ANTIOKSIDANSI I SLOBODNI RADIKALI

SLOBODNI RADIKALI
Slobodni radikali su nekompletni molekuli, nestabilni jer imaju nesparen
¨slobodan elektron¨. Prisustvo nesparenog elektrona čini slobodni radikal jakim
oksidansom i visoko reaktivnim zato što teži da se spari sa drugim elektronom i
na taj način oštećuje ćelije lančanom reakcijom (molekul koji je ostao bez
elektrona i sam postaje slobodan radikal). Kiseonični slobodni radikali su:
superoksid, vodonik peroksid, hidroksi radikal. Slobodni radikali mogu oštetiti
ćelijsku membranu, masne kiseline, holesterol, proteine i DNA i imaju ulogu u
patogenezi mnogih hroničnih degenerativnih bolesti. Oksidacija ćelijskih proteina
i membrana može izazvati oštešenje tkiva kod mnogih bolesti koje su dugi niz
godina opisivane kao bolesti nepoznate etiologije kao što su: reumatoidni artritis,
zapaljenska crevna oboljenja, Parkinsonova bolest. Oksidacija LDL holesterola
povećava rizik od ateroskleroze. Oksidativno oštećenje DNA može doprineti
nastanku karcinoma. Slobodni radikali imaju važnu ulogu i u procesu starenja
organizma.

Oksidativni stres predstavlja dakle poremećaj ravnoteže između prooksidanasa i

antioksidanasa u korist prookoksidanasa usled čega dolazi do oštećenja vitalnih
ćelijskih makromolekula.

SiesH, Oxidative stressII, Ac.Press, London 1991

Izvori:
 Respiratorni lanac u mitohondrijama produkuje brojne reaktivne vrste
kiseonika (npr. hidroksil radikal OH i superoksid radikal O 2-) kao nus
produkte. Vežbanje, stres i bolest povećavaju oksidativni metabolizam i na taj
način povećavaju formiranje slobodnih radikala.
 Imuni sistem produkuje slobodne radikale (uključujući superoksid radikal O 2-)
da bi uništio fagocitovanu bakteriju i viruse. Takođe imuni odgovor na
alergene i druge strane supstance veoma povećava proizvodnju slobodnih
radikala. Za vreme hroničnih infekcija i inflamacija veoma je bitno držati pod
kontrolom slobodne radikale da bi se sprečilo oštećenje zdravih ćelija.
 Slobodni radikali takođe nastaju iz životnog okruženja. Pušenje cigareta jako
povećava oksidativni stres. Izloženost industrijskim hemikalijama, radijaciji
zagađenju vazduha povećava produkciju slobodnih radikala.

Potencijalni izvori slobodnih radikala koji potiču iz spoljne sredine su:

 Zagađenost vazduha
 Pušenje cigareta
 Radijacija
 Prekomerna izloženost sunčevim zracima
 Industrijska zagađenja
 Lekovi i droga
 Herbicidi i pesticidi u hrani
 Aditivi hrane, konzervansi, boje
Poremećaji koji nastaju usled oštećenja ćelija slobodnim radikalima:
 Karcinomi
 Kardiovaskularna oboljenja
 Reakcija na lekove
 Alkoholom izazvano oštećenje jetre
 Katarakta i makularna degeneracija
 Alergija i hipersenzitivnost
 Osteoartritis i reumatoidni artritis
 Zapaljenska oboljenja creva (ulcerozni kolitis, Crohnova bolest)
 Neurološka degenerativna oboljenja (multipla skleroza, Parkisonova bolest)
 Ishemija posle infarkta ili šloga
 Katabolički odgovor na operativnu traumu, hroničnu infekciju
 Komplikacije dijabetesa melitusa
 Oksidativna oštećenja mišića za vreme intenzivnih vežbi

ANTIOKSIDANSI
Naše telo stvara nekoliko linija odbrane protiv slobodnih radikala. Antioksidansi
su sposobni da interreaguju i redukuju količinu slobodnih radikala u našem telu.
Oni su donatori elektrona i kao takvi oni konvertuju radikale u stabilne, ne
toksične metabolite.
Zajedno pojedinačni antioksidansi i antioksidativni enzimi su važni u uništavanju
slobodnih radikala. Četiri najznačajnija anatioksidansa su mikronutrijensi (vitamin
C, E, beta karoten, cistein), dok dva mogu biti sintetisana u ograničenim
količinama u telu (glutation i koenzim Q10). Riboflavin i elementi u tragovima
selen, bakar, cink, mangan, i gvožđe su esencijalne komponente glavnih
oksidativnih sistema.

Glavni (enzimski) antioksidansi u biološkim sistemima su:

Superoksid dizmutaza (Mn, Cu, Zn zavisni enzimi)
Glutation peroksidaza (Se zavisni i Se ne zavisni)
Katalaza-inaktiviše vodonik peroksid (Fe zavisan)

Glavni (ne enzimski) antioksidansi u biološkim sistemima su:

Vitamin E- α Tokoferol
Vitamin C-Askorbinska kiselina
Beta –karoten
Glutation
Koenzim Q10
Cistein

Pored ovih u antioksdanse ubrajamo i Ceruloplazmin, koi vezuje jone bakra,

Transferin , vezuje jone gvožđa, bilirubin koji sprečava proces lipidne
peroksidacije.
Većina antioksidanasa uništava slobodne radikale dajući im jedan elektron. U
ovom procesu antioksidansi se oksidišu. Iz ovih razloga antioksidativne rezerve
moraju neprestalno da se nadoknađuju. Antioksidansi deluju sinergistički.
Vitamin E i selen pojačavaju antioksidativnu ulogu jedan drugom. Vitamin C,
koenzim Q10, i glutation peroksidaza regenerišu tokoferol koji je oksidisan, i tako
ponovo stavljaju na raspolaganje vitamin E tkivima. Vitamin C ili selen deficit jako
povećavaju potrebu za E vitaminom i povećavaju rizik od deficita E vitamina.
Kompletna i izbalansirana snabdevenost organizma antioksidansima je
neophodna.

Dijetalni izvori:
Ishrana bogata svežim voćem i povrćem žitaricama od celog zrna, lešnicima,
semenkama obezbeđuje izbalansiran unos antioksidanasa. Mnoge namirnice
sarže ne nutritivne antioksidanse koji mogu biti važni u zaštiti od oksidativnog
stresa. Međutim, veoma je teško zadovoljiti potrebe za antioksidansima koristeći
samo namirnice, tj. samo preko hrane koju konzumiramo. Na primer: Da bi se
zadovoljile potrebe za 200mg E vitamina osoba treba da pojede 2 kg kikirikija ili
300 g semenki suncokreta. Da bi se zadovoljile dnevne potrebe za 500 gr. C
vitamina/dan potrebno je pojesti 500 g pomorandži ili brokola. Suplementacija
kompletnom antioksidativnom formulom je efikasan način da se postigne
optimalan nivo antioksidanasa u organizmu.

Izvori prirodnih antioksidanasa

namirnica antioksidansi
Zrno soje Izoflavoni, fenolna kiselina
Čaj Polifenoli, katehini
Crno vino Fenoli
Crni luk Bioglavinoidi, kemferol
Masline Polifenoli
Citrusno i drugo voće Bioflavinoidi, kalkoni
Ruzmarin, žalfija Karnozinska, ruzmaricinska kiselina
 MEĐUZAVISNOST ANTIOKSIDANASA

Vitamin C Beta – karotin

Regeneracija Aktivnog E vitamina Za konverziju u A vitamin potreban

smanjenjem njegovog radikalskog oblika mu je E vitamin

Selen Vitamin E

Deluje sinergistički sa E vitaminom Transport i rezerve zavise od prisustva

selena

PREPORUČEN DNEVNI UNOS ANTIOKSIDANASA

Da bi se održao optrimalni nivo antioksidanasa u organizmu, sledeće dnevne

doze su za preporuku odraslim zdravim osobama:

Vitamnin C 250-500 mg
Vitamin E 100-200 mg
Beta karoten 10-15 mg
L-cistein 0,5-1 gr
Koenzim Q 10 30-100 ∝g
Selen 50-100 ∝g
Cink 15 mg
Mangan 5.0-7.5 mg

S obzirom da je glutation suplementacija skupa, a njegova apsorpcija neizvesna,

preporučuje se suplementacija cisteinom. Cistein se koristi u organizmu za
produkciju glutationa, a pored toga povećava endogenu produkciju glutationa.
Zdravo telo proizvodi dovoljne količine antioksidanasa da bi neutralisalo razorno
dejstvo slobodnih radikala i drugih štetnih materija iz organizma i životne sredine.
Kapacitet svakog pojedinca da stvara antioksidanse genetski je predodređen, ali
pored toga on zavisi još od pola, životne dobi,kao i navika vezanih za ishranu,
način života, okruženje. Sposobnost da se proizvodi potrebna količina
antioksidanasa značajno slabi kod starijih osoba, bolesnika nakon hroničnih i
dugotrajnih bolesti, osoba koje se jednolično i nepravilno hrane, pušača i ljudi
kojise neprekidno nalaze u stanju stresa, pa se tako otvara put dejstvu slobodnih
radikala. Način života i životna sredina čoveka danas utiču da štetni činioci stalno
deluju: izduvni gasovi motornih vozila, hemiska zagađenja u zemlji, vodi, hrani,
vazduhu, zračenja sa TV ekrana, monitora računara, iz vasione (zbog
istanjenosti ozonskog omotača) i druga.

peuzeto :
Handbook of Nutrition Michael
Zimmermann, MD, COMPLEMENTARY
MEDICINE
Antioksidansi in Health and desease,
Nutritional Health seminar "Novine u
patogenezi i terapiji gojaznosti" 22. jan
2010 Univerzitet u Beogradu, Medicinski
fakultet:
predavanje Prof. dr Tatjane Simić
"Mitohondrijalna disfunkcija i oksidativni
stres u gojaznosti"