Fakultet za primenjenu ekologiju – Futura

Univerzitet “Singidunum”

UTICAJ OPASNOG KUĆNOG

OTPADA NA LANAC
ISHRANE

Dejan Marković
dejan.markovic@futura.edu.rs
063 255 665
011 305 8987
 Vrste toksičnih materija

I. PESTICIDI
II. METALI
III. INDUSTRIJSKI ZAGAĐIVAČI
IV. BIOTOKSINI (MIKOTOKSINI)
V. AZOTNI SPOJEVI
“Sve supstance su otrovi. Nema ni jedne koja nije otrov.
Prava doza razlikuje otrov od leka.”

Paracelzus (1493-1541)

Mogu li teški metali biti i dobri

i loši za ljudsko zdravlje?
Od čega polazimo?

• Metali:
– Veoma zastupljeni u prirodi (stene, rude,
zemljište, voda, vazduh)
– Veći broj elemenata (oko 80) Ciklus žive
– 23 teški metali

• Distribucija metala
– geološki i biološki ciklusi
– antropogena aktivnost - redistribucija

• Metali - otporni na prirodnu degradaciju

• Bioakumulacija metala

•Teški metali u prirodnoj okolini – rezultat ljudske delatnosti

•Teški metali u prirodnoj okolini – rezultat ljudske delatnosti
 Toksikokinetika metala
Hrana Izvor
toksičnih
Gastro metala
interstinalni
trakt Apsorpcija

jetra krvotok ostali organi Transport i

distribucija

žuč bubreg koža

feces urin znoj kosa Eliminacija

.
Sudbina metala u orgnanizmu posle unošenja hranom
 Sudbina metala u orgnanizmu posle
unošenja hranom
• Apsorpcija.
– Hemijskog oblik metala (jon, elemenatrno stanje, organski
vezan)
– Rastvorljivosti, pH odeljka
– Prisustva drugih supstanci Eritrociti Proteini Organske
– Fiziološkog stanja GIT GIT plazme kiseline

• Transport: Cr+6 Cr+3

– Proteini (albumin, transferin) Zn+2 Zn+2

– Organske kiseline, Pb (96%)

– Krvni elementi Neorganska Teški

jedinjenja Hg metali
• Distribucija:
– Prolazak kroz membranu jona metala ili jedinjenja, kompleksa,
fizičke i hemijske osobine, stabilnost kompleksa metala sa
drugim supstancama (transpoterima), prokrvljenost organa
• Biotransformacija: oksidoredukcija, metilovanje
• Eliminacija: urin, feces, kosam znoj, pljuvačka, nokti
 Od čega polazimo?
Metali – od neophodnih do nepoželjnih
• Esencijalni – fiziološki
značajni – unos hranom • Toksični
– Kobalt (Co) – Arsen (As) 1
– Bakar (Cu) – Olovo (Pb) 2
– Gvožđe (Fe) – Živa 3
– Magnezijum (Mg) – Kadmjum (Cd) 8
– Mangan (Mn) – Berilijum 40
– Selen (Se) – Kobalt (Co) 50
– Cink (Zn) – Nikal (Ni) 55
– Hrom (Cr) – Cink (Zn) 74
– Molibden (Mo) – Hrom 77
• Za medicinske potrebe
– Bizmut - Zlato Rang lista
– Galijum - Litijum hazardnih
supstanci 2005
– Platina - Aluminijum
• Analiza metala u hrani:
Cd, Pb, Co, Cu, Mn, Hg, Mo, Ni, Se, Zn (i još 11 metala)
(Environmental Canadian defence)
• Prikaz sadržaja kadmijuma i olova (mg/kg hrane)

Vrsta hrane Kadmium Olovo

ppm ppm
Meso i proizvodi od mesa 0,020 0,018

Živina i proizvodi 0,006 0,002

Riba i proizvodi 0,008 0,012
Supe 0,006 0,005
Žitarice i proizvodi 0,021 0,013
Povrće i proizvodi 0,027 0,007
Voće i proizvodi 0,007 0,013
Masti i ulja 0,038 0,021
Hrana za bebe 0,006 0,004
Brza hrana 0,022 0,068
 Sudbina metala u orgnanizmu posle
unošenja hranom
• Apsorpcija.
– Hemijskog oblik metala (jon, elemenatrno stanje, organski
vezan)
– Rastvorljivosti, pH odeljka
– Prisustva drugih supstanci Eritrociti Proteini Organske
– Fiziološkog stanja GIT GIT plazme kiseline

• Transport: Cr+6 Cr+3

– Proteini (albumin, transferin) Zn+2 Zn+2

– Organske kiseline, Pb (96%)

– Krvni elementi Neorganska Teški

jedinjenja Hg metali
• Distribucija:
– Prolazak kroz membranu jona metala ili jedinjenja, kompleksa,
fizičke i hemijske osobine, stabilnost kompleksa metala sa
drugim supstancama (transpoterima), prokrvljenost organa
• Biotransformacija: oksidoredukcija, metilovanje
• Eliminacija: urin, feces, kosam znoj, pljuvačka, nokti
 Toksični efekti metala

• Kvantitativne informacije
• Doza
• Nivoi u tkivima
• Metabolizam metala
• Ispoljavanje toksičnog efekta u specifičnim
tkivima
• Biološki indikatori
• Preventiva
• Terapija
• Akutna toksičnost teških metala
– Retka izuzev akcidentalnih situacija
– Česti simptomi: mučnina, povraćanje, oštećenje
mukoze , bol, znojenje, glavobolja, teško disanje,
pogoršane kognitivne i motoričke sposobnosti,
konvulzije

• Hronična toksičnost
– Simptomi se javljaju mnogo kasnije u odnosu na
ekspoziciju: pogoršane motoričke, kongenitivne i
govorne sposobnosti, teškoće u učenju, nervna i
emocionalna nestabilnost, letargija osećaj bolesti;
teško ih povezati sa uzrokom
 Od čega zavisi toksičnost metala?
•Fizičko-hemijske osobine metala:
• Hemijski oblik, npr. CH3Hg i Hg2+
• Rastvorljivost, stabilnost
• Sposobnost da reaguju sa biološkim ligandima
(reaktivnost zavidi od pH, redoks uslova, T, vrste medija)
• Građenje kompleksa sa proteinima (metalotioneini grade
komplekse sa Cd, Zn, Cu i dr.)

•Elektrohemijske karaktristike (elektropozitivnost povećava

toksičnost)

•Stanje organizma
• Starosna dob (deca osetljivija – veći % apsorpcije u
GIT-u, posebno Pb)
• Način života (alkohol, pušenje)
• Stanje imunog sistema
• Ishrana
 Ispoljavanje toksičnih efekata
teških metala u specifičnim
organima
Metal Bubreg Nervni Jetra GIT Resp. Hemato Kost Endokr. Koža Kardio
sistem sistem poeza sistem vaskul
As + + + + + + +
Cd + + + + + +
Cr + + + + +
Co + + + + + +
Cu + + + +
Fe + + + + + + +
Pb + + + + +
Mn + +
Hg + + + +
Ni + + +
Zn + + +

I esencijalni teški metali ispoljavaju toksični efekat!!!

 Mehanizmi toksičnog delovanja metala

• Vezivanje metala za proteine

– Mesta vezivanja
– Najvažnije –SH grupe
– Vezivanje Hg2+, Pb2+, Cd2+

• Zamena kofaktora enzima toksičnim metalom

– Zamena jona cinka jonom kadmijuma (alkohol-dehidrogenaza,
karboanhidraza);

Promena strukture, funkcije proteina

Promena aktivnosti enzima
Uticaj na biohemijske procese, inhibicija respiracije
• Oksidativni stres:
arsen, bakar, gvožđe, hrom, kadmijum, kobalt, mangan, nikl, olovo, živa

Narušavanje strukture i funkcije organela

 Karcinogenost jedinjenja metala

• Mehanizmi dejstva:
– Stvaranje adukata sa DNA i proteinima
– Generisanje kiseoničnih radikala – oštećenja DNA
– Indukcija ekspresije onkogena i inhibicija popravke oštećenja
 LETALNA TOKSIČNOST
METALA
Veliki broj podataka o ispitivanju letalne
toksičnosti metala na različitim organizmima
• U kratkovremenim eksperimentima mehanizam
letalne toksičnosti se može razlikovati od
rezultata dugotrajnih eksperimenata
• Visoke koncentracije i kratko vreme
izlaganja – metal može poremetiti respiratorne
funkcije
• Niže koncetracije i duže izlaganje –
letalnost se može ispoljiti akumulacijom u
unutrašnjim organima
 Faktorikoji utiču na unos metala
Oblik metala u Neorganski Rastvorene jon,jon kompleksa
vodi Organski helatni jon, molekul
Čestice koloidne,adsorbov.
Prisustvo Sinergizam Toksičnost veća od aditivne
drugih Antagonizam Aditivna toksičnost
toksikanata Nema reakcija Toksičnost manja od aditivne
Fak.Koji deluju Temperatura
na fiziologiju pH
org. I oblike Rastvoreni kiseonik
nalaženja
metala u vodi Svetlost
Salinitet
Stanje Životno doba,(jaje, larva i sl.)Promene u životnom cikl.
organizma Starost, veličina , pol

Ponašanje Aktivnost, dodatna zaštita, adaptacija na metale,

organizma Izmenjeno ponašanje
 EKOLOŠKI EFEKTI
• Procena ekološkog uticaja metala – izvodi
se u oblasti posmatranja vodenih sistema
koji primaju vodu iz rudnika,mulj,
industrijski otpad,
• Otkrivanje suptilnih ekoloških efekata može
se sprovesti u smislu adekvatnih
istraživanja – terenske studije
• Model promene i uticaj doze , kao i njihova
veza može se ustanoviti iz merenja na
terenu i upoređivanjem sa laboratorijskim
podacima o toksičnosti.
 Toksičnost metala na
akvatične biljke
* Metalni joni i kompleksi su u širokom spektru toksični za
morske i slatkovodne organizme
* Alge i insekti pokazuju veće razlike u efektima, ali su
vodene biljke i inverterbrati tolerantniji od riba
* U ugroženim oblastima opšta je pojava modifikacije u
strukturi zajednice i redukcija broja vrsta, uključujući
kompletnu odsutnost osetljivih vrsta
* Smanjenje broja individuapreživele vrste je u vezi sa
količinom prisutnog metala
 Toksičnost metala
• Metali – Pb, Hg i Cd su
najinteresantniji sa ekotoksikološkog
aspekta - IMUNOSUPRESORI

-Imaju visok odnos antropogenog i prirodnog

unosa u organizam
-Njihovo prisustvo u organizmu je isključivo
posledica kontaminacije
-Nisu esencijalni – nemaju poznatu
metaboličku funkciju
 OLOVO – Pb
oko 1500 g.p.n.e.
• Najrasprostranjeniji neesencijalni toksični element
• Glavni izvor zagađenja su automobili na benzin koji
sadrže tetra – etil olovo
• Biodostupnost neorganskog olova u
životnoj sredini povećava se pri niskim pH
vrednostima – toksičnost i ekspozicija se
povećavaju u kiseloj sredini
• Jedinjenja dvovalentnog olova su rastvrljiva u vodi
• Joni olova grade lipofilne komplekse u vodi i
povećavaju biodostupnost
 EFEKTI Pb NA LJUDE
• Dnevni unos 20 -400mg( ingestijom 5-
15%,inhalacijom 20-40%).
• Sistemski otrov – apsorbovan unutar cirkulatornog
sistema prenosi se kroz celo telo

• Akumulira se u kostima
• Simptomi – mučnina,stomačni grčevi,gubitak
težine,anemija,bol u mišićima i zglobovima, halucinacije
• Prolazi kroz moždanu i placentalnu barijeru uzrokujući
pobačaje, prevremena rođenja,oštečenja CNS-a,delirijum,
komu i smrt.
 ŽIVA – Hg – mističan metal
oko 1600 g.p.n.e.
• Slično nemetalima formira organska
jedinjenja koja su veoma stabilna u
vodenoj sredini
• Prirodna metilacija u kojoj učestvuju
mikroorganizmi predstavlja značajan
proces u kruženju žive u životnoj
sredini.
 ŽIVA – Hg

• “Živa je prvo načelo svih metala”

• ” Kao što se tkivo generiše iz
koagulisane krvi , tako se zlato
generiše iz koagulisane žive”.
• Hg se koristi duže od 2000 g.
 Toksičnost žive –
neorganske forme
Sve forme žive su toksične, a nivoi
toksičnosti su različiti
Najmanje su toksični neorganski tipovi žive
– teško se resorbuju kroz probavni trakt
Kada se jednom apsorbuje akumulira se u
jetri i bubrezima – izbacuje se preko urina
Najopasnija su isparenja žive, jer preko
respiratornog trakta brzo dospevaju u krv i
dalje se transportuju do mozga.
 UTICAJ ŽIVE NA SREDINU
BIOAKUMULACIJA/BIOMAGNIFIKACIJA
Mikroorganizmi - osetljivi na živu
Morski i slatkovodni fitoplankton je veoma
osetljiv na fungicide sa živom,može umanjiti
sposobnost fotosinteze.
BILJKE – imaju sposobnost apsorbcije i
koncentracije žive iz okruženja.

Životinje akumuliraju živu putem hrane.

Slatkovodni i morski organizmi sadrže više Hg
nego kopnene životinje.
Ribe akumuliraju Hg u svim tkivima osim u
masnom tkivu.
 UTICAJ ŽIVE NA SREDINU
• PTICE – živa se akumulira ukoliko se hrane
zrnevljem tretirano živom
• Akumulacija žive u bubrezima, jetri i manje
u mišićnom tkivu
• Švedski ornitolozi su 1950 god.prvi put
• uočili značaj žive kao ekološki problem.
• Kod mnogih ptica primećen je manji produktivitet
• U Kanadi i US – povećan nivo žive koje se hrane semenjem
kao i kod njihovih predatora 1970 –ih obe zemlje su zabranile
alkil –živu kao pesticid kojim se tretira seme.
 UTICAJ ŽIVE NA SREDINU
• BIOMAGNIFIKACIJA – sadržaj HG raste
u organizmima sa njihovim mestom u
lancu ishrane.
 TROVANJE METIL ŽIVOM
• NAJVEĆA OPASNOST PO ZDRAVLJE LJUDI
• - bioakumulacija preko kontaminirane hrane
• - absorpcija preko kože i inhalacija Smrt
može
• GLAVNI SIMPTOMI TROVANJA izazvati
• Gubitak osećaja u jeziku i na usnama doza
• Ataksija (gubitak sposobnosti koordinacije) HG =
• Smanjenje vidnog polja 1.4μg/g u
krvi.
• Gubitak sluha
• Rastrojenost nervnog sistema i mentalni poremećaj
MINAMATA ZALIV
 MINAMATA ZALIV
• Prvi simptomi uočeni kod mačaka –
skakale su u okean i kretale se
nekoordinisano

• Kod ljudi su početni simptomi bili trnjenje

udova i usana, gubitak sluha, vida zatim
pojava oštećenja mozga i ludila
• Novorođenčad sa teškim deformitetima
 MINAMATA ZALIV
• Područje ribe i uzgajanje ribe -35000 ljudi
• 1932 -1968 – fabrika u minamati koristila
živin oksid Hg2
• Ispušteno u zaliv 200 -600 tona HG
• 1956 epidemija trovanja živom
• 2998 obolelih
• 1784 preminulo
• MINAMATA bolest- delirijum, ometan hod, smrt-
žrtvama isplaćeno 703 miliona dolara
 KADMIJUM (Cd)
1817 godina
• Prirodni ciklus Cd pretstavlja predmet zabrinutosti sa
toksikološke tačke gledišta
• antropogena aktivnost izaziva probleme sa Cd.(pušači i
ind.radnici).
• Opasan je u životnoj sredini pošto ga
mnoge biljke i životinje apsorbuju veoma
lako pri čemu se lako akumulira –
• U metab. procesima može zameniti Zn čije
prisustvo je važno u aktivaciji nekih enzima
• Perzistentan je u životnoj sredini- voda,
vazduh, zemljište sediment, organizam.
 Kadmijum Cd
• BILJKE: Cd – akumuliraju sve biljke -
stepen akumulacije zavisi od vrste i
varijeteta.
• Niže vrednosti pH favorizuju njegovo
usvajanje
• Umanjuje funkcijebiljnih ćelija – fosforilaciju
• Fototoksičnost Cd se ispoljava
nekrozom,redukcijom fotosinteze,uvenuće
biljaka.
 ŽIVOTINJE I LJUDI
• Inhalacija Cd mnogo je opasnija nego
ingestija- udisanje prašine može izazvati
edem pluća i nekrozu epitela pluća.
• Cd se akumulira u jetri , bubrezima ,
reproduktivnim organima;
• Izlučivanje Cd je preko bubrega
• Cd je potentan ihibitor enzima
 Cd - kadmijum
• Unošenje veće količine Cd u organizam
dovodi do promena zapaženih kod mnogih
životinja:
• smanjenje količine koštanog pepela
• smanjenje težine jaja
• neplodnost
• opadanje serumskih albumina
• povećanje alfa, beta gama globulina
Industrijsko zagađenje Cd
akumulirano u zrnevlju
pirinča izazvao je fatalnu
epidemiju trovanja u Japanu
1955 god.
Bolest je nazvana Itai- Itai
(jao –jao) zbog užasnih
bolova koji su povezani sa
njom.
 ARSEN(As)
1250 godina
- prirodni sastojak Zemljine kore i vode, korišćenjem u industriji i poljoprivredi
postao je izvor trovanja u lancu ishrane biocenoze.
- arsen je prirodni sastojak životinjskog organizma i ima stimulativni učinak na
rast u malim koncentracijama isto tako i lekoviti učinak.
- elementarni arsen je neotrovan, neorganska jedinjenja arsena su toksičniji od
organiskih
- najveću toksičnost ispoljava u trovalentnom obliku (gas –arsen- AsH3)
- arsenove kupke za suzbijanje ektoparazita, nerganski herbicidni
defolijanti, rodenticidi i insekticidi su najopasniji arsenova sjedinjenja za
životinje, lekovi na bazi arsena.
- primena selena u hrani umanjuje otrovnost arsena i obratno.
- akumulira se u jetri, bubrezima, koštanoj srži i slezeni, dlaci a izlučuje iz
organizma mokraćom, balegom, mlekom, znojem i preko kože.
- deluje štetno na nervni sistem, respiratorni sistem, kostnu srž
bubrege i kožu.
 ARSEN
• Ekotoksikologija arsena:
-bioakumulira se u nižim lancima ishrane
( biljke i alge) ali se konc. ne povećava kod beskič. I
riba.
-koncentracija se ne povećava kod beskičmenjaka i
riba.
- neorganska jedinjenja arsena su toksičnija za
pastrmke od organskih.
 BAKAR(Cu)
5000 g.p.n.e.
- Neophodan kofaktor za određene enzime
- Omogućava normalno funkcionisanje kostne srži, mineralizaciju
kostiju,stvaranje vezivnog tkiva, antioksidacionu zaštitu.

Metabolički poremećaj Cu očituje se “hemolitičkom krizom”, nekrozom i

cirozom jetre.
 Ekotoksikologija:
 stresno djeluje na salmonide (povećan rnivo hormona kore
nuzbubrežne žlijezde u krvnoj plazmi).
 Povećane koncentracije negativno utiču na rast, sposobnost plivanja,
količinu proteina kod riba.
 SELEN
oko 2000 g.p.n.e.
- Nedostatak ili manjak (selenoza) uzrokuje
poremećaje kao što su : oštećenja
jetre,srca,mišića,pluća,neurona.Kofaktor enzima
čija je funkcija redukcija H2O2 DO NETOKSIČNIH
OBLIKA KISEONIKA – time se stvara zaštita ćel.

Ekotoksikologija:
-akumuliraju ga najviše vodene biljke i beskičmenjaci.
- kopneni organizmi akumuliraju selen putem hrane

Toksičnost selena se javlja kada je koncentracija ovog

elementa malo iznad osnovne koncentracije.

Veći je problem nedostatak selena od njegovog povećanog

prisustva.
 SELEN
SELEN – trovanje.

Ukočenost zglobova u janjadi. Deformacija i odbacivanje rožine papaka.

 GVOŽĐE
(Fe)
oko 2500 g.p.n.e.

-izvori otrovanja za životinje su

medicinska predoziranja

- fiziološka konc. Fe u krvi iznosi 100 µg/100

ml, trovanje nastaje kod konc. 300 µg/100 ml.
-ostaci u tkivima poznati su u mesnoj
prerađivačkoj industriji pod terminom “rđave
šunke” na mestu aplikacije Fe
 Ekotoksikologija: nema značenja.
 Gvožđe – toksični efekti
• Abnormalna apsorpcija iz tankog creva (idiopatska
hemohromatoza)
• Prekomerni dnevni unos gvožđa hranom
• Transfuzija

Sadržaj gvožđa u telu povećan (20-40g)

Hemisideroza
većina gvožđa vezana u hemosiderinu
(najviše u ćelijama jetre, pankreasa,
u srcu, slezina)

Na ćelijskom nivou: povećana peroksidacija lipida,

Oštećenje membrana mitohondrija, mikrozoma i drugih organela.
Poremećaji u funkciji jetre,
smetnje u endokrinom i kardiovaskularnom sistemu
 POLIHLOROVANI BIFENILI
(PCB grupa)

• Što su PCB-i?
• organska jedinjenja koji nastaju spajanjem
• jednog ili više atoma hlora na par
• povezanih benzenskih prstenova
• zavisno o broju i poziciji atoma hlora
• može nastati oko 209 razlicitih jedinjenja
• PCB-a
• najpoznatiji srodnici su im PCDD i PCDF
• (dioksini i furani)
INDUSTRIJSKI ZAGAĐIVAČI
POLIHLOROVANI BIFENILI (PCB grupa) i Dioksini
Sadrže 20-70 % hlora posebnih fiziičko-hemijskih osobina
(slabo su topljivi u vodi, dobro topljivi u lipidima, otporni na
kiselu i alkalnu sredinu, termostabilni, teško zapaljivi, otporni
na oksidaciju i gotovo svaku hemijsku i biološku razgradnju
(temp. od 1000 °C razgradi ih za 3 s, u upotrebi su od 1929.
- široka primena u industriji , kao dodatak pesticidima ima
sinergistički uticaj i smanjuje im isparavanje – na tržištu
završilo preko 1000 000 t, a otpornost na razgradnju dovela
je do sveopće konataminacije biološke sredine.
- u Japanu zbog uživanja rižinog ulja konataminiranog s
PCB-om obolelo je oko 1000 ljudi što je poznato kao slučaj
“Yusho”.
- u nekim zemljama Europe zabranjena upotreba PCB-a u
prehrambenoj industriji i proizvodnji stočne hrane.
 POLIHLOROVANI BIFENILI (PCB grupa) i dioksini

- otrovnost raste s postotkom Cl u jedinjenju.

- resorbuju se brzo preko kože i probavnog trakta, distribuiraju se u
sva tkiva,te se pohranjuju u lipidnoj frakciji tkiva i ćelija.
- pohranjuju se u žumancetu jajeta i prelaze u placentu, izlučuju se
mlekom. Ispuštanje piralena iz trafo- stanice
PCB rastvoren u trihlorbenzenu
PIRALEN- NATO bomb. Kragujevac
- sistemski uticaji su sledeći: poremećaji u razvoju kožnog epitela i
sintezi Hb, promene u metabolizmu minerala, vode i vit. A, E i Se,
promene u aktivnosti steroidnih hormona te hiperaktivacija štitne žl.
MDK PCB-a u mlijeku i mliječnim proizvodima iznosi 1 ppm, meso 2
ppm /sve na udio masti/, jaja bez ljuske 0,3 ppm, ribe, školjke, rakovi
i mekušci 3 ppm.
 Ekotoksikologija: opšta kontaminiranost planete Zemlje s
posledicama za faunu od polarnog medvjeda do ptica i riba,
najosetljivija kanadska kuna zlatica, vodeni sisari nešto otporniji na
akutni toksični uticaj.
 Dioksini

najopasniji u grupi dioksina je TCDD ("dioksin“) -

2,3,7,8-tetrahlorodibenzo-p-dioksin
od ukupno 75 razlicitih PCDD-a 7 ih se analizira u
laboratorijima te 10 od ukupno 135 razlicitih
PCDF-a
KAKO NASTAJU?

izgaranjem organskih materija

nus produkt industrijskih procesa - u raznim
hemijskim procesima u organskoj i hemijskoj
industriji...
spaljivanjem otpada – radi nepotpunog
sagorijevanja (emisija u vazduh; u sastavu
pepela)
manje količine u prirodnim procesima –
erupcije vulkana, šumski požari
 Izloženost
• Na radnom mestu (profesionalna)
• U prirodi (prisutnost u bližoj/široj okolini)
• Perzistentni – u prirodi ih nalazimo u
medijima i decenijama nakon emisije

• Radi lipofilnog karaktera – lako prolaze

kroz ćelijske membrane te kroz placentu
• Slabo se metabolizuju – odlažu se u
masno tkivo
 Gde ih nalazimo?
• nalazimo ih u svim medijima: voda, vazduh, zemljište
• radi izrazito lipofilnog karaktera najviše umedijima bogatim
mastima – u hrani: mlečniproizvodi, meso, riba
• Unos u organizam: inhalacijom i digestijom
• (hrana)
• Fenomen biokumulacijei biomagnifikacije
• kroz lanac ishrane
 Referentne vrednosti - PCB

• Razliciti standardi:
• EPA': 0,0005 ppm (mg/L) - u vodi
• FDA": 0,2-3 ppm - u hrani
• WHO''': 70 pg/kg težine (“tolerable monthly
• intake”)
• “ US Environmantal Protection Agency “
• “ The Food and Drug Administration “
• '' World Health Organization “
 Eliminacija
Vreme poluživota teško potpuno
definisati.
Vreme poluživota dioksina u organizmu je veme
potrebno organizmu da eliminiše ½ ukupnog
sadržaja dioksina
Naučnici su tvrdili da je t poluživota oko 7 godina
Danas je poznato da se t poluživota menja zavisno
o količini dioksina prisutnog u organizmu – raspon
od 1-10 godina
Što je više dioksina prisutno u organizmu kraće je
vreme poluživota – brže se metabolizuje i eliminiše iz
organizma
 Zdravstveni problemi

• Kancerogen, mutagen, teratogen

• Imunotoksičan, hepatotoksičan
• Kratkotrajna izloženost visokim dozama –
izaziva kožne lezije
• (hlorakne), poremećena funkcija jetre
• Hronična izloženost – različiti oblici karcinoma
• Agency for Research on Cancer (IARC)
• kategoriše TCDD – “known human
carcinogen”
Toksičnost PCB-a i dioksina

1) poremećena reproduktivna funkcija

• 2) poremećen razvoj i neurološke funkcije u

novorodenčadi –
• nastavlja se i u školskoj dobi kod dece koja su bila
izložena
• PCB-u in utero

• 3) iz animalnih studija poznato je da PCB imaju negativan

• uticaj na reproduktivnu funkciju

• 4) saznanja o uticaju PCB-a na ljudsku reprodukciju su

• ograničena – individualna jedinjenja PCB-a imaju
• različitu toksičnost i aktivnost - zavisno o broju i mestu
• atoma hlora varira i aktivnost pojedinog jedinjenja PCB-a
 FLUOROHLORNI
UGLJOVODONICI- CFC
• CFC – koriste se za funkcionisanje rashladnih
uređaja
• Dospevaju u gornje slojeve atmosfere u kojima
razgrađuju ogromne količine ozona
• FENOLI
• OTROVNI GASOVI I PARE
• UGLJEN MONOKSID I UGLJEN DIOKSID
• SUMPOR i NJEGOVA JEDINJENJA
 FENOLI
• Organska aromatična jedinjenja sa
benzenovim prstenom
• U žive organizme prodiru preko
telesnog pokrivača izazivajući
poremećaje u respiratornom traktu,
gastrointestinalnom traktu, jetri,
bubrezima.
 SUMPOR
Jedan od glavnih zagađivača atmosfere. Veći
nedostatak (S) izaziva smrt i biljaka i
životinja, dok je preterano prisustvo S
toksično.

Glavni efekti
zagađenja S
uključuju
Vodonik sulfis H2S uzrokuje Toksični efekat SO2
veliku smrtnost ptica i sisara. na biljke i životinje i
pojavu kiselih kiša.
Kisele kiše nastaju
od Sumpr-oksida
koji se oksiduju u
sumpornu kiselinu.