G R U P NA

D I NA M I KA I
Petar Nastasic
GRUPNA DINAMIKA

GRUPA,GRUPNI PROCES
KOHEZIVNOST GRUPA
SOCIJALNA KOHEZIJA
STRUKTURA GRUPA
VODJSTVO KAO DEO STRUKTURE
STRUKTURA RADNIH GRUPA
GRUPNE EMOCIJE
..
Grupu ine dve ili vise osoba koje su povezane jedna sa
drugom kroz socijalne relacije

Nain na koji ove osobe uspostavljaju interakcije i nacin

na koji utiu jedni na druge, dovodi do toga da se u grupi
razvijaju mnogobrojni dinamiki procesi,
zbog toga se grupa i razlikuje od sluajne skupine
pojedinaca.
ta to podrazumeva?

Prihvatajuci ocekivanja i obaveze

povezane sa clanstvom u grupi oni
dele i neki zajednicki identitet..

time tee da postignu izvestan

stepen socijalne kohezije, i postaju
mnogo vise nego skupina ili mnostvo
Grupna dinamika je studija grupe i
opsti termin .. za = grupni proces

Odranje/opstajanje i funkcionisanje grupe

ostvaruje se kroz dve vrste aktivnosti

1. Aktivnosti usmerene na ostvarenje

zadataka grupe (ostvarenje delatnosti radi koje
je grupa formirana ;kognitivno,racionalno, intelektualno)

2. Aktivnosti usmerene na odrzanje i trajanje

grupe (solidarnost, kohezivnost, konflikti pod
kontrolom;emocionalno)
Kohezivnost je slozen grupni fenomen

prvi i osnovni uslov i mera postojanja i trajanja grupe

To je snaga koja drzi grupu na okupu i u

bliskom zajednistvu
mera privlanosti koju grupa ima za
svoje lanove
(ili obrnuto) mera otpora koji lanovi
oseaju od odalska u grupu)
Visoko kohezivna grupa
lanovi ele da prisustvuju sastancima,
- zadovoljni su grupom.
- Koriste mi umesto jau diskusijama,
- pokazuju saradnju i prijateljske odnose jedni prema
drugima i
- efikasniji su u postizanju ciljeva koje su postavili sebi

Nisko kohezivna grupa je

obeleena odsustvovanjem sa sastanaka,
pojavom klika i frakcija i
oseajem frustracije zbog izostajanja postignua
Pitanja koja treba postaviti u
proceni kohezivnosti grupe
Koliko su lanovi zadovoljni grupom i svojom ulogom u njoj ?
Da li lanovi izgledaju da im je drago da ponovo vide jedni druge
Da li izgleda da postoji oseaj zajednike svrhe/cilja ili svi rade na
svoju ruku?
Da li ima podgrupa i da li se razvijaju privatni razgovori?
Da li je kvalitet i kvantitet komunikacija visok ili nizak?
Da li se lanovi pojavljuju na vreme i ostaju do kraja bez
rastrojenog gledanja u prazno, odsutnost?
Da li je oigledno da postoj interesovanje ili suprotno nedostatak
interesovanja kod alnova ta se deava i grupi i kuda grupa ide?
Da li lanovi grupe razopvaraju u terminima naa grupa, mi
svako od nas ili grupa, ja vi ?
Kohezivnost se odredjuje kroz...
privlacnu snagu grupe za njene clanove
jedinstvo clanova u raznim temama
stepen koordinacije clanova pri izvrsenju
zadataka
stepen motivacije da izvrse zadatak
lojalnost prema drugim clanovima grupe
Identifikacija clanova sa
grupom iskazuje se
zamenicom mi, a ne ja-
Uee/participacija u grupi
Stepen uea pojedinca u grupi zavisi u
velikoj meri od veliine grupe i od fizikog
okruenja/setinga u kojem se grupa odvija

Obrazci interakcija pri ueu mogu varirati

Na pr.: kao jednosmerni u vidu mini predavanje,
Dvosmerno u vidu pitanja i odgovora u reiji vodje
Komnetari mogu biti kanalisani kroz aktivnost lana koji nije
zvanino vodja zbog njegove dominantne uloge van grupe

Moe se aktivirati podgrupa u cilju iskljuivanja nepovoljnih

aspekata u grupi
********
Komunikacija treba da bude usmerena prema
gore, prema vodji, jer ima tendenciju da
bude pozitivnija od komunikacije usmerene
prema dole
Vodja moe da primi vie informacija da ih
zapamti i evaluira i prosledi grupi i da
strukturise diskusiju i uvede korisna pravila za
uee u diskusiji
Vie razgranata diskusija poveava uee
Pitanja koja treba postaviti u vezi sa
ueem
Da li su svi lanovi grupe ukljueni i
verbalno i neverbalno

Da li su tii uesnici ohrabreni da se

ukljue?Kako?
Kome se pitanja obino upuuju? Celoj grupi,
vodji, odredjenim pojedincima?
U kojoj srazmeri vremena vodja ne uestvuje u
razgovoru?
Kohezivnost je odredjena
medjudejstvom izvora i efekata
rezultanta svih snaga koje
deluje na clanove da ostanu u
grupi
(Festinger)

- Vodja kao izvor kohezivnosti

- Lose strane kohezivnosti u grupi
 **Socijalna kohezija

oznaava veze ili lepak koji ljude

povezuju, drze zajedno u jednom
drustvu, pogotovo u kontekstu
postojanja kulturalnih razlika
lanovi ele da prisustvuju sastancima,
- zadovoljni su grupom.
- Koriste mi umesto jau diskusijama,
- pokazuju saradnju i prijateljske odnose jedni prema drugima i
- efikasniji su u postizanju ciljeva koje su postavili se

Mdjt. to je pojam koji treba sagledavati sa puno strana,

jer pokriva razne socijalne fenomene

-
State of the English Cities,
pet dimenzija socijalne kohezije u jednom drutvu

Materijalni uslovi
Pasivne relacije
Aktivne relacije
Inkluzija
Jednakost
1. Materijalni uslovi

Osnovne potrebe za zivot su snazan i

znacajan indikator socijlanog progresa i
uslov stabilne socijalne kohezije
Zaposlenost, zarada, zdravstvena zastita,
obrazovanje i stanovanje

Losiji materijal uslovirelacije medju

zajednicama i unutar zajednice sve vise
propadaju
Kada ljudi izgube posao
- trpe liavanje,
- zapadaju u dugovanje,
- trpe pad samopotovanja,
- sve vise se razboljevaju,
- sve manje znanja i vetina

- zive u sve loijim uslovima

Relacije medju zajednicama i unutar

zajednice sve vise zamiru,propadaju,
kohezija se gubi
2. Drugi bazicni princip socijalne kohezije
socijalni poredak

Tzv.- pasivne socijalne relacije

(poredak,sigurnost, oslobodjenost od straha)

tolerancija i postovanje drugih ljudi

mir i sigurnost su oznaka stabilnog I

harmonicnog drustva
3.Treci princip socijalne kohezije,
Tzv. - aktivne socijalne relacije
(Pozitivne interakcije, razmena i postojanje mreze
komunikacija izmedju pojedinaca I drustva)
kontakti i veze koje su potencijalni izvor za
stvaranje i koje nude ljudima i organizacijama
uzajamnu podrsku,
informaciju,
poverenje
predstavljaju potvrdu za mnoge stvari.
4. Cetvrta dimenzije socijalne kohezije

socijalna inkluzija.
ukljucenost ili integracija ljudi u
maticu/glavni tok institucija civilnog
drustva

time se dobija osecanje ljudi o

pripadanju drustvu i osecanje jaine
zajednikog dozivljaja, identiteta ili
zajednikih vrednosti onih koji dolaze iz
razlicitih okruzenja
5. Na kraju,-
socijalna jednakost

Podrazumeva nivo potenja:pravinosti i

razliitosti u pristupu mogunostima ili
materijalnim prilikama kao sto su
zarada,
zdravstvena zastita,
kvalitet zivota i
ansa za zivot u buducnosti
 ***********

Struktura grupe
Grupni odnosi/dinamika ispoljavaju se
kroz strukturu grupe.

Struktura je relativno stalan

raspored delova grupe, koji se
uzajamno povezuju u neku
relativno stabilnu celinu
 Grupna struktura
ukazuje na to kako je grupa
organizovana
Ima li lidera ?
Postoji li hijerarhijska organizacija?
Da li su jasno definisana grupna pravila?
Da li postoji rigorozno observiranje i praenje rada
grupe?
Frekvenca sastajanja ?
Mesto i duzina sastanka?
SOCIOLOSKI PRISTUP STRUKTURI

Socijalne Pozicije u grupi

..su mesta u grupi koja zauzimaju clanovi da bi
mogli

- da obavljaju odredjene aktivnosti ,

- da bi se grupa odrzala/funkcionisala

- da bi grupa mogla da ostvari odredjeni

zajedniki cilj
SOCIJALNA PSIHOLOGIJA
Struktura je sistem uloga
uloga je vezana za odredjeno oekivano
ponasanje koje se ZAHTEVA za
odredjenu poziciju/mesto u grupi

Izvrsavanje uloge zavisi

-od karakteristika licnosti i .
-od pozicije koju ta uloga zauzima u grupi
********

Dakle,u sutini ,-struktura ne moze biti

kruta i stablina ,

Struktura je SISTEM RELATIVNO

STABILNIH POZICIJA I ULOGA
UNUTAR PROMENLJIVIH
GRUPNIH INTERAKCIJA
osnovne kategorije struktura
I. Propisani sistem pozicija i uloga
II. Stvarni sistem pozicija i uloga

One nisu medjusobno nezavisnie

- Stvarna struktura uvek zavisi od propisanih i
zahtevanih pozicija i uloga

Suvise velika razlika izmedju propisanih

i stvarnih pozicija i uloga ugrozava
grupu
Stvarna i propisana struktura se ne podudaraju

ostvarena ili stvarna struktura

formira se kroz raznovrsne sadrzaje
ostvarenih/odigranih/doivljenih grupnih
interakcija.

Sa aspekta ostvarene moi, uloga i

pozicija clanova formiraju se :
- Komunikacijska struktura grupe
- Afektivna struktura grupe
- Statusna struktura grupe
*******

Vodjstvo u grupama
Vodjstvo u grupi
kao deo strukture
predstavlja postojanje izraenijeg uticaja
pojedinih clanova grupe na ostale lanove
kad takav polozaj vodjstva nije unapred
odredjen on se u procesu strukturacije grupe
formira medju prvima
vodje postoje u svim strukturisanim I
nestrukturisanim grupama
stil vodjstva
V.BaP
Vodja
Zauzima poseban polozaj I
Ima posebnu ulogu u grupi
Omogucuje mu/joj veci uticaj na ostale
clanove grupe
Rukovodjenje
oznacava osnovne aktivnosti vodje i drugih
vodecih clanova tj. vrsenje funkcija vaznih

-za odrzavanje pozicija i uloga u grupi,

-opstanak i trajanje grupe i
-ostvarernje ciljeva grupe
facilitacija ....facilitator
..strunjak za odredjeni tip grupnog procesa,-
pomaze grupi da postigne odredjeni
cilj
kroz dijagnostikovanje koliko grupa dobro radi
na resavanju problema ili donosenju odluke, koja
treba da dovede do cilja i
kroz intervencije/usmeravanja da se promeni
grupno operativno ponasanje
Facilitator

- grupe licnog razvoja

- grupe susretanja
- studijske grupe
- diskusione grupe,
Vodja grupe,
profesionalni grupni terapeut
..snazan uticaj na grupu; njegova/njena
uloga je da oblikuje konacni ishod grupe

Taj uticaj zavisi od

Vestine i znanja
Personaliteta
Ali i od
Pola
Izgleda
Starosti
Organizacione strukture grupe
Struktura vodjstva radnih grupa

komiteti, timovi ,
prolaze kroz odredjene predvidljive
faze, koje su nastaju kao rezultanta
odredjneog broja procesa i varijabli:

1.- odredjivanje ili preuzimaje uloge koju svaki clan tezi da odigra
2.- pojava prirodnih lidera
3.- pojava pojedinaca koji ce posluziti kao izvor informacija
.
Svaki vodja grupe ima odgovor nost da
grupu odrzi u zajednickom radu,-

- dobro poznaje faze grupnog procesa

- poseduje vestinu koriscenja tih faza da bi
formirao produktivnu, kohezivnu grupu ili tim
FAZA ZADATAK STRUKT.RELAC.

1. orijentacija testiranje/zavisnost

II. Organiz.zaj.rada intragrup.konflikt

III. Protok informac. Grupna kohezija

IV. Resavanje probl. Medjuzavisnost

********

Grupne emocije
GRUPNE EMOCIJE
I.grupa kao celina
- a.Grupne emocije kao snazna sila koja uoblicuje
pojedince
- b.Grupne emocije kao norme nametnutih
osecanja i ekspresije
- c.Grupne emocije kao vezujuca snaga
grupe/tima
- d.Grupne emocije kao indikator razvojne faze grupe

II.Grupa kao zbir njenih delova

*****
Svaka grupa ljudi poseduje sirok opseg kvaliteta i
karakteristika koje je diferenciraju od drugih grupa

Jedanod kvaliteta grupe su

emocionalne karakteristike
raspolozenje, emocije,
afektivna predispozicija (narav)
Emocionalne karakteristike..
..odredjene su i uobliuju se kroz:

- Osobine clanova grupe

- Kohezivnost grupe
- Sam in izvodjenja grupnih aktivnosti

GRUPNA EMOCIONALNOST se sagledava kroz

nekoliko pristupa
I. Pristup
grupa kao celina,
To je perspektiva po kojoj,

- grupa ima svoju emocionalnu

egzistenciju kao entitet izvan opsega
emocionalnih karakteristika
pojedinacnih clanova od kojih je
sastavljena
Grupa nije prost zbir..
a.Grupne emocije kao snazna sila
koja uobliuje pojedince
Le Bon&Frojd
- radi se o opstem uticaju gomile(mase) kao grupe koja deluje tako
da clanovi grupe osecaju, misle i cine
- d r u g a c i j e nego da su bili izolovani pojedinci.

- Utvrdjeno je da pripadanje gomili doprinosi da ljudi postupaju

- e k s t r e m n o.

- intenzivno jednoobrazno osecanje stvara nezaustavljiv tok

i prouzrokuje da ljudi budu emocionalno zbrisani kao
pojedinci pri pridruzivanju grupnoj atmosferi.

- EFEKT GRUPE CESTO PROUZROKUJE JEDNU

PRETERANU EMOCIJU
b.Grupne emocije kao norme
nametnutih osecanja i ekspresije
- normativne snage grupe uticu na clanove i na njihovo
emocionalno ponsanje, odredjujuci

- *normativ o kolicini emocionalne

ekspresije,

- **koje je emocije primereno osecati.

Grupne norme kontrolisu koje emocije ce se (ili

bar koje bi trebalo) da se ispoljavaju u specificnoj
situaciji u skladu sa najboljim interesima i
ciljevima grupe.
Norme pomazu
u diferencijaciji ispoljavanja emocija,

- sta pojedinac aktuelno oseca

- sta ispoljiti u aktuelnoj situaciji.

GRUPA UZROKUJE DA EMOCIJE BUDU

- UMERENE
- DIFERENCIRANE
- KONTROLISANE
c.Grupne emocije kao
vezujuca snaga grupe/tima
naglasava se vaznost emocionalne sile
privlacenja u grupnom procesu
grupne emocije se definisu

kao zelja clanova da budu zajedno i

pronadju emocionalne veze kao neku
vrstu lepka koji drzi grupu zajedno i utice
na grupnu kohezivnost, kao i privrzenost i
angazovanje na zadatku.
.
Fokus je na pozitivnim
emocijama,
- na naklonosti prema drugim
clanovima grupe i
- prema zadatku koji je na
stolu, pred grupom.
d.Grupne emocije kao indikator
razvojne faze grupe
grupa kao celina dinamicki razvoj
grupe od njenog uspostavljanja do razlaza.
- grupa tokom razvoja menja
medjuodnose i medjuzavisnosti
svojih clanova.
- te promena udruzene su sa
emocionalnim ekspresijama i procesima
koji uoblicavaju ishod grupnih aktivnosti.
Napr.: srednja faza u razvoju grupe
karakterise se konfliktima i anksioznoscu,
grupa mora da kontrolise ta osecanja i da prevazice krizu na
ubedljijv nacin, cime su njene sanse da ostvari grupni cilj vece.
U suprotnom slucaju, negativne emocije prema clanovima grupe ili
prema zadatku mogu izloziti opasnosti i ugroziti egzistenciju grupe.

DAKLE,PROMENE EMOCIJA TOKOM

VREMENA I TOKOM RAZVOJA GRUPE
UPRAVLJAJU GRUPOM
 II.Pristup
grupa kao zbir njenih delova

.....SAGLEDAVA GRUPNI NIVO EMOCIJA

KAO ZBIR AFEKTIVNIH SASTOJAKA
NJENIH POJEDINIH CLANOVA.
 Ovi afektivni sastojci su aktuelne
emocionalne osobine svakog clana
unete sa njim u grupu, kao sto su:
- afektivna predispozicija,
- raspolozenje,
- akutna emocionalna reaktivnost,
- emocionalna inteligencija i
- sentiment (afektivna evaluacija grupe).
Grupa kao zbir njenih delova

- - terapijske grupe

pomaze da se razumeju pojedinacne

emocije i njihovi koreni i
- nacin kako se te afektivne
predispozicije clanova kombinuju
- da bi,- ipak,- postali jedan zajednicki
entitet.
Da bi se bolje razumeo nacin
kombinovanja tih individualnih
karakteristika u grupi napr.TH neophodno je
razmotriti:

- Stepen emocionalnih
varijacija u grupi

- Stepen homogenosti
unutar grupe
..............

Konacna procena da li su bolje

homogene ili
heterogene grupe
nije jos doneta.
.
U afektivno homogenim
grupama
atmosfera familijarnosti i slicnosti
donosi osecanje naklonosti, udobnosti i
pozitivnih emocija,
tako verovatno stvara i bolji ishod i
izvrsenje grupnih ciljeva..
Afektivna heterogenost

oprecnosti mogu biti blagotvorne,

afektitvna heterogenost moze voditi do
potrebe za vise emocionalnog uravnetezavanja
izmedju normi i izvrsenja sto bi trebalo da
dovede do boljeg grupnog(timskog ) ishoda.
Ovo moze biti vrlo znacajno kod grupa kod
kojih je kreativnost neophodna da bi se zadatak
adekvatno kompletirao.
.
Homogenost,suprotno,-moze voditi u tzv.
Grupno misljenja (groupthink) i ometati
kvalitetno ili kreativno izvrsenje.

Nuzno je da clanovi grupe u heterogenoj

grupi prhvate i dopuste jedan drugom
odigravanje razlicitih emocionalnih uloga
Groupthink (grupno
misljenje)

je tip misljenja koji se ispoljava kod

clanova grupe koji pokusavaju da -
*minimiziraju konflikte u grupi i postignu
konsenzus -*bez kritickog procenjivanja,
analiziranja, i -*bez evaluiranja ideja.
Pri tome .
- Individualna kreativnost,
- jedinstvenost, i
- nezavisnost misljenja
....cesto se gube u trazenju grupne
kohezivnosti,

A,-razlono balansiranje u izboru misljenja , koja

je zaista potrebno za donosenje grupne odluke,-
preterano koriste
Tokom trajanja grupnog miljenja

clanovi grupe izbegavaju ispoljavanje

onih svojih gledista koja su izvan
komforne zone konsenzualnog
misljenja u grupi

Raznovrsni motivi za to,

- da se izbegne da se ispadne lud
- da se izbegne nesloga,zabuna u grupi
- da se izbegne ljutnja clanova grupe.
Grupno misljenje moze uzrokovati
.
- Ishitrene odluke
- Iracionalne odluke,

Tada svaka individualna sumnja predstavlja

- Nepozeljni koncept izvan grupnog toka ,
- Razlog za strah da se ne poremeti grupni balans,
zbog toga se ovaj termin cesto
koristi u pezorativnom znacenju, za
zakasnelo uvidjanje
*************

08.11.2011
VRSTE GRUPA

Stvaranje grupe
Primarne grupe
Sekundarne grupe
Terapijske grupe
************

ZASTO I KAKO
SE GRUPE
STVARAJU?
 KLASICNA TEORIJA (G.Homans)
Ukazuje da se grupe stvaraju i razvijaju na
osnovu postojanja
aktivnosti, interakcija i osecanja

Tj.kada pojedinci ucestvuju u zajednickim aktivnostima,

tada ostvaruju mnogo vise interakcija
razvijaju emocionalne stavove (pozitivne ili
negativne)jedni prema drugima

Kljucni element=
interakcije u koje su ljudi involvirani
Teorija socijalne razmene
nudi drugacije objasnjenje
na bazi implicitnog
Pojedinci formiraju relacije
ocekivanja o uzjamno korisnoj razmeni
kroz poverenje i osecanje duznosti

Percepcija da ce razmena relacija biti

pozitivna je bitna ako su osobe privlacne i
interesantne jedni drugima i pocinju da se
udruzuju u grupu
Teorija socijalnog identiteta
Jednostavno receno,
pojedinci dobijaju osecanje identiteta I samopostovanja
koje se zasniva na njihovom clanstvu u nekoj
bitnoj grupi

Demografski, kulturno, organizaciono: zasnovano

clanstvo

Pojedinci su motivisani da pripadaju grupi I da

doprinose identitetu grupe zato sto osecanje
pripadanja i samovrednovanja postize I
moze saopstavati/osecati clanstvom.
Benson , 2001,
spisak osobina kojima se moze definisati grupa

Odredjeni set/komplet ljudi koji se angazuju kroz

razmenu ucestalih interakcija
Koji se identifikuju jedan sa drugim
Oni su definisani od drugih kao grupa
Oni dele zajednicka verovanja i norme o oblastima od
zajednickog interesa
Okupljaju se da zajedno rade na zajednickim
zadacima za usaglesene namere/ciljeve

..ukazuju i na dinamiku grupe, odnosno, na to

zasto se grupe formiraju
 Grupe pruzaju mogucnost ljudima da rade
zajedno na zajednickim projektima I
zadacima

Omogucuju im da razvijaju kompleksnije I

mnogobrojnije aktivnosti
dobiti od grupe..
Znacajno gradiliste socijalizacije i edukacije,
grupe ljudima omogucuju da razviju osecanje
identieta i pripadanja,
produbljivanje znanja, vestina, vrednosti i stavova
mesta gde se relacije formiraju i rastu
gde ljudi nadju pomoc i podrsku
Okruzenje u kojem se mudrost rascvetava

mnogo je pametnije nego malo

James Suriwiecki (2004)
 Medjutim, - postoje i opasnosti
socijalizacija koju neke grupe nude
moze biti veoma prinudjujuca I
ugnjetavajuca za neke od njenih clanova

One mogu postati okruzenje koja pojacava interpersonalne

konflikte
Isto tako, granice koje se postave prema drugim grupama mogu biti
deo procesa iskljucivanja odredjenih ljudi (ponekada do
ozbiljnog ugrozavanja I nanosenja stete) I
formiranja medjugrupnih konflikata
grupa moze imati uticaj na pojedince do te mere da iskrivljuje
njihove procene I koja ih vodi ka stetnom donosenju odluke tzv.
'groupthink'
IPAKstvaranje grupe.

Interakcija medju ljudima je i

bazicna potreba i zahtev,dakle,-
neminovnost

Teritorijalno ponasanje ili ponasanje

dominacije kao univerzalna socijalna ponasanja
prethode stvaranju grupa
pa tako..
Zavisno od pritisaka koji vrsi zajednicki
cilj grupe i
Zavisno od sposobnosti i vestina
pojedinaca unutar grupe ,-

Najpre mora da se odvijaju :

diferenciranje(uoblicavanje) VODJSTVA,

difernciranje i uoblicavanja dominacije ili

autoriteta poredak.-HIJERARHIJA
Kad se te funkcije i relacije ucvrste,
tada se definisu

uloge,
norme,i
nagrade/sankcije.

Uspostavlja se
produktivna/efektivna grupa.
.
Cesto ce neki pojedinci biti blisko
ukljuceni u veliki broj interakcija, neki
ce biti udaljeni/odmaknunti od
interakcija, a neki ce biti iskljuceni
iz razvoja grupe

Agresija je znak nestabilnosti

odnosno nedovoljo uspostavljenog
reda vlasti/vodjstva.
TIPOVI
GRUPA
Postoje razni nacini za klasifkovanje grupa
Napr.: prema ciljevima, pema strukturi, pema velicini itd.
ali
Dva nacina kategorisanja grupa zadrzavaju svoju
iskoristljivost i za prakticare i za istrazivace
To podrazumeva razlikovanje:
PRIMARNIH GRUPA I
SEKUNDARNIH GRUPA
Primarne grupe
su istorijski gledano prvi i najjednostavniji oblik
ljudskih grupa, kroz koje prolazi pojedinac u
svom licnom zivotu.

one najcesce spontano nastaju

po broju clanova su male,
obezbedjena je laka interakcija licem u lice
odnosi medju njenim clanovima su neposredni,
afektivne veze cvrste
njima vlada duh solidarnosti
medjusobna pomoc, pogotovo u nevolji, preovladjuje i
zamenjuje kompetitivne odnose
.
nuklearna porodicna grupa
je specificna primarna grupa koja
ima trajni karakter

druge male primarne grupe

su pre svega periodicne grupe

- grupe dece u decijim kolektivima,

- vrsnjacke grupe,
- grupe u susedstvu i sl.
 zajednistvo u tim periodicnim
grupama traje najmanje godinu dana

pripadnost primarnoj grupi je od

velikog znacaja za dusevno zdravlje, a
 dobro organizovane ..
politicke i religiozne grupe

mogu da imaju svojstvo

primarne grupe
imaju snaznu zastitnu ulogu od
nastanka psihopatoloskih
poremecaja.ali i.
Posebno su znacajne

Vrsnjacke grupe;
- clanovi su priblizno istog uzrasta,
- istog socijalnog statusa,
- realtivno jednaki u pogledu moci kada stupaju u
interakcijuj jedni sa drugioma
Vrsnjacke relacije u grupi.
..obezbedjuju jedinstveni
kontekst za
- kognitivni,
- socijalni i
- emocionalni razvoj
kroz jednakost,
reciprocitet, kooperaciju
..time one omogucuju..

sazrevanje potencijala za bliskost

seksualni identitet
povecanje zainteresovanosti za druge
povecanje sposobnosti racionalnog
odlucivanja
Vrsnjacki pritisak..
je pritisak koji vrsi vrsnjacka grupa

- podsticuci osobu da promeni svoje

stavove, ponasanje i moral
- da se konformira sa grupom
napr.: u odnosu na grupne akcije, modna pravila, muzicki
ukus,populrne tv emisije
- cak odredi i pogled na zivot u skladu sa
grupnim vrednostima
Napr.: mnogi pusaci,i. tvrde da su poceli zbog pritiska grupe
Osoba koja trpi grupni
pritisak moze
- da zeli da pripada grupi ili
- ne zeli da pripada grupi
- Dinamika vrsnjackih grupa !!
Dakle..
Pojedinci mogu u vrsnjackoj grupi prepoznati
grupu ljudi od koje zele da se distancijraju,
odnosno sa kojom ne zele da se povezu
tako mogu pokazati negativne stavove i
ponasanje prema ponasanjima grupe
Neki drugi pojedinci

mogu pak u vrsnjackoj grupi prepoznati

grupu u koju zele da se ukljuce po
svaku cenu, a neuspeh u tome dozivljavaju
katastrofalno
Postoje dva tipa vrsnjackog pritiska

+ pozitiv.- kada neko pokusava da

pomogne drugom da promeni nesto
kod sebe nabolje.
- negativ. - pritisak je suprotan

- SREDNJOSKOLSKA VRSNJACKA GRUPA (ekipa,kraj

crew band)
napr.: seks bez kondoma, pritisak da se uzme droga, da se
krade I td.
.

grupnipritisak sa elementima
emocionalnosti i solidarnosti
postoji i u grupama u kojima
postoji formalno clanstvo
Na pr.:

Politicke partije i pokreti

Mafijaska bratstva gangovi
Manje vojne jedinice
****

Primarne grupe imaju kljucni

znacaj u socijalizaciji, one su
najvaznije mesto na kome se
stavovi, vrednosti i orijentacije
razvijaju i odrzavaju/traju
Sekundarne grupe
su grupe u kojima se pojedinac ne
dozivljava kao celovita licnost nego kao
nosilac odredjene specijalizovane funkcije

Emocionalna atmosfera je slabija, bezlicnija,

hladnija
Relacije institucionalizvane i formalne
Odnosi povrsniji, bezlicniji,imaju manje saznanja
jedni o drugima
Sve u svemu,manje interakcija,manje
kontakata ili su ti kontakti ograniceni
U sekundarnoj grupi

- pojedinac je lisen nekih neposrednih

afektivnih relacija, i
- ne posotoji veliki stepen
zainteresovnosti jednih za druge,
ali su oslobodjeni preteranog nadzora i
mesanja u privatni zivot
TU SPADAJU

razredi,; studentske grupe

radne grupe
timovi
vojne jedinice
klubovi (rotari, AA,KLA, trece doba)
cimerske grupe 3-4.clana
mobe
Pravljenje razlike medju ovim grupama korisno

da bi se na pravi nacin shvatio

znacaj okruzenja u procesu
socijalizacije
Proces ucenja kako se postaje clan drustva
kroz proces internalizacije socijalnih
normi i vrednosti
Kroz proces ucenja izvodjenja sopstvenih
razlicitih socijalnih uloga
- razlika je?
Pravljenje razlilka sluzi da se objasne..
.ograniceni uticaji skolovanja odnosno
formalnog obrazovanja u znacajnim
oblastima socijalnog zivota..
(ucitelji skoro nikad ne rade neposredno sa primarnim grupama)

.i nekih potencijala neformalnih

edukatora,th. i socijalnih pedagoga
(koji teze da rade i sa primarnim I sekundarnim
grupama, ponekada sa porodicama, cesto sa bliskim
prijateljskim okruzenjem)

Dakle, naglasava se znacaj primarnih grupa u socijaizacij

*****
Postoji
jos jedna klasifikacija
koja deli grupe u dve siroke
kategorije:

- planirane/planske grupe
- spontane grupe koje se sponatno javljaju I
razvijaju
Planirane/planske grupe
su specificno planirane za neku svrhu ili cilj, - bilo
od svojih clanova, ili od nekih pojedinaca van grupe,
drugih grupa ili organizcija
Spontane grupe
javljaju se relativno spontano kada se ljudi nadju
zajedno na istom mestu, ili gde se ista skupina ljudi
postepeno upoznaju jedan s drugim kroz
konverzaciju i interakcije tokom odredjenog perioda
vremena (Cartwright and Zander 1968).
* * *

Ljudi osnivaju planske grupe, ali

se cesto nadju u spontanim
grupama;- Forsyth (2006)

formirane vs. prirodne grupe

Termin prirodan je pogresan, jer razvoj prirodne
grupe veoma dobro obuhvata svesne teznje
ucesnika, dakle ne odvija se bez osmisljenosti/plana
RADNE /NE-TERAPIJSKE GRUPE

******************
Neformalne grupe
se formiraju kao odgovor na neke
zajednicke interese ili zbog zastupanja
zajednickih vrednosti,
Formiraju se sa ciljem drugacijim od cilja
organizcije i nemaju odredjeni vremenski okvir
Sastanci se ne zakazuju i clanovi pozivaju jedan
drugog na sastanke s vremena na vreme
Ove grupe mogu imati snazan uticaj u
organizaciji koji moze biti pozitivanili negativan
podgrupe
Neformalne grupe
Mogu imati kratko vreme trajanja u
rasponu od par minuta do trajanja jednog
skolskog casa
generalno se formiraju brzo ili ad hoc
(napr.: voditelj kaze prodiskutujmo ovaj koncept, ili razmotrimo
to pitanje sa nasim komsijama

Imaju labavu strukturu ili format

Mogu imati novog clana na svakom
sledecem sastanku,
Interesna grupa
Clanovi mogu biti iz vise organizacija ili odeljenja
Ciljevi mogu biti drugaciji od cilja organizacija (studijska
grupa sa specificnom temom
Prijateljske grupe
Slicne socijalne aktivnosti,politicka I religij.
Uverenja, koji uzivaju u zajednickim aktivnostima
Referentne grupe.
Socijalna validacija ili socijalna komparacija
Imaju snazan uticaj na ponasanje clanova
nemaju sastanke regularno I dobrovoljno
Formalne grupe
Mogu se uspostaviti i kao formalne radne
grupe od strane neke organizacije da bi se
dostigao neki organizacijski cilj

Komandna grupa supervizor I podredjeni

Grupa zadatka- ad hoc komiteti,projektna grupa
Funkcionalna grupa zadatak na neodredjeno vreme,
ostaju I po zavrsetku zadatka
Formalne grupe
Traju znatno duze, nekoliko dana do
nekoliko nedelja
Zahtevaju vise planiranja u vezi sa
velicinom grupe i kompozicijom grupe
Ima mnogo cvrscu i precizniju strukturu
Ima specificnu svrhu (postizanje
odredjenog zadatka)
Ima manje vise iste clanove grupe tokom
svog postojanja
********

Terapijske grupe
FROJD I GRUPE

..
 SIGMUND FROJD,1856-1939

Nije se bavio grupnom terapijom i prilicno

uporno odbijao je da se bavi bilo kakvim
temeljnijim izucavanjem problema
terapijskih grupa, ali svoja misljenja i
zapazanja izneo je kroz radove u kojima je
izneo elemente Psihologije grupe ali I
kriticko razmatranje stavova Le Bona, Mc
Dougala i Trotera
Frojd je tokom svog citavog rada
isticao i odrzavao stav o posotojanju nekakve
intrinsicke relacije izmedju pojedinca i grupe

on osvetljava
libidinalnu morfodinamiku grupa
kroz svoje fundamentalne stavove o identifikaciji, ego-idealu i Egu i
narcizmu
Artikulacija objektinih odnosa kod Frojda ostaje
pomalo nerazjasnjena, mada oni postoje I razvijaju se u svakoj
realnoj ljudskoj grupi i stalno su u konflliktu
Po Frojdu

Horda- ima istorijsko, mitsko i

strukturalno znacenje
Grupa ima aktuelno znacenje i
snabdevena je aktivnom libidinalnom
dinamikom
..

On sam licno imao je obilje iskustava sa

grupama i znao je sta znaci biti pojedinac
u grupi tj, pojedinac zahvacen
emocionalnim pritiscima grupe

Burno iskustvo u porodicnoj grupi

prvi grupni vodja

Freud je dugo insistirao na tome
da se individualna i grupna
psihologija ne mogu razdvojiti,
- psihologija pojedinca je sama po sebi
funkcija odnosa jedne osobe sa drugom

- broj pojedinaca koji su u odnosu ne moze imati

tako veliku vaznost da bi se u mentalni zivot
mogao uvesti neki novi nagon
( nagon stada - ne postoji ,)
u tome se sa Frojdom slaze i Bion)
 Mc Dougal & Le Bone smatraju
.da grupna dinamika nastaje
kada se izvestan broj ljudi sakupi
na istom mestu i u isto vreme.
(Po Fredu i Bionu , to nije neophodno, )

Medjutim, gore izneti stav samo omogucuje lakse

pracenje i izucavanje grupe
Dinamika grupe postoji i kada grupa nije na okupu
Naime, po Mc Dougalu & Le Bone u.

Ovakvo okupljanje omogucuje da anallizator i

analizirani (terapeut i pacijent)vodja i sledbenici
budu toliko priblizeni da se njihov odnos vidi.

Tako se stvaraju pogodni uslovi za otkrivanje
osobenosti grupne dinmike.

Na kraju krajeva,- time su i realno stvoreni

uslovi da se pojedinci dovoljno priblize da bi
iznosili svoja tumacenja, a da pritom ne bi vikali,
..
Zatim potrebno je da svi prisutni clanovi
grupe jasno cuju cinjenice na kojima se
temelje stavovi i tumacenja vodje i
clanova

Dobro je ograniciti broj clanova grupe i stepen njihove

raspresenosti u prostoru
.ali..
Ipak, ovo su
samo tehnicki razlozi okupljanja grupe na
odredjenom mestu u odredjeno vreme,

Ovakvo razumevanje grupne

dinamike koje nastaje na osnovu
posmatranja okupljene grupe
mozda je upravo i doprinelo
formiranju ideje o
n a g o n u s t a d a
po FREUDU..

Pojedinac jeste,-grupno bice,.ali

pojedinac je u ratu,- (kako) sa
grupom , - tako i sa onim aspektima
vlastite licnosti koji formiraju
njegovu grupnost - tj. potrebu
za grupom.

Po Freudu, to je rat pojedinca sa

kulturom
Zbog toga,- procesi i dinamika u grupi
ce proizvesti tacno one osobine
pojedinca koje su mu svojstvene, a
koje su u njemu bile ugusene tokom
stvaranja grupe
*****
Dakle, odvija se
stabilizovanje i sazrevanje
pojedinca u grupi
Po Freudu ,
razlika izmedju grupne i
individualne psihologije je
sasvim prividna,
Ne postoji grupna dinamika!
- Elementi grupne dinamike su,dakle. varka
koja potice od cinjenice da grupna dinamika samo otkirva one
pojave koje su skrivene oku i duhu posmatraca nenaviknutog na
rad sa grupom
Stupanjem u neorganizovanu
grupu .
. pojedinac privremeno gubi
svoju autenticnost

Tokom organizovanog
grupnog procesa
desava se ustvari borba za
uspostavljanje i ocuvanje vlastite
autenticnosti i to poprima razlicite
oblike
.
Grupna organizacija/grupni
proces daje stabilnost i stalnost
grupi, u kojoj borba za ocuvanje
vlastite autenticnosti
omogucuje da pojedinac sazreva

Organizacija i
struktura su oruzje
radne grupe
 Skup pojedinaca se moze
nazvati grupom tek kad ih
vezuje zajednicki vodja

Freudova prepostavka je da je vodja neko

sa kim se grupa identfikuje, od koga grupa
zavisi, iz cijih odlika grupa crpi svoje odlike
..

-
To proistice iz Freudovog shvatanja da je
mehanizam identifikacije osnovni
mehanizam u formiranju grupe tj

-identifikacija je proces
introjekcije (pounutrasjnjenja)
objekata koju vrsi Ego
Identifikacijom sa zajednickom
figurom vodje.
objasnjava se konvergencija
misljenja ili poslusnost masa
Svaki pojedinac povezuje sebe vertikalno
sa istim ideal-objektom vodjom(ili idejom)

Svako od njih ima isti self-ideal i stoga se

identifikuju zajedno (horizontalni odnos).
.Dakle,.

Grupa je skup pojedinaca koji su

stavili isti objekt na mesto Ego
ideala i koje su se medjusobno
identifikovale na nivou Ega

Vodju moze zameniti i ideja koju

grupa prihvata i koja grupu
ujedinjuje napr. Otadzbina,FK
.

Porodicna grupa je model za sve ostale

grupe, pa je i vodja grupe uvek ocinski lik,
(sto je stav sa kojim se mnogi ne slazu)

Libidinozne emocionalne veze cine

osnovu grupnog duha i one su
najodgovornije za ono sto se naziva pojacana
sugestibilnost u grupi (teznja ka konvergenciji
misljenja) i povinovanja vodji
 Do kakvih promena kod
pojedinca dovodi ucesce u grupi?

u grupi je individualizacija manje izrazena,

pojedinac u grupi napusta svoju individualnost, jer

oseca potrebu da bude u harmoniji sa grupom

grupi za ljubav , da bude bolji JA

sazrevanje u grupi, dobija osobine koje su mu

svojstvene, kao profiltrirane
nesvesne formacije u grupi pocinju da
iskazuju svoje pojacano prisustvo sto grupa vise
odmice

- zbog njih (kod svih nas na veoma slican nacin)-

osecanja se znatno pojacavaju
- dok se intelektulne sposobnosti
znatno umanjuju
*********
Kad se usled toga pojavi snazan
impuls za formiranje grupe ili
ukljicivanje u grupe
simptomi/anksioznost/neuroza se mogu smanjiti
i privremeno nestati;
ovaj antagonizam izmedju
neuroze/simptoma i formiranja grupe je
terapijski iskoristljiv
Dinamika terapijskih grupa

se odlikuje cinjenicom da u nju pacijenti

ulaze po pravilu sa losim iskustvom iz
primarne porodicne grupe;
- to iskustvo ce uticati na pacijentovo
ponasanje u terapijskoj grupi;
- na njegov stav prema vodji i ostalilm
clanovima grupe
..

U terapijskoj grupi stalno se

suceljava ono sto se aktuelno i
realno u grupi desava,
sa iskustvima iz primarne
porodice