IDENTITET

POlMOVl I KONCEPCIJA*
Simpozijum**) Stvaranje i potv~divanjeidentite-
ta, koji je na inicijativu Pjera Papa odrian 1979.
u Tuluzu, doiiveo je veliki uspeh. Oko problema
identiteta niEu brojna pitanja i nakon eitanja sto
Sezdeset objavljenih radova vidimo da se ta pi-
tanja grupiSu oko nekoliko osnovnih tema:

1) Postoji liEni identitet -afirmacija stalnosti,

koherencije, jedinstvenosti. To je jedna konstruk-
cija. PolazeCi od Eega i kojim instrumentima se
ona gradi. Da li je to telo, bliski modeli i jedin-
stveni dogadaji u koje oni uvlaEe individuu, har-
moniEne ili konfliktne grupe kojima jedinka
pristupa, predstava koju ima o svojoj proSlosti, o
svojoj buduCnosti ?

2) Ovaj proces ,,identizacijeW izaziva brojne ak-

tivnosti kod subjekta, nesvesne ili delimiEno
nesvesne procese kao Sto je identifikacija sa jed-
nom osobom ili grupom, svesne procese kao Sto
su vezivanje, suprotstavljanje, poredenje, vrSenje
izbora, procena sopstvenog ili tudeg iskustva.. .
Kako se odvija ovaj proces personalizacije, to jest
ceo taj niz aktivnosti i poduhvata kome hvelr
daje smisao time Sto zajedno sa ostalima stvara
jedan sistem vrednosti?

Jedinka stvara svoj identitet uvek u sloienom

sistemu odnosa sa grupama. Ovde se pojavljuju
brojni problemi :

3) Od Eega se sastoje kolektivni identiteti - etni-

Eki, kulturni, regionalni, nacionalni, profesional-

*) Philippe Malrieu, Identit&: des notions au concept.

La Penske, 1982. M 266, Mars-Avrl1.
**)SaopStenja sa ovog simpozijuma objavljena su u
dva toma: Kolektivni identiteti i druStvene promene
1 456 str. prilod objavljeni u tom tomu oznaEeni su
s I 7 / i LiEni identitet i personaHzaci5a 1 412 str.
prilozi dbjavljeni u ovom tomu oznaeeni su s II I ,
Tuluz, 5980.
 FILIP MALRIJE

ni, socijalni (klasni), religijski.. .? Koliko je ufe-

Sfe jedinke u njihovom formiranju? Sta odre-
duje da im jedinka prilazi, da ih menja?

4) U kojoj meri je ovaj liEni identitet odreden

kolektivnim identitetima koji su postojali pre
njega, koji mu nameCu okvir u fijim granicama
on jedino i moie da se afirmiSe kao takav makar
on to i negirao?
5) Sukobi izmedu kolektivnih identiteta su neiz-
beini i oni uvlafe jedinku u prave identifikacione
drame. Gde je poreklo ovih sukoba, kako im se
jedinka suprotstavlja? Ovo u stvari znafi pitati
se ,o vlastitom uEeScu u istoriji.
6) Identitet se izraiava i taj izraz je jedan mo-
menat njegove individualne ilili socijalne kon-
strukcije, kao i u jeziku, gestovima, u literaturi
i umetnosti. Sta to znaEi izraiavati se kao iden-
tieno bife?
7) Konafno, kroz gotovo sva saopitenja provlaEi
se pitanje: kako moie da se izgubi identitet? Ta-
kode: zar ne postoje oblici identiteta koji nose
sa sobom ovasnost otudenja za nruvu ili za indi-
viduu? U tom trenutku simpozfium s e suofavao
sa problemom porekla i p~aktienih k80nsekvenci
postavljenih -problems.
Ovaj simpozijum je bio interesantan zbog dve
stvari: obilja suprotstavljenih hipoteza o kon-
strukciji identiteta i epistemoloSkih indikacija
ovih hipoteza.

Epistemoloika polaziita
U istraiivanju nailazimo na kontradiktorne ten-
dencije, Sto je karakteristifno za trenutno stanje
u druStvenim naukama.
U prvom redu razvoj socijalne psihologije je
uticao na to da se stavi naglasak na socijalne di-
menzije liEnog identiteta, kao i na ulogu motiva-
cija, predstava, procena pojedinaca u procesu
konstrukcije kolektivnih identiteta. Uzmimo ne-
koliko primera: kada se govori o ,,liEnosti", autori
koji se bave adolescencijom ili staroSfu ili oni
koji se bave uticajem pedagogkih modela, istiEu
da je ,,stvaranje identiteta delimiEno proces us-
lovljen kulturom" (Mussen), da je potrebno ,,dub-
lje prouEiti uticaj druStveno-ekonomskog polo-
iaja na stvaranje pojma o sebi" (L'Ecuyer), da
,,socijalno, daleko od toga da se svodi na pripa-
danje grupi, predstavlja konstitutivni elemenat
identiteta za koji se moie refi da je po prirodi
socijalan" (Rodriguez-Tome, Bariaud), da ukoli-
ko ,,liEni identitet ne moie da se svede na zbir
ili rezultantu socijalnih identifikacija" on ima u
,,velikolj mwi asobine kaje su remltat kagnihivne
 FILIP MALRIJE

integracije informaci ja koje jedinka crpi iz dru-

Stvene sredine" (Codol).
Istovremeno, neki sociolozi ili socijalni psiholozi
umesto da istifu finjenicu da grupni model spolja
oblikuje teinju i predstavu identiteta (kao Sto bi
to mogao biti slufaj sa sociolozima s p o f e t k ~
ovog veka) - stavljajlu u prvi pl,m psdhzlce pno-
cese, lifne konflikte koji odreduju pripadanje
grupi - kolektivni identitet, njegovu stalnost i us-
merenje - ili suprotstavljanje grupi. Na primer,
uticaj proSlosti pojedinca u potvrdivanju iden-
titeta njegove grupe, Sto se narofito vidi u stu-
dijama o meduetnifkim konfliktima kod migra-
nata (Devos), kod koloniziranih, u dijasporama,
kod zahteva za regionalnim autonomijama. Cesto
se pominje hipoteza o mehanizmima odbrane
fija se geneza proufava u podeljenoj porodici, u
konfliktima u Skoli, kod osetanja otudenosti koje
nastaje pri poredenju dominirajuteg, vetinskog
druStvenog subjekta sa manjinskim.

S druge strane, u jednom na izgled suprotnom

smislu, infrastruktura identiteta, pre svega lit-
nog ali uonekad i druStveno~.traii se u nekoliko
osnovnih psihifkih procesa. ~ r o ovu
z tendenciju
naglaSavaju se antagonistifki aspekti .,druStvene
povezanosti" i to poiaze6i prvenstveno"od komu-
nikacije izmedu dva ili tri elementa (dijadifna
ili trijadifna komunikacija).
Ovu tendenciju zastupalo je, naravno, nekoliko
psihoanalitifara - ufesnika simpozijuma. Tako,
~ i j e m i nobraduje ulogu agresivnog ponaSanja u
stvaranju identiteta ka'o pokuSaja regulisanja
agresivnog ponaganja, a Levin govori o korenima
identiteta u protoistoriji uglavnom nesvesnih od-
m s a izmedu roditelja i dece. Medutim, i psiholozi
kognitivisti, ltao Kodol, pokuSavaju da definiSu
kategorizaciju koja je u osnovi prepoznavanja
razlifitosti, osobenosti svoga ja (vidimo njegovu
formulu: svaka socijalna kategorija je pre svega
kognitivna kategorija), a valonijanci, kao Zazo,
pokuSavaju da definiSu dijalektiku spoljnjeg i
unutragnjeg, percepcije i predstave koja je u
osnovi identiteta kao svesti o sebi. U brojnim
saopStenjima analogne orijentacije naglaiavalo
se ufeSCe imaginarnog u konstrukciji identiteta.
Ovoj struji pridruiuje se i shvatanje o ulozi koju
svest o smrti ima u stvaranju (putem setanja i
pmjdsarta) v e a ~imeclu raznih mmnenata iivota.

Na simpozijumu se tako identitet proufavao na

dva nivoa. Neki su proufavali odredene istorij-
ske situacije, velika otudenja naSe epohe i poku-
6aje da se ova prevazidu - drame kolonizacije
izmedu kultura, raspadanje tradicionalnih iden-
titeta zbog novih tehnika. Drugi su izgleda tra-
iili osnove stvaranja identiteta u univerzalninl
mehanizmima.
 FILIP MALRIJE

Dakle, moglo bi se pretpostaviti da f e se uEiniti

pokusaj jedne kombinacije, ova dva pristupa kac
u hltunnoj a a t T m w i j 4 , to jest cia se prdlpsta-
vi pcstodanje jednog dubdkw, skivenag idenbite-
t a kojim bi rukmqdili m i mehanimi dak bi so-
cijalne i kultunne kriize oticale nn njegove s p a -
nje prmene.
Cini nam se da ova kombinovana koncepcija nije
preovladala na simpozijumu. Umesto toga videli
smo - a to moida vise obefava - da se iskri-
stalisalo jedno shvatanje o postojanju odredenih
nivoa u stvaranju identiteta, da se na svakom
nivou odvijaju posebni procesi i da postoji odre-
dena razmena medu tim nivoima.
Da vidimo nekoliko primera.
Ono :to u dubini ureduje osefanje identiteta
uprkos promenama tokom rasta to je organizam
sa svojim polom. Organizam, medutim, igra ovu
ulogu samo u sklopu sa gestovima identizacije
koje pojedinac nauEi u odnosima sa sebi bliskim
osobama, pa onda u vefim grupama u koje je
ukljufen. Tako, govorefi o ulozi pola, 2. Kami
moie da kaie: ,,Geneza identiteta pola je samo
stvar bioloikog razvoja i meduljudskih odnosa;
nju moiemo shvatiti samo u drustvenom kontek-
stu. Mnogo vise od prirode, kultura odreduje
svakome modele razvoja, vrednosti koje treba
postiei, vrednosti koje treba postovati" (11: 63).
Ukoliko se radi o ulozi prvih interpersonalnif:
odnosa u genezi identiteta, identifikacija bi se
mogla pojaviti kalo ,,dubaki"p-. To na mmer
pokazuje J. Levin (11, 43) koji opisuje niz sukoba
sa kojima se dete suofava u odnosima sa svakim
roditeljem, medutim, a to je ono Hto daje origi-
nalnu crtu njegovom saopHtenju u odnosu na
uobifajene psihoanalize, on odreduje izvesne so-
cijalne aspekte otpora prema identitetu: nepo-
znavanje detinje potrebe za izraiavanjem od
strane vaspitafa, davanje vefeg znafaja ufenju
no afirmaciji identiteta, Hto je posledica ,,dehu-
manizovanog socijalnog poretka".
Sa svoje strane P. Tap (11, 44) pokazuje da se
identifikacija obavlja kroz procese koji su razli-
Eiti u zavisnosti od druHtvenih celina koji je or-
ganizuju - stopljenast sa sredinom u prvoj godi-
ni, suprotstavljenost drugome prafena ambiva-
lencijom, poduzetnost u ovladavanju tehnikom
kada detetu ova postane dostupna, razmiajanje,
stvaranje kategorija kada socijalno poredenje
postane mogufe - i razraduje sliku na kojoj se
uofava paradoks identiteta: postati ja time Hto
se postaje neko drugi.
Da li je ref o stvaranju identiteta ufenjem dru-
Htvenih uloga? Brojna saopHtenja koja govore o
stvaranju sociusa pokazuju da je on80 usko vezano
 FILIP MALRIJE

ne samo za bliske modele vef i za najSire dru-

Stvene grupe i njihove krize. Tako P. Paoliki
(11, 7) pokazuje kako nezaposlenost i nedostatak
demokratskog iivota razvijaju asocijalnost mar-
ginalaca i jednu ideologiju zasnovanu na Einje-
nici da su iskljureni iz donoSenja druStvenih
odluka.

Sto se tiEe socijalnog identiteta - ja sam seljak,

Jevrejin, Oksitanac, ateista.. . - on se ne stvara
toliko impregnacijom i sticanjem navika u bli-
skim grupama koliko uEeSfem pojedinaca u kri-
zama globalnog druStva: bilo da su ekonomske,
socijalne ili ideoloSke ove krize navode pojedinca
da krene u potragu za grupom u kojoj bi njegovo
delovanje imalo smisla. Krize koje se imaju u
vidu kod takve analize su prevashodno krize
prouzrokovane kontaktima civilizacija (evropske
i arapske, crnaeke, ameritkih Indijanaca i dija-
spore (jevrejska, jermenska). Medutim, tada iz-
gleda da kolektivni identiteti nisu entiteti, celo-
vite datosti : oni postoje zahvaljujufi prijanjanju
raspetih, rastrzanih jedinki u potrazi za svojim
identitetom. Ovo prijanjanje (A. Baudion-Broye,
B, Gaffie, 11,35) je izraz protesta protiv sakafenja
koja nastaju kao posledica kontradikcija u samim
in~titucija~ma i izraiava s e h e Sto pokreCe pro-
ces ipolredenija na tri nivoa (ja u sadaSnjasti, ja
u proSI1mti. jla sa mdclima, ja sa raznirm soci-
j a b i m s ~ k t u m m a ) .Kulvninaoija tog pwcsa
ogleda se u projektu dlru3bvenag prestmktuiranja.

Dakle, Eesta je ideja da ne treba oStro i rigimzno

suprotstaviti duboke, strukturalne procese i one
koje su plod okolnosti. Ne postoji upravo jedna
psihiEka struktura identizacije koja bi bila u 0s-
novi kulturnih manifestacija identiteta. Jedna od
zanimljivosti simpozijuma bila je u tome da je
pokazao - a da svest o tome lnije bila uvek
prisutna - kako psihiEki procesi za koje se zna
da uEestvuju u stvaranju identiteta nalaze u
socijalnim odnosima i objekte oko kojih se iden-
titet gradi, i instzumente neophodne za njihov
razvoj i poreklo svog stvaranja i svojih preobra-
faja. Ovaj pojam kruinog toka individualnih i
kolektivnih identiteta je epistemoloSki plodan:
oznaEava potrebu da se prevazide rascep izmedu
psihologije i sociologije. On ide u smislu istorij-
skog materijalizma: ljudi stvaraju istoriju -
stvaraju i razaraju strukture kolektivnog identi-
teta - u funkciji potreba, ielja, saznajnih aktiv-
nosti, projekata, Sto ne proizilazi samo iz ranijih
struktura ved i iz kriza kroz koje ove prolaze. Ali
kako nastaju te krize? Kako ih jedinka doiivlja-
va? Koje su t e razne strategije, izmiSljene ili
preuzete, kojima jedinke konstruiSu nove iden-
titete?
Na simpozijumu je bilo raznih odgovora na ta
pitanja. Razlike medu njima na planu kolektiv-
 FILIP MALRIJE

nog i na planu individualnog razmotricemo na

osnovu nekoliko primera.

Kolektivni identiteti
Kako se jedna grupa potvrduje u svom jedinstvu
i svojim razlikama? Odgovori se razlikuju u
zavisnosti s jedne strane od prirode grupe a s dru-
ge, od teorijskih i praktiEnih postulata i istraiivafa.
Vidimo primer etnokulturnih i nacionalnih iden-
titeta. Odgovor se takode moie Eesto naCi kroz
pojmove predstava o grupi: identitet oznaeava
,,organiwvani skup predstava, znanja, seCanja
koji omoguCuje da flanovi jedne grupe ili drugi
prepamaj'u ~amrubu grupu ili jedinog njenog 6la-
na" (J. A1,uuS-Banajm 1. 18). Ovaj skiup predsta-
va je namatinnam: ,,0 tame &h,je grurpa" (G.
Grangijom 1, 20) pa se onda stiEu r m i n a h i
na k a e gmpa naimece svoju &luku. Radri se o
nmetamju jed'ne kuilture putm dbramvanja. U
tom d u f a j u se isti~fejedan vi,d h l b r e . 0% se
is~tiEe ultaga religije (povdlom arapsko-musli-
manakog $dentiteta: A. M'onabia. 1, 32), Gas ulo-
ga jezika (J. P. Zarclel 1,38, pav,adom kdturnag
ildentiteta na Anti'lim, i bmjaa dnuga s a w t e -
nja koja gavore o kalmizaciji: J. Siman i A.
Ez. &her 1,543, A. M. Gagel 1,74), Eas ulaga
ilded'agijla kqje uEestvuju u 'pocesima socija-
lizlrcije i G$ji je cilj da ,,podistiiEu jedi,&u d'a
se k m s i t i W e kao jled5njstven ~llibjelrt" (M. Be-
k m b o 1.5, pavodam abnezovamjla u c n m j Africi)
ddk se istwrerneno traii cud njle da se pc,tW
pralvilha g.rupe.
U saopgtenju NI. Zavalonija (1,44) nalazimo 0s-
novne karakteristike (i teSkofe) koje odlikuju
ovaj pravac istraiivanja, n jegovu tendenciju da
stavi naglasak na druStvene predstave. Da bi se
definisao druStveni identitet ovaj pravac predlaie
popis ,,predstava koje ima jedan subjekt o svojoj
grupi kao i o identitetu drugih"; te predstave se
kategoriSu po semantiEkom principu zavisno od
njihovog sadriaja, vrednosti, mogubnosti da mo-
tiviSu. . . Ovakvo istra5ivanje ,,privremeno stavlja
u zagrade objektivnu sredinu i usredsreduje se
na strukturu unutraSnje sredine kao sadriaja
dugorornog pamfenja". Bez obzira na vainost
ovako predstavljenog naEina deskripcije postoji
opasnost da se zapostave pitanja koja povlaEi za
sobom geneza unutraSnje sredine u svojim raz-
menama sa ,,objektivnom sredinom", u njihovom
neslaganju, u posredovanju nesvesne ,,sredinem.
Tu je opasnost od onoga Sto bismo mogli nazvati
,,predstavnim psiho-sociologizm~om" Eiji se izvori
nalaze pre svega u dirkemovskim teorijama ko-
lektivne svesti.
Slifna opasnost preti i jednoj drugoj struji takode
psihologistifkoj i koja istiEe afektivne procese,
odbrambene mehanizme koje pokreCu drugtvene
krize.
 FILIP MALRIJE

A. Turen (dva lica identiteta 1. 3) razmatrajuti

krize driava ili druStvenih grupa plemstvo, kler,
treci stalei) tvrdi: ,,Danas se treba osloboditi
predstave o druStvu, . .. svake slike koja bi pred-
stavljala identitet druStvenog iivota. i priznati
da je druStvena stvarnost, daleko od toga da
predstavlja jednu sugtinu, jedan duh ili volju, -
samo krhki rezultat. . . skup raznih druStvenih
odnosa.. . koji dovode do sukoba, pregovora ili
kompromisa." 0 tako relativizovanom identitetu
moie se misliti samo u funkciji kriza koje ga
izazivaju : u pojmovima odbrambenog ponaSanja
(regionalni pokreti, sekte, faSistifki ili nacistirki
nacionalizmi, pokreti za ravnopravnost polova,
populizmi koji se suprotstavljaju spoljnjim pri-
tiscima) ili u smislu ofanzivnog ponaSanja pokre-
ta koji iele da dominiraju promenama suprot-
stavlja juti se ustanovljenim druStvenim pravili-
ma (na primer - ekolozi, feministi).

Jedno takvo shvatanje vodilo bi do funkcionali-

stickih ideja; po njemu kolektivni identitet je
sredstvo koje sluii da se pojedincima koji mu
pripadaju obezbedi vise ili manje realna ravno-
teia. KazaCe se na primer da je u afritkim dru-
Stvima pojedinac rastrzan izmedu raznih diver-
gentnih moguenosti identizacije: on ,,postaje
srediSte u kome se odigravaju razni sukobi iden-
titeta. . . neuskladenosti ciljeva filozofije razvoja
.
i ciljeva. . tradicionalnih drugtava". (N. S. Agbl-
manjon 1,15). Ti sukobi izazivaju strah i agresiv-
nost (H. N. Nkaya 1,22) koje pojedinci pokuSa-
vaju da izbegnu na razne nafine, u zavisnosti od
svog druStvenog poloiaja. Jedni ponovo poteiu
tradicionalni identitet nasuprot naEinu iivota
koji im predlaie Zapad. jedni se okreeu pseudo-
obnoviteljskim mitovima raznih sekti. a neki
proriEu utopijsku bududnest jednog nnroda i ti-
me negiraju prave sukobe (H. Urbano 1,23)
Prilikom ispitivanja afektivnih izvora afirmacije
identiteta, mnogi autori su podvukli uiogu ima-
ginarnog. Imaginarno se pothranjuje kolektivnim
sefanjern u koje, naravno, sinkretitki unosi teme
iz sadainjosti ili iz drugih civilizacija. Tako,
crnafki identitet u SAD mega modele vladajuteg
druStva i sedanja iz doba robovanja (E. Marien-
stras 1,26). Isto tako Jehovini svedoci u svom
mitu negiraju istoriju, pa tu negaciju vezuju za
negiranje dr~rstvenihdogadaja koji su ih naveli
da pridu sekti a da toga nisu svesni (M. J. Sore
1,56).
Imaginarno kao instrument traganja za identite-
tom nalazi se na viSe nivoa i to u zavisn~ostiod
kolektivnog identiteta koji se traii, u zavisnosti
od narina na koji ga znanjem i racionalnim raz-
misljanjem tumarimo, nalazi se u raznim obli-
cima druitvene prakse:
Nekoliko primera:
 FILIP MALRIJE

- Kod manjina etnifki identitet se gradi kao

suprotnost identitetu drugih, postupkom projekcije
kojim se identitetu drugih pridaju negativne oso-
bine (D.de Vos 1,4; MiSel Ru 1,271 i to je naj-
feSCe i odgovor na diskriminaciju fije su irtve
pripadnici man jine.
- Da bi safuvali svoj identitet, grupe kojima
preti asimilacija stvaraju utopijske programe u
kojima se briSu unutrainje razlike a istife sve
Sto ujedinjuje: tako se u Kvebeku ponekad na-
gla~a;a znaiaj komunikacije n a u ~ t r bdruStvenih
i ekonomskih problema, pa se na komunikaciji
zasniva ,+an o egalitarnom drultvu" (C. Filto
1,28); na sliran aafin u Juinoj Americi koristi se
povratak izvorima i oslanjanje na motive predaka
da bi se od kulture stvorilo ,oruije za borbu
protiv otudenja koje donosi imperijalizam.
- Francusko seljagtvo, iako ufestvuje u praksi
ka~italistiEkeekonomije. u modernistiEkoj ..logi-
ci'? stvara sebi neki nes'tabilan identitet 6 m e ito
se u svakodnevnom iivotu drii tradicionalnih
vrednosti (M. H. Sule 1,36).
- U gradovima mesne zajednice s e pojavljuju
kao nosilac autentifnog druStvenog iivota. Kroz
druStveni iivot one uvode identitet zajednigtva
koji u stvari doprinosi ,,uvodenju novog saveza
medu klasama koji je potreban monopolistiEkoi
burioaziji" (C. Berlinger 1,411.

- Drfava hvata i orijentige nacionalne teinje

razvijajudi kulturu sa unifikatorskim pretenzi-
jama; mada se trudi da tu kulturu prikaie kao
sopstveno opravdanje, ona ne moie da uklopi u
nju sve nacionalne vrednosti, a jaz koji s e stvara
izmedu driave i nacionalnog identiteta diskvali-
fikuje drZavu i izaziva krizu (A. Perez-Agot 1,53
povodom Euzkadi).

Sva ova izlaganja o kolektivnim identitetima

podvlafe ulogu ideologija u njihovom stvaranju ;
istu ulogu imaju i jezifke tvorevine. Medutim,
ukoliko se ovo stvaranje identiteta stavlja u od-
reden odnos sa krizama koje su uzroci konflikta,
analiza svega toga retko uzima u obzir ekonomske
i politifke aspekte, dijalektiku izmedu razvoja
proizvodnih odnosa i ideologija.

Ovu dijalektiku je dobro uofio R. Peh (1,37). On

polrazuje d a se grupni identitet vinogradara sa
juga stvara na viSe nivoa, kroz solidarnost u radu
i kulturi Langdoka, kroz solidarnost u suprot-
stavljanju - trgovini, driavi, drugim seljacima;
,,vinske krize" vezane za razvoj kapitalistirkog
druStva izazivaju, traie pribeiiSte u ideologijama
(socijalnim, oksitanskim) Eiji izraz i praksa (za-
druge, oksitanski jezik, manifestacije) pokazuju
formulu identiteta u razvoju.
 FILIP MALRIJE
- - - - - -
- -

Ove analize bi s e mogle uopStiti. Ako je tarno,

kao Sto naglaSava F. Moren (1,33), da rekonstruk-
cija kolektivnih identiteta u celom svetu proizi-
lazi iz poremebaja koje je izazvao ,,zapadni si-
stem vrednosti", moie li se zaboraviti to da se
te ,,vrednosti7' pojavljuju svuda posredstvom
tehnike i proizvodnih odnosa koji se uvode u ka-
pitalistirkom druStvu i to jednom alternativnom
igrom nasilja i zavodenja. Usled toga, kako u
evropskim tako i u svim ostalim drultvima dolazi
do ogromnih pomeranja identiteta. kako kod
evropskih seljaka koji su primorani na seobe i
migracije tako i kod Indijanaca sa Anda, i afri-
Ekih naroda. Tako s e javlja gubljenje korenova
Sto je izvor anksioznosti i koje vladajufe klase
poku6avaju da iskoriste, ne bez uspeha, predla-
iuCi ,,vraCanjen na stare, izgubljene identitete.
Tu se obavlja, na razliEite narine, u zavisnosti
od drustvene klase, religije, porodirnih i dru-
Stvenih tradicija raznih naroda, jedan ogroman
ideoloSki trud fiji je cilj ,,re-ideniizacija". Tu se
koriste joS uvek i i v e stare vrednosti- vezanost
za jedan jezik, za zemlju, za jedan kult, osefanje
etnirke pripadnosti, istorijski dug jednoj zajed-
nici, opitenje sa boianstvima - sve to prilagode-
no novim okolnostima.
Zahtev
---~--.
- za kolektivnim identitetom i e rezultat
jedne dijalektike na tri nivoa: dijalekt-ike izmedu
kriznih drugtveno-ekonomskih Drocesa i ideolo-
gGe preobraiaja, izmedu novog-i starog, izmedu
jedinke (tacnije subjekta) i grupe.
P m i nivo: kriza proizvodnih odnosa kida poro-
diEne veze, saradnju, kulturnu razmenu (pomi-
slimo samo na naSe razjedinjeno seljaStvo osu-
deno na usamljenost, na gubitak kulture, ili na
Kanake ili Indijance iz Amazonije). Ova razje-
dinjenost je vrlo pogodno tle za razna sanjarenja
o ponovnom uspostavljanju izgubljenog jedin-
stva, o povratku u pro9lost, za pristupanje raz-
nim sektama koje obefavaju pripadnistvo elitnoj
kasti, ili politiEkom projektu koji se zasniva na
filozofiji.. . ZnaEi dakle da, zajedno sa brojnim
autorima, treba dati mesto imaginarnom, ali ovaj
pojam je danas irtva jedne ideologke inflacije:
treba analitirki razmotriti tri tipa okolnosti pod
kojima se imaginarno javlja: drugtvene krize
koje stvaraju kolektivan strah: ideologije, spoljne
ili unutragnje koje daju nadu; politiEko angaio-
vanje pojedinaca koje im daje oseCanje sigurnosti.
To je identitet shvafen kao ujedinjavanje.
Drugi nivo: ovo ujedinjavanje treba da obnovi
veze sa trijumfalnom i radosnom proSloSCu, ono
zahteva stvaranje jednog sefanja, jedne proglosti
(v. M. C. Gogens 1,341. Ova proSlost se stvara
na razne naEine: jezikom, koji je za domoroce
sredstvo da afirmiSe sopstvenu originalnost u od-
nosu na stranca (npr. U Oksitaniji; G. Moran
 FILIP MALRIJE

l,W, ili Kataloniji: M. Sigan-Soler 1 75); knji-

ievnoidu i umetniekim stvaralaStvom uopSte;
svetkovinama.. . Ovde se identitet pojavljuje kao
kontinuitet, ali proilost nije samo ko~~zervativna,
u tom seCanju postoji i teinja da se produii traj-
nost uspomena. da se ostane ireran, d a se ne otudi.
Najzad, treCi nivo, nivo zasnivanja subjektivitcta
- kao centra inicijative, razmidljanja, procenji-
vanja - u intersubjelitivnim odnosima.
Ukoliko prihvatimo da jedinka stvara svoje ob-
rasce ponaSanja koji vode stvaranju lienosti,
subjektivaciji, prihvatanjem ili odbijanjem u ok-
viru ogranifenih grupa, onda kidanje tih veza u
okviru krize globalnog druStva predstavlja osno-
vu za krizu lifnosti. Jedinka moie da prevazide
svoje strahove samo stvaranjem novih intersub-
jektivnih veza u cilju stvaranja, zajedno sa osta-
lim pojedincima koji su imali ista iskustva, jed-
nog novog identiteta. Naravno oni de to Einiti
koristedi zajednirke ,,instrumente za ujedinjava-
nje": u manjinskoj grupi to je jezik, u nekoj
sekti to je mit, u politifkoj organizaciji to je
analiza druStva. Kod konstrukcije kolektivnih i
individualnih identiteta ima dosta uzajamnog
proiiman ja.

LiEni identiteti
Kako pojedinac, koji svoju celovitost duguje pre
svega svom organizmu, uspeva, i pored toga da
deluje, da shvati sebe, da ieli da bude autono-
man centar: da kaie drugima a i samom sebi ,,ja".
,,Identitet ide kroz telo" kaie A. Anselen-Sucen-
berger (11,57), medutim, ukoliko lifnost ne vidi
neki smisao u toj akciji, identitet se raspada:
prestaje da bude inicijator te akcije: tada je ot-
voren put bolesti (rak, depresija, anoreksija).
Naravno, telo se menja tokom vremena i mnogi
autori se bave problemom starenja u naSoj civili-
zaciji. Oni istiru da osedanje da ,,fovek nije viSe
ono Sto je nekad bio" zavisi u istoj meri od dru-
Stvenih predstava koje pojedinac koji stari inte-
riorizuje kao i od stvarnog fizifkog slabljenja.
Te predstave su danas vrlo razlifite: ili se na
festo mistifikatorski nafin precenjuje treCe doba
(J. Y. Mersije 11,131 pozivanjem na narcisoidne
vrednosti (J. Birust 11,16; P. Denu i A. Diran
11,19), ili se ide na zatvaranje u starafke domove
sa sveSdu o sopstvenom porazu (M. Drul 11, 15).
Telo nije osnova lirnog identiteta, ono mu je
samo instrument koji subjekt koristi na razliri-
tim nivoima svojih drugtvenih odnosa da bi
uspostavio identitet koii mu je neophodan za te
odnose ili, ako hofete. koji subjekt gradi kao od-
govor na konflikte u koje ga dovodi njegova
 FILIP MALRIJE

egzistencija sa drugima. Ovaj zakljuCak nalazimo

u ekspozeima o percepciji sopstvenog tela kod
deteta i adolescenta (R. Kanestrini i al, 11,59)
ili, kod odraslih (L. Perel 11,62); ovde je isklju-
Cena hipoteza konstitucionalne predodredenosti
(A. Zakar 11, 22).

Ali kako se gradi identitet? U saopitenjima mo-

iemo naCi tri glavna tipa odgovora.
Jedni podvlare znaCaj nesvesnih procesa ,,medu-
ljudske veze" zasnovanih na napetosti identifi-
kacije i odvajanja. ViSe saopStenja se odnose na
psihoanalitiCku koncepciju odnosa prema objektu
koji, na anksiozan nacin, izaziva odbrambeno
povlaCenje. J. Gijomen (I, 42) smatra da je ,,iden-
titet energija vezana jednom strukturom, skupom
prepreka koje spreCavaju kontakt": agresivna
pobuna protiv invazije koju nad egom vrSe ,,ob-
jekti" je jedna odbrana, ali ona mora biti reguli-
sana da bi se safuvala veza sa objektom - i da
bi se istovremeno izgradio identitet. Medutim,
moramo se setiti kao Levin (ranije citiran) da
ova pobuna ima seksualni karakter. ,,Dete mora
da inkorporira sopstvenu majku.. . da bi ga ta
imaginarna majka posmatrala, da bi moglo da se
razvije i da posmatra samo sebe"; zatim bilo da
je deEak ili devojtica, ono mora da izgradi svoj
seksualni identitet polazdi od prvobitnog prizora
Sto je vrlo teSka konstrukcija koja nalaie da dete
prizna svoje rodenje i da zna da prevazide veze
koje otuduju. Dekur (11, 53) daje nekoliko prime-
r a za to osu8ujuC.e funkcionisanje: narcisizam,
doniuanizam, pokuSaj da se smanji razlika medu
polovima, fantazmi gubljenja sebe u drugom, kao
menifestacije izostajanja dijalektike izmedu dela
i celine, izmedu tela i dijade koja 5 , ~stalno ob-
navlja: majka dete, dva brata, dva prijatelja,
ljubavni par, foveii i njegovo delo.. .
Jedan od doprinosa psihoanalize je to Sto je uka-
zala na dijalektiku koja je u osnovi traganja za
identitetom. Ipak je potreban neki narcisizam,
neki ,,libido prema sebi" kako bi to traganje
krenulo. Medutim to svaliako nije izvor. U suko-.
bu izmedu privlaenosti ka objektu, koja odredu-
je razne oblike identifikacije, i straha da se Co-
vek s2m n e izgubi, u suprotstavljenosti ,,ielje
(koja j,oS nije kompulsivna) i straha (koji je ve6
kompulsivan) koji se bore u eoveku" (Frojd) stva-
raju se i oseCanja razlike izmedu sebe i drugih i
tratenje stalnosti, pokuSaj da se prevazide privla-
Cnost objekata, stvaranje sistema vrednosti -
ideal o samome sebi - Sto treba da odredi okvir
identiteta subjekta.
Identitet moie nastati samo na osnovama izve-
snih otpora (pre presvesnih nego nesvesnih)
libidu. Psihoanaliza je pokazala da ovaj otpor,
f a k iako pokreee libido prema samom sebi, zavi-
 FILIP MALRIJE

si od zabrana, potiskivanja, tabua incesta: on

postoji i ima druStvene komponente. Psihoana-
liza takode pokazuje da se identitet, iako ima
korene u konfliktima izmedu identifikacije i
odvajanja, ne razvija nezavisno od svesnih opera-
cija koje Frojd vezuje za jezik. Predstava o pro-
Slosti ili opStije reEeno, situiranje u vremenu,
odbacivanje i biranje, tumafenje simbola (oniri-
Ekih ili kulturnih), seCanje na dogadaje koji su
bili odluEujuCi u izgradnji lienosti, sve su to bez
sumnje konstitutivni elementi identiteta. Ali,
psihoanaliza ne poznaje sloienost i nafine delo-
vanja drustvenog faktora, konstitutivnog elemen-
ta super-ega.
Kod jedne druge orijentacije, kognitivne, istraiu-
je se priroda tih svesnih aktivnosti u smislu
ispitivanja svesti, slike, pojma o sebi. P. Musen
(11, 2) prouEava njihovo formiranje i podvlaCi
vainost druStvenih faktora: u zavisnosti od afek-
tivnih odnosa sa drugima jedinke interiorizuju
brojne slike o sebi koje dobijaju od drugih i
organizuju ih u zavisnosti od naEina na koji opa-
iaju i tumafe svoj naEin ponaSanja u odnosu na
ponaSanje drugih; u ovom manje ili vise sloie-
nom tumaEenju vode ih kulturni stereotipi. J.
P. Kodol to bliie objagnjava: u osnovi slike o
sebi - u poznavanju svoje jedinstvenosti, svoje
stalnosti, svoje vrednosti - preplieu se osobine
koje mu priznaju drugi i osobine koje subjekt
pripisuje Sam sebi veC zbog pripadanja grupama
ali isto tako i zbog ielje da se pred drugima
odredi kao neko razliEit a istovremeno konfor-
man, kao neko koherentan a istovremeno mobilan.
Kodol s pravom istiEe da stvaranje slike o sebi
ide preko dijaloga sa drugim, razlifitim, diver-
gentnim lien itima i subjekt mora o tome da vodi
rafuna a da bi ocenio samoga sebe. U tom dija-
logu vrSi s e kategorizacija i procena osobina
otkrivenih u subjektu. To i e konstrukcija sa vise
centara u kojoj s e naizmgni~nojavljaj; porede-
nje sa druStvom i konstatacija o nemoguCnosti
tog poredenja (G. PeSelje (11,-38). Ona zavisi od
razvoja intelektualnih aktivnosti: kada se govori
o lienom identitetu priznaje se da ono ,,jan zna
da moie da, izmedu raznih moguCnosti, bira onu
koja proizlazi iz sistema vrednosti koji lifnost
smatra svojim (G. Pjero-Le Boniec 11, 31). Ova
konstrukcija zavisi takode i od predstave o svom
vremenskom horizontu, od svesti da je danaSnji-
ca istovremeno i kontinuitet i raskid sa juEera-
Snjicom, da ona priprema jednu sutragnjicu koja
je i slifna i drugaEija:
- - svest o .,neidentiEnom
identitetu" pretpostavlja kognitivno upisivanje
doiivljenog u opSte okvire ljudskoa iivota, ali uz
korekcije koje s u u funkciji indi;idualnog mo-
menta (H. Rodrigez-Tom 11, 28).
Icada govorimo o svesti o samom sebi, nameCu
se dve primedbe. Jedna se tiEe dinamike kon-
 FILIP MALRIJE

strukcije te svesti. Kodol primeCuje da slika o

sebi nije neutralna: ,,ona definiSe izvesnu valo-
rizaciju objekta na koji se odnosi: ne samo da
ego zadriava one aspekte koje ceni druStvo za
koje je vezan i medu njima one koje lifno ceni
na osnovu lifno doiivljenog, veC pokuSava da
istakne i one aspekte koji mu daju moC nad oko-
linom. autonomiju". Takva primedba nas upucu-
je na afektivne izvore stvaranja predstave o sebi.
Ona, izgleda, pomaie da se reSe problemi i krize
koji se tifu jedinke - za koje smo ved rekli da
su kako socijalni tako i individualni.
Jedna druga primedba tire se nivoa svesti o sebi.
R. Zazo (11, 41) to pokazuje kod prepoznavanja
sebe u ogledalu: ukoliko do toga dolazi kasnije
nego Sto to izgleda pojedinim autorima kao Sto
je Lakan, to je stoga Sto ,,postoii sukob izmedu
percepcije i predstave koji je dugo reSavan u
korist percepcije".
Kod percepcije a narofito predstave o sebi moPe
se videti jedna cela evolucija; ona ne zavisi samo
od ukupnog kognitivnog napretka: ona ima ori-
ginalne aspekte vezane za progresivno otkriva-
nje veza izmedu sebe i drugih, veza izmedu raz-
nih pretpostavljenih lifnosti, svesti da istorija
ega zavisi od narina na koji se on ukljuruje u
istoriju institucija: postoji meduzavisnost izmedu
razv,oja inteligencije i te dvostrane istorije.
U mnogim saopStenjima nailazimo na razmatra-
nje druStvenih odnosa u stvaranju lifnog identi-
teta - treda orijentacija - na raznim nivoima
pri femu nikako nije jasno postavljen problem
odnosa izmedu druStvenosti i identiteta.
Akulturacija navodi subjekt da konstituise vise
identiteta i taj pluralitet postaje izvor teSkofa i
za njega i za druge.
Neki autori razmiiljaju o tome kako obrazovnnje
u raznim dobima starosti doprinosi identitetu.
Pored identiteta stvorenog putem identifikovanja
u porodici, postoji identitet u ikoli (L. Lirsa 11,
69): igranje unapred odredenih uloga gde svako
putem poredenja sa drugima moie da oceni kako
igra svoju ulogu; d r a m a t i h a situacija jer je us-
peh vrlo nejednak, a objektivna percepcija ne
samo teSka ve6 nemoguka. Tim pre, naglaSava L.
Not (11, 70) ito se norme za t e uloge razlikuju
u zavisnosti od pedagoSkih ideologija nastavnika
i Sto je ikola popriite (J. Guljemi 11, 71) naufnih
i druStvenih kontradikcija. Obrazovanje je mesto
dvosmislene objektivizacije: ono daje normativne
okvire n a osnovu kojih se subjekt definige gradeCi
modele koje druitvo hoCe da on podraiava, ali ti
modeli su u sukobu i to u tolikoj meri da subjekt
ima utisak da se u jednom ili drugom modelu
oluduje ukoliko ne i u svima njima: tako nastaju
marginalnosti ali i stalni napori fiji je cilj me-
 FILIP MALRIJE

njanje modela i ustanova koje se tim modelima

inspirisu.

Posle obrazovanja, profesionalna aktivnost je

prilika za konstrukciju suStinskih aspekata iden-
titeta. Odnos premn radu je dvostruk. Svako iivi
u svetu del5 koja uobliravaju njegov ukus, tei-
nje, intelektualne procese. I . Majerson je nekada
govorio o tome: ispod normi, ta struktura ,,ljud-
ske industrije" sluii kao okvir strukturi identi-
teta. Odjek tog shvatanja nalazimo kod U. BeSa
111, 13) koji smatra da su stvoreni objekti, na
primer kuCa, regulatori, stabilizatori ponaianja:
oni nam omoguCuju da ,,nademo sebe" u njima,
ali na nama je da ih izaberemo, da ih menjamo
u funkciji naSih ielja koje se menjaju tokom
egzistencije.

Medu tim objektima nalaze se i instrumenti i

okvir rada. Drugi aspekt uticaja rada kao fina
na jedinku: ,,prinudni odnosi u radu dovode do
druitvenih sistema strategijskih interakcija koji
proistifu iz materijalnih uslova rada i raspodele
moCi.. . " (R. Sensolije I, 257-86); burne promene
u tim sistemima - od tehnoloSke racionalizacije
do nezaposlenosti - dotiEu veC uobliEene iden-
titete jer stvaraju razlieite kulture u okviru kojih
svako nalazi razlirito mesto prema svojim slir-
nostima ili razlikama u odnosu na druge. Ovo je
vain0 saopitenje, medutim, po naSem miSljenju
nedostaje mu to Sto jasno ne povezuje radne \\d-
nose sa odnosima vlasniitva nad sredstvima za
proizvodnju, sa klasnom borbom i politirkin1
implikacijama. Bilo da se radi o tehnoloSliim
promenama (Y. Lika I, 68, povodom automati-
zacije) ili timskom radu (R. Tionvil I, 69) proble-
mi odgovornosti i vlasti radnilra ne mogu se po-
stavljati mimo razvoja ekonomske strukture
proizvodnje i raspodele: i sa tim je identitet u
vezi. To se ne odnosi samo na manuelne radnike.
to se odnosi i na psihologe i psihoanalitifare o
kojima je bilo reri na simpozijumu, odnosi se i
na umetnike ili pisce samo posredovano, na drugi
narin. To je bez sumnje pitanje knme nije bila
posveCena dovoljna painja - svakako zato Sto
njegove strukture obrazuju ono prvobitno nesve-
sno, prvobitno odrediSte ponalanja, Sto iz daleka
deluje na ielje i potiskivanja: istorijsko nesvesno.
Govor je jedan sloien Einilac identiteta. Kroz
govor dolazimo do odnosa sa Drugim. Taj odnos
kod deteta kao i kod odraslih proistire iz prak-
tiEnih ili afektivnih potreba, ali kada se nade u
jeziku ulazi u okvire pogodne za stvaranje indi-
vidualnog identiteta. U jeziku dete u stvari nalazi
ne samo moguCnost da u percipiranom svetu
razlikuje identitet objekata koji su oznareni reri-
ma (ostali objekti ostaju neobjektivizirani), veC
i mogucnost da ,.obelefiW,podvure razliku izmedu
sebe i sagovornika (ja - ti) da na povrSinu jezi-
ka projektuje svoje ielje, svoja protivljen.;a, i
 FILIP MALRIJE

da, postavljajuki se kroz ref u razna vremena,

otkrije u tri dimenzije svoje postojanje: da dela.
a a se seka svojih postupaka i da ih priprema. I
to sa inicijativom koja mu daje smisao sebe kao
odgovorne lif nosti : F. Fransoa (I, 73) naglaSava
da govoriti znafi birati, donositi odluku izmedu
moguknosti koje pruiaju protivurefne situacije;
G . Moran (I, 74) pokazuje kako se inicijativa
onoga koji govori uvek zasniva na njegovom
zauzimanju stava u odnosu na Drugog, u skladu
sa igrama sloienim na koje jezik poziva; po
njemu rezultat toga su razni identiteti (zavisno
od toga da li je neko izvrSilac dela ili inicijator,
onaj koji postavlja pitanja ili onaj koji odgovara
itd.).
Pismo naglaSava i obnavlja procese identizacije;
pisac veruje da se izraiava kao da je i pre njega
postojao jedan smisao, jedno ja, dok u stvari, kad
piSe, on obavlja ,,taj pomak od sebe ka sebi koji
se sastoji u preuzimanju rizika iznutra da bi ras-
tvorio svoju lifnost" (N. Brosar I, 82). Pomalr
od sebe ka sebi po nagem miSljenju ne potire
samo iz unutragnjosti poSto protest protiv svoje
lifnosti proistife iz drugih: iz borbe medu gru-
pama, protivurefnosti u druStvenim odnosima, ix
ideolo4kih sukoba koji podstifu traienje sebe.
Cudna je ta pisana rei. gde se govornik rekon-
struiSe govordi samom sebi, a u isto vreme go-
vori i protiv stvarnih protivnilra od kojih ieli
da se odvoji, poSto se, on to oseCa, isuviSe iden-
tifikovao sa njima. Pisati, znafi boriti se protiv
sebe, iSEupati se iz sebe, iz sebe - drugoga.

Medutim, vidimo da su jezik i ideologija nera-

zdvojivi u stvaranju lifnog identiteta. ViSe autora
je to zapazilo. Ufesnici zainteresovani za problem
dvojezifnosti, na primer u oksitanskoj oblasti
(P. Kanivenk I, SO), istifu da se svaki semantifki
sistem uvija u svoje imaginarno a ono je vezano
za jednu joS ne sistematizovanu m ~ e i up ~ e d s t a v a
zr~ednosti- to je ono Sto podrazumevamo pod
ideologijom.

Odnos izmedu ideologije i lifnog identiteta je

festo pominjan tokom simpozijuma: poSto ideo-
logija, kao Sto smo videli, jafa druStvenu poveza-
nost u odgovor na krize, ona to fini time Sto
pojedincima u potrazi za smislom i ostvarenjem
svoje lifnosti omogukuje da se pronadu, da se
prepoznaju u ogledalu koje im pruia ideoloSka
ref drugih, ali uz opasnost da se izgube u nepo-
znanicama svojstvenim svakoj ideologiji.
Primer za ovu dijalektifku vezu izmedu ideologi-
je i lifnog identiteta nalazimo u odnosima izme-
du lifnog identiteta i driave. ,,Vlast, pravo, dr-
iava vrSe prinudu nad pojedincem tako da bi
ga na lukav nafin struktuirali.. . Driava uvol!i
izvesnu ,,psihologiju" u lifnost, ,,psihologiju pro-
sefnosti, osrednjosti" kaiu C. AroS i P. Nev (11,
- .-
FILIP MALRIJE

40). Da, ali pojedinac ne postaje subjekat i lie-

nost, znaEi akter (graditelj odgovoran za svoje
obaveze i poduhvate) osim u okviru sistema pred-
stavelvrednosti kome se naravno potEinjava i u
kome se manje-vise otuduje ali koji istovremeno
i daje smisao njegovim postupcima. On ne trpi
samo uticaj driave ve6 naiazi, u ideologiji koju
,,deliu sa ,,drugimam, smisao postojanja. Onaj
koji kaie ,,ja sam nacista" bez sumnje se otudu-
je, ali u tom istorijskom otudenju nalazi neSto
na osnovu Eega moie da kaie ,,jaw. Subjekt na-
stao poteinjavanjem? Naravno, poSto zapleten u
nejasne druStvene odnose nije nagao sagovornika
koji bi umeo zajedno sa njim da definiSe smisao
koji bi danas mogli imati na primer nacija ili
socijalizam izmedu ostalog. Ili, ako ga je i sreo,
nije hteo da ga Euje, poslao ga je u bgor ili u
smrt. On je naSao svoj identitet: usred svog otu-
denja.

Umesto zak1juL:ka
Zbog Eega su ova saopStenja pobudila toliko in-
teresovanje, Eak strast?
Pre svega zato Sto je identitet duboki problem
naSeg doba. Kako u industrijskim zemljama tako
i u zemljama trekeg sveta, imperijalizam izaziva
poremekaje kolektivnih identiteta. IdeoloSke po-
drSke liEnom identitetu, a narorito religiozne -
pojmovi duse, besmrtnosti, veze sa bogom - su
u sukobu sa naurnim Einjenicama. U socijalisti-
Ekim zemljama koje su toliko ueinile za razvoj
socijalnih identiteta, staljinistirki besmisao o dik-
taturi proletarijata i teorijska lenjost svih nas
Eesto su dovodili do nepoznavanja potrebe za
identitetom, negiranjem znafenja nzarksistifke
misli.

Na osnovama hiljadugodignjih dostignuCa odvija

se borba protiv brojnih poteinjavanja lienosti
.,imperativimaS tehnike, driave, imperijalizma.
Borba koja se odvija pipanjem u mraku, koja se
Eesto oslanja na pojmove pozajmljene iz preva-
zidenih ideologija (kao i iz sekti), borba Eiji je
cilj ponovno prilagodavanje starih identiteta:
uspostavljanje razlike, invencija, koherencija u
novim druStvenim odnosima.
Pravedno je da se istraiivaEi strasno bave ovim
predmetom. Medutim, humanistieke nauke su
doSle, do jedne prekretnice, ako ne i krize. One
su neizbeino podlegle imperativu specijalizacije
i time se raspareale. Jedna od reakcija na nedo-
statke koji ~ r o i s t i r uiz te ras~areanostiie i raz-
voj struktuializama ali ni strukturalisti nisu us-
~ e l da
i izbegnu sve zamke. Strukturalizmi imaiu
tendenciju da, iako s pravom istiEu vainost struk-
turalnog istraiivanja, potcene istraiivanje geneze,
istoriju. JoS jedna odbrana od preterane specija-
-
FILIP MALRIJE

lizacije je bilo okretanje ka multidisciplinarnosti,

istovremeno osvetljavanje jednog ~ r e d m e t a iz
raznih uglova: me&utim,-to sobom nosi opasnost
suprotstavljanja tih raznih prilaza, reciprofne
kritike, da se ti razni prilazi ne stave u perspek-
tivu dijalektiekog istraiivanja.

Pa ipak. brojni autori su se dotakli te perspektive

tokonl samog simpozijuma. Povodom identiteta
moguCe je videti u femu se ona sastoji.
a) P r e svega sastoji se u zahtevu za realizmom:
ne treba zaboraviti da ,,materijalne7' strukture
utifu na traienje identiteta; sazrevanje organi-
zma, seksualnost, odnos prema delima i alatima
a kasnije i prema zahtevima ekonomskog iivota,
predstavljaju okvire ponaSanja jedinke i ona ne
moie da pronade svoj identitet van podsticaja
koji iz toga proizlaze. Takode, kolektivni iden-
titeti ne mogu se zamisliti van odredenih struk-
tura druStvenih odnosa - ekonomskih, politiekikih
ili lingvistifkih i kulturnih. Nepoznavanje ovih
osnovnih struktura koje su i same u sloienim
medusobnim odnosima dovodi, na primer, do toga
da se identitet situira na nivo predstava (Zava-
loni), na nivo ofanzivnih,ldefanzivnih afektivnih
procesa (Turen), ili na nivo svesti o sebi (ocenji-
vanje identiteta u odnosu na odgovor na pitanje:
ko sam ja?)
b) Drugi zahtev: mora se uzeti u obzir pluralitet
odnosa (prema stvarima, lienostima, raznim tipo-
vima drustvenosti: tehnifkim, socijalnim itd.) u
kojima se stvara identitet. Ovi odnosi dolaze u
,,serijamaWkoje su istovremeno i meduzavisne
i relativno autonomne. U svojim odnosima sa
objektima, na primer, lienost je jedno risto teh-
niEko telo koje se razlikuje od tela u meduljud-
skim odnosima, od seksualnog tela, od sportskog
tela.. . Isto kao Sto se i socius jednakih razlikuje
od sociusa daka ili Segrta, itd. Tako, u svakome
postoji pluralitet identiteta: Pirandelo je do jed-
ne taeke imao pravo. A Sto se tiEe kolektivnih
identiteta, postojanje klasa to jednako potvrduje.

c) Iz Eega sledi, kao treCe, dijalektitko nastajanje

kroz unutradnje protivureEnosti u vezi sa spolj-
nim sukobima. UnutraSnje protivureEnosti u sva-
kom domenu: krize u organskom sazrevanju
stavljaju subjekt van ponaSanja u kojima je iz-
gradio jedan pre-svesni identitet; kod meduljud-
skih odnosa prilika za restrukturaciju ranijih
identiteta je prelaz iz porodice u Skolu, iz Skole
na rad itd. Sp401jnekontradikcije su kada na pri-
mer pojedinac ili grupa ne priznaju mogutnosti
(ili prava) drugog pojedinca ili druge grupe.
Ove protivurernosti su izvori kriza identiteta o
femu se na simpozijumu Siroko govorilo. Vaino
je shvatiti i sloienost tih kriza. Psihoanalitifari
su se bavili krizama koje nastaju prilikom iden-
 FILIP MALRIJE

tifikacije sa roditeljima: ali zar ne treba na dru-

Stvenom i ideoloSkom vlanu traiiti veze izmedu
njihovog ponaianja, i raznih vrsta druStvenih od-
nosa u koje su baEeni i kriza kroz koje prolaze?
Oni, medutim: koji ne poznaju specifiEnost poro-
riEnih odnosa i Einjenicu da su skom sve krize
identiteta povezane sa njima ufinili bi takode
ozbiljan propust.
d) Cetvrto pitanje odnosi se na traienje identite-
ta: ako vef ne moiemo reti da identitet proizla-
zi iz materijalnog koje je vec tu - tela za je-
dinku, iz ekonomske strukture ili teritorije za
grupe - ako konstatujemo da je identitet borba
za prevazilaienje podela koje naSa egzistencija
stvara u relativno autonomnim serijama i kroz
sukobe koji se u njima javljaju, Sta je to Sto
nagoni jedinku i grupu na prevazilaienje tih po-
dela? Sta nagoni jedinku da izgradi sistem ured-
nosti za koji je Valon govorio da je neophodan
za stvaranje lienosti? Sta nagoni grupu da stvori
ideologiju koja nju samu opravdava? Na simpo-
zijumu mi liEno nismo naSli jasan odgovor na
t a pitanja. Kada se govori o idealu sopstvene
lifnosti ili ideologije, to ima deskriptivnu vred-
nost: medutim, Sta stvara taj ideal i tu ideologiju
i kako ideal i ideologija stifu moC koju imaju.
Cini nam se da je ovu borbu protiv podela, cepa-
nja, borbu za uredivanje naSih postupaka u je-
dan sistem koji im daje smisao - problem smi-
sla, dakle lifnosti, nemoguCe razumeti ako se ne
pozovemo na isto~iju.
Svaka grupa i svaka jedinka. u nekim momenti-
ma svoje egzistencije vise nego u drugim, suofa-
va se sa pretnjom otudenja koje povlaEi napu-
Stanje - mada n G n o - nckih tipova pmaj:amja
koja su u neskladu sa nastajanjem novih celina.
Polazefi od straha koji izaziva ova pretnja. re-
konstrukcija identiteta prolazi kroz fazu p o r d e -
nja i kritike kako bi se nakon toga izgradio plan
integracije koji bi izmirio sve sugtinsko. Ali kako
bi takva integracija bila mogufa ukoliko ne bi
polazila od istraiivanja istorije, od ukrStanja
istorije Eovefanstva i istorije jedinke?

MiSljeaja smo da 1.razmi3ljanjei p i r i s a n o mark-

sistifkom metodom - ne zapostavljajufi dopri-
nose drugih struja u istraiivanju, naj bolje moie
da odgovori ovim zahtevima, bilo da se radi o
identitetu ili o drugim suStinskim pitanjima.
Marksistifkih istraiivafa je bilo malo na simpo-
zijumu ili su bili diskretni. Moida su imali dru-
ga posla?
(Preveo s francuskog DRAGAN MINDEROVIC)