UNIVERZITET U BEOGRADU- UNION NIKOLA TESLA

FAKULTET ZA SPORT
OKSIDATIVNI STRES I SUPLEMENTACIJA U
OKSIDATIVNOM STRESU
Seminarski rad- Higijena i ishrana sportista
Mentor: Student
Dr Nikola ikiriz Ivan Hrzic, !"#$!%
Sportski trener, &ah
'eograd, #$!()
Oksidativni stres i suplementacija u oksidativnom stresu Ivan Hri
Sadr*aj
!) +,-D
...........................
.....
%
#) /-01M 234MIN1 -5SID12I,NI S243S
.............))
(
%) S6-'-DNI 41DI516I
.......................)
7
() S+/63M3N218I01 + -5SID12I,N-M
S243S+.........))

7) 91560+15
...........................
.)))
:
)
6I23412+41.....................
.......
;
2
Oksidativni stres i suplementacija u oksidativnom stresu Ivan Hri
1. UVOD
8ilj seminarskog rada je de<inisanje pojma oksidativnog stresa, upoznavanje sa
simptomima i posledicama, kao i mere koje tre=a preduzeti radi prevencije) /o&to je
<enomen oksidativnog stresa prisutan i kod zdravih oso=a, va*no je znati da je usko
povezan sa starenjem)
/rve naznake da <izi>ka aktivnost rezultuje i o&te?enjima na tkivima, posredstvom
slo=odnih radikala, pojavile su se !@:;) godine) -d tada nau>nike =rine pitanje da li
preveliki dotok kiseonika usled <izi>ke aktivnosti mo*e izazvati oksidativni stres i rizike
po =iolo&ki sistem)
1naero=na <izi>ka aktivnost i oksidativni stres meAuso=no su povezani jer
intenzivna anaero=na aktivnost vodi ka o&te?enjima proteina, lipida i nukleinskih kiselina
u mi&i?ima ?elija i krvi) -so=e koje ne treniraju, za razliku od onih koje treniraju
podlo*nije su ve?im promenama u organizmu uzrokovanim oksidativnim stresom pri
<izi>koj aktivnosti) 2a>na lokacija stresa, pri <izi>koj aktivnosti jo& nije utvrAena, uprkos
=rojnim istra*ivanjima)

3
Oksidativni stres i suplementacija u oksidativnom stresu Ivan Hri
2. POJAM TERMINA OKSIDATIVNI STRES
-ksidativni stres je stanje u organizmu, koje se javlja kada prooksidansi Bslo=odni
radikaliC nadvladaju mehanizme antioksidativne za&tite organizma) /roces oksidacije je
deo regulatornog =iohemijskog <unkcionisanja na&ih tela u procesu stvaranja energije,
koja nam je neophodna za *ivot) 2okom ovih procesa stvaraju se slo=odni radikali)
/ro=lem nastaje kada se poremeti <ina ravnote*a i kada otka*u prirodni mehanizmi
od=rane, pa nivo slo=odnih radikala po>ne da prevazilazi kapacitet organizma da ih
neutrali&e) 2ada telo ulazi u zonu pove?anog oksidativnog stresa, ili stanje pove?anog
rizika za nastajanje razli>itih poreme?aja i =olesti) Dejstvo slo=odnih radikala se tuma>i
kao akutni ili hroni>ni zapaljenski procesi)
Mo*e do?i do kardiovaskularnih poreme?aja, <i=roze plu?a ili malignih =olesti)
9ato se takva situacija tela naziva i prerano starenje)


4
Oksidativni stres i suplementacija u oksidativnom stresu Ivan Hri
Dejstvo slobodnih radikala ROS oteenje elija
'elan>evine imaju mnogo reaktivnih mesta gde mogu =iti o&te?eni u toku
oksidativnog stresa) 1gresivni radikali mogu da razgrade =elan>evinu u plazmi)
'elan>evine mogu sadr*ati mesta sa vezanim metalom, koja su pose=no osetljiva na
oksidativne procese)
-snova merenja oksidativnog stresa je merenje nivoa peroksidacije lipida) 6ipidi
stupaju u reakciju sa hidroksilnim radikalom, pri >emu se izdvaja voda i nastaje lipidni
radikal)
-ksidativni stres je &iroko rasprostranjen u ?elijama tumora, koje su iz raznih tkiva)
4eaktivne vrste kiseonika B4-SC, se &ire u ?eliji, pod uticajem stresa i smatraju se
odgovornim za razvoj tumora) 4-S mo*e da izazove i o&te?enje DN5, &to dovodi do
njene mutacije)
1utoimuna o=oljenja imaju za uzro>nika oksidativni stres) Na njih uti>u kako
genetski <aktori tako i uslovi spoljne sredine) -ksidativni stres aktivira i programiranu
?elijsku smrt BapoptozaC, kao posledicu +, zra>enja, tumora i virusnih in<ekcija)
3. SLOBODNI RADIKALI
Slo=odni radikali su nesta=ilni molekuli, ili joni velike reaktivnosti, koji u
organizmu stupaju u hemijske reakcije sa delovima ?elije Bproteinima, lipidima, ugljenim
hidratima, molekulima DN5C, pri >emu dovode do =iohemijskih, strukturnih i
<unkcionalnih poreme?aja) + normalnom molekulu, jezgro je okru*eno parom negativno
naelektrisanih elektrona) +klanjanjem jednog
elektrona iz para, procesom oksidacije,
molekul postaje nesta=ilan i destruktivan i
napada susedne =iomolekule u sredini u kojoj
se naAe) Slo=odni radikali se stvaraju
prvenstveno tokom procesa oksidativne
<os<orizacije u mitohondrijama) Slo=odni
radikali mogu da =udu pozitivni, negativni ili
=ez naelektrisanja)
Antioksidant i slobodni radikal
Izvori radikala mogu =iti
unutra&nji BendogeniC i
spolja&nji BegzogeniC)
+nutra&nji uticaji stvaranja
5
Oksidativni stres i suplementacija u oksidativnom stresu Ivan Hri
slo=odnih radikala su: stres, imuna od=rana, povreda . Spolja&nji uticaji su: duvanski
dim, lekovi, na>in ishrane .
4. SUPLEMENTACIJA U OKSIDATIVNOM STRESU
Naje<ikasniji u =or=i protiv oksidativnog stresa pokazao se 3 vitamin) I neki
minerali u>estvuju, kao antioksidansi, u =or=i protiv slo=odnih radikala) 2o su selen i
=akar, koji su uglavnom zastupljeni u ishrani u dovoljnoj koli>ini, a nije zdravo unositi
veliku dozu minerala u telo)
Hemijsko ime aktivnog o=lika vitamina 3 je al<a-toko<erol, naziv koji je kovanica
gr>kih re>i tokos Bpotomak, plodC i phero BnositiC &to jasno ukazuje na prvo=itno
otkrivenu <unkciju) 5ada se analiziraju =lagotvorni e<ekti upotre=e, vitamin 3 pre svega
deluje kao sna*ni antioksidans u za&titi od hemijskog o&te?enja ?elijske mem=rane,
pose=no neurona i mi&i?nih vlakana) Shodno >injenici da je vitamin 3 inkorporiran u
lipidni deo ?elijske mem=rane, njegovo antioksidantno dejstvo odvija se na mestu
komunikacije ?elije sa spolja&njom sredinom) ,itamin 3 sta=ilizuje i &titi ?elijsku
mem=ranu, spre>avaju?i delovanje te&kih metala kao &to su *iva ili olovo, toksi>nih
sastojaka kakvi su =enzen, meta=oliti lekova ili radioaktivni agensi) /o&to poseduje
multipotentne za&titne e<ekte, vitamin 3 postao je >esto prisutan na tr*i&tu suplemenata
kao univezalno protektivno sredstvo) ,itamin 3 zna>ajan je agens u normalnom
<unkcionisanju imunog sistema D za&tita =elih krvnih ?elija i =alansiranje <unkcije timusa
imaju va*nu ulogu kod =olesnika koji pate od hroni>nih virusnih in<ekcija kao &to su
1IDS ili hepatitis)
Nekoliko velikih studija pokazalo je da su sni*ene vrednosti vitamina 3 u krvi =olji
pokazatelj rizika od in<arkta miokarda od vrednosti holesterola) Sa druge strane,
dokazano je da doze od ($$ do ;$$ I0 pru*aju sna*an za&titni e<ekat od in<arkta miokarda
pose=no kod pu&a>a i oso=a izlo*enih intenzivnom oksidativnom stresu) 0edna od
naj>e&?e citiranih studija, pokazala je da je kod vi&e od ;:$$$ *ena, rizik od sr>anih
o=oljenja smanjen za vi&e od ($E, ukoliko su uzimale !$$ I0 vitamina 3 dnevno tokom
dve godine) /ose=nu korist od unosa vitamina 3 imaju dija=eti>ari, jer unos vitamina 3
pove?ava meta=olizam glukoze i smanjuje potre=e za insulinom) Nakon suplementacije
od !%7$ I0"dan vitamina 3, pored redukcije koncentracije &e?era u krvi za #$E, smanjili
su se i nivoi triglicerida i 6D6 holestrola za #7E) 3<ekti vitamina 3 istra*ivani su i kod
tretmana menopauzalnih tego=a pa veliki =roj lekara preporu>uje unos ;$$ I0 u cilju
redukcije no?nog znojenja, navala toplote i menopauzalnih vaginalnih smetnji) Izgleda da
6
Oksidativni stres i suplementacija u oksidativnom stresu Ivan Hri
vitamin 3 mo*e imati i odreAene korisne e<ekte u prostoru sporta i <itnesa D >ini se da
oso=e koje unose vitamin 3 imaju =olji oporavak nakon napornog mi&i?nog rada i
unapreAen kapacitet za speci<i>ne <izi>ke aktivnosti)

5. ZAKLJUAK
-ksidativni stres je sve ve?i pro=lem savremenog >oveka) Nije mogu?e spre>iti
nastanak slo=odnih radikala, ali je mogu?e uticati na ishranu) 1ko ne jedemo hranu
pr*enu na ulju, jedemo dosta sve*eg vo?a i povr?a, u>ini?emo mali korak u odr*anju
zdravlja) /ose=no je opasno izlaganje +, zracima) 1li ne mo*emo u potpunosti uticati na
o&te?enje DN5 ili aktivnost slo=odnih radikala)
7
Oksidativni stres i suplementacija u oksidativnom stresu Ivan Hri
6. LITERATURA
http:""FFF)<itnesmagazin)rs"sportska-suplementacija"item"((-vitamin-e-od-la=oratorije-
do-nocnog-stocica
http:""FFF)sportlogia)com"no7"srp!)pd<
8