Vaspitni principi u oblasti sporta

Autor: Prof. Dr Gordana Budimir-Ninkovi

 U bogatoj pedagokoj i didaktikoj teoriji razraen je itav sistem principa koji predstavljaju zakonitosti i orijentacione smernice za vaspitni rad. Stoga ih treneri moraju dobro poznavati i uvaavati u svojoj praktinoj vaspitnoj delatnosti.

 Nastavni principi nemaju takvu mo da uz obavezno pridravanje bezuslovno donose eljeni rezultat, ali njihovo poznavanje i uvaavanje smanjuje stihijnost i nedoslednost u vaspitanju.

 Pogreno je, takoe, precenjivanje i apsolutiziranje pojedinih principa. Odavno je shvaeno da nema univerzalno vaeih principa koji bi imali svevremenu vanost i primenljivost u razliitim pedagokim situacijama.

 Broj principa vaspitnog rada pedagozi razliito odreuju. Ovde izdvajamo sledeu podelu koja je znaajna za vaspitni rad u sportu:

princip svrsishodnosti (celishodnosti) princip svesne aktivnosti (samoaktivnosti) princip individualizacije princip humanosti princip jedinstvenosti

PRINCIP SVRSISHODNOSTI
Svrsishodnost je znaajna karakteristika vaspitanja kao svesne, planske, sistematine i organizovane delatnosti koja je usmerena na ostvarivanje unapred jasno preciziranog cilja.

 Jasnoa cilja i intencionalnost vaspitnog rada pokazuje se kao temeljna pretpostavka za uspenost ostvarivanja zadataka vaspitanja i okosnica za primenu ostalih principa. Svaki trener mora dobro poznavati opti cilj vaspitanja (kod nas razvoj svestrane slobodne linosti), prihvatiti ga na nivou ubeenja i verovati da u svom vaspitnom radu moe doprineti njegovom ostvarenju.

 Vaspitni proces mora do kraja biti svrsishodan. Vaspita i trener trebaju upravljati metodama i sredstvima rada u skladu sa ciljem i zadacima, a ne da oni upravljaju njima. Vaspitna sredstva sama po sebi nisu ni dobra ni loa; uspeh ili neuspeh vaspitnog rada zavisi od niza okolnosti u kojima se ona primenjuju (osobine vaspitanika, sposobnosti vaspitaa, vreme, sredina i sl.).

 Vaspitne metode, sredstva i postupke nije mogue unapred propisati prema postavljenom cilju vaspitanja. Zato je uloga vaspitaa i trenera veoma odgovorna i delikatna.

 Trener mora pronai one metode, sredstva i postupke koji e u datoj situaciji dati najbolje rezultate. Trener je dakle, slobodan u njihovom izboru, ali istovremeno mora posedovati teorijsko znanje i iskustveno umee da ih znalaki upotrebljava u skladu sa ciljem i zadacima vaspitanja. U tome se na kraju i ogleda smisao i funkcija principa svrsishodnosti.

PRINCIP SVESNE AKTIVNOSTI

Princip svesne aktivnosti vaspitanika utemeljen je na sutinskoj tenji oveka, posebno deteta, za telesnom i duhovnom aktivnou. Tu njegovu prirodnu potrebu za aktivnou treba razumeti, u vaspitnom radu podsticati i razvijati kako bi ona od prirodne potrebe prerasla u osobinu linosti.

 Princip svesne aktivnosti afirmie aktivistiki (sub- jekatski) poloaj vaspitanika, podrazumeva usklaenost spoljanih uticaja vaspitaa i unutranjih odgovora vaspitanika, pri emu se ti spoljanji uticaji uz aktivno angaovanje, ravnopravne interpersonalne odnose, slobodnu obostranu komunikaciju i linu aktivnost doivljavaju i usvajaju kao unutranji (vlastiti).

 Ovaj princip postavlja zahteve za specifinu primenu metoda, oblika i sredstava vaspitanja, aktivnu i stvaralaku ulogu vaspitaa i vaspitanika, postepeno osamostaljivanje i osposobljavanje vaspitanika za samoobrazovanje i samovaspitanje. Na taj nain svesna aktivnost se pokazuje i kao rezultat i kao uslov vaspitanja. Slobodna stvaralaka linost moe se ostvariti ako je ispunjen uslov za aktivnost i samoaktivnost linosti.

PRINCIP INDIVIDUALIZACIJE
Sutina principa individualizacije proizilazi iz injenice da je svaki ovek posebna i jedinstvena linost, iju strukturu ini niz osobina, sposobnosti, motiva, interesovanja, koje su razliito razvijene kod razliitih ljudi.

 Efikasna primena principa individualizacije pretpostavlja poznavanje razlika u kalendarskom, intelektualnom i obrazovnom uzrastu, uvaavanje polnih, socijalnih.i sl. razlika. S obzirom da se ovde esto radi o vrlo sloenim "merenjima" psihikih sposobnosti neophodno je uvaavati rezultate psiholokih istraivanja u ovom podruju.

 Odmeravanje zadataka i zahteva koji se postavljaju vaspitaniku prema njegovim individualnim mogunostima ne znai oslobaanje od izvesnog napora koji je neophodan za razvoj kako pojedinih organa tako i njihovih funkcija.

 Ako eli da potuje ovaj princip vaspita mora uvaavati i zahtev postupnosti, tj. mora prilagoditi svoje aktivnosti tempu napredovanja i stepenu postignua u pojedinim oblastima kod svojih vaspitanika. Ovaj princip podrazumeva i individualizaciju u postavljanju zahteva kao i u primeni pojedinih metoda i sredstava vaspitanja.

PRINCIP HUMANOSTI
Princip humanosti u demokratskom drutvu treba da proima celokupnu vaspitnu aktivnost. Njegov osnovni smisao sastoji se u stvarnom potovanju linosti koja se vaspitava u uverenosti vaspitaa u snagu vaspitanja u njegovoj veri u mogunost pozitivnog razvitka linosti vaspitanika, u njegovoj sposobnosti da provocira pozitivno u svakoj linosti i da se za to pozitivno bori.

 Humanost poiva na pedagokoj ljubavi. Ona je osnova za potovanje linosti vaspitanika, otvorenost u pedagokim komunikacijama, odanost, vernost, nesebinost i altruizam. Ove humane vrednosti nije mogue ostvariti ako nisu protkane istinskom ljubavlju.

 Ljubav se ne sme izroditi u lano milosre, popustljivost i boleivost prema vaspitanicima, jer to moe negativno uticati na njihov razvoj.


Princip jedinstvenosti podrazumeva obezbeenje jedinstva vaspitnih uticaja razliitih faktora (porodica, kola, sportske organizacije, masmediji i dr.) i njihovu usmerenost ostvarivanju opteg cilja vaspitanja.

 Mada jedinstveno vaspitno delovanje poveava snagu uticaja, njega je veoma teko ostvariti i unutar pojedinih faktora, npr. u porodici meu njenim lanovima, u koli meu pojedinim nastavnicima), a kamoli izmeu pojedinih faktora.

 Potpuno jedinstvo je nemogue ostvariti, ali je mogue do izvesnog nivoa uspostaviti meusobnu saradnju i koordinaciju. Porodica i kola su svakako najuticajniji faktori vaspitanja. U njima se ostali uticaji susreu, prelamaju i "osveuju".

 Zbog toga se putem razliitih oblika saradnje ove dve vaspitne institucije nastoje smanjiti i pre- mostiti njihova protivrena pedagoka dejstva, koja, inae mogu izazvati konflikte u linosti vaspitanika.

 Ovaj princip upuuje na uvaavanje optimalnih vaspitnih uticaja pojedinih faktora vaspitanja kako bi se izbegla nepotrebna precenjivanja, odnosno podcenjivanja, samo nekih. Princip jedinstvenosti najue je povezan sa principom aktivnosti i samoaktivnosti shvaenom u to brem osamostaljivanju vaspitanika kako bi, pored ostalog, oni to pre bili osposobljeni da kritiki procenjuju razliite vaspitne uticaje i uvaavaju one koji im najvie odgovaraju i doprinose njihovom razvoju.

ZAKLJUAK
Odabrani vaspitni principi imaju karakter optosti i primenjuju se u svim fazama vaspitnog rada (planiranje, realizacija, evaluacija). Oni su meusobno povezani i komplementarni, tako da predstavljaju jedinstven teorijski konstrukt koji mora biti "osveen" u praktinoj vaspitnoj delatnosti.