GRUPNA

DINAMIKA
Petar Nastasic

GRUPNA DINAMIKA
GRUPA,GRUPNI

PROCES
KOHEZIVNOST GRUPA
SOCIJALNA KOHEZIJA
STRUKTURA GRUPA
VODJSTVO KAO DEO STRUKTURE
STRUKTURA RADNIH GRUPA
GRUPNE EMOCIJE

..
Grupu ine dve ili vise osoba koje su
povezane jedna sa drugom kroz
socijalne relacije
Nain na koji ove osobe
uspostavljaju interakcije i nacin na
koji utiu jedni na druge, dovodi do
toga da se u grupi razvijaju
mnogobrojni dinamiki procesi,
zbog toga se grupa i razlikuje od
sluajne skupine pojedinaca.

ta to podrazumeva?
Prihvatajuci ocekivanja i obaveze
povezane sa clanstvom u grupi oni
dele i neki zajednicki identitet..
time tee da postignu izvestan
stepen socijalne kohezije, i
postaju mnogo vise nego skupina
ili mnostvo

Grupna dinamika je studija

grupe i opsti termin .. za =
Odranje/opstajanje i funkcionisanje grupe
ostvaruje se
kroz dve vrste aktivnosti
grupni
proces
Aktivnosti usmerene na ostvarenje
zadataka grupe (ostvarenje delatnosti radi
koje je grupa formirana ;kognitivno,racionalno,
intelektualno)

1.

Aktivnosti usmerene na odrzanje i trajanje

grupe (solidarnost, kohezivnost, konflikti pod
kontrolom;emocionalno)

2.

Kohezivnost

je slozen grupni

fenomen
prvi i osnovni uslov i mera postojanja i trajanja
grupe

To je snaga koja drzi grupu na

okupu i u bliskom zajednistvu
mera privlanosti koju grupa ima
za svoje lanove
(ili obrnuto) mera otpora koji lanovi
oseaju od odalska u grupu)

Visoko kohezivna
grupa
lanovi ele da prisustvuju sastancima,
-

zadovoljni su grupom.

Koriste mi umesto jau diskusijama,

pokazuju saradnju i prijateljske odnose jedni prema

drugima i

efikasniji su u postizanju ciljeva koje su postavili

sebi

Nisko
obeleena

kohezivna grupa je

odsustvovanjem sa sastanaka,
pojavom klika i frakcija i
oseajem frustracije zbog izostajanja postignua

Pitanja koja treba

postaviti u proceni
kohezivnosti
Koliko su lanovi zadovoljni grupe
grupom i svojom ulogom u

njoj ?

Da li lanovi izgledaju da im je drago da ponovo vide

jedni druge

Da li izgleda da postoji oseaj zajednike svrhe/cilja ili svi

rade na svoju ruku?

Da li ima podgrupa i da li se razvijaju privatni razgovori?

Da li je kvalitet i kvantitet komunikacija visok ili nizak?

Da li se lanovi pojavljuju na vreme i ostaju do kraja bez

rastrojenog gledanja u prazno, odsutnost?

Da li je oigledno da postoj interesovanje ili suprotno

nedostatak interesovanja kod alnova ta se deava i
grupi i kuda grupa ide?

Da li lanovi grupe razopvaraju u terminima naa

grupa, mi svako od nas ili grupa, ja vi ?

Kohezivnost se odredjuje
kroz...

privlacnu snagu grupe za njene clanove

jedinstvo clanova u raznim temama
stepen koordinacije clanova pri
izvrsenju zadataka
stepen motivacije da izvrse zadatak
lojalnost prema drugim clanovima
grupe
Identifikacija clanova sa
grupom iskazuje se zamenicom
mi, a ne ja-

Uee/participacija u
grupi
Stepen uea pojedinca u grupi
zavisi u velikoj meri od veliine grupe i
od fizikog okruenja/setinga u kojem
se grupa odvija
Obrazci
Na pr.:

interakcija pri ueu mogu varirati

kao jednosmerni u vidu mini predavanje,

Dvosmerno u vidu pitanja i odgovora u reiji vodje

Komnetari mogu biti kanalisani kroz aktivnost lana koji nije

zvanino vodja zbog njegove dominantne uloge van grupe

Moe se aktivirati podgrupa u cilju iskljuivanja nepovoljnih

aspekata u grupi

********
Komunikacija

treba da bude usmerena

prema gore, prema vodji, jer ima
tendenciju da bude pozitivnija od
komunikacije usmerene prema dole
Vodja moe da primi vie informacija
da ih zapamti i evaluira i prosledi grupi
i da strukturise diskusiju i uvede
korisna pravila za uee u diskusiji
Vie razgranata diskusija
poveava uee

Pitanja koja treba postaviti u

vezi sa ueem
Da

li su svi lanovi grupe

ukljueni i verbalno i neverbalno

Da li su tii uesnici ohrabreni da se

ukljue?Kako?
Kome se pitanja obino upuuju?
Celoj grupi, vodji, odredjenim
pojedincima?
U kojoj srazmeri vremena vodja ne
uestvuje u razgovoru?

Kohezivnost je odredjena
medjudejstvom izvora i
efekata
rezultanta svih snaga

koje deluje na clanove

da ostanu u grupi
(Festinger)
- Vodja kao izvor kohezivnosti
- Lose strane kohezivnosti u
grupi

** Socijalna kohezija
oznaava veze ili lepak koji ljude
povezuju, drze zajedno u jednom
drustvu, pogotovo u kontekstu
postojanja kulturalnih razlika
lanovi ele da prisustvuju sastancima,
-

zadovoljni su grupom.

Koriste mi umesto jau diskusijama,

pokazuju saradnju i prijateljske odnose jedni prema drugima i

efikasniji su u postizanju ciljeva koje su postavili se

Mdjt.

to je pojam koji treba sagledavati sa puno

strana, jer pokriva razne socijalne fenomene

State of the English Cities,

pet dimenzija socijalne kohezije u
jednom drutvu

Materijalni

uslovi
Pasivne relacije
Aktivne relacije
Inkluzija
Jednakost

1. Materijalni uslovi
Osnovne

potrebe za zivot su snazan i

znacajan indikator socijlanog
progresa i uslov stabilne socijalne
kohezije
Zaposlenost, zarada, zdravstvena
zastita, obrazovanje i stanovanje
Losiji

materijal uslovirelacije medju

zajednicama i unutar zajednice sve
vise propadaju

Kada ljudi izgube posao

- trpe liavanje,
- zapadaju u dugovanje,
- trpe pad samopotovanja,
- sve vise se razboljevaju,
- sve manje znanja i vetina
- zive u sve loijim uslovima

Relacije

medju zajednicama i
unutar zajednice sve vise
zamiru,propadaju,
kohezija se gubi

2. Drugi bazicni princip socijalne kohezije

socijalni poredak

pasivne socijalne
relacije (poredak,sigurnost,

Tzv.-

oslobodjenost od straha)

tolerancija i postovanje drugih

ljudi

mir i sigurnost

harmonicnog drustva

su oznaka stabilnog I

3.Treci princip
kohezije,

socijalne

Tzv.

- aktivne socijalne
relacije
(Pozitivne interakcije, razmena i postojanje
mreze komunikacija izmedju pojedinaca I drustva)

kontakti i veze koje su potencijalni izvor

za stvaranje i koje nude ljudima i

organizacijama
uzajamnu

podrsku,
informaciju,
poverenje
predstavljaju potvrdu za mnoge stvari.

4.

Cetvrta dimenzije

socijalne kohezije

socijalna
ukljucenost ili integracija
inkluzija.

ljudi u maticu/glavni tok

institucija civilnog drustva

time se dobija osecanje ljudi o

pripadanju drustvu i osecanje

jaine zajednikog dozivljaja,
identiteta ili zajednikih vrednosti
onih koji dolaze iz razlicitih
okruzenja

5. Na kraju,socijalna jednakost
Podrazumeva

nivo
potenja:pravinosti i razliitosti
u pristupu mogunostima ili
materijalnim prilikama kao sto su

zarada,
zdravstvena

zastita,
kvalitet zivota i
ansa za zivot u buducnosti

***********

Struktura grupe

Grupni odnosi/dinamika
ispoljavaju se kroz strukturu
grupe.
je relativno stalan
raspored delova grupe, koji
se uzajamno povezuju u neku
relativno stabilnu celinu

Struktura

Grupna struktura
ukazuje na to kako je
grupa organizovana
Ima

li lidera ?
Postoji li hijerarhijska organizacija?
Da li su jasno definisana grupna pravila?
Da li postoji rigorozno observiranje i
praenje rada grupe?
Frekvenca sastajanja ?
Mesto i duzina sastanka?

SOCIOLOSKI PRISTUP
STRUKTURI
Socijalne
..su

Pozicije u grupi

mesta u grupi koja zauzimaju clanovi da bi mogli

da obavljaju odredjene aktivnosti ,

da bi se grupa odrzala/funkcionisala

da bi grupa mogla da ostvari odredjeni

zajedniki cilj

SOCIJALNA PSIHOLOGIJA
Struktura

je sistem uloga
uloga je vezana za odredjeno
oekivano ponasanje koje se
ZAHTEVA za odredjenu
poziciju/mesto u grupi
Izvrsavanje uloge zavisi
-od karakteristika licnosti i .
-od pozicije koju ta uloga zauzima u
grupi

********
Dakle,u sutini ,-struktura ne
moze biti kruta i stablina ,
Struktura je SISTEM
RELATIVNO STABILNIH POZICIJA I
ULOGA UNUTAR PROMENLJIVIH
GRUPNIH INTERAKCIJA

osnovne kategorije struktura

I. Propisani sistem pozicija i uloga
II. Stvarni sistem pozicija i uloga

One nisu medjusobno nezavisnie

Stvarna struktura uvek zavisi od
propisanih i zahtevanih pozicija i
uloga
Suvise velika razlika izmedju
propisanih i stvarnih pozicija i
uloga ugrozava grupu

Stvarna i propisana struktura se ne

podudaraju
ostvarena ili stvarna struktura
formira se kroz raznovrsne sadrzaje
ostvarenih/odigranih/doivljenih
grupnih interakcija.

Sa aspekta ostvarene moi, uloga

i pozicija clanova formiraju se :
-

Komunikacijska struktura grupe

Afektivna struktura grupe

Statusna struktura grupe

*******

Vodjstvo u grupama

Vodjstvo u grupi
kao deo strukture
predstavlja

postojanje izraenijeg
uticaja pojedinih clanova grupe na
ostale lanove
kad takav polozaj vodjstva nije
unapred odredjen on se u procesu
strukturacije grupe formira medju prvima
vodje postoje u svim strukturisanim I
nestrukturisanim grupama
stil vodjstva
V.BaP

Vodja
Zauzima

poseban polozaj I
Ima posebnu ulogu u grupi
Omogucuje mu/joj veci uticaj na
ostale clanove grupe

Rukovodjenje
oznacava osnovne aktivnosti vodje
i drugih vodecih clanova tj.
vrsenje funkcija vaznih
-za

odrzavanje pozicija i uloga u grupi,

-opstanak i trajanje grupe i
-ostvarernje ciljeva grupe

facilitacija

....facilitator

..strunjak za odredjeni tip grupnog

procesa,-

pomaze grupi da postigne odredjeni

cilj
kroz dijagnostikovanje koliko grupa
dobro radi na resavanju problema ili
donosenju odluke, koja treba da
dovede do cilja i
kroz intervencije/usmeravanja da se
promeni grupno operativno ponasanje

Facilitator
-

grupe licnog razvoja

grupe susretanja
studijske grupe
diskusione grupe,

Vodja grupe,
profesionalni grupni terapeut
..snazan uticaj na grupu;
njegova/njena uloga je da oblikuje
konacni ishod grupe

Taj uticaj zavisi od

Vestine i znanja
Personaliteta

Ali i od

Pola
Izgleda
Starosti
Organizacione strukture grupe

Struktura vodjstva radnih grupa

komiteti, timovi ,
prolaze kroz odredjene predvidljive
faze, koje su nastaju kao
rezultanta odredjneog broja
procesa i varijabli:
1.- odredjivanje ili preuzimaje uloge koju svaki
clan tezi da odigra
2.- pojava prirodnih lidera
3.- pojava pojedinaca koji ce posluziti kao izvor
informacija

.
Svaki vodja grupe ima
odgovor nost da grupu
odrzi u zajednickom radu,-

dobro poznaje faze grupnog procesa

- poseduje vestinu koriscenja tih faza
da bi formirao produktivnu, kohezivnu
grupu ili tim

FAZA
ZADATAK
STRUKT.RELAC.
1.

orijentacija
testiranje/zavisnost

II.

Organiz.zaj.rada intragrup.konflikt

III.

Protok informac. Grupna kohezija

IV.

Resavanje probl. Medjuzavisnost

********

Grupne emocije

GRUPNE EMOCIJE
I.grupa

kao celina

a.Grupne

b.Grupne emocije kao norme

nametnutih osecanja i ekspresije
c.Grupne emocije kao vezujuca snaga
grupe/tima

emocije kao snazna sila koja

uoblicuje pojedince

d.Grupne emocije kao indikator razvojne

faze grupe

II.Grupa

kao zbir njenih delova

*****
Svaka

grupa ljudi poseduje sirok opseg kvaliteta

i karakteristika koje je diferenciraju od drugih
grupa

Jedan

od kvaliteta grupe su
emocionalne karakteristike
raspolozenje, emocije,
afektivna predispozicija
(narav)

Emocionalne
karakteristike..

..odredjene su i uobliuju se
kroz:
- Osobine clanova grupe
- Kohezivnost grupe
- Sam in izvodjenja grupnih aktivnosti

GRUPNA EMOCIONALNOST se sagledava

kroz nekoliko pristupa

I. Pristup
grupa kao celina,
To je perspektiva po kojoj,

grupa ima svoju

emocionalnu egzistenciju kao
entitet izvan opsega
emocionalnih karakteristika
pojedinacnih clanova od kojih
je sastavljena
Grupa nije prost zbir..

a.Grupne emocije kao snazna

sila
Le Bon&Frojd
koja uobliuje pojedince
-

radi se o opstem uticaju gomile(mase) kao grupe koja

deluje tako da clanovi grupe osecaju, misle i cine
d r u g a c i j e nego da su bili izolovani pojedinci.
Utvrdjeno je da pripadanje gomili doprinosi da ljudi
postupaju
e k s t r e m n o.

intenzivno jednoobrazno osecanje stvara

nezaustavljiv tok i prouzrokuje da ljudi budu
emocionalno zbrisani kao pojedinci pri
pridruzivanju grupnoj atmosferi.

EFEKT GRUPE CESTO PROUZROKUJE JEDNU

PRETERANU EMOCIJU

b.Grupne emocije kao

norme
- normativne snage grupe uticu na clanove i na
nametnutih
osecanja
i
njihovo emocionalno
ponsanje, odredjujuci
ekspresije
-

*normativ o kolicini emocionalne ekspresije,

**koje je emocije primereno osecati.

Grupne norme kontrolisu koje emocije ce

se (ili bar koje bi trebalo) da se
ispoljavaju u specificnoj situaciji u skladu
sa najboljim interesima i ciljevima grupe.

Norme pomazu
u diferencijaciji ispoljavanja emocija,

- sta pojedinac aktuelno oseca

- sta ispoljiti u aktuelnoj situaciji.
GRUPA UZROKUJE DA EMOCIJE
BUDU

- UMERENE
- DIFERENCIRANE
- KONTROLISANE

c.Grupne emocije kao

vezujuca snaga
grupe/tima
naglasava se vaznost emocionalne sile
privlacenja u grupnom procesu
grupne emocije se definisu

kao zelja clanova da budu zajedno i

pronadju emocionalne veze kao
neku vrstu lepka koji drzi grupu
zajedno i utice na grupnu
kohezivnost, kao i privrzenost i
angazovanje na zadatku.

.
Fokus

je na pozitivnim
emocijama,
- na naklonosti prema
drugim clanovima grupe i
- prema zadatku koji je na
stolu, pred grupom.

d.Grupne emocije kao

indikator
grupa kaofaze
celina
dinamicki razvoj
razvojne
grupe

grupe od njenog uspostavljanja do

razlaza.
- grupa tokom razvoja menja
medjuodnose i medjuzavisnosti
svojih clanova.
- te promena udruzene su sa
emocionalnim ekspresijama i procesima
koji uoblicavaju ishod grupnih
aktivnosti.

Napr.: srednja faza u

razvoju grupe

karakterise se konfliktima i anksioznoscu,

grupa mora da kontrolise ta osecanja i da prevazice

krizu na ubedljijv nacin, cime su njene sanse da
ostvari grupni cilj vece.

U suprotnom slucaju, negativne emocije prema

clanovima grupe ili prema zadatku mogu izloziti
opasnosti i ugroziti egzistenciju grupe.

DAKLE,PROMENE

EMOCIJA TOKOM
VREMENA I TOKOM RAZVOJA
GRUPE UPRAVLJAJU GRUPOM

II.Pristup
Grupa kao zbir njenih delova
.....SAGLEDAVA GRUPNI NIVO
EMOCIJA KAO ZBIR

AFEKTIVNIH SASTOJAKA
NJENIH POJEDINIH CLANOVA.

Ovi afektivni sastojci su

aktuelne emocionalne
osobine svakog clana unete
sa njim u grupu, kao sto su:

afektivna predispozicija,
raspolozenje,
akutna emocionalna reaktivnost,
emocionalna inteligencija i

sentiment (afektivna evaluacija grupe).

Grupa kao zbir njenih

delova
-

- terapijske grupe

pomaze da se razumeju
pojedinacne emocije i njihovi
koreni i
nacin kako se te afektivne
predispozicije clanova
kombinuju
da bi,- ipak,- postali jedan
zajednicki entitet.

Da bi se bolje razumeo nacin

kombinovanja tih individualnih
karakteristika u grupi napr.TH
neophodno
je
razmotriti:
- Stepen
emocionalnih
varijacija u grupi

- Stepen
homogenosti unutar

..............

Konacna procena da li
su bolje
homogene

ili
heterogene grupe
nije jos doneta.

.
afektivno homogenim
grupama

atmosfera familijarnosti i
slicnosti donosi osecanje
naklonosti, udobnosti i pozitivnih
emocija,
tako verovatno stvara i bolji
ishod i izvrsenje grupnih ciljeva..

Afektivna heterogenost
oprecnosti

mogu biti
blagotvorne,

afektitvna

heterogenost moze voditi do

potrebe za vise emocionalnog
uravnetezavanja
izmedju normi i izvrsenja sto bi trebalo da
dovede do boljeg grupnog(timskog ) ishoda.
Ovo moze biti vrlo znacajno kod grupa kod
kojih je kreativnost neophodna da bi se
zadatak adekvatno kompletirao.

.
Homogenost,suprotno,-moze

voditi u tzv. Grupno misljenja

(groupthink) i ometati kvalitetno
ili kreativno izvrsenje.
Nuzno

je da clanovi grupe u
heterogenoj grupi prhvate i
dopuste jedan drugom
odigravanje razlicitih
emocionalnih uloga

Groupthink (grupno
misljenje)
je tip misljenja koji se ispoljava kod
clanova grupe koji pokusavaju da
-*minimiziraju konflikte u grupi i
postignu konsenzus -*bez kritickog
procenjivanja, analiziranja, i -*bez
evaluiranja ideja.

Pri tome .
-

Individualna kreativnost,

- jedinstvenost, i
- nezavisnost misljenja

....cesto se gube u trazenju

grupne kohezivnosti,
A,-razlono balansiranje u izboru
misljenja , koja je zaista potrebno za
donosenje grupne odluke,- preterano
koriste

Tokom trajanja grupnog

miljenja
clanovi grupe izbegavaju
ispoljavanje onih svojih gledista
koja su izvan komforne zone
konsenzualnog misljenja u grupi

Raznovrsni motivi za to,

-

da se izbegne da se ispadne lud

da se izbegne nesloga,zabuna u grupi
da se izbegne ljutnja clanova grupe.

Grupno misljenje moze

uzrokovati .
-

Ishitrene odluke
Iracionalne odluke,

Tada svaka individualna sumnja

predstavlja
- Nepozeljni koncept izvan grupnog toka ,
- Razlog za strah da se ne poremeti grupni
balans,

zbog toga se ovaj termin cesto

koristi u pezorativnom znacenju,
za zakasnelo uvidjanje

*************

08.11.2011

VRSTE GRUPA
Stvaranje

grupe
Primarne grupe
Sekundarne grupe
Terapijske grupe

************

ZASTO I KAKO
SE GRUPE
STVARAJU?

KLASICNA TEORIJA
(G.Homans)
Ukazuje

da se grupe stvaraju i razvijaju

na osnovu postojanja
aktivnosti, interakcija i osecanja

Tj.kada

pojedinci ucestvuju u zajednickim

aktivnostima,
tada ostvaruju mnogo vise interakcija
razvijaju emocionalne stavove (pozitivne ili
negativne)jedni prema drugima
Kljucni element=
interakcije u koje su ljudi involvirani

Teorija socijalne razmene

nudi drugacije objasnjenje

na bazi
implicitnog ocekivanja o uzjamno
korisnoj razmeni kroz poverenje i

Pojedinci

formiraju relacije

osecanje duznosti

Percepcija

da ce razmena relacija
biti pozitivna je bitna ako su osobe
privlacne i interesantne jedni drugima i
pocinju da se udruzuju u grupu

Teorija socijalnog identiteta

Jednostavno receno,

pojedinci dobijaju osecanje identiteta I

samopostovanja koje se zasniva na
njihovom clanstvu u nekoj bitnoj grupi

Demografski,

kulturno, organizaciono:
zasnovano clanstvo

Pojedinci

su motivisani da pripadaju
grupi I da doprinose identitetu grupe
zato sto osecanje pripadanja i

samovrednovanja postize I moze

saopstavati/osecati clanstvom.

Benson , 2001,
spisak osobina kojima se moze definisati
grupa
Odredjeni

set/komplet ljudi koji se angazuju

kroz razmenu ucestalih interakcija
Koji se identifikuju jedan sa drugim
Oni su definisani od drugih kao grupa
Oni dele zajednicka verovanja i norme o
oblastima od zajednickog interesa
Okupljaju se da zajedno rade na zajednickim
zadacima za usaglesene namere/ciljeve

..ukazuju i na dinamiku grupe, odnosno, na to zasto

se grupe formiraju

Grupe

pruzaju mogucnost
ljudima da rade zajedno na
zajednickim projektima I
zadacima

Omogucuju

im da razvijaju
kompleksnije I mnogobrojnije
aktivnosti

Dobiti od grupe..
Znacajno

gradiliste socijalizacije i
edukacije,
grupe ljudima omogucuju da razviju
osecanje identieta i pripadanja,
produbljivanje znanja, vestina, vrednosti i
stavova
mesta gde se relacije formiraju i rastu
gde ljudi nadju pomoc i podrsku
Okruzenje u kojem se mudrost rascvetava
mnogo

je pametnije nego malo

James Suriwiecki (2004)

Medjutim, -

postoje i opasnosti

socijalizacija koju neke grupe nude

moze biti veoma prinudjujuca I
ugnjetavajuca za neke od njenih
clanova

One mogu postati okruzenje koja pojacava

interpersonalne konflikte
Isto tako, granice koje se postave prema drugim grupama
mogu biti deo procesa iskljucivanja odredjenih ljudi
(ponekada do ozbiljnog ugrozavanja I nanosenja stete) I
formiranja medjugrupnih konflikata
grupa moze imati uticaj na pojedince do te mere da
iskrivljuje njihove procene I koja ih vodi ka stetnom
donosenju odluke tzv. 'groupthink'

IPAKstvaranje
grupe.
Interakcija

medju ljudima je i
bazicna potreba i
zahtev,dakle,-neminovnost

Teritorijalno

ponasanje ili
ponasanje dominacije kao
univerzalna socijalna ponasanja prethode
stvaranju grupa

pa tako..
Zavisno

od pritisaka koji vrsi

zajednicki cilj grupe i
Zavisno od sposobnosti i vestina
pojedinaca unutar grupe ,Najpre mora da se odvijaju :
diferenciranje(uoblicavanje)
VODJSTVA,

difernciranje i uoblicavanja
dominacije ili autoriteta poredak.HIJERARHIJA

Kad se te funkcije i relacije

ucvrste, tada se definisu

uloge,
norme,i
nagrade/sankcije.

Uspostavlja se
produktivna/efektivna
grupa.

Cesto ce neki pojedinci biti blisko

ukljuceni u veliki broj interakcija,
neki ce biti udaljeni/odmaknunti
od interakcija, a neki ce biti
iskljuceni iz razvoja grupe

Agresija je znak nestabilnosti

odnosno nedovoljo uspostavljenog
reda vlasti/vodjstva.

TIPOVI GRUPA
Postoje

razni nacini za klasifkovanje grupa

Napr.:

prema ciljevima, pema strukturi, pema velicini

itd.

ali

Dva

nacina kategorisanja grupa zadrzavaju svoju

iskoristljivost i za prakticare i za istrazivace
To podrazumeva razlikovanje:

PRIMARNIH

GRUPA I
SEKUNDARNIH GRUPA

Primarne

grupe

su istorijski gledano prvi i

najjednostavniji oblik
ljudskih grupa, kroz koje prolazi
pojedinac u
svom licnom zivotu.

one najcesce spontano nastaju

po broju clanova su male,
obezbedjena je laka interakcija licem u lice
odnosi medju njenim clanovima su neposredni,
afektivne veze cvrste
njima vlada duh solidarnosti
medjusobna pomoc, pogotovo u nevolji,
preovladjuje i zamenjuje kompetitivne odnose

nuklearna porodicna grupa je

specificna primarna grupa koja

ima trajni karakter

druge male primarne grupe su

pre svega periodicne grupe

- grupe dece u decijim kolektivima,

- vrsnjacke grupe,
- grupe u susedstvu i sl.

zajednistvo u tim periodicnim

grupama traje najmanje
godinu dana

pripadnost primarnoj grupi je

od velikog znacaja za dusevno
zdravlje, a

 dobro organizovane
..
politicke i religiozne
grupe
mogu da imaju svojstvo
primarne grupe
imaju snaznu zastitnu
ulogu od nastanka
psihopatoloskih
poremecaja.ali i.

Posebno su znacajne
Vrsnjacke grupe;
- clanovi su priblizno istog uzrasta,
- istog socijalnog statusa,
- realtivno jednaki u pogledu moci kada
stupaju u interakcijuj jedni sa drugioma

Vrsnjacke relacije u
grupi.

..obezbedjuju jedinstveni
kontekst za
- kognitivni,
- socijalni i
- emocionalni razvoj

kroz jednakost,
reciprocitet,
kooperaciju

..time one
omogucuju..
sazrevanje

potencijala za bliskost
seksualni identitet
povecanje zainteresovanosti za
druge
povecanje sposobnosti
racionalnog odlucivanja

Vrsnjacki pritisak..
je pritisak koji vrsi vrsnjacka
grupa
-

podsticuci osobu da promeni

svoje stavove, ponasanje i moral
da se konformira sa grupom

napr.: u odnosu na grupne akcije, modna pravila,

muzicki ukus,populrne tv emisije

- cak odredi i pogled na zivot u skladu

sa grupnim vrednostima

Napr.: mnogi pusaci,i. tvrde da su poceli zbog pritiska grupe

Osoba koja trpi grupni

pritisak moze
- da zeli da pripada grupi ili
- ne zeli da pripada grupi

Dinamika vrsnjackih grupa !!

Dakle..
Pojedinci

mogu u vrsnjackoj grupi

prepoznati grupu ljudi od koje zele da se
distancijraju,
odnosno sa kojom ne zele da se povezu
tako

mogu pokazati negativne stavove i

ponasanje prema ponasanjima grupe

Neki drugi pojedinci

mogu

pak u vrsnjackoj grupi

prepoznati grupu u koju zele da
se ukljuce po svaku cenu, a
neuspeh u tome dozivljavaju
katastrofalno

Postoje dva tipa

vrsnjackog pritiska
+ pozitiv.- kada neko pokusava
da pomogne drugom da
promeni nesto kod sebe
nabolje.
- negativ. - pritisak je suprotan
-

SREDNJOSKOLSKA VRSNJACKA GRUPA

(ekipa,kraj crew band)

napr.: seks bez kondoma, pritisak da se uzme

droga, da se krade I td.

.
grupni

pritisak sa
elementima
emocionalnosti i
solidarnosti postoji i u
grupama u kojima
postoji formalno
clanstvo

Na pr.:

Politicke

partije i pokreti
Mafijaska bratstva gangovi
Manje vojne jedinice

****
Primarne

grupe imaju
kljucni znacaj u socijalizaciji,
one su najvaznije mesto na
kome se stavovi, vrednosti i
orijentacije razvijaju i
odrzavaju/traju

Sekundarne grupe
su grupe u kojima se pojedinac ne
dozivljava kao celovita licnost nego
kao nosilac odredjene specijalizovane
funkcije

Emocionalna atmosfera je slabija,

bezlicnija, hladnija
Relacije institucionalizvane i formalne
Odnosi povrsniji, bezlicniji,imaju manje
saznanja jedni o drugima

Sve u svemu,manje interakcija,manje

kontakata ili su ti kontakti ograniceni

U sekundarnoj grupi
- pojedinac je lisen nekih
neposrednih afektivnih relacija, i
- ne posotoji veliki stepen
zainteresovnosti jednih za druge,
ali su oslobodjeni preteranog
nadzora i mesanja u privatni zivot

TU SPADAJU

razredi,; studentske grupe

radne grupe
timovi
vojne jedinice
klubovi (rotari, AA,KLA, trece doba)
cimerske grupe 3-4.clana
mobe

Pravljenje razlike medju ovim grupama

korisno
da bi se na pravi nacin shvatio

znacaj okruzenja u procesu

socijalizacije
Proces ucenja kako se postaje clan
drustva kroz proces internalizacije
socijalnih normi i vrednosti
Kroz proces ucenja izvodjenja
sopstvenih razlicitih socijalnih
uloga
- razlika je?

Pravljenje razlilka sluzi da se

objasne..
.ograniceni uticaji skolovanja odnosno
formalnog obrazovanja u znacajnim
oblastima socijalnog zivota..
(ucitelji skoro nikad ne rade neposredno sa primarnim grupama)

.i

nekih potencijala neformalnih

edukatora,th. i socijalnih pedagoga
(koji teze da rade i sa primarnim I sekundarnim
grupama, ponekada sa porodicama, cesto sa bliskim
prijateljskim okruzenjem)

Dakle, naglasava se znacaj primarnih grupa u

socijaizacij

*****
Postoji

jos jedna
klasifikacija koja deli
grupe u dve siroke
kategorije:

- planirane/planske grupe
- spontane grupe koje se sponatno
javljaju I razvijaju

Planirane/planske
grupe

su specificno planirane za neku svrhu ili cilj,

- bilo od svojih clanova, ili od nekih
pojedinaca van grupe, drugih grupa ili
organizcija

Spontane grupe
javljaju se relativno spontano kada se ljudi
nadju zajedno na istom mestu, ili gde se ista
skupina ljudi postepeno upoznaju jedan s
drugim kroz konverzaciju i interakcije tokom
odredjenog perioda vremena (Cartwright and
Zander 1968).

* * *
Ljudi

osnivaju planske grupe,

ali se cesto nadju u
spontanim grupama;- Forsyth (2006)

formirane
Termin

vs. prirodne grupe

prirodan je pogresan, jer razvoj prirodne

grupe veoma dobro obuhvata svesne teznje
ucesnika, dakle ne odvija se bez
osmisljenosti/plana

RADNE /NE-TERAPIJSKE
GRUPE
******************

Neformalne grupe
se

formiraju kao odgovor na neke

zajednicke interese ili zbog zastupanja
zajednickih vrednosti,
Formiraju se sa ciljem drugacijim od cilja
organizcije i nemaju odredjeni vremenski okvir
Sastanci se ne zakazuju i clanovi pozivaju
jedan drugog na sastanke s vremena na vreme
Ove grupe mogu imati snazan uticaj u
organizaciji koji moze biti pozitivanili negativan
podgrupe

Neformalne grupe
Mogu

imati kratko vreme trajanja

u rasponu od par minuta do
trajanja jednog skolskog casa
generalno se formiraju brzo ili ad
hoc (napr.: voditelj kaze prodiskutujmo ovaj
koncept, ili razmotrimo to pitanje sa nasim
komsijama

Imaju

labavu strukturu ili format

Mogu imati novog clana na
svakom sledecem sastanku,

Interesna grupa
Clanovi mogu biti iz vise organizacija ili odeljenja
Ciljevi mogu biti drugaciji od cilja organizacija
(studijska grupa sa specificnom temom

Prijateljske grupe
Slicne

socijalne aktivnosti,politicka I religij.

Uverenja, koji uzivaju u zajednickim
aktivnostima

Referentne grupe.

Socijalna validacija ili socijalna komparacija

Imaju snazan uticaj na ponasanje clanova
nemaju sastanke regularno I dobrovoljno

Formalne grupe
Mogu

se uspostaviti i kao formalne

radne grupe od strane neke
organizacije da bi se dostigao neki
organizacijski cilj

Komandna

grupa supervizor I podredjeni

Grupa zadatka- ad hoc komiteti,projektna
grupa

Funkcionalna

grupa

zadatak na
neodredjeno vreme, ostaju I po zavrsetku zadatka

Formalne grupe
Traju znatno duze, nekoliko dana do
nekoliko nedelja
Zahtevaju vise planiranja u vezi sa
velicinom grupe i kompozicijom grupe
Ima mnogo cvrscu i precizniju
strukturu
Ima specificnu svrhu (postizanje
odredjenog zadatka)
Ima manje vise iste clanove grupe
tokom svog postojanja

********

Terapijske

grupe

FROJD I GRUPE

..

SIGMUND FROJD,18561939

Nije se bavio grupnom terapijom i

prilicno uporno odbijao je da se bavi
bilo kakvim temeljnijim izucavanjem
problema terapijskih grupa, ali
svoja misljenja i zapazanja izneo je
kroz radove u kojima je izneo
elemente Psihologije grupe ali I
kriticko razmatranje stavova Le Bona,
Mc Dougala i Trotera

Frojd je tokom svog

citavog
rada

isticao i odrzavao stav o posotojanju

nekakve intrinsicke relacije izmedju
pojedinca i grupe

on osvetljava

libidinalnu

morfodinamiku

grupa kroz svoje

fundamentalne stavove o
identifikaciji, ego-idealu i Egu i narcizmu

Artikulacija

objektinih odnosa

kod Frojda
ostaje pomalo nerazjasnjena, mada oni postoje I razvijaju
se u svakoj realnoj ljudskoj grupi i stalno su u konflliktu

Po Frojdu

Horda-

ima istorijsko, mitsko i

strukturalno znacenje
Grupa ima aktuelno znacenje i
snabdevena je aktivnom
libidinalnom dinamikom

..

On sam licno imao je obilje

iskustava sa grupama i znao je sta
znaci biti pojedinac u grupi tj,
pojedinac zahvacen emocionalnim
pritiscima grupe

Burno iskustvo u porodicnoj grupi

prvi grupni vodja

Freud je dugo insistirao na

tome

da se individualna i grupna
psihologija ne mogu razdvojiti,

- psihologija pojedinca je sama po sebi

funkcija odnosa jedne osobe sa drugom

- broj pojedinaca koji su u odnosu ne moze

imati tako veliku vaznost da bi se u mentalni
zivot mogao uvesti neki novi nagon
( nagon stada - ne postoji ,)
u tome se sa Frojdom slaze i Bion)

Mc Dougal & Le Bone smatraju

.da grupna dinamika

nastaje kada se izvestan
broj ljudi sakupi na istom

mestu i u isto vreme.

(Po Fredu i Bionu , to nije neophodno, )

Medjutim,

gore izneti stav samo omogucuje

lakse pracenje i izucavanje grupe
Dinamika grupe postoji i kada grupa nije na
okupu

Naime,

po Mc Dougalu & Le Bone

u.

Ovakvo okupljanje omogucuje da

anallizator i analizirani (terapeut i
pacijent)vodja i sledbenici budu toliko
priblizeni da se njihov odnos vidi.

Tako se stvaraju pogodni uslovi za

otkrivanje osobenosti grupne dinmike.

Na kraju krajeva,- time su i realno

stvoreni uslovi da se pojedinci dovoljno
priblize da bi iznosili svoja tumacenja, a
da pritom ne bi vikali,

..

Zatim potrebno je da svi prisutni

clanovi grupe jasno cuju
cinjenice na kojima se temelje
stavovi i tumacenja vodje i
clanova

Dobro je ograniciti broj clanova grupe i stepen

njihove raspresenosti u prostoru

.ali..

Ipak, ovo su

samo tehnicki razlozi okupljanja

grupe na odredjenom mestu u
odredjeno vreme,

Ovakvo razumevanje grupne

dinamike koje nastaje na osnovu
posmatranja okupljene grupe mozda
je upravo i doprinelo formiranju ideje
o
n a g o n u s t a d a

po FREUDU..
Pojedinac

jeste,-grupno bice,.ali
pojedinac je u ratu,- (kako) sa
grupom , - tako i sa onim
aspektima vlastite licnosti koji
formiraju njegovu grupnost - tj.
potrebu za grupom.

Po

Freudu, to je rat pojedinca sa

kulturom

Zbog toga,- procesi i dinamika

u grupi ce proizvesti tacno one
pojedinca koje su mu svojstvene, a
osobine
koje su u njemu bile ugusene
tokom
stvaranja grupe

*****
Dakle, odvija se
stabilizovanje i sazrevanje
pojedinca u grupi

Po Freudu ,
razlika

izmedju grupne i
individualne psihologije
je sasvim prividna,
Ne postoji grupna
dinamika!
- Elementi grupne dinamike su,dakle.
varka

koja potice od cinjenice da grupna dinamika

samo otkirva one pojave koje su skrivene oku i duhu
posmatraca nenaviknutog na rad sa grupom

Stupanjem u neorganizovanu
grupu .
. pojedinac privremeno gubi

svoju autenticnost

Tokom organizovanog
grupnog procesa
desava se ustvari borba za
uspostavljanje i ocuvanje vlastite
autenticnosti i to poprima
razlicite oblike

.
Grupna

organizacija/grupni
proces daje stabilnost i
stalnost grupi, u kojoj
borba za ocuvanje vlastite
autenticnosti omogucuje
da pojedinac sazreva

Organizacija

grupe

i struktura su oruzje radne

Skup pojedinaca se
moze nazvati grupom
tek kad ih vezuje
zajednicki vodja

Freudova prepostavka je da je
vodja neko sa kim se grupa
identfikuje, od koga grupa zavisi, iz
cijih odlika grupa crpi svoje odlike

..

To proistice iz Freudovog shvatanja da je

-mehanizam identifikacije
osnovni mehanizam u
formiranju grupe tj

-identifikacija je proces
introjekcije
(pounutrasjnjenja)
objekata koju vrsi Ego

Identifikacijom sa
zajednickom figurom
objasnjava se konvergencija
vodje.

misljenja ili poslusnost masa

Svaki

pojedinac povezuje sebe

vertikalno sa istim ideal-objektom
vodjom(ili idejom)

Svako

od njih ima isti self-ideal i

stoga se identifikuju zajedno
(horizontalni odnos).

.Dakle,.

Grupa je skup pojedinaca koji

su stavili isti objekt na mesto
Ego ideala i koje su se
medjusobno identifikovale na
nivou Ega

Vodju moze zameniti i ideja

koju grupa prihvata i koja
grupu ujedinjuje napr.
Otadzbina,FK

Porodicna grupa je model za sve

ostale grupe, pa je i vodja grupe
uvek ocinski lik, (sto je stav sa kojim
se mnogi ne slazu)

Libidinozne emocionalne veze cine

osnovu grupnog duha i one su
najodgovornije za ono sto se naziva
pojacana sugestibilnost u grupi (teznja
ka konvergenciji misljenja) i
povinovanja vodji

Do kakvih promena kod

pojedinca dovodi ucesce u
grupi?

u grupi je individualizacija manje izrazena,

pojedinac u grupi napusta svoju individualnost,
jer

oseca potrebu da bude u harmoniji sa grupom

grupi za ljubav, da bude bolji JA

sazrevanje u grupi, dobija osobine koje su mu

svojstvene, kao profiltrirane

nesvesne formacije

u grupi pocinju
da iskazuju svoje pojacano prisustvo sto
grupa vise odmice

- zbog njih (kod svih nas na veoma

slican nacin)- osecanja se znatno
pojacavaju
- dok se intelektulne
sposobnosti znatno
umanjuju

*********

Kad se usled toga pojavi

snazan impuls za formiranje grupe
ili ukljicivanje u grupe
simptomi/anksioznost/neuroza se
mogu smanjiti i privremeno nestati;
ovaj antagonizam izmedju
neuroze/simptoma i formiranja
grupe je terapijski iskoristljiv

Dinamika terapijskih
grupa

se odlikuje cinjenicom da u nju

pacijenti ulaze po pravilu sa losim
iskustvom iz primarne porodicne
grupe;
- to iskustvo ce uticati na
pacijentovo ponasanje u terapijskoj
grupi;
- na njegov stav prema vodji i
ostalilm clanovima grupe

..
U terapijskoj grupi stalno
se suceljava ono sto se
aktuelno i realno u grupi
desava,
sa iskustvima iz primarne
porodice