Društvena grupa je relativno trajan skup ljudi međusobno povezanih koji obavlja

određenu društvenu funkciju ili zadovoljava neku čovekovu potrebu. Društvene grupe
mogu biti veće ili manje, a smatra se da najmanja društvena grupa treba da ima bar tri
člana.

Čovek je društveno biće i kao takvo je uvek član društvene grupe, odnosno brojnih
društvenih grupa preko kojih jeste pripadnik društvene zajednice.

Unutar društvene grupe stvaraju se interakcije između pojedinaca i one su podložne

određenim zakonitostima koje su predmet izučavanja sociologije, psihologije i socijalne
psihologije.

Svaku društvenu grupu karakteriše njena struktura i grupna dinamika. Neke društvene
grupe su trajnijeg karaktera, a neke kratkotrajne dok se ne ostvari funkcija zbog koje je
osnovana. Neke društvene grupe su dobrovoljne, dok su druge prinudne u zavisnosti kako
je čovek u njih ušao. Svaka društvena grupa je manje ili više otvorena prema drugim
društvenim grupama ili pojedincima.

Друштвене групе su скупови појединаца који на систематски начин ступају у

међусобне односе. По величини, групе се крећу од веома малих асоцијација до
великих организација или читавих друштава. Но, без обзира на величину, основну
карактеристику групе представља осећање њених припадника о заједничком
припадништву. У модерним друштвима већина људи припада различитим
типовима група које су често антагонистичке.

. Društvene grupe predstavljaju određenu vrstu organizovanja u kome su članovi

mngo čvršće povezani nego što je to slučaj sa socijalnim kategorijama. Grupa je
struktuirana, postojana, sastavljena od pojedinaca koji imaju zajedničke ciljeve i
koji obavljaju svoje uloge u skladu sa određenim pravilima i vrednostima. Svaka
grupa ima svoju socijalnu strukturu u okviru koje pojedinci zauzimaju različite
položaje. Grupa poseduje svoje interese koji je usmeravaju da uzme učešće u
nečemu i vrednosti koje osmišljavaju njeno delovanje.

Za razliku od publike koja nije formalno struktuirana, društvene grupe imaju svoju
strukturu u kojima se pojedinac može poistovetiti sa drugim članovima grupe na
temelju svog aktivnog učestvovanja u nečemu što se preduzima kao zajednička
akcija. Govoreći i kriterijumima za razlikovanje društvenih grupa neki istraživači
konstatuju da postoje četiri najvažnije i najčešće vrste uzroka koji izazivaju
stvaranje grupa:

 Potreba za obavljanjem delatnosti na zajednički način;

 Isti položaj u društvu;
 Zajedničko društveno poreklo;
 Potreba za zadovoljavanjem nekih zajedničkih interesa, sklonosti i potreba

-Pojam I vrste drustvenih grupa-

Grupe su jedan od najvaznijih oblika ljudske kolektivnosti,elementarni oblik
drustva.Pojedinci se ne ukljucuju neposredno u globalno drustvo nego posredno-preko
raznih drustvenih grupa.Dva bitna elementa za odredjivanje pojma drustvene grupe
su:1.mnozina ljudi I 2.odnos koji iz grupe proistice.Na osnovu ovoga znaci da grupa
kao drustvena celina ne cini samo vise ljidi vec je potrebno da postoji I neki drugi
element koji je cini.Pojedinci moraju biti na odredjeni nacin povezani, tj. moraju
zajednicki obavljati neku delatnost ili stupati u medjusibne odnose da bi se moglo
govoriti o grupi.Zato se pod grupom podrazumeva mnozina ljudi povezanih, integrisanih
u celinu koja ima vlastiti zivot, ili skup manjeg ili veceg broja pojedinaca povezanih
drustvenim procesima koji se konstituisu I funkcionisu na osnovu drustvenih pravila i
normi.Ciljevi koji se u grupi ostvaruju su:stepen organizovanosti I integrisanosti,
otvorenosti tj. zatvorenosti grupe, velicine i duzine trajanja.Prema nacinu nastajanja
postoje tri vrste grupa, i to su:1.Profesionalne grupe ; 2.Grupe nastale na osnovu
zajednickog porekla I zajednickih uslova zivota ; 3.Grupe nastale na osnovu
zajednickih interesovanjja I sklonosti I njihovog zadovoljavanja.Podela na formalne
I neformalne grupe je takodje znacajna zbog razvijenosti sistema regulacije i
formalizovanosti odnosa u savramenom drustvu.Organizovanost kao znacajno svojstvo
grupe, izrazava se kroz pravila koja regulisu aktivnosti i odnose u grupi, kao i prakticnu
uskladjenost delovanja, odnosno stepen integrisane grupe.Organizacija grupe ispoljava se
kroz sistem uloga i polozaja koji je utvrdjen drustvenim pravilima.Jedno od posebno
znacajnih obelezja organizovanosti grupe predstavlja rukovodjenje.Prema ovom obelezju
razlikuju se demokratske i autoritarne grupe.U demokratskim grupama vodjstvo je
demokratski izabrano,voljom vecine clanova; a dok je u autoritarnim grupama stroga
hijerarhija u unutrasnjim odnosima, sa vrhom potpuno odvojenim i nezavisnim od ostalog
clanstva.Otvorenost grupa je bitno obelezje, a narocito u modernom drustvu.U njemu se
izrazavaju odnosi izmedju grupa i odnos grupa-drustveni sistem.