se skupljanje javlja mnogo češće
načinom kloji se naziva “organizovani metod mobilizacije”, mada se takodje
može pojaviti i kao “improvizovani proces” kao usmeni prenos od usta do
usta od neslužbenih organizatora.
Privremeno okupljanje
 U ovoj fazi pojedinci su okupljeni i učestvuju i u pojedinačnim i u
“kolekltivnim” akcijama.Retko se dogadja da svi pojedinci učestvuju u
gomili, i oni koji učestvuju čine to po svom izboru.Participacija se u
nastavku pojavljuje kao fenomen zasnovan na načinu i na nameri okupljanja,
nekad kao u religijskoj službi sa doživljajem “velikog učešća” (80-90%
Proces disperzije/razilaženja

 U završnoj fazi učesnici u gomili se razilaze sa

jedne “zajedničke lokacije” ili sa “jedne ili više
alternativnih lokacija”
---------------------------------------
 “Pobuna” ili “mete ž” se pojavljuju kada “jedna ili više
osoba unutar okupljene mase stupi u nasilničke akcije prema
drugim osobama ili objektima i imovini”
 Prema podacima iz istraživanja u Evropi i SAD od 1830 do
1960 godine “manje od 10% protestnih demostracija su imale
nasilje prema osobama i imovini”
Teorija konvergencije
 Prema ovoj teoriji ponasanje mase nije
produkt mase same po sebi, vec je uneto u
masu od odredjenog broja pojedinaca.
 Na taj nacin, masa predstavlja zbir konvergencije
misljenja istomisljenika.
 Drugim recima dok je po “teoriji zaraze” ponasanje mase
proizvod ljudi koji dejstvuju na odredjeni isti način, -

 teorija konvergencije govori suprotno:da ljudi koji

zele da dejstvuju na neki nacin idu da zajedno oforme masu.
Po teoriji konvergencije
- masa sam po sebi ne generise na pr:
rasnu mrznju ili nasilja;
- ustvari,-neprijateljstvo je nešto sto je dugo
tinjalo i krčkalo se medju lokalnim
stanovništvom.
- Ponasanje mase izrasta iz
konvergencije mišljenja medju
ljudima koji su se suprotstavljali prisustvu
takvih drugačijih komsija.
Umesto zaključka
H OF S T A T T E R - smatra ……
 da prava regresija "the madding crowd“
(zaludjena masa) ipak nije moguca.
 da je dezorganizacija i neuspeh grupnih
struktura moguc,
 na pocetku covecanstva stoji g r u p a
 svaki poredak moze da zataji,
 da red proizilazi samo iz reda
 danasnje strukturisano drustvo proizišlo je
iz poredaka koji su se stalno menjali
***********

 sto se vise vracamo unazad u istoriji

covecanstva, vidimo da je na početku
umesto intelekta bilo vise afekta i nagona,
 tako da su grupe iduci sto dublje u istoriju
sve vise bile “masa”, ali
 grupa i masa su sinonimi, masa u
iskonskom smislu je ipak grupa
…. naucni pristup
 Dakle,
 MASA U ISKONSKOM SMISLU JE IPAK GRUPA
Tj.
 OGRANICEN BROJ LJUDI OKUPLJENIH NA JEDAN
SLABO DIFERENCIRAN NACIN U JEDNU CELINU.
 GRUPA I MASA IMAJU ZAJEDNICKI MATRIX.

 STO VISE SAGLEDAVAMO GRUPE od proslosti prema sadasnjosti

TO POSTAJE JASNIJE DA SE GRUPA I MASA kao
pojmovne odrednice ODVAJAJU
I
SAMOSTALNO RAZVIJAJU
….MASA.....
 – je nisko organizovana skupina u kojoj
postoji jedan veoma neodredjen odnos
velikog broja ljudi, koji su osecajno i nagonski
povezani u kolektiv.
 Dakle, masa je skup afektivno i nagonski
UJEDNACENIH /unisonih/uniformnih /
clanova.
 U masi ne postoji nikakvo diferenciranje
pojedinih funkcija, izuzev funkcije vodje i
uloge vodjenih
…….
m N O š t V O –
 neorganizovana i slucajna skupina
 u kojoj postoji neodredjeni odnos velikog
broja ljudi,
 kojima mozda moze biti zajednicki neki
spoljni predmet zapazanja
 Ljudi cekaju autobus,posmatraju udes, u
tržnom centru
………

 Mnostvo se sastoji od pojedinaca koji

stoje jedni pored drugih, a koji nisu
medjusobno ni osecajno ni
intelektualno povezani
…GRUPA
– je visoko organizovana društvena
tvorevina , koja je sastavljena od
malog broja pojedinaca koji stoje u
uzajamnom odnosu.
Grupa se sastoji od clanova medjusobno
povezanih osecanjima i razumom, koje
clanovi ispoljavaju jedan za drugog. Svaki
od clanova u grupi je diferenciran i vrši
neku funkciju
Muzafer Sheriff - (1916-1982) “tehnicka definicija”

Socijalna jedinica sastavljena od izvesnog

broja pojedinaca koji su u interakciji jedni sa
drugima koji poštuju :
- Zajednicke motive i ciljeve;
- Prihvacenu podelu rada odn. uloga,
- Uspostavljeni status (socijalni rang, dominacija) u relacijama;
- Prihvacene norme i vrednosti sa preporukama tema
znacajnih za grupu;
- Razvoj prihvatljivih sancija- (nagrade i kazne), ako i/ili
kad se norme postuju ili krse
SOciOlOgija grupe….

……..bavi se pitanjem
 Koja su to ubikvitarna i univerzalna
socijalna i grupna ponasanja, lako
vidljiva u socijalnom životu ljudi??
 ,ali koja se ne ispoljavaju tako”tehnicki” jasno kako ih je
Sherif opisao u svojih pet elemenata??
* Teritorijalno ponašanje I
** Ponašanje dominatnosti kod ljudi
..su univerzalna ponasanja kod ljudi i imaju
znacenje opstih osobina
 Smatraju se za pozeljna ponasanja
(ponekad do nivoa divljenja),

 Napr.:
- vlasnistvo nad kucom,
- zaljenje zbog gubitka ,
- nasilje.
……………..
 Teritorijalnost i dominantnost su bazicna, primarna i
doboro proucena socijalna ponasanja kod mnogih
zivotinja ukljucujuci ljude i dr. primate.

 Te dve kategorije socijalnog ponasanja mogu se

razmatrati kao evolutivno i razvojno izjednaceni i
kao dubinski povezani.

 Tesko je praviti observaciju jednog tog ponasanja bez

komentarisanja onog drugog.
 Ipak, oni se jasno razlikuju,
………….
Ova socijalna ponasanja imaju specijalnu
ulogu u studijama grupa:

ona su nuzna prethodnica u

formiranju grupa.
Prepoznavanje teritorijalnog ponasanja

Teritorija
 je na pocetku bila identifikovana kao fizicki prostor
koji moze biti oznacen kočićima od strane pojedinca ili
formiranog para.
- Taj prostor se potom moze braniti, ponekad sasvim
snazno i energicno, a kad bude napustena od vlasnika,
pojavljuju se snazne emocije i tendencije da se ona
povrati.
- Teritorije takodje mogu biti pod trazenjem I
posedovanjem razlicitih skupina ljudi kao sto su
porodice, plemena, ili nacije
……………
 Ponasanje vezano za gnezdo kod ptica,
 lovna teritorija kod vukova ili
 vlasnistvo nad kucom kod ljudi
 Državna teritorija
 Mesto za sedenje na sastanku tima
 “ulica” ,”kraj”
 zavičaj

***
……

 ne ukljucuje samo ljude- kao sto su

prijatelji, supruznici, deca, -
 vec i domace zivotinje,
 kucne ljubimce svih vrsta i
 fizicke objekte kao sto su: igracke, nakit,
automobili i
 …ali i golf klubovi,fudbalski,.. I dr…
To takodje moze da shvaćeno i u
jednom znatno sirem značenju...
...kao sve ono sto je povezano sa
licnoscu ili sa grupom.

 Što ukljucuje i neopipljive stvari kao sto

je podrucje posla, trzisne akcije, socijalna scena,
kontakti i nacin kako osoba ili grupe prikazuju
sebe.
…………

 Teritorije se snazno brane.Kada se

one izgube, prodaju, budu ukradene,
zarobljene ili osvojene kod ljudi to
izaziva snazno osecanje gubitka, vrlo
srodno depresiji ili izaziva i osecanje
ljutnje, besa.
Teritorijalnost
je funkcionalno povezana
- sa ponasanjem opstanka,
- prezivljavanja kroz trazenje hrane,
- trazenje skloništa,
- obezbedjenje seksa i produzenja vrste,

 ali se ne radi o presudnom značenju ovih

ponasanja za opstanak .
 Bez obzira na univerzalno znacenje ovih
socijalnih ponasanja ona nemaju vrednost
prezivljavanja odn. vrednost instinkta
…………
 Tokom dugog perioda evolucije, ljudska
vrsta razvila je vrlo komplikovan
sistem teritorijalnih ponasanja
- od socijalnih relacija medju osobama ,
- preko posedovanja zemlje, nekretnina i
fizickih objekata(pokretna imovina).
- institucije
……………
- Posredstvom govornog i pisanoog jezika,
teritorijalno ponasanje se moze prosiriti
na abstraktne i simbolicne
objekte i ideje kao sto su:
- religija
- zakoni
- skole,
- vrednosne norme
- posao
Najocigledniji oblici ljudskog
teritorijalnog ponasanja su
uspostavljeni na osnovu kuce

- vlasnistvo nad kucom(stanom, staništem).

- vlasnistvom nad mnogim objektima koji se smatraju
imovinom kao sto su namestaj, automobil, odeca, golf
klub itd..
 Koriscenje prisvojnih zamenica (moj, tvoj, njegov,
njen,naš, njihov) je - punovazan znak teritorijalnog
ponasanja prepoznatljivog kod svih
Prepoznavanje
dominantnog ponasanja
 hijerarhija

 autoritet, razlike u moci , u intelektu i

socijalnom rangu kod ljudi identifikovani su
kroz literaturu i istoriju.

 Najjednostavniji marker dominantnosti je

to da je jednoj osobi odobreno i očekuje
se da čini nesto sto drugoj osobi nije
dopusteno.
…………
 Agresija i borba su markeri odsustva
uspostavljenog socijalnog reda hierarhije i
dominacije (to ukljucuje i politiku).

 Medjutim nekim grupama , moze postojati sistem

u kome NEMA dominacije, - ako je grupa
sastavljena od ljudi koji ne zele da trpe pokusaj bilo koga da stekne
dominaciju na drugima.
 Mirna koegzistencija je marker
postojanja stabilnog reda dominacije.
Ljudska bica su kreativno definisala, racionalizovala i
instucionalizovala mnoge oznake dominacije i autoriteta:

.......kroz institucije
- kroz uniforme,
- titule,
- oznake ranga,
- ton govora,
- oblik obracanja,
- namestaj u kancelariji,
- velicina bankovnog racuna,
- vrsta automobila,
Porodicna teritorija i dominacija

 Porodica je korisna, prijateljska, bliska i edukativna

socijalna struktura koja korisiti
interakcijski
model teritorije i dominacije
***********
 U heteroseksualnoj nuklearnoj pordici, obicno
postoje preegzistirajuce veze i istorija
interakcija (udvaranje i sastanci) izmedju muskarca i
zene pre nego sto se odluce da formiraju porodicu.
emocionalno obeležavanje teritorije
Razliciti obrasci izbora partnera..
 Radi se o bazicnoj neophodnosti za
povezujcim interakcijama izmedju
muskarca i zene za potrebe produzenja
vrste.
 Najcesce je u pitanju implicitna intencija
za reprodukcijom
 Dodatnom ojacanju veze doprinosi
duzina trudnoce i rodjenje deteta
 Teritorijalna povezanost para
……….
 To ne porice mogucnost da teritorijalna povezanost
para bude oslabljena ili prekinuta od strane drugih
faktora pre, tokom ili posle trudnoce i porodjaja.

 Rodjenje deteta ojacava teritorijalne veze

- relacija majka-dete,-
- veza muz-zena –
obelezene jakom emotivnoscu (dobrom ili lošom)
***********
...u porodici mnogi od ranih i snaznih teritorijalnih
vezivanja pojedinaca odvijaju bez licnog izbora.

- Dete odmah stice mnoge od potencijalnih

teritorijalnih relacija
 majka i otac, cesto braca i sestre, duge rodjake,
- Vazne emocionalne teritorije
 kao sto su majcino narucje, mozda majcina dojka,
 cebence, ljupka igracka koju moze da prigrli, i
- geografsku teritoriju – dom
Isto tako tokom vremena ……
..dete nevoljno stice brojne stavove
(stanovista) povezana sa teritorijalnošću
- o zivotu, religiji, socijalnim odnosima, seksu, agresiji,
ucenju i tome slicno –
- tokom kompleksnog perioda zivota od rodjenja pa do
seste godine uzrasta.

- Postepeno, dete ce imati neke izbore i

preferencije u selekciji nekih objekta, kao
sto su igracke i neki tipovi hrane.
………..

 Psiholoska internalizacija iskustva

teritorijalnosti i dominacije, u svesnu i
nesvesnu memoriju postize se
posredstvom formiranja personalnog
idedntiteta, koncepta tela ili self koncepta
……………..

 Adekvatno funkcionisanje individualnog

identiteta je neophodno pre nego sto
jedna individua bude u stanju da
funkcionise u radnoj grupi (radnoj
ulozi),a samim tim i unutar kohezivne
grupe.
Prateci razvoj ovih univerzalnih socijalnih
ponasanja ponasanja teritorijalnosti i ponašanja dominacije
……….
Može se postici jasnoca razumevanja

- Razvoja grupe
- funkcionisanja grupe
- efikasnosti (produktivnosti) grupe
………………
 Makar koliko teoretskih i tehnickih gresaka postojalo u
Frojdijanskoj psihoanalizi i psihoterapij, hiljade casova obsevacije i
verbalizacije subjekata u procedurama ove psihoterapije,
obezbedjuju bezbrojne

 primere vaznosti tih nevoljnih, ali

dugotrajnih teritorijalnih relacija,
kao i konflikata medju njima.
……
 Istorija, biografije i fikcije snabdevaju civilizacisjki socijalni realitet

mnogobrojnim primerima razlicitih

varijanti obrazaca teritorijalnosti i
dominacije koji se formiraju tokom
vremena u raznim kulturama, cak i u kuci
pored nas u susedstvu.
…………..

 Medjutim, bazicni obrasci porodicnih

teritorijalnih vezivanja ostaju
nepromenljivi, ukljucujuci i
homoseksualne porodice sa formalnim
brakom ili bez njega.
*******

25.11.2011
Pojedinac i grupa
grupa
– je visoko organizovana društvena
tvorevina , koja je sastavljena od
malog broja pojedinaca koji stoje u
uzajamnom odnosu.
Grupa se sastoji od clanova medjusobno
povezanih osecanjima i razumom, koje
clanovi ispoljavaju jedan za drugog. Svaki
od clanova u grupi je diferenciran i vrši
neku funkciju
POJEDINAC I GRUPA

 ponasanje pojedinca u velikoj meri

odredjeno je stanjem u okruzenju u
kojem se nalazi (napr. deca u razredu ili na sastanku
vrsnjacke grupe)

 i obrnuto,-
ponasanje odn.delovanje,
pojedinca odrazava se u celokupnoj
slici jedne grupe
……..
 medjutim, grupa
se ne moze shvatiti
samo na osnovu osobina i ponašanja
pojedinačnih ucesnika/clanova grupe
(vazi za sve vrste grupa,)

 Tj.Grupa nije jednostavna suma, niti

linearna rezultanta samo
individualnih karakteristika njenih
clanova
**************
 Grupu treba razmatrati kao
 “organizam”
 “ zivi sistem”
 ”mreza relacija”

 SADRŽAJ
 PROCES
………..
Vec je receno:
 Pojedinac je u grupi upleten u mrezu
uzajamnih odnosa, uticaja i interakcija
 Taj “sistem odnosa” u okruzenju pojedinca
do odredjene mere sputava njegovu
slobodu odlucivanja i kretanja
…………
 POŠTO u grupi pojedinac ne moze
preduzeti nista, a da to nema uticaja na
druge, TJ.da ne pogodi ostale clanove
grupe

 To znaci - da clanovi grupe teže da

reaguju i utiču na njegovo delovanje i na
njegovo ponasanja (cirkularni model)
 Pojedinac kao član grupe utiče na pojedinca
…….

 Dakle ni jedan pojedinac u grupi ne

uziva neograničenu slobodu
 - vlast
 - dominaciju
 - uticaj
Zbog toga neminovno je da se
 U svim grupama obrazuje se neka
”norma”, clanovi grupe trude se da se u
grupnoj povezanosti “drze te norme”

 Ako se clanovi grupe ne ponasaju

« u skladu sa normom »,
- ostaju u poziciji autsajdera, na ivici grupe
- ili ce izgubiti kontakt sa grupom
Šta obezbedjujje razumevanje
normi grupe……

 iskustvo zdrave porodične

grupe koja je centrirana oko
roditelja

 I znacajna je osnova za rano

saznavanje prirodnih sloboda i
ogranicenja
Uskracujuca primarna
p o r o d i c n a g r u p a .......
 ili,-povucen/a sasvim do izbegavanja kontakta

 ili,-
uzimati previse slobode i bezobzirno
pokusavati da zadovolji svoje nagonske potrebe

!!! Značaj porodice kao grupe

u zdravlju/bolesti
u lečenju
Zbog definisanja odnosa pojedinac –grupa
……..

 Problem slobode:ispoljava se u
naizmenicnoj igri izmedju
◦ - teznje pojedinca i
◦ - zahteva i potreba grupe
……
 Sloboda pojedinca se sastoji u savladavanju
onoga sto joj se suprotstavlja i sloboda
predstavlja obecanje.

 Ali ako je sloboda proizisla iz borbe protiv

pritisaka prirodne prisile, pokazace se da
ona(ničija sloboda) ne moze postojati bez reda.

 Na njenom pocetku dakle, je

prepreka koja joj se suprotstavlja a
to je poredak.
***********
 Ta dijalekticko suprotstavljanje slobode
postojećem poretku znači potrebu borbe,
koja
 slobodi nikad n e d o p u s t a d a
p o s t o j i n e g o u v e k samo
da nasta je.
 Poredak i sloboda su
dinamički povezane!!!
Vidimo da princip poretka postaje
neprimetno protivnik slobode …..

 gde poredak gubi svoje

.......ali,-tamo
polarno jedinstvo sa slobodom, sloboda
gubi svoje polarno jedinstvo sa
poredkom.

 U raspadanju tog izgubljenog jedinstva –

gubi se sloboda, u njemu;
 ona sama sebe unistava u bezoblicju
razorene dinammike (G.Bally)
« autokineticki fenomen »
(Sheriff)

 ilustracija postojanja razlike u ponasanju u

grupnoj situaciji i u pojedinacnoj situaciji

Tendencija konvergentnim sudovima

(prilagodjeni sudovi ostaju i kad se ispitivanje nastavi u
pojedinacnoj situaciji)

 Neurobiohemijski /neuropsiholoski
uslovljeno
…….
 Tendencija razvijanja
jedinstvenih/ujednacenih stavova i
misljenja u grupi
 “Normativne sile”  uniformnost u misljenju i
konformizam

 Tendencija rasipanja(divergencije) slabi sa

trajanjem postojanja grupe
  tendencija rasipanja teži « 0 »
Polarizacija u grupi

 je tendencija ljudi da stvaraju i

donose odluke koje su do krajnosti
drugacije nego one koje postoje u
grupi,

 to protivljenje kao odluku formiraju

sami i nezavisno.
********

 Istrazivanja ovog fenomena

pokazuju da posle ucesca u grupnim
diskusijama, članovi imaju tendenciju da
zastupaju krajnje ekstremne pozicije i
pozivaju na rizicnije tokove akcija nego
pojedinci koji nisu ucestvovali u nekoj od
diskusija
Rizično pomeranje (Risky shift)
 prepoznato je da se tu radi o necem sto
je vise od rizika,
 novi termin Choice shift (izabrana promena)

 James Stoner, 1961.- smatra da tzv. risky shift, - znači

da su grupne odluke rizičnije nego
što je prosek pojedinačnih odluka
članova pre nego što se grupa
formirala.
.....Kasnih ’60-tih
 postaje jasno da je risky shift samo jedan način od
mnogih nacina kojim se stize do ekstremizma
u grupi, dovodeci do toga da se stvori nešto što se naziva
"group polarization". (Moscovici and Zavalloni)
– koji se oznacava kao bazican
grupni proces donosenja odluka
koji je redovno prisutan, ali je ostao
nejasan i zbunjujuci jer njegovi mehanizmi nisu u potpunosti
shvaceni
Medjutim, po Hoffstater-u……….
moguca je pojava razlicitih misljenja
Tj.« p o l a r i z a c i j a »
predstavlja samo
prividan izuzetak od pravila
« konvergencije »

Naime,proces konvergencije misljenja

odvija se u dve grupne celine unutar jedne grupe,

- pri cemu ni jedna ne moze pridobiti misljenje druge,

- a teskoce imaju i « neutralni »/neopredeljni članovi
Mehanizmi polarizacije
 -Pristup o socijalnoj komparaciji, ili,-
interpersonalna komparacija,- zasniva se na
socijalno-psihološkom aspektu o samo-percepciji i o
potrebi da pojedinac pojavno izgleda socijalno poželjno

 -Mehanizam o informacionom uticaju ili

teorija ubedljivih dokaza (persuasive argument
theory,PAT) – govori da su pojedinacni izbori
determinisani individualnim vaganjem zapamćenih pro i
kontra argumenata.
Dakle, konvergencija grupnog
mišlenja ima dve mogucnosti :
1.koncentracija i uniformnost i
homogenizacija grupe i,
i
2. polarizacija,
 sa mogucnoscu pomeranja ekstremnih
misljenja ka periferiji grupnog toka ili
 pretecim raspadanjem celokupne grupe
ODNOSI U GRUPI
 pojedinac u grupi upleten je u mrezu
interakcija
 termin interakcija dobro odslikava suštinu
  odnos uzjamnosti
(medjuljudski odnosi/uzajamni
uticaji)

  intelktualni nivo interakcija

 afektivni nivo interakcija
……….

 STO SU GUSCE INTERAKCIJE I

 intenzivnija UZAJAMNA DELOVANJA
IZMEDJU DVA ILI VISE POJEDINCA,
 TIME SU ONI SLICNIJI, I
 TIME VIŠE POSTAJU GRUPA
……….
 ALI.-zbližavanje u okviru grupe ne prelazi
odredjene granice
 (“socijalna distanca”
- strah od fuzije , strah od gubitka
individuliteta/izbegavaje bliskosti)
  centrifugalne sile – smanjuje se broj
interakcija povecava se distanca
  centripetalne sile – povecava se broj
interakcija povecava se bliskost
………….

 PREVELIKA IZRAZENOST BILO JEDNE

BILO DRUGE OD OVIH SILA
UGROZAVAJU FUNKCINOSANJE I
OPSTANAK GRUPE

Kako?
……
 UZAJAMNI ODNOSI U GRUPI
PODVRGNUTI SU STALNOJ PROMENI
ZBOG RAZVOJA SPECIFICNE DINAMIKE SVAKE POJEDINE
GRUPE

 IZ CEGA PROIZLAZI  DIFERENCIRANA

GRUPNA STRUKTURA (ponasanja i pravila
koji definisu granice u grupi)

 Faze u razvoju grupe

GRUPNO ISKUSTVO

Šta je grupno iskustvo?

 to bi bilo ono što se naziva “delovanje
grupe” ili dozivljaj “atmosfere” koja
pogadja sve u grupi

 Zasnovano na emocionalnim
karakteristikama grupe
 To je ono što daje najveću privlačnopst i najveću snagu grupi
 Grupa izvlaci pojedince iz izolacije i
usamljenosti i ukljucuje ih u vecu celinu
Šta je koren grupnog iskustva?
.......iskustvo zivota u porodici od
rodjenja

 porodica je grupa koja zaštićuje i saradjuje

 citavog zivota ljudi teze za grupom kakvu su doziveli u
primarnoj porodici
 ukoliko su vise bili lišeni ovog povoljnog
iskustva,
 utoliko ce vise žudeti da dožive grupu
koja ih prihvata
 Potreba za grupom

 to je centralna/nagonska potreba
 osecanje pripadanja grupi potrebno je
razvijati i zadovoljiti jos u porodici
 teznja svrstavanja u grupi/pripadanje grupi
 - JER pojedinac ne moze sam da ispuni
svoje zadatke
  neminovnost udruzivanja
Vršnjačka grupa
...sledeca grupa po važnosti

 trazi se grupa koja ce intelktualno i osecajno

razumeti i prihvatiti adolescenta
 pro-socijalne grupe za ukljucivanje u drustvo
 ucenje socijalnih vestina i socijalnih uloga

 odgovornost, socijalni polozaj, zadatak

………….

 delikventne vrsnjacke grupe/bande

 proizilaze iz potrebe za nalazenjem svog
pristupa grupi,pripadanja grupi
 njihov nacin za drustvo u malom
 Preduslovi za njeno formiranje
Primarna grupa i primarni objekat

 R. Spitz – istrazivanje 91 nahoce

 Afektivna paznja- grupa od dvoje(majka-
dete)
 Taj odnos udvoje , blagotvoran je kad je
utkan u jednu vecu grupu (220 nahocadi)
Znacaj grupe u skolskom uzraastu i
adolescenciji
----------------------------------------------------
nesredjena i disfunkcionalna porodica
obezbedjuje iskustvo « mnoštva »
 taj dozivljaj je nedovoljan i nepotpun
-------------------------------------------------
 teznja za grupom na neadkvatan nacin
 ili autsajder
 ili član grupe van zakona
……..Dakle-----

Poreklo ,
cilj
i svrha grupe--------
...............
…….
 Ljudska vezivanja se formiraju
kroz dinamicke interakcije pojedinca sa
objektom:

 - bilo sa drugim pojedincem,

 - sa fizickim objektom,
 - sa abstraktnom idejom,
 - sa religijom,
 - skolom ili fudbalskim timom..............
……….
 To vezivanje ima odlike
teritorijalnosti i varira sto zavisi

 - od frekvencije interakcija,
 - intenziteta interakcija, i
 - trajanja interakcija
…………
 Nije verovatno da ce dete sa razumno
normalnim detinjstvom ikada zaboraviti
njegovu/njenu majku,
 ALI,vezivanje majka/dete ce biti
razblazeno separacijom u odraslom dobu,
 medjutim, dosta ljudi ostaju osetljivi na to
vezivanje za majku tokom citavog zivota.
( Sto se može manifestovati vrlo frekventnim susretima sa majkom)
………….
 Na slican nacin sparivanje i vencanje ce
pretrpeti promene i razblazivanje razvodom,
smrcu i drugim brakom i dovesti do gubitka
interakcija.
 Dakle, u osnovi nema prinude
 Tendencija vezivanja po principu
teritorijalnosti je duboko urodjena ljudima,
 ali je to takodje sasvim promenljivo u zavisnosti
od kulture, ucenja, obicaja, navika, vremena
………….. Isto tako .........
...ljudske grupe pokazuju široku lepezu
grupnih karakteristika koje ih definisu i
razlikuju od drugih grupa.

 Jedan aspekt grupnog entiteta su njene

emocionalne karakteristike
 Upravo kao i pojedinci i grupa moze imati
raspolozenje, emocije, afektivnu predispoziciju.
***
 Grupe poseduju svoje specifčne
karakteristike kojie uticu na njenu
emocionalnost a to su:

- kohezivnost,
- način izvodjenje(rad) i
- članovi grupe i njihove osobenosti
…………

 Emocije u grupi mogu da rastu, ali

se vremenom menjaju i polako se
razblažuju na račun autonomije
 Konacni ishod, cilj grupe je nestanak,
gasenje grupe i formiranje neke
nove grupe u funkciji pojedinca i
njegovih potreba
…..Poreklo grupe ???
 grupa osim svog prirodnog porekla
(rodjenjem) ima i svoj nacin nastanka
- izborom,racionalno

 vise pojedinaca se okuplja oko jedne

zajednicke “sredine”, oko jednog matrixa,
centra,”jezgra”, svrhe,namere

 Totem,grb, nevidljivi bog, prostor/teritorija

 Nad-individualno, transcendencija
udruženja
 sportska,
 Religijska
 komercijalna,
 omladinski kolektivi,
 terapijske grupe,
 radne grupe,
 timovi itd.
………..

 TERAPIJSKE GRUPE

- “unutrasnja stvarnost” svakog pojedinog

clana grupe
- Uvid i ozdravljenje

 Therapeutic community
Znacaj grupe za razvoj i
osamostaljenje
 Prirodne vrsnjacke i formalne grupe (“nema
dobrog individualiteta bez dobrog zajednistva”)
- Na uzrastu od 3 g.- odvojena igra dece

- od 3-6 g. - do 4 ucesnika u igru

- od 7-12g - grupe prijatelja i grupe za igru i to istopolne grupe (redje grupe

devojcica nego decaka)

- 13 i stariji grupe prijatelja i to mesane/heteroseksualne

 Prepozvanje sebe kroz istopolnu grupu i ulogu pola

 Prikupljanje iskustva i upoznavanja adekvatnog vladanja

prema suprotnom polu kroz heteroseksualn grupe
KOMUNIKACIJA U GRUPI
 za stvaranje i razvoj grupe neophodne
su komunikacije

 “komunikacija je sve”
 “sve je komunikacija”
 “nemoguce je ne komunicirati”
 načini komuniciranja
 kontekst je deo komunikacije
Za uspešno formiranje grupe
komunikacije moraju da imaju
 jednoobraznost,
 konstantnost,
 pravila grupe o komuniciranju

Da bi se obezbedilo:
 - uspostavljanje komunikacija
 - odrzavanje i trajanje
 - razvoj i promena
UZAJAMNO STUPANJE U
KONTAKT I EKSPLORACIJA
 bitna prakticna pretplstavka je
SUSRETANJE

 Često, regularno susretanje

  medjusobna privlacnost (Homans)
******

Što cesce susretanje

  subjektivno osecanje
simpatičnosti,sličnosti

Dozivljena sličnost,osecaj bliskosti.

 tendencija ka identifikaciji
………
 Sve cvrsce medjusobno povezani,-
sve vise udaljeni od spoljnog sveta

 Formiraju se stavovi i rituali koji su

specificni, neobican zivot koji je daleko od
sveta (SRS, navijacke grupe, verske sekte,
skin hedsi,…)
………….
 Spoljni svet moze da se dozivljava
kao negativan i « gresan »

 Smanjivanje intenziteta susretanja clanova grupe

sa drugim pojedincima izvan grupe dovodi do
intenziviranja odnosa u grupi i do
sve vece odbojnosti prema onima koji su
izvan grupe (verske grupe, sekte,politicke partije,
totaltarne grupe i sl.)
………
 Srastanje grupe u (manje –vise)zatvorenu
celinu, moze delovati povoljno za ostvarenje
gupnih ciljeva, ali

 Opasnost – izolacija, zato je neophodno da

grupa nadje kontakte sa drugim pojedincima i
drugim grupama, jer u suprotnom moze razviti
realitetu strane ili cak po drustvo opasne ideje i
navike
………..
 Afektivno povezivaje u nadindividualnu
celinu (covek u grupi pojedinaca moze
postici vise nego pojedinac upucen na
samog sebe
 Transpersonalno dozivljavanje sebe;
 Grupa postoji i kad se razidje
 Vreme beskrajno
 « pojedinac u grupi dobija duzi krak poluge » -- je motiv za
stvaranje grupe (timovi)
………..

 Umanjivanje kontakata i susretanja 

rasulo grupe
 (zakasnjavanje,izostajanje, trazenje redjih
sastanaka)
…………….

 Postoje brojni razlozi da stabilna grupa ispolji

disfunkcionalnost ili se
rasformira(rasturi), ali
 esencijalni razlozi povezani su sa sa gubitkom
pristanka, za jedan ili vise elemenata grupne
strukture
Dva najcesca uzroka disfunkcionalnosti grupa :

◦ - ukljucivanje previse pojedinaca u

grupu
◦ - neuspeh vodje grupe da podstakne
grupu za zajednicke namere

◦ disfunkcija se moze pojaviti zbog

opadanja drugih elemenata (konfuzija
statusa, ili normi)
NASTAJANJE “SREDINE”,JEZGRA
 Kad se uspostave kontakti i kroz
susretanja postigne identifikacija onda
nastaje “sredina”,jezgro,matrix, centar
grupe
 Grupa se sada usmerava na
 jedan jedinstveni sadrzaj grupe
 na jednu svrhu grupe
 na jedan (ili nekoliko) cilj grupe
……………
 Vec jedan zajednicki zadatak koji se
postavlja pred grupu zblizava ucesnike,
 “zajednicke sredina” jeste pretpostavka
opstanka grupe
 Zajednciki ciljevi dovode do intenziviranja
dozivljaja i centripetalnih sila

 Gde se nista ne odvija,gde vise ne treba postizati

ciljeve, izostaje “sredina” , interakcije postaju
redje,centripetaalne snage padaju
 dolazi u pitanje opsatanak grupe