Osnovni pojmovi o grupama

Značenja termina grupa

 terminom se označavaju:
– osobe koje imaju neku zajedničku karakteristiku, a da među njima nema nikakve
prostorne ni akcione povezanosti
– kada se određeni broj osoba nađe na istom mestu, zainteresovani za neko
zbivanje, bez bližeg međusobnog kontakta
– veći broj lica koji, u stanju povećane uzbućenosti, utiču jedni na druge, pri čemu
dolazi do manje kontrolisanog ponašanja koje se razlikuje od uobičajenog
– veći broj osoba koje, iako nisu na istom mestu i među svima njima ne postoje
kontakti, aktivno zalažu za ostvarivanje određenih ciljeva
– po broju ograničene skupine osoba među kojima postoji neposredna interakcija
– veće skupine ljudi među kojima, iako postoji interakcija, ona nije među svima
neposredna, kao u malim grupama
– velike skupine populacije za čiju je veličinu karakteristično osećanje zajedničke
pripadnosti ili čiji članovi imaju sličnu sudbinu
Definicija grupe
 karakteristike svih grupa (Rot, 2006):
– određeni broj osoba, najmanje dve
– postojanje nekog oblika povezanosti (npr, usmerenost interesovanja istom
sadržaju, isti cilj i sl.)
– interstimulacija članova
 def: grupu čini određeni broj osoba koji kao odlike zajedništva imaju bar istu ili
sličnu usmerenost interesovanja i, makar slabu, interstimulaciju (Rot, 2006)
Odnos pojedinca i grupe
 realnost grupa proizilazi iz toga
što je ljudima zajednički doživljaj
sebe kao članova iste socijalne
jedinice, koji su u međusobnim
različitim odnosima; različiti grupni produkti (norme, vrednosti i
sl.) takođe postaju internalizovani i stoga ljudima služe kao
smernica za ponašanje
 socijalne grupe imaju jedinstvene osobine koje nastaju iz mreže odnosa među
pojedinim članovima; grupa nije samo prost zbir njenih članova, niti se grupni procesi
mogu redukovati na individualne

Kontinuum interpersonalno-grupno
pitanje: šta znači kada kažemo da se neka osoba ponaša kao član grupe?

 neki autori smatraju (videti Brown, 2006) da postoji kontinuum ponašanja

interpersonalno grupno
pri čemu se na desnom polu interakcija može posmatrati kao rezultat pripadanja
različitim grupama, dok je na levom više određena ličnim karakteristikama i
interpersonalnim odnosima
 od čega to zavisi?
 Turner (1982) sugeriše da zavisi od načina na koji ljudi doživljavaju sebe u
određenim situacijama; predstava o sebi ima dve komponente:
– lični identitet – odnosi se na opise sebe u terminima ličnih, idiosinkratskih
karakteristika (“Ja sam iskrena osoba”)
– socijalni identitet – označava određenja u terminima kategorijalne pripadnosti
(“Ja sam levičar, antiglobalista”)
 ideja da pripadnost nekoj grupi čini deo identiteta ključna je za razmatranje
grupnih procesa, jer pomaže u objašnjavaju ponašanja ljudi prema drugim grupama, kao i
otkud takva uniformnost među članovima iste grupe
 u osnovi uniformnosti je to što pri definisanju sebe kao člana određene grupe ljudi
obično povezuju sebe sa određenim zajedničkim osobinama i normama bitnim za grupu;
tako i sebe same, a i članove drugih grupa vide na stereotipne načine
 distinkcija interpersonalno-grupno nije dihotomija, već kontinuum; većina
socijalnih situacija sadrži i elemente interpersonalnog i grupnog ponašanja (npr,
muškarac i žena na sastanku)
 stoga, za objašnjenje grupnih situacija moramo se pozivati i na individualne
karakteristike članova, ali pre svega na osobenosti grupa kojima pripadaju

dve kategorije grupa

nestruktuirane struktuirane
- publika - male grupe
- masa ili gomila - organizacije
- socijalni pokreti - velike društvene grupe

Nestruktuirane grupe
 karakteristike kolektivnog ponašanja (prema Milgram & Toch, 1969)
karakterističnog za nestruktuirane grupe:
– nastaje spontano
– relativno neorganizovano
– gotovo nepredvidivo
– bez plana u toku svog razvijanja
– zavisi od uzajamne stimulacije među učesnicima

Publika
 nestruktuirana i neorganizaovana skupina ljudi okupljena na ograničenom
prostoru, sa pažnjom usmerenom na određeni objekat ili zbivanje
 ponašanje više pasivno i receptivno, nego aktivno i angažovano
 slučajna i namerno okupljena publika
 publika se može transformisati u druge oblike grupa u zavisnosti od okolnosti
Gomila ili masa
 elementarna forma grupe (Brown, 2006)
 privremene nestruktuirane grupe čiji članovi pokazuju specijalne oblike
ponašanja, drugačije od za njih uobičajenog
 karakteristike ponašanja u masi: sugestibilnost, emocionalnost, neracionalnost i
homogenost
 podvrste: agresivna masa, masa u panici, ekspresivna masa
Gomila ili masa – tri objašnjenja
 Le Bon:
 niveliranje individualnih razlika i opšta homogenost ponašanja, pre svega je
posledica preovladavanja primitivnih i nesvesnih delova ličnosti i gubljenja
svesnog dela ličnosti, koji je nosilac individualnosti
 puna intelektualna inferiornost, lakovernost i nesposobnost zaključivanja
 promena u emocionalnom ponašanju; preterana emocionalnost i javljanje
ekstremnih emocija
 ovo vodi spremnosti ka nasilju i desktruktivnom ponašanju
 procesi “psihičke zaraze”, ekstremne sugestibilnosti
 Diener (1980):
– ključni faktor u ponašanju gomile je gubitak svesti o sebi; on sugeriše da faktori
prisutni u masovnim situacijama (anonimnost, povećana uzbuđenost, kohezija) navode
ljude da svoju pažnju usmere na svet oko sebe a srazmerno manje na sebe i sopstvene
standarde
– rezultat: ponašanje ljudi je manje regulisano unutrašnjim vrednostima i normama,
a više neposrednim znacima i normama sredine
– ljudi u masi “postaju manje svesni sebe” (Brown, 2006; str. 17) i, na neki način,
doživljavaju gubitak identiteta, a time i gubitak samokontrole
 Reicher (1984):
– ponašanje u gomili je gotovo uvek međugrupno ponašanje (čak i kada gomila
navijača tuče jednog protivničkog – oni ga tuku zato što je ovaj član suparničke
navijačke grupe)
– u gomili ljudi izgube jedan deo svog ličnog identiteta, ali istovremeno oni primaju
snažniji osećaj socijalnog identiteta, tj. identiteta kao pripadnika grupe
– ponašanje gomile podrazumeva promenu identiteta, a ne njegov gubitak; sa
promenom identiteta dolaze i promene standarda ponašanja i postaju određeni više
grupnim normama nego svojim vlastitim
Socijalni pokreti
 prelaz između nestruktuirane i struktuirane grupe
 važna odlika: imaju neki ideološki sadržaj, određene ideje i uverenja zajedničke
za sve pripadnike, a usmerene na ostvarivanje nekih promena ili rešenje nekih problema
 najčešći su protestni pokreti, soc. pokreti kojim se članovi bore protiv nečega i
traži zadovoljenje nekih određenih potreba
 u suštini, soc. pokreti su nestruktuirane grupe; ukoliko se izvrši podela rada i
izgradi struktura u njima, mogu postati organizacije
 primeri: KKK; alterglobalistički pokret; rasistički pokret; antisemitski pokret; hipi
pokret, ekološki pokreti ...
Struktuirane grupe
 5 opštih karakteristika:
– zajednički cilj članova grupe
– interakcija članova grupe
– podela funkcija među članovima, određena sistemom položaja i uloga
– sistem pravila o ponašaju članova
– svest o pripadnosti grupi
 male grupe
 organizacije
 velike društvene grupe

Male grupe
 ograničen broj pojedinaca među kojima postoji kontakt licem u lice, neposredna
interakcija i znatan uzajamni uticaj
– dijade i trijade
– porodica
– vršnjačka grupa
– proizvodna (radna) grupa
– grupa za rešavanje problema
– veštačke male grupe

Veštačke male grupe

 opšte karakteristike veštačkih malih grupa:
– članovi se nalaze u veštačkim, namerno izazvanim situacijama
– glavni sadržaj aktivnosti je saopštavanje i diskusija o doživljajima, ponašanju i
problemima članova grupe
– prisutno je izveštavanje o unutrašnjim stanjima članova grupe kakvog nema u
redovnom životu (ili ima u mnogo manjoj meri)
– specifična motivacija članova: da otklone neželjene oblike emocionalnog
reagovanja i ponašanja, a usvoje poželjnije
– željena promena se ostvaruje kako putem direktnih instrukcija i intervencija
stručnjaka (voditelja), tako i putem grupne interakcije učesnika

Veštačke male grupe (psihoterapijska grupa)

 zašto uopšte rad u grupama:
– finansijski efekat
– bolje razumevanje nekih emocionalnih problema
– ubrzavanje terapijskih efekata
– grupni feedback
– praktična rešenja
 vrste grupa:
– tekuća terapijska grupa
– homogena grupa
– vremenski ograničena grupa (odlaganje, poremećaji ishrane, partnerski odnosi,
anksioznost, bes itd)
– terapijski maratoni
– “friday night evening”

 pravila grupnog rada:

– poverljivost
– članovi grupe smeju da komuniciraju jedni sa drugima i izvan grupe
– terapeut podstiče članove grupe da se međusobno podržavaju i pomažu
– terapeut ohrabruje članove grupe da prezentuju važne probleme
– poštovanje ličnosti članova grupe i zabrana vređanja i agresivnosti

Grupe prema posebnim kriterijumima

 primarne grupe
 referentne grupe
 neformalne grupe
 vlastite i tuđe
 primarne i sekundarne :
– postojanje intenzivnih interpersonalnih odnosa
– jaka emocionalna povezanost
– jako osećanje vezanosti za grupu
– živa interakcija
– jak uticaj grupe na ponašanje i ličnost članova
– trajan kontakt licem u lice
– primarne vremenski i po intenzitetu uticaja
– najvažniji agensi socijalizacije

 referentne :
– sve one grupe koje su aktuelno važan činilac našeg ponašanja, koje nam služe kao
modeli i merila za upoređivanje
– pozitivne i negativne referentne grupe
– one kojima pripadamo ili želimo da im pripadamo

 neformalne i formalne:
– podela s obzirom na to da li su funkcije članova grupe, njihove obaveze i prava,
kao i međusobni odnosi formalno regulisani ili nisu
 vlastite i tuđe grupe
– suština je u psihološkom odnosu pojedinca u odnosu na grupu; one za koje se
osećamo vezanim smatramo vlastitim, a one od kojih se distanciramo tuđim

Literatura:

Brown, R. (2006). Grupni procesi. Jastrebarsko: Naklada slap. 1-17 strana

Rot, N.(2006). Psihologija grupa. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 21-
68 strana
 Formiranje, razvoj i održavanje grupe,grupna struktura i komunikacija u
grupi

Da se podsetimo...
Pre nego što postanemo član grupe...
 Unapred odabrane grupe (dodeljene) i grupe po slobodnom izboru
 Upoznavanje sa potencijalnim grupama kojima želimo da pripadamo
 Teorija socijalne razmene (Homans, 1950; Levine i Moreland, 1994.)
 maximalna dobit uz minimalna ulaganja
 Prethodne informacije o grupama
 Socijalni identitet – poklapanje sa novom grupom
Kako postati član grupe?
 Stari član ili pridošlica?
 Obredi inicijacije – menjanje identiteta novog člana, sticanje lojalnosti..
 Što je inicijacija teža i bolnija - grupa privlačnija, (Aronson i Mills, 1959.)

Faze razvoja grupe

Faza formiranja (forming)
 potrebe članova grupe: da budu komforni unutar grupe; sigurni; da imaju
informacije i da ih dele sa drugima
 karakteristike: članovi su ljubazni, pomalo nervozni, stidljivi i pokušavaju
da “ispitaju teren”, da procene ostale članove; pokušavaju da razumeju
pravila grupe i grupni zadatak (“Šta mi ovde radimo?”; “Koji je naš cilj”;
“Kakvi su drugi?”; “Koja je moja uloga?”);
Faza previranja (storming)
 potrebe članova grupe: za pripadanjem, za sigurnošću u grupi; za
preispitivanjem ciljeva
 karakteristike : moguće kombinacije nekooperativnosti, otpora
postavljenim i dogovorenim ciljevima i konflikata, kao i takmičenje za
određeni položaj u grupi; rad u grupi može biti sabotiran od strane nekih
članova; facilitator može razmotriti redefinisanje ciljeva i zadataka; ova
faza “velikog energetskog nivoa” jako je korisna za dalji rad, jer pospešuje
doživljaj pripadnosti i grupi
Faza normiranja (norming)
 potrebe članova grupe: za nezavisnošću, da budu prepoznati kao
distinktivni članovi grupe
 karakteristike : članovi grupe stvaraju grupne norme, uloge i zadatke;
prihvataju se one norme koje stoje u funkciji ostvarivanja cilja grupe i
dolazi do tzv. socijalnog konsenzusa; faza nastaje kao posledica
shvatanja članova da su neke razlike neminovnost i počinju da poštuju
različitost unutar grupe; dolazi do razvoja grupne kohezije
Faza delovanja (performing)
 potrebe članova grupe: za poštovanjem; za samoostvarivanjem
 karakteristike : nakon previranja i normiranja, članovi grupe su prihvatili
grupne norme i uloge; razvijaju realističnije predstave od drugim
članovima i svojoj ulozi u grupi; članovi se posvećuju realizaciji aktivnosti i
 zadataka grupe; razvija se saradnja; facilitator dalje usmerava grupnu
dinamiku i aktivnosti pojedinih članova i podrgupa; preispitivanje nekih
normi i međuljudskih odnosa su mogući
Faza kraja, žaljenja (ending)
 potrebe članova grupe: za priznavanjem sopstvenog doprinosa; prisutni su
doživljaj gubitka, kao i tuge i anksioznosti kod nekih članova
 karakteristike : ova faza nije nužna i prisutne su velike individualne razlike;
članovi grupe su investirali deo svoje energije, razvili interpersonalne
relacije i sada uočavaju da se bliži kraj rada grupe; kod nekih članova
dolazi do intenzivnih emocija, od žaljenja i tuge, do anksioznosti i besa;
pojavljuju se ideje o nastavku saradnje na različite načine – samo se neke
od njih zaista realizuju
Strukturalni aspekt grupa
 Uloga označava skup obrazaca ponašanja i aktivnosti koji su predviđeni
za određeni položaj
 formalne su definisane organizacijskim ili zakonskim dokumentima i deo
su formalno uređenog opisa posla; (direktor, učitelj, učenik, vezni igrač,
higijeničar...)
 neformale nastaju usled grupne interakcije članova i nisu zapisane u
formalnim dokumentima; (“mokra braća”)
 Specijalista za zadatak i spec. za socioemocionalne odnose
 Podela uloga u porodici
 Statusna diferencijacija
 U uskoj veze sa obrascem uloga u grupi je i statusna hijerarhija
 Visok status ukazuje na tendenciju iniciranja ideja i aktivnosti za grupu
 Teorija očekivanja statusa (Berger i Zelditch, 1985.) – “večiti luzeri”
 Vođa
 Ko postaje vođa?
 Kako?
 Moć?
Komunikacija u grupi
 Pojam distance – najmanji broj komunikacijskih veza koje se moraju proći
kako bi dve osobe uspostavile komunikaciju
 Komunikacijske mreže
Koja mreža je efikasnija? Kada su u pitanju jednostavni zadaci kod centralizovanih mreža
broj grešaka je manji nego kod decentralizovanih, ali je manje i zadovoljstvo članova
grupe koji se osećaju zapostavljeno. Voditi računa o vrsti zadatka jer kada su u pitanju
složeni zadaci efikasnijje su decentralizovane mreže jer ovakvi zadaci zahtevaju
integraciju informacija. Kod centralizovanih bi se javila opasnost od kognitivnog
preopterećenja osobe u centru komunikacione mreže. U decentralizovanim osobe imaju
veću autonomiju i pokazuju veći stepen zadovoljstva učešćem u rešavanju problema.

Faktori koji utiču na efikasnost komunikacionih mreža:

1. Veličina grupe (kod točka i decentralizovanih mreeža efikasnost opada sa
porastom broja članova grupe)
2. Smetnje u komunikacijama (interferencija poruka, nerelevantne, dvosmislene,
nejasne, informacije,)
3. Izraženost statusne hijerarhije (blokira sugestije, iznošenje mišljenja, smanjuje
osštrinu kritičkih primedbi)

Centralizovane mreže omogućuju bolju koordinaciju aktivnosti, ali ometaju slobodan tok
informacija. Biti oprezan pri generalizaciji rezultata koji su dobijeni uglavnom na
veštačkim i malim grupama.

Brown, R. (2006). Grupni procesi. Jastrebarsko: Naklada slap. 117-123 strana

Rot, N.(2006). Psihologija grupa. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 123-
131; 151-158 strana.
 Neki značajni procesi unutar grupe
Kohezivnost
Pojam kohezivnosti

 pitanje: šta je kohezivnost?

 kohezivnost je “privlačnost grupe za njene članove, ili vezanost za
grupu” (Rot, 2006)
 “grupa je kohezivna u meri u kojoj se njeni članovi snažno
identifikuju sa njenim ključnim obeležjima i aspiracijama ... kohezivnost
potiče od ‘socijalne’ privučenosti drugim članovima vlastite grupe kao
članovima grupe, bez obzira na to kakvi su oni kao pojedinci” (Brown,
2006)
 pitanje: da li grupa može biti kohezivna onda kada se članovi grupe
ne dopadaju jedni drugima?

Izvori i uslovi nastanka kohezivnosti

 mogu se izdvojiti sledeći izvori kohezivnosti:

– motivi članova i da li se oni mogu zadovoljiti članstvom u grupi
– uzajamna privlačnost članova: gde ima više uzajamne naklonosti
između članova – vezanost za grupu biće veća
– sličnost među članovima grupe: sličnost, pre svega, u stavovima i
vrednostima doprinosi kohezivnosti
– grupni ciljevi koji su u skladu sa potrebama, vrednostima i ciljevima
članova vode grupnoj koheziji
– odnosi saradnje/kompeticije unutar grupe: saradnja obično vodi
većoj koheziji (ne uvek)
– međugrupni odnosi: takmičenje između grupa doprinosi većoj
koheziji unutar grupa
– u međugrupnim takmičenjima, postoje pobednici i gubitnici; opšti je
trend da uspešnost vodi većoj koheziji, a neuspeh slabijoj. No, ne
uvek! Kada dobrovoljno odlučimo uči u neku grupu, neuspeh naše
grupe može voditi i većoj koheziji (Turner i sar, 1984; prema Brown,
2006)
 zadovoljstvo poslom (u organizacijama)
 način rukovođenja i donošenja odluka: demokratsko i participativno
rukovođenje doprinosi koheziji
 grupna atmosfera
 sistem položaja i uloga u grupi: što su položaji/uloge jasnije
definisaniji kohezija je veća; sem toga, grupa je privlačna najviše za
članove koji imaju veći ugled i moć
 veličina grupe: uopšteno, manje grupe su kohezivnije od većih

Efekti kohezije
 u istraživanjima grupne kohezije, nije lako odrediti šta je zavisna a
šta nezavisna varijabla
 smatra se da kohezivnost utiče na
– lakše i brže formiranje grupnih normi
– spremnije usvajanje grupnih ciljeva
– lakše i brže donošenje odluka
– lojalnost prema grupi
– povećanje zadovoljstva poslom
 veza između grupne kohezije i produktivnosti grupe nije jednostavna
(kao što se na prvi pogled da naslutiti)
 istraživanja (Mullen & Cooper, 1994) navode pouzdanu, ali ne baš
snažnu povezanost (oko .25; najsnažniju povezanost imaju sportski timovi)
Efekti kohezije
 smer povezanosti je dodatni problem: neka istraživanja pokazuju da i
produktivnost može uticati na koheziju, a ne obrnuto (videti Brown, 2006,
str. 53-54)

Šta su grupne norme?

 šta su to grupne norme?

 Rot (2006) smatra da su to ideje ili pravila ponašanja o tome:
– kako treba da funkcioniše grupa kao celina
– kako treba da postupaju članovi grupe na raznim položajima,
ostvarujući grupne zadatke
– sva pravila ponašanja koja su prihvatili članovi grupe
 primeri: stilovi oblačenja, pravilo diskrecije u terapijskoj grupi, ...
 pojmovi u vezi sa grupnim normama: uloge, vrednosti, standardi i sl.

Funkcije grupnih normi

 obično se navode individualne i socijalne (grupne):

– individualne:
• deluju kao referentni okvir pomoću kog se interpretira svet, te
unose red i predvidljivost u okolinu pojedinca
• deluju kao “institucija”, pridržavanje grupnih normi osoba ne
doživljava kao potčinjavanje, i to ne predstavlja pretnju ličnom
integritetu
– grupne:
• vode većoj grupnoj koheziji
• facilitiraju socijalni život, usklađuju aktivnosti članova grupe
• u vezi su sa ciljevima grupe i olakšavaju njihovo izvršavanje
• služe održavanju identiteta grupe

Formiranje i usvajanje normi

 tri osnovna načina formiranja:
– formalnim putem se definišu ciljevi grupe, položaji, uloge i odnosi
među njima
– neformalnim dogovorima u toku boravka u grupi uspostavljaju se
pravila ponašanja
– bez svesnog plana, uzajamnim uticajem članova, dolazi do
konvergencije vrednosti i stavova, a samim tim i pravila ponašanja
Formiranje i usvajanje normi
 načini usvajanja grupnih normi
– procesom konformiranja: “prihvatanje ponašanja grupe ili većine
zato što grupa takvo ponašanje zahteva i očekuje ili zato što ga naprosto
prezentuje kao način ponašanja” (Rot, 2006)
– razni oblici socijalnog učenja: učenje po modelu; klasično
uslovljavanje grupno prihvatljivog ponašanja; instrumentalno
uslovljavanje; učenje putem uviđanja; imitacija, identifikacija

Saradnja i takmičenje

Saradnja
 o saradnji govorimo kada “dve ili više osoba povezuju i koordiniraju
svoje aktivnosti da bi se izvršio određeni zadatak”
 pri tome ne mora postojati zajednički cilj
 primeri kooperativnog ponašanja
 pitanje: koji motivi stoje u osnovi kooperativnog ponašanja?

Kompeticija
 o kompeticiji govorimo kada osoba/grupa ulaže napor da postigne
više i bolje nego druga osoba/grupa ili kada želi da to postigne na štetu
druge osobe/grupe
 ne mora se imati želja da se nanese šteta drugoj osobi
 ali, najčešće situacija jeste takva da samo jedna osoba može
ostvariti cilj
 primeri kompetitivnog ponašanja
 pitanje: koji motivi stoje u osnovi kompetitivnog ponašanja?
Saradnja i/ili kompeticija
 dilema zatvorenika (Luce i Raiffa, 1957):
– ispitanicima se saopštava da su dve osobe osumnjičene za težak
zločin. U zatvoru su, ali odvojeni jedna od druge. Javni tužilac je siguran da
su krive, ali nema dokaza protiv njih. I jednom i drugom se kaže: ako
obojica priznaju zločin, obojica će dobiti smanjenu kaznu; ako samo jedan
prizna, onaj koji prizna one će biti sasvim blago kažnjen, a drugi će biti
najstrože kažnjen; a ako nijedan ne prizna, biće kažnjena obojica, ali
blagom kaznom za nedozvoljeno nošenje oružja
 opšta tendencija: recipročan način ponašanja, ali ne uvek
 kada nema signala kako će se druga strana ponašati, češća je
kompetitivnost

Saradnja i/ili kompeticija

 kada se pretpostavlja reciprocitet i kada se ne očekuje da je druga
strana posebno motivisana na kompetitivnost, verovatnija je
kooperativnost
 pitanja: šta govori vaše iskustvo? U kojim situacijama/grupama ste
uočili kompetitivno ponašanje? Kako ste vi na to reagovali?

Konflikti
Šta su konflikti?
 za svaku grupu karatkeristična je veća ili manja tenzija
 kada tenzija postagne intenzivna, dolazi do više ili manje otvorenih
suprotnosti, koje nazivamo konfliktima
 konflitki su “manifestovane suprotnosti među članovima grupe koja
dolazi do izražaja u neusklađenim akcijama koje pojedinci ili grupe
preduzimaju” (Rot, 2006, str. 284)
 jedna klasifikacija:
– intrapsihički
– interpersonalni
– intragrupni
– intergrupni

 druga klasifikacija, s obzirom na predmet:

– konflikti interesa (za imovinu, novac, prostor, moć i sl.)
– konflikti vrednosti i uverenja (preferencije, vrednosti kojima se
rukovoditi, moralni konflikti i sl.)
Indikatori konflikata

 otvoreni:
– postojanje borbe među članovima za uticaj na donošenje odluka
– česta odbijanja predloga koje neko drugi daje
– nepriznavanje zasluga drugim članovima grupa za rešenje problema
– napregnute i neprijatne atmosfere, sa agresivnošću i hostilnošću
 skriveni:
– izbegavanje kontakata
– probijanje rokova (u proizvodnim organizacijama)
– pasivno agresivno ponašanje, “durenje”
– odlaganje izvršavanja tuđih naloga (“evo, sad ću...”)
Šta sa konfliktima?
 pitanje: kako konflikti deluju u grupi? Da li su konflikti uvek
destruktivni?
 načini prevazilaženja konflikata:
– psihoterapija (psihodrama, bihejvior terapija, socioterapija, grupni
oblici terapije, bračno savetovanje, ...)
– nalaženje “nadređenih ciljeva”
– prevazilaženje suprotnosti putem recipročnih ustupaka
– preglasavanje
– pregovaranje

Rot, N.(2006). Psihologija grupa. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 249-
261; 275-296. strana

5. čas: Socijalni uticaj u grupama; pojedinac u grupi, produktivnost, grupno

odlučivanje

Socijalni uticaj
• Delovanje drugih osoba na ponašanje pojedinca
• Druge osobe :
publika koja posmatra pojedinca
saradnici na određenom zadatku

• Asch-ov eksperiment – procena dužine linije

• Potpuno konformiranje – kada menjamo svoj stav u pravcu mišljenja grupe i
• Prividno konformiranje – samo iskazujemo mišljenje grupe
• Najveće konformiranje u grupi od 4 saradnika
• Konformiranje opada u slučaju kada se jedan od članova grupe otvoreno
suprotstavi većini.
Zašto se konformiramo?
• Festingerova teorija – socijalna konstrukcija realnosti i verovanja o svetu
• Kognitivna disonanca
• Važan grupni cilj, jedinstvo u grupi
• Privlačnost grupe, nivo komunikacija u grupi
• Najjači motiv za konformiranje ipak želja da budemo prihvaćeni, tj. da izbegnemo
ruganje i osudu (Deutsch i Gerard, 1955...)
• Turner, (1987,1991), samostereotipiziranje, socijalni identitet čini članstvo u
grupama, mi postajemo deo grupe...

Faktori koji utiču na konformiranje:

Personalni
• Uzrast (?)
• Pol (?)
• Potreba za autonomijom
• Pripadnost određenoj kulturi
Situacioni
• Jasnoća sadržaja
• Težina zadatka
• Privlačnost grupe
 • Stepen jedinstvenosti grupe i kohezija
• Ocena vlastite i tuđe kompetentnosti
• Veličina grupe
• Status

Grupna produktivnost
• Da li bolje radimo pred publikom ili bez nje?
• Utakmica “kod kuće” ili “u gostima”?

• Socijlna facilitacija
• Socijalna inhibicija
• Triplett (1898) : namotavanje uzice na štapu za pecanje; sva deca zadatak obavila
brže kad su se takmičila sa drugom decom nego kad su radili sami
• Ollport (1924) : prisustvo drugih olakšava izvođenje jednostavnih zadataka, a
inhibira izvođenje težih.

Očekivanja pojedinca o tome koliko će biti uspešan snažno utiču na stvarni učinak.
Teži zadaci mogu dovesti do smanjenih očekivanja što se dalje preuveličava kada
imamo sa kim da se uporedimo.
Prisustvo drugih ljudi dovodi do toga da se misli o njima, prati što čine ili se reaguje
na njih, što odvlači pažnju od zadatka koji izvršavamo.
Prisustvo drugih motiviše da se posveti više pažnje automatizovanom ponašanju à
poboljšanje na rutinskim zadacima
Kad zadatak zahteva kognitivno kontrolisano procesiranje, prisustvo drugih ometa
jer se pažnja posvećena publici oduzima od zahtevnog zadatka à slabiji učinak
Uzbuđenje (aktivacija) povećava verovatnoću reakcije koja je dominantna, pa se
poboljšava učinak na lakim, dobro naučenim i uvežbanim zadacima.
Kod složenih zadataka gde ispravan odgovor nije lako dostupan ili dominantan,
povećano uzbuđenje pogoduje neispravnom reagovanju (Zajonc, 1965).

Faktori:
• zahtevi zadatka
• resursi grupe
• interakcija članova
ali: pet ljudi ne podiže teret pet puta teži od pojedinca!

stvarna produktivnost=potencijalna-procesni nedostaci

Grupno odlučivanje
• Kuda ćemo na letovanje?
• Da li uvodimo nove tehnologije?
• Kako ćemo ga osuditi?
• Da li ćemo izaći samostalno na izbore ili u koaliciji?
• Koga ćemo ove godine nagraditi bonusom?
• ...
• Grupno mišljenje nije prosek mišljenja članova grupe!
• GO donošenje zajedničkih odluka, ali i odlika vezanih za grupu, ciljeve i zadatke i
njeno funkcionisanje!
• Da li je uvek ovako?
• 4 faze:
– Faza neposrednog pritiska ili uočavanja problema,
– Identifikacija i analiza problema,
– Analiza alternativnih rešenja,
– Verifikacija i evaluacija rešenja.
• Da li je uvek ovako?

Zadatak i sastav grupe kao faktori odlučivanja

• Težina i važnost zadatka, ”zakon trivijalnosti”
• Rutinske odluke, krucijalne odluke...
Ličnost i karakteristike grupe kao faktori GO
• Kreativnost,
• Težnja ka ličnoj moći
• Orijentacija na akciju
• Struktura moći
• Kohezivnost

Grupno odlučivanje u organizaciji

• Prednosti
– Veća količina znanja
– Sagledavanje problema sa više strana
– Otvorena diskusija doprinosi boljem razumevanju konačne odluke
– Članovi grupe će prihvatiti odluku kao svoju
– Grupa socijalizuje mlađe
• Nedostatci
– Konformiranje smanjuje kreativnost
– Dominacija najglasnijih u grupi
– Manipulacije odlučivanjem ako su nečije pozicije u grupi ugrožene
– Sekundarni momenti mogu da odnesu primat u odlučivanju
– Grupno mišljenje

Tehnike grupnog odlučivanja

• Interaktivne grupe,
• Brainstorming grupe,
• Nominalna grupa,
• Delphi tehnika,
• Tehnika lestvica.
Brown, R. (2006). Grupni procesi. Jastrebarsko: Naklada slap. 123-194
Rot, N.(2006). Psihologija grupa. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 308-
333