FRANC BOAS

I NAPREDAH
HULIURE*
kulturnim mav&&. Pa ipak' w e v&i htekk-
buahi damdaji, kakvi se izraiavaju u mi5lje-
nju, u izsnniPna. u srsdstdma za posllizmje v e k
bezbedmosti egzistencije i u lolaavanju vazda
-meSne mknosti ~rlbavljania hrane i aklmSta.
h.owxk do ura&oliEda delabmti zajednice;
koie iivotu daju rapnalkkiji, ,bcs&atijitan. U tCnn
sm-islu moikmb da prihvakimo t&min ,,awe-
dak kulbre". On adgovara uohifajerxj, sv0h-
d-j zqpotrebi.

n ~ i i definitcija primit,imasti. ~rimitivni-QU

oni ljudi Eije su delatnosti malo uraznoliPene.
Eiji su dblici iivah prosti i j d n o o b m i ,
i ' tije m loultme u Wledu sa&%ne i
i fome oskudne i ~ ~ d ~ l & Svi e . dihovi
bumi, d d t v e n i poredark, htdaktualni i fnw-
stmni iivot treiba da su sl&o ranrijeni. TO
bi bilo prihvatljivo ako [hi pwtoja~lapnisna rne-
duveza svih ovih vidova etniEkag iivota; anedu-
tim, love su v a e raznolike. Ima mroda, paput
A u s t r ~ j ~ c Eija
a , je rnatmiiaha ~ M t u r asas-
vim siroanaha, ali k o j h je drdtveno wtroj-
stvo veoma sl&eno. Drugi, pqmt kalifmijskih
Indijmaca, proizvode sjajne tehnieke i w t -
ni&e ru!k&orhe, ali nipoSto ne iqmljavaju
odgwarajubu ssloienust u d m g h v i d o v h fi-
vota. &av&, w o merilo dobija d d i j e znab-
nje lkad se j&na velika pqdacirja podeli u
druStvene slajeve. Tako ndazimo prekmame
razljllce h e d u IlcuMurnag stahma sirmnabog
') Iz knjlge U m p r i m i t i v n o g Eoveka, koju priprema
.,Prosvetan.
 FRANC BOAS

s jedme, i deiatnih urnova kGi fll Predstavni za

m,od.ernu kdturu, s druge &mne. Nedostatak
'Icut'hKe veCi od anog koji s~e&no I.? u a u ~
iivotu nekih slojeya aJeg madam@ stawv-
nitha t&ko 6 a se igde nalaai. Medurtii ti B b
,jmi r $ h m m m e jertinice, ,p@ut ~~TI€ZIEI
kojima rnanjka m g m t n d k o s t izuma, jer se
koriste lhlturnihn .cbma&arjima ih stvara aa-
rod ru mlini. Ta d t a smrotnost izrnedu kulturne

Rasprave o rasejavanju !ldtmmB vrednosti po-

kazmja da nerna maroda koje u o s t e n h W i
strani utimji, veC da je waki narod preuzimao ad
svojih suseda izuime i ideje, i w a j a o ih. Ta-
kode ilna s l d a j w a u koj- me d.crstignuCa m-
seda ne asimiLiju, veC: se preuzkmaju neizme-
njena. U s v h o m sl~Eajevhnarazvija se eko-
n m & a i drugtvena zavisnmt dotihog plemena.
Ovakve primere moiemo mOi aaroEit.0 u Xndiji.
Vede, lovci iz Sri b k e , jarmho su jedslo tak-
vo pleme. Pa liapak. njihova zanimanja zavise
.od PeliEnih oruda kaja aabbavljalju Sod svojih
,velitih suseda, a njihov j a i k i 3elik deo mli-
gije takode rn u kmardu p ~ ~ ~ eadl i drurgih.
t
Privrdna zavimwt Toda je j d upadljivija. Oni
se smvim posvehju bnizi o krdima bivola, i
eve dmge patrqStime za iivat dcxbijaju od svo-
jih mseda, u ramnenu za m l d n e ~mizvade.Na
dmgi maEin, C se zavisnmt nalazi, bar@we-
mmo,,u ratniElnim driavama, koje Zive ad pljaE-
ke, potkoravajo svoje s u e d e i prisvajaju pro-
izvode njihevog M a . U stvari, rnanje ili vise
ekmomsike i s h l t w n e m&uaavisnosti ima gde
gad ddazi do Eve razmene proizvoda mzlihih
zemdja.
ObelcGavmje h l t u r e jecbnog narrada kao pri-
mitivne - u smklu ~ i r m 3 t v au h l t u m i m
dostignu5iima - zahteva odgovar na tri pitanja:
pxva, kako Ise sir&ho izraiava u raiznim vi-
dooima kulbure; &go, d e li se t a j m w d u
celini smatrati jedinicom, s o b z i m na njego-
va k d t u m a dobra; trek. kakva je v a a raznih
vidova kdture - je li abavezno da svi m i
W u jednako slab0 razvijeni, ili neki mom da
p w u a dm@ zamtanu.
Na m a se ipitanja pcmejlak5e adgovara s a M -
rwnn ma tehnitku me5nost, jer waki novi teh-
nZki izum j& dcdatak mnijim d m t i ~ b h a .
SlzrEajevi u koflsna jda'n novi imm, &toga neki
n a r d p r m k n a ~irazvga, polMmje lh~lcvura-
nije bragmenu t e h n h - kao &to je tiehni!ka
metala hstisnvla tehnih laamma - prilWno su
retki. Oni ise, skmo p o pravilu, sruclrie u za-
meni n&e nnanje pxilkladne tehnlke onum b j a
je rprikldnija ea Eieljenu m h u . Stoga ne bi bilo
 FRANC BOAS

~Wtures dbxitvzn na b-tstvo

k 3 k o xazvrstati
lu;uma, ldad bi bilo tkshkve pravllnasd u reds
njhovih javljanja. Ali tag r d a mma. Treba li
da n&i ,pmtilr;(ki n a r d swstamo kao vSi cd
Wnog a ~ m a d n i C k o gplmena? J m If sir+
maBna plemena s Ohotsloog m a m n j e primi-
tiv~laod umetnim naetrojenih swermarpadnih
herilkanaca, mmo zato at0 m a j u g d a m t v o ?
Je li & m i Meksikamac grimitivniji od jednog
sirdog crnca kojli je sluhjao o v l a h o v&tinmn
taljenja? Takvo 8knata, ~ 1 u f R 1 0vrednovanje
blrtuna prema dedu h m a koje poseduje svaka
od njih ne sla5e se s nagm mdenjem, j e r ti izu-
mi nikad ne Eine memenski sled.
Wito Je da sami izuani ne oalreduju naSe su-
deride. J&nu kulrtum vrednujemo kar, v%u ulso-
lik'o je manje M a neaphodno za olbezbeaivanje
nu5nilh Zivonih potreba i ukoliio su v d a teh-
ni&a dcnstignuka b j a ne sluZe n e a d l v
dncvmiun potmbarna. Na ride s u d m uticaEe i
kulrtumi ciljevi za l b j e sluji novi' izuun. Bez
abzira na izuzetmu t e vdtinu~ i dmi5ua-
~
h t Eskiun* n j h x w lhalhuru ne stavljaam vi-
Wh,jer rsu ma njihwa weBtina d ene~gijanaap- akcenat stavlja na tehniku i
hodne za svalkidaSnja paDrasgu za lovinm i tehnicka dostičgnuca
abe2kUivanje z&ite od surovasti podneb-
lja. 'Pu d o mesta ea poigmvanje
tehn%km u dmge svrihe. Usbvi koji d a -
daju m& Bt~hatni~ma.Ausbralliaaeima i
~ & a m a & h i su e s k k i m a . ~ u l h r eka-
lifornijskib Indiia~mca vrednuiemo kao ndto
viBe, &!to Sto &i raspolak priK5-10 obilnrrm
dakoliccan kojom se koriste za usavFSavamje
tehnike abjekata koji im nim epsolu~tnonmp-
h d n i . J e d m h l ~ h mcentmo kao v i h d o l i k o
je raznolilkija igra ~Mmikamah i e daju prijat-
nmti irivcrtu. Gde god se javljmjja predenje, bkaaqie,
k-nstvo, reabamtvo u drvetu ili 'kosti, urn&-
niaka a b r d a katrmna, arhirtektuna, gmhrstvo,
abrada mertala, ne s m j a r n o da je d d l o do m-
pretka u o d n m na najmastiie priimitivne uslo-
ve. Na na& lSCEd n&e uticati izbm hrane od b j e
l j d i Zve- da li m po ssredi kapnene Etvotinje,
riiba iLi proktvodi od biljaka.
Cesto se ovi darovi prtmde ne pribavliaju u
dovaliniun blG3iiama miti s M v o m l & & m
da ~prillike za igru. N i h j e ysa~Bavarnje
njeg~vi~h &a ne m a e u b i e 1ova.1da b q mm-
go n w r a dode d o mlihe hrane n m h o d n e za
iadriavanie miega m o g a i njegave pwodice, a
tamo gde neocllloine 5 i v d e oatlabe, usled su-
novwbi Dodneblja ili nedovo~inostilovine. zah-
tevaju ~ V Unjegovu p k i j u , m m a memena ea
igru usavdaamiean tehnike. Bogato ratzvijenu
i g ~ u~ t e h i k maalaziimo jedino iu dblasbima gde
hrane ima u obiliu i gde se OM prihtrlfa s
malo ;truda. Taka wvl&ena podruEja jeau
trqxki kraievi s dbiljem biUnaih rpnoiz- i
m e r& i delwi mora u kojima se rilbe jate.
U tim dblastima vdtina Euvania hrane osl&da
Eov- .i mxguchje mu d0,koIricu za d4atnmt.i
 FRANC BOAS

s elemeintiana &re, U dwgh dbhdkna, abilno

snabdevanje h m a m abezbeduje se jedino Fada
E m k vdtalEUri, ekdambom ili mmljorab~om,
uv& priradnu a a W hrane. Upravo -to su
ovi h m i tak pxbno gavezami 5 a p & h q p r e t -
kom u Wturi.
Webs da xmoltTimo jog j e h u v h u okohxt.
M&mo wetmastaviti da m a najranija Eoveko-
va t ~ & kunapredenja
a nhu bila ishod pla-
m b m i h i m a , vei: da su mjegav Itehmi&ki in-
veartar dxgati1.a i unala slzLEajna chkrii:a. Tek
su a i j e u hian a t k r i h a rapcmavana mva
koxima poanag&a. Tako je u rano vneane dani-
rano., bu~mevanje&r& neupadljivu d m : do
octkrlca su dalaaili pojedinci. Staga je verovatno
da rn se dadxi pretlmdnbin sr&tvima javljali
utali~ko lbrie ukolilko je v&i broj pojdinaca
s~ehwu o posebnoj iprafesiji. Skloni smo da u
t n e vidimo jedan ad glamih m & a ubrzame
kultlturne prounene u anmg&lamim grupaima kaje
se bave btam grofesijom.
Usled c g r a d w a koja postavlja Skrta primla,
wekanje bmja prip&ika jedamg lovaIE3rcg ple-
meha astaje ntnutm j m o odredenih wa~nka.
StanovnWvo maZe [brim da se uvehva jedino
tamo gde je dbilna zdiha hrane w& pri ruci.
Takvu p r i l h mu% da g d i abilje dbe; mto-
Eawtvo L-e uv&ati kdiEinu raspoLoiive kame,
ali jadino zemljonadnja mof&uje veliiko s C -
mmWvo koje bez prekida nzeljava j&
able& i svoj cgstandk zamiva na Morj prafesiji.
Zato je zanljmadja m o v a sve naprednije teh-
nidke h l b r e .
Iz mih se ramnatrenja anqgu iz~~1C.i j d dva
zaklju6ka.
OEito je da su zahtevi za ideldctualni r d sas-
vim s l i h i minna za khn2ke h m e . Nikakve
prilike za imtelahtualni rad n m dak god se
sve v m e ,troSi na patr&e trmutka. I ovde Ce
kultwa biti vrednovaaa utoli'ko vSe dkoliko se
ljudiana viSe vremerm pruia za prelaaije pa-
va6ivamje inteldktuahhn pregmuCima. hteldc-
tualna delabnmt se delimke h G a v a u MmiE-

I-u ovoan pogldu I&?& da mpostavimo jedmo

dbjektimo merilo n a p d w a n j a loulture, jer
uvidam da Ce oqx-ekimnuto mkamo ra-di-
vmje blaga ljudskog Scustva iprema ~acional-
nim famama dovesti irb uvdanja zmanja. I
ovde Ce n a ~ e d a kbiti u t o l b brGi ukoliko mu
se v%e wemena posv&uje. N e a p h h i imtelek-
h a h i rad vcdi delimice do adstranjivanja gre-
9ke a ddImice do sirstematizovaIlja i&usha. Obe
s'tvari - mosri p r b b p i istini d sistematihiji taz-
vitak znanja - pWtavljaju dobitak. Raunere
1 p-a znanja ancgu ee u toan m n k h ahvatiti
sreckstvo mapredovanja jhlture.
Jedan dru@ element IcuMure prim0 je w v m n
s lunapredivaajean tehnike @re. T e h a a d-
 FRANC BOAS

tina je t a m d t e v za aawitak tmWm&&

Dekarativna m e h a t a e (poatoji kad ljudi ne-
maju celmiti nadzor nad svojaan tehnikam aiti
vremema da s e n j m e &re&. b &olea enokmo
zakljditi da m i ishi mlovi koji su maCajmi za
razvaj tehnike d z i m i sazvoj zmnetnodk, te
da & se s r a m o l ~ ~ bhniEikih
u v&tina uve-
Cabi i ~'atmolikwtnxnetai!Bkih form&
Pre ma gto se akrenerno drulgim p a d m 6 j ~ du- .
home delatnosti, ishode mag istrdivanja mo-
iemo saieti i d c a m da u Iterhnicil, htel&al-
nim pregn* i ddkaratimoj urn-i pas-
toje odrdena, objektivna merila za &ma-
nje kultura, i da su u n a p d e n j a u t h 0bh6-
t h m d u mbrnn p i s n o poveaana, zako Bto
zavirse ad @tag mapretka tehiCke veSitine i
uvida.
Dmgo W n j e koje valja da ispitam tiEe se
r m e m do k ~ j i hIrulltuma WignuCa j d o g
n m d a dele svi njag0v.i pripadnici. U najj&iro-
~n.~&nijiun k ~ d t m m a gde
, je Citava energija sva-
kag (pojedinca p d n a za pcdunirivanje najosnov-
nijih iimtmih m b a - i ko u tolikoj eneri da
pribavljanje hrame i abezbedenje akhniita Cine
glavnu sa&+im svake delatn&, dljenja i
hrvstva sva~kidaSnjeg5ivota - i gde se nije raz-
vila miikakva podela rada, jd~nmiiraznost f m t -
nih nawika bi6e utcdiko v d a &ol+ko m jedno-
straniji metodi za pr-ljanje 'hrane. E&rn
mma da aiuni lovi m c w h a lebi kapnene &are,
i anililjenje makaga od lnjih w d s r e d u j e se sea
taj posaa Ova tjednoabramast nije n h a posle-
dica gwrabske aweline Eiskima, jer ie neka
m e l a sada r n o w n a Wk i u tiun lprosbian us-
loviima. Tako se h k E i , kqji Zive u diihhb kli-
matskim tdovima, dele u dw elloonomslw grape,
koje su dm&e majamno zavisne; jedna je
predama umgajmju ~irvasa,6mga l m na inmske
sisare. -Istose t&o, u lova&ian natroctima jdma
asdba radije wsv&uie lxnru na jednu a dmga
na dnvlgu motu Zivotinja. N& Livata lwaca
ne poguduje d b ~ upojedhahnih
~ u a-
pina; a&i jedna -la pcstoii i ovde. kao i dm-
gde - wldela ma mdlcarce i k e . M e a r a c je
lmax ili rilbar; M a sallrmplja biUe i Ewotinje
koje ne beie. &vlja h b n i lposao i M a s e o
maloj deci. a i a v bdk Ziv& ispunjen je ovim
paslovima, dok gad nema m e n a za igranie
tehnikan. Cim se &a% ~rillilraza nien ramri-
tak, dolazi do urazndiihvmia @ova rem ma
uhrm i spoxbnmtinna. Nalaaim drvatabare,
lhrpare, &aEe i ~ganlare.Oni se ne monaiu is-
kliuEiwo m d i v a t i ovmn ili onam p d u . aLi k
manie ili vkk naghiati jedmcun od ~ i i h Potam, .
ta'kode, nalorzimo midiace i pesnQke,jer igranle
ideiama i ~eEima ispokjava n r d u privlahmt
ran0 - vermaho iaS u raadub1iu kad nema
pnjlike za igramie tehnikom, jer iako lov i da-
maCi ,poslavi ne o s t a v l i ~ avremena
~ za mEni rad,
bvac k'oib ide aa lovinm ili je E&a i maika
kuia sakmlia h r m u i lnegmje decu imaiu pri-
Eilre i ddkofice m &ru m d t e i prdSljanje.
 -
FRANC BOAS

CAde gal idthest= deo j d m g namda mzvija

majstmstvo ndke tehdke n a I m da m to
iffnetnicidaracoci. G d e gad mdkarac p d 5 k
veliku veStinu u jedmaj tehnici koju satno on
wrainjava. reZ je o umetrni~ku-stvaraocsl.Taka
su skikanje i m b m m j e drveta ma m e r a p a d -
mj obali AmerW m m t ~mu&wca,d& eu
1- gmearija Pueblo W j a m c a i k o ~ a r s t v o
u Xalifomijt v d t i i e iena. Tehnika t a l h gof;-
gqdari matniWan &imtoonda se na severoza-
w&oj dbali gem bid IdSenam uobrakilje i fi-
wDne snage. U s v m lkanrju i v a u m a 6amo
m& &a aponaSa ~m-t rnui%ma S druge
drane, meau lkal%arn;lj&im Pueblo I w a n c i m a
izgleda da andcarac inns manje dara za #met-
nast. Kada i n-ndkard i iene veoma ma&
svoje vrlastlte tehnW, molgu se ramiti dva ode-
lita wmetnZka stila - h o m&u aljajskaoSkim
T b g i i k b a , bije 5ene prave t e h n i a i savrSene
kame. m a g e n e oravoliiijskim Saram, dok se
u (&netnosti a n d a r c a razvila visaka (Ailizacije
% 3 o . t ~ & 1 hfirgum. Ovde je dovoljmo ukazati

Mdutim, to unamoliEavanje d e da dwede i

do talkve jeidn~strandi u xamdmnjirna nt%h
delova stancwni5tva da a,wete napme, b
oddirte klase hItumno m a g o siqrormahilje ad
hekog narada s manie urazmliE&im ddatnos-
Via. T i nano@ho vafi ' h d god se, u l t o l h priv-
r'ednog razvcsja, vdiaai delovi atamvni3tva svo-
de .u lstanje u kajem je sva njihova mat@ n&na
ts podmirivanje svakid&njih rpatrreba, ili k d a
je ar&m~Cenonjihanno sudelovanjt? u g m ~ o d -
nmn iivatu, ka'ko biva u n a h j 3nodeanoj civi-
llrzacij~i.Iako u jednm takvom s l u h j u kulturna
Broizvadnolst fitavog namda m&e da W e vrlo
visdlt~I,u wih@ldkamvredfiovhniu m r a se uzeti
d obzir siaomdtvo hlhure velikih masa nanoda.
U r?nnim, dm@ rm-m, vidavima kulturre
&om da je PO sabi d i t o v&e ili mmje do&&-
mee, pa d u d li jdmo abjdkhivno rnarilo vxed-
hovamja; ali h a d druglih vidova, u vezi s ko-
linLa ne rnohmo teko lako %ovapiti na pitanje
Irta je to s i m a E l v o kti1h~e.Vet smo i&i
da samo n d s ne Zini bogahtvo b1tzlre, ali
(La Icorcrrdinacija imanja odreduje na.5 sud. Me-
butinn, vredmvanje intelekhmlme bordimaci je
iskwtva, ebiilaih pojmava, umetnifilre farme i
religijdkag o s e n j a po priradi je bliko sub-
jektivno da Be uvdanie kulturnih wednosti ne
m d e lako ubvnditi.
Svako v&#anje lmlture ~podramunevada je
ddabraina jedna ita&a ka kojoi se mmnene
krdu. d .ta hMra jeste merilo n& andexme ci-
villzaciie. S zhr&aaim iskustva i s&tematim
vamg manja, ddazi do promma koje nazivamo
na~Pr.eWsom, dako Itmeelbe ideje nisu morale
pro& ai ltnoz k a k w promem. Ljudski d?&i
W e k s za zatv;oFBnu dtm%venu &.@nu hjoj
 FRANC BOAS

je eisti: osruhju .sa

j e b omb 'p~ipadas ~ ~ g d
ummstvo, krada, Ja.5, silovanje. Ra&a pre I d i
u v&hi M t v e skqpine p m a . b j o j se
cseOafu obaveee $u larnijw uvidanju ljuddm
pdnje - to jmt, lu nekam uveCanju m-a

J& je M e defhisatii aaprechk u ustrojstvu

druS&a. Krajnji individualist mbalhra anarhiju
ddeahn, ddk dmgi verujru u dobrovoljnu m e -
lu. Mealom se an~&?smatratii mdzw druStva
nad gqjedincem ili potliinjavanje vo&stm, po-
jedindna slaboda ili mvojeje rndi w-
g m p e kao eelline. Napred* d e m o da defkd-
9 m j e d h s dbziam na baj posebni ideal k*
W a r n na umu. Apwlutnog napmtke nama. To-
kom inaavaja moderne civilizacije status u kojeth
fe pojedinac Men, ili u ~koljije Wrovoljno iii
grioludan stavljen, izgubio je rnnogo od svoje
&rutowhi, iako je &&lodo njegovag ,povampirmja
u malernolj WemaCIkoj, gde poldaj Jevrejina
nije adreden W n h svojstvima, vet rporeklorh;
ili u Rmiji, TMji i Nemaekoj, gde poloZaj jed-
ne m b e z-mki ilrjene W i j d k e pripdmo53-bL.
U clmgirn eemljaata ta h t d QpStaje u palo-
b j u gradanina i ru b r a h m stanju. U jednom
objektivmcffn p r d a v a n j u kulture, lpojmoln ne-
,ye& valja se sluzti v.eohna orbazxivo.
TJ mastojanjima da vaspmtavimo f m e d l j e n j a
arimitimog Eoveka moramo se Wti da iato-
i-~izlideja %ledimo 30 dublje u grdl& *re-
denje najsrtarijiih f& h j e rnakmo da atkri-
jano s oblicina Pnodemog @ljenja da
nam pruii imesno ~ a m e v a n j eosobenmti pri-
mihimog d j e n j a . Sebi treba da razjasnimo
kolW je dugo rnagao da pmbji mentalni Z i d
~H-iPan n a h vlastitolm. ,Ovvm se ~prt~blemu moZe
pristupirti na &a &&na - krcn preisltoriju I
lcrm jezillt' U Egiptu li zapadnoj mi vlsolco
razvijeae ~ l m u l mlpastojale su pre v& ad 7.000
godha. P M o r i j d r i @aci potvrduju da je nji-
hpmm uqpmu w r a b prethaditi dugo mzW-
lje razvaja. Taj za!kljluEak qmbkrepljuju t i n a l d
u dsugim delwima aveta. Zernljmaja je u
EvrogA v- stara i kulturni wlovi kojl aju
prake s m i u n su sliEni k u l t u m k mlovima mo-
dernih plmeaba sa msvim slakmizn hltdumiim
&rascima. JoS ranije, krajem ledenag d ~ b a ,
rna@dalem&a lrmltura je vjlyoko razvih radinost
i urnetnat, lroje se mogu porediti s onima rno-
k n i h pletnma sliEncg dma8aja. C h i fie ap-
r a u d a n i rpre&po&wljcati da kultu~ma razina
plemma Miko s l i m u pagledu tehnieke kul-
W e mok da bude sliba d u clru&m gagladirma.
Sbga hamo pmvo rda p m ~ t a da v ~pre
15 dro 20 hiljada' gadha @te Mtume delakosti
Eiovelmve nirsu bile dmkEije ad om31 kqje d a -
ximo dams.
Mimgo&vM& M&bh abllka ri apormt razvoja
E c M ~pmn&na ~ a skhpu jezilca ~ t a k d ena-
vode na zaklju~alk da melxtahi Xvot Cw&w
kaRcav se izritZava jmiiorn mum da tnxde vabma
$tar.
 FRANC BOAS

Na aanovu ltrajnaiti tenrteljnih abliika jezjllra, h j i

se odriavaju M o m chgl.h s d d b l j a , njegovo
nas pmu6avmje wa6a dubako u r a m iskailju
l j u o g &ljenja, Z&o Ce ad konb9t.i 0iti h a -
h k @ &ih biknib a d l h Ljaddlmg govura.
U s v & m lpjovmom j e i d h m&e se radui5t.i
. paprikEan ali &mUen bmij ~antdkulacija,i aji-
h w . h ~gmpkanjem a b w e se jQi5k.i h z ,
J d a n orgrani&n bmj ~;pntillrulacijai njihovh

broj glasava maphodan je m raaumwaarje Dre-

lw sluha. Ako lbi ~1 jedednan jeziku broj &u-
iacija bio meagmniEeq rnrirna tahost pakreta
patmbtnih za b n gavor li Ibru, 1.asrlxlrmavanjegla-
sovnih d&en:i ver.watmo se nikad ne bi rae-
vila. O g r d e n o s t lbroja artikulaoijslkih hetnji
i n;itihmo ~ t a l n o(panavljaaje b M e Wade do
toga da ava 6aba pdeSenja ~postdruautomablta,
i da se ~azvijaPmda aprega h e d u a)Ptikuia-
cije i odgwarajuCeg glass.
Temeljm ie i @ta d i k a artikulisanag gavora
da skupine g h w a lkoje se imi%uju slruie ua
saap5tavanjc ~idteje,i da svaka ta &upha gla-
wva h a i&o utvrdeno m15enje. Jeiici se
medu lsdboan razlikuju ne sao~mopo prirocli aas-
tavnih fonetski~helemenarta i glasmmih gmdo-
va vet i PO &uphama iideja koje m inajavaju
u ubvrdmim fan- dwpiima.

U h p a m bmj n x g u h i h qpqeva h e m ele-

men& mije agraniren, ali tie samo jedam m a -
niEen broj e k m o upohrebljava. To d ' r a m -
meva da je agranitan li mkxapatn bmj ideja kaje
se -&raiavaju de2ltim foafe- s0purp'manna.
Ove Eonetske & m i n e nazvakmo ,Jwranha
F&".

K&o je &updl q x e g llihog ialcustva za &je

izra5avanje 1s1&i jemik ~ W a n a l i a ommd3lc. a u
wlini mora da se izrazi c g r d E m h We~n Ira-
rena r d i , j&,o ~prdirenorazmstavamje &kmi-
tava nu5no mora Ida l0Z u m v i eveg artiku-
Ilismag govom.
To se razvastarvamje podudara s j&an od Q-
sneljuuih d l k Wzlcbskag d j e n j a . W ~~
aktual~ruom Iskustvu nikoja dva hlna u w a
llliti 6uwtvena stanja nlsu -idenltih&.NIi ih,p'e4
ma mjiihovim ebiPn~stirna,rammhvano u bire
ili u5e gmpe skupine, &je sle gramice mogu ad;
redivati sa v%e razlliEnih daaovlidh. Bez oMra
na pojedhahe ralllike me&u m j i i , mi r T -
n a j m zajedniake elermente u m&m i&u&m-
nia, i wnatrmo ih srcdmha ili .f& Mma, uko-
l$ko imajtu Idavoljan ~bmjzajedni&ii owbenosti.
Tgko arani&mje h o j a fmekkih skupimi koji-
ma se izraiavaju o d d t e ideje jeste izraz psi-
Mu&e Pinjea~ice da sbam =mega raxliba
pqedinaEna idkmtva &ne predutadma za i t u
kategoriju &ljenja.

so
 FRANC BOAS

OInu dlikiu ILjudsikog M j d a i ~OVOT~

da uporedim s ogram;ia-.@njem Eitavog niza mo-
@nib &ili&uCih p c h e t a na izbm j&og pg-
ranif enug bmja nawihlh hehnji. Ako 'bi s e 6lh-
va masa p o j m a , sa mim njihuvim vlarijantama,
izraiavatla u d d k u sasvian h e t e r o g a h i aepove-
zaaim g l a ~ ~ ~ v nsla2edcama
im ili ~~a rdi,
mastalo bi stamje ~1 lkqjern prisno pavezme ideje
ne bi ulkslrdinale na ~ v o j upovezamagt odgwarajru-
C o m p w a u X m wojih glasovnih simbola. i za
kraiavanije bi bio mecaphodan M a n a h o velik
h j Ojelitih korena r & i U tan s h h j u , mega;
odre&ane iiderje i ea mjlu &xed&awagkorena
ne i b i se dovaljrno u6wsGLla Ida se autmnakdd rep-
rodhuje. ,bezm i & i a n j a , u sv- trenutku.
Kao gad! I t o je autcuna!Wa i h a e d b a a d -
bdaoija dovela do toga da same c@ani&ni bnqi
artikullacija, i t o j& qgr@5ene prcmedjhmsti, i
jd2m wranirfen brqj glasowdh g r c d w a W u
izabrarnil b ~ba4kmaEnoveldcog q x e a nm@&dh
& i k W j a i n j i i w i h gnxddva, t&o je -0-
n d h o mm&vo ideja s a z ~ v ~ svedeno e m na
mmjli broj -m ideje W e su stahmn Ilapoltrebmn
usp&avde Cvil.ste gprege i magu se upotrebljavabi
adtmnatSki.
Pgnaiknje ipriunitimog i meobramvamg b e k a
pckuuje da takva jezi&ka rmvrsta~vaaqianikad
ne dcwpevatju do svesti, i da, &mino b e , ea
nj~ihovihn pwdklwn valja bragati ne u r a m -
skim vai: u apltamatdcim mentabinn p e .
U ramdm M t m a r n a t a se r a m t a v a n j a mom
zarmavati ma termeljno aazliEnirm naEelirna. Poz-

Razlike u mahliana c a m t a , v a n j a nalaze 8e u

dblasti oseta. Zatnieno lie. ma srimer, da se boje

iwje a>ad jeQliim t&mam, kao Sto je , , W i z -

-p1avoM,(ili se h t o i mlmo ,kombiinuja u lporjam
h j i mrrimo mzvatii ,,bojcen rn~l.dag bib". TO-
kurt vrmena d6davrllli amn, nazive za nove ni-
j a m boje se ramije dsu racalueivale, a delimice
se mi danas ne 1raalu6uju u ~vakidahjetnZvotu.
T&o da ana%mo pranagMiti v&ost Einjenice
da u golvoru i d l j e q j u d m d e n a & pubudaje
dmk6ijru LSIiU. prema razvmtavamju zelenog i
h t o g iili zelenag i plavag kao jdme dwpine.
U lab1aslt.i druigilh h l a jav4jaju se razlike u gru-
pisanjru. T&m se darm i slatko, oQ1oano s h o
i gmiko, ~~ shvataju kao Medine Mme;
ili se ukw urieglog uljla i S&m svustavaju
zajedno.
Jc4 jedan d!&ovtiit (pnimer razlike u nahlirna
razvrshvanja daje t ~ o l o g i j bvinog
a tdalitva
 FRANC BOAS

i pMtmja. QU &Ute Mike da Wko da

je &no preveslbi p a j x n o ~ neka
temimna iz jedxiog &sterna u dm-
gag. T&o jedan t e m b i i nmk da se -pab.-
ljava za m a ' j h i sve njme sastre. flip I%& za
majku i sve ajljene sestre ad t&&a i ujaka d h
sfqpnjeva - ako1ik.0, po h s k o j LinQti, m i E u d
i t e ~ p r w m j e ;ili se mi& termin ,,bratw d e , u
n k m drugam disternu, podelhti u skupine sta-
rijeg i mladeg brat&. Ni u o m sLuEaju khw
ne magu da se obraaujlu prema namerma, v d
ELI Bi morale m&ati iz obiCaja M i z d d u j u

Skupine iuleja koje se izrdavaju ~po&ebirnkoc

reniuna re13 iapolljavaju vrlo -ive r&&e u
r a z n h jezicimi, i ni&%o se ne saabraiavaju
istim m & l h a r,=zv&avamja. Uzmho xa pmimer
,,vdu". Na &i&oon, ,,voda" je m n o m a
slatka, za pik; mmska v d a je dmuWiji i tannin
i podm.
Kao dm@ pdhner i t e W e mogu se navesti
reEi koje se a a eskirmkm mogu upotrebidi za
,~sneg". Ovde mal~irmojedmu reE za &neg na
z d j i " . dm@u %a m i pada", t r d u za
.petroan n o k d snag", Letvntu za ,,sn&ni name".
U btcun se j e z i i h ldjan, lu ramirn uslowha,
izrahva vdim b j m ramih termha. Jedma
ret je qpima za ,,,tuiljane", dmga omaEava
,,kdjana W i se slrmfa", M a ,,tuljana koji lplovi
na santi leda"; da i ne m e m o mnaga imena
za ahdjane a a d i h e starorsti, d j a i k e i hnke.
J a i k Dakota andemo da m m e ~ k~m)primer
n a h a na kojb se termkini &to ih mi izrahvamo
samm- re&na ~~ pod jedan pojam
Tarnzini ,,udaritl, vezivati u mapwe, m i , Mi6
blizu i u&lnati'", svi su izvedeni iz apBteg eleunen-
ta kGi ma6i ,,ibiti hmsb uhva6en1', kqii ih we
M i M dkqpu. d& a mi ~~o odelihh re-
i3m.a m iaraZavanje tih raanih ildeja.
h i se p r i h &Am da iabor takvib j&oQtav-
nih temima mma do imesne mere zavMti od
anoga Sto jedan amod ponarjvih zanufana; L o h l a
t m o gde je potrebno ran1u&ti mnoge vidove
imesne pojave, cd kojih mraki ilgra samwtalmu
ulogu u 2 i v b bag naroda, ma.gu da se za njih
rm?jum g e mime 1-63, dak u d m g h slu-
Ea$e-a mogu da Qmdu dmdjma pwinaEenja
dedmog j&ag tenrnha,
Razlfke iu mrdirna razmtavanfa za h j e sano
~pnimered d i u nckoliiko imeayica d @ag& rnw
da budu pdkrapljljene i' zapa&anjSma koja n h
tesno v a a za ,jemiMre pojave. Tako se bvesni
pojmovi koje makraom,a ~ pmnekad~Ava- a
Itam kao maaaviwe shrafi. Na&mmatiji s l a j ove
vrste j& primer b01gpt.l. Z a nas je Meet st.&nje
 i
FRANC BOAS

adredeaog wgautihna. Najpdmitimiji narc&, pa

Eaik i n&i giipdnici nahg vlastitag d ~ d t v a
smataju waku b d d nekarkvim pmbmtmn koji
ulazi n t d o i maie da se o t d d d Slkkwitte prx-
mere za t . m u m g i s l u h j w i u kajima se
otna &mja usisavamjem Pli radoan rukama, kao
i verovanje, da se m a anoZe ubeciti u neprija-
m a . irhi m W u n&o drvo, kalm bi se wre-
Mo ajeno vrahaje. I s druginn atamjima 6e po-
nekad pcsbupa na ,Mi m a t h ; iiv& ismpyenust,
glad i d w a stma o m a n h a smetraju se p d -
metima b j i su u telu ilii sipolja mogu delovati
ma mj. Isto E e hko i svdtlost Sumca m t r a
n&im &to o m r r d e MaCi ilri mgde M i t i .
Saimti j&Nni chlioi ne &Eli i hrrsti dokaz za
wo opotjanljivanje atributa, jer i mi rndemo
reCi da iivot napu5t.a belo. ,ili da neki b v e k h a
glavoboljru. Iako je medu nama to satno gwor-
na f m a , maano da je to jezi&ko ~ ~ v a n j e
Eva medu primltivmh lj1KE'ia i da se na mnoge
n&e iurafava u mjihoviun varcrvanjh i po-
stupciana.
Antrcqmn~&~oIhunahnje p r i d e , koje preav-
l a w e meUu rprimit'mh ljdma, taloobe, se
maze shvabidii ka~) jedw ~ t i isazvmtavanja islru-
stva. OinS se verovatniun da su analvBija k-
medu sposobnosti kr&ja hveka i iivotimja
kao god i neEh meianriih predmsta, i n j h v i rm-
kdbi s d d ~ Ijudi,
~ kojia bi se .mogli tu-
rnaeirti kao &az njihove volje, doveli do toga
da lsu sve te pojave zdmkme pod jad'm kaite-
goriju. V m j a m da je p a d d o religijdkih ideja
utemelqcmh u ovom pojmu isto tako malo ute-
m e l j m ma xamdivanqjru koWo to va% za j d -
ke Lahegorue. Dork je. mecfuti, upotreba jailka
~ ~ pa se @re a mzvoja ak ,aaLke o jezilku
-eljme idaje a h d nisu M.izale do u sveat,
o m fiasbo (Eva u dbhbi religije. ,te eu pdspadsi
poi?etak i eegov spekdativni aazvitak uvek
iigprepleteni.
Na a w m r d i k a u ma&lima raevrstava;:
lsvalri jezi!k, sa stanov%ta svakog dmgog jezika,
m&e da u slvojdrm razvrdanjiuna W e mizvo-
ljan; m o S t o se u j&m jezth pojavljuje kao
jedna jdina p r d a Weja, mc& se u drugme
o i m a h W nirman odeliitih karena rdi.
Viddi s n o v d Ida se u svakam j e z h m a
aaCi nekakvu, r a z m t a v a i e imam. Ovu, ramr-
cstavamje Mqja u skupime, koje se sve izralirrmaju
~poj a m saanosta~M lkorenon? r&i, Pini nuZnian
da lpojmove koji se ne &du lako predditi
jednim j d h h k m m n T&, traba imaiavati
qpaje- ili pr&ai!mjima elmentarnih k m e
nova, u stkladu s h a h i m idejama na koje se
ta w b n a adeja svodi.
 FRANC BOAS

odre-a ~ ~ ~ J I WIU
I Y -
kqju vdja h a z i t i
padracmmeva prislastvo dmemih f m a l n i h ele-
m a t a lkoji utmduju veze knebu pcnjadinih
kens r d i . Kad M se svaka Meja -la im-
zi&i ,po jednitm jedhirm k m m &i, mogubi
bi ~bilijazici bea fome. Medutm, kruko pojedi-
narne m e rnaraju da s e izrzniavaju h o z m-
l

denje na jedan broj Sinih ~ j m o v aswdstva

~ za
izmliavanje veza postaju d a t j n i i elememti u
artiloulliianom go1wru; a iz ~ h g asledi da svi
jmici m a j u m&ti fimalne elm&, 6iQi
broj ~murrabibi & k v&i ukolro je rnamji broj
e l m e n t a m h $orema r&i koji acEre&ujaposebne
2Meje. U j e h b j i r a q p ~ l a k d o okhmisn,
utwdemim ~ e h i i a m ,broj fomdmih eleanenata
mo% w.suian da se smanji.
Ovi elanenti nisu stnogo ogramieeni ma one koji
izraiavaju lagitike iP psiholdke vaze mebu re-
Cima. U lsikwo svakom j a , m i u k u u h j u iz-
vesne kabgwilje t o j e se moraju inaziti. Tako
u evxapslhiun jeziairma ne m & m da d m m j i
izraz k &eUivanja nj-e vremedke veze.
Jedan Eovdk jeate, Mo je, ili 6e biti bolestan.
Na emgldcom je ovakav isilcaz nernoguean lbea
odredivanja manana. Sve viduve vmnmna m j u -
hljemo u j&u j&u f a m u same anda kad
znaeenje s a & b & % b tp~&iriaruo
i lna sve weme,
kao ~1 iskazu muide je btvrdo". Nawpmt tame,
imamo moge jezike u tojima se b d mi& ne
itsti& razkika imedu prdlosti d isadadnajwbi, u
kojoj to radu6enje nije abavemo. Neki d , w i
jezici, wet, xaenanjvjv v x w n d Weju p~%~to-
r m m , i zahtevaju da ~sek S e gde ~ s jedm
e radmja
zbiva - ~ b h umene, blkm tebe fii 'bilim njega -
tdko da je, prema graanaIt'ilwan dklgpu, nemo-
g u h o dati ibea dre8ernja mesta. Neki
dmgi jezici. m, mogu da lafhtwajv ikakav
iskaz u vmi s imoroan znanja - da J.i se neka
tvrdnja zasniva cna vlastitmn iskustvu, digled-
noj dakamoj q a d i ili m a . Tekvi mama-
45% pojmovli b t o &to su m h a , o&&em&
ili mmdreUenast (elaina) mogu da fbudiu primtimi
ili # o h h i .IWimera ra& emgledca mEmica ,,The
man llciLlad a deer" (Taj Ewlerk je RUW iedmog
jelena) s a M sledefe a b v a r m ~'htegoaije: odre-
deni Man (,,them), jadninu (,,manH), pndlcrst
(,,$illad"), m e a M e n u jednrbu ,(,,a9').Jedan I d -
janau: Kvaik!i~nblmcuao bi da kaie ,,them (odre-
deni), ,,man" - n jsdaini, s Wi mestoan
bqpr., vidljiv b l h mene) - ,,killedn - n e e -
&no vreme, 1s adreUeaulm iP neodredeahn dbjek-
k m , te ~datlirnrn&orn (npr.. odsutan i nwid-
ljh) - ,,deer" - j e h i n a ili m h a , ruz dato
mesh (II-QT., odmtm i nevirlljiv). On I t a w e mora
da dadm lizvm slvog dbavsgtenja - da hi se sam
cxsvedoi240 iUi je za to sanm, iTUo - i da m a f i
da ki su tzuj h v & , jelen ili 'UIbijanJe biJli wed-
m& prethadamg magovura ili d l j e n j a .
 FRANC BOAS

Obamme. krrtegariie WaEavanja &o rmgmni-

Prwiju jezike.
Magu se tpcunmutti nekdkke ikategcdje koje na-
ma, u ewqp&bm jeaiaha, ~I&U rparmate. U ve-
h i indoewqpdkih jezika p&di wz r a w t a -
vaju prena mdry i to se ~ U M pm&mje
O na
Wjwepmlmete. Pared &a, rpashji razvmtava-
nje perma bmni, koje se, m ~ ne *a-u ~
2ava gramaki6lci. Kuka stoji, voda M e , M a
sedi, ldi! U dm@im j e c h a , ramski-
vanje pr&& prema f o m i - d&h,
pljosnatih, dblih, umpravnih, pdkretnih - jeste
noEelo grarnatirhkag razvmtavanja; ili m5ewo
naki klase h o Sb su 2ivo i n&,o, 5-0 i
n&&, pripadm p l e o n ~ ~ili
u bde. Tsllmrih
klam fresto uorpBte n m a .

SliEne se o k d m m na!laze d u g l a g o k a . Qx2te

vlslte hetanja i smer magi jezidi o m h v a j u
prrsdldkian 0leun43n4Ma. t a o Sto au gore, dale,
u, iz. U m i m a ta'kva ~amagalaizmtajiu, te
knad doput e n g M h ,,to@oin" (ii)i ,,to go
out" (iziki) moran da se izr&vaju &lihm
h e n i m a . Pirimed u Lojha IF^ m d e radmje
izragava m q k h gwanabii3kh-i ~ e d 6 1 t vv&~
nmedemi. N & i Ik~mtanja- kao bibo w p V 0 -
li'niijdm, k m h o , &cak - an& da se izra?izmra
potwjenian elementima,, iLi s e formatlnh abli-
c h a mega imaiava3tiipreimafienja glagola sadr-
tam Y nabian kicqjugacijama.
Takva b v m a rzvmtanja i d d j e p d o j e u pno-
derlliun jezicha, i mi maramo da &lim u
nj~ihmimfomanna. Staga rse beba p i W da 1i
forma j e a h lmoie d a m j w e jasno m%ljmje.
Tvrdi!Io se da sa%etaslt i j d a mNjanja jd-
m g naroda u veli!kaj meri xawM ad njeg-
j&ka. T d se da w LkcpEa s hjmn u n a K i

i lakda s b j o u n e u e t e n j a m d a j u u okvir
proste rekn~ice jadm od hneljmih d w a za
jasnotyt na&h m m v a . hgi&u m gu na&g miS-
uwa i preuimcet 6 k o j m iz n d i h snisli adsrtrra-
njujemo inmabe ipojedind. Ovoan glpdidtu o14i$
m&ga Sta H e M amh. Kad maderni eagle*.
U ~ ( Y T ~s ~ a&iun
O od mih h&jain&ih jmfia,
imzetmo ilao&&lh u fonmatimoan imai2avaaiy
sup&mt ie qxidljiva. Kad mi kajemo ,,OIw
je organ vda", hdijaaac me mora biki u ~ t a n j u
'da oiblihje ivaz ,,&o", ali ke modrda m r a t i da
d e f i d e da Y ye na mm iima & b & a ili
Z~vokimje. Niti Znrkijanac mara da M e kadar
da s-o ~uap3hvaaptrzikhu icteju &a kao
~p~e&tavmgxa Cikm Wasu predaneta, ve6 md-
d? m a da ga ulposeblij,uje i m a m kao &to je
.'ow dko wde".C+ tallcode ne m a da W e ka-
J a i da jedmim jadi'nrim ctenryinam b a z i i e j u
.,GI-gana", nego 6e ;rmairda mmabi da jc sa>ecjdi-
kuje i z r a m kao it^ je ,,mu& vida", t a b da bi
titava rdenica mwaa da, secimo, dobijc oblik
,,oko jedne Reoddme mabe j+ njeno sred-
 FRANC BOAS

stvo z a vid". I p k Ce' se razabraki dd i u oMIIIl

W i j e a n d b W ap&a a j a moie wsvim
da se iaraz,i. V ~ l ose @ponxnbnE i i pisbnje mere
do Jmje se cgr@Eavaaje upotrebe bvesnih ma-
mati* &mnb doMa moZe ahvatiki hao a t -
oja za h m l i m n j e w@tmih ideja. k & d a
m a g o verov&n?je da je adscgsltvo Eih f&
ishod ned- m e b e m tajicna. Rriuntti-
h e k , kad ~azgcrvaa-asa sv@m MEnJk'n. Inide
aaviikao da scrgpravQa lo aa,straktnim i d e j m .
Njegova se zadmanja wmdmrediaja na posh-
iz rsvarkcdne\mag 2ivota; a h o gde se: d a d h a ,
fflomfaki proRrZeani lse javljlsju u mmje ,+li.lie
antrc@cmmhhiolanapna Feligijdciih vemvanja.
U m m wimojtivdh lj,udi b&o da Ce se javitd
r-ave osvoj~~tvlima ~&'veze s objektoan kqjem
ta svajstva rpripadaju, ili o delabastirna ilri eta-
njima nepovezatnima s idejom n melkoan d e l e h k
Bi s&jehh b j i i jeste u dzve~nounStaazju. T&
Mlijamac n&e govori'ti o dabroti kao tm,
mada m&e da '119uma dobm govori o dobrati
neke usate.$Onnete gavcdti o staPljlu M-va
miuno odTeUane c e o k koja jeste u tdm stanjzt
On a& ,&azivati na mot ddenja ne oanaeava-
juLi rpajdimoa kqjii tun anchi raqmlaie. T a h se
cileiava da da u jezialma u W j h a se id& po-
sedovaaia izraiava e l e m d m a -DdtEimjenimh e -

je-zamiEljivo da M d& Indijmac, atmeen u

f i l o m b s k ~milShjmju, najpre pr- da te
oancnnne immiZSke forme osbbadi prisvqjarfih
elernmata, i i tako h p e do a@mkhih dbkika
bji ,w- odgwarraju apmtr&ktdrn famama
iz na&h ~sa~viremenih jezlka. Taj s a m ogled i.veo
u jedmcun ad jezi.ka ts Vankuvemkog &ma, gde
se mijedam a p t e d n~m%kad nije
~ javljao
, bez prisvwjnih eleanenata. Posle &to aaspravI!ja-
nja, *io sam da je s a d e a o lako sazvX4 ideju
o awtrakhorn kmimu u w m tag hdijamca,
h j i je izjavtjiwao da mi! bez prfsvojne zaane-
nice sawhn i h a mnkla, iako se idiornaittsM ne
upohmb~ava.Na 4aj sam mEin w e , na pmi-
mer, ,da lzdm.jM ~temnineza .&ubav7'i ,pablje-
?hie1',kaji se Gbiiiho javljaju same u pr4isvojmim
oblicima, kao ,pljegava l j d a v pram njemu"
dli ,,moje saZaljenje rprerna tebi". Da je aw,shva-
h j e imavmq takude se moZe z a p W u jezi-
cima u Wima se ,prhvojeni elememti pojavljuju
kao n e z a v i d oblici.
Takdte h a dukaaa Ida se i &magi zqposeblja-
Pfi dmmti, tako asobeni za indijansrke jezike,
mwu e a c n d t i lkad god, iz omg ilii onog raz-
W a , Iikaleda whljmo ,tmr&ii,f iedan termin.
Da se rpIlimeroan iz jednog zapadncg
jeo.ika,l) ideja ,,sedeti" &am se u ~ a kiaaltava
s a b a v e m h d l a s o m kujk ukazuje ma m&o na
kofem n&a asdba sedi - kao &ebi
M e , ?la aennlji, na abak na hnpi stvari", a
rma

,pla n e o j m a j 9tvani". M. Kada, meduth,

iz nekw! caalwa. v d j a aa@asRi Mqju s h j a
'1 Kvakiutla e ostrva Vankuver.
--
FRANC BOAS

sedenja, ma% se ,upotrerblti jedan ablik kaji

pmbo ,,biti u sdsk%n&ad"'') I u OWXII
sEueaju pnimho je ~ ~ a za l o
aP m
e- hra5
a za mjegow ,upotrebu se ~ a v h ardr.0,
ili m&da n W . Wim da ano &to vaE u crvh
sluEaj&ma v& i x a & m k b ~m&og ~ j d a
mupose. Objmica da se ucqx%eni abliu izrea-
vanja RE upotrdbljavaju ne dcakamje naslpasob-
n d za njihovv tvorbu, v& samo p a t v r w e da
je naein ljudi o k a j h a je rel! takav da
im m i 4iSll rtecrphdni; i da ~bise, hneduth,
razvili Ehn usbrebaju
Ow, se s t a m d t e pobkmpljuje i pmuEavanjem
siwtema bnojeva u primitivnim jezicima. Kao Slto
je ctob~opoznato, ima jezika u k o j h se ne
broji prerko t i illi Eathi. Iz toga se za!kihjuEivalo
da l j , d kqji g o m kim j d c i m a rikw M i de
o b l h j u pqjraon velikiih brqjwa. Mislim da je w o
buPnaEenje postojeki'h &mja sasivirm pogreho.
L j d ipoput jrukmmarWh bdijmaca ( d u
k o j h se mlaze ovi mmjkavi skssrirstemri W e v a ) ,
ili Eskima (eiji mtari L s Wlbrojeva ~ ~ verwatno
nijc @a& deset) po lsvenrvu wd& nemaju ipo-
t e b a za ~vi5ia-nbrojPamim izrazlma, jer m a
tnwgo prerdrmota koje mxrraju da broje. S d m -
ge ~trame,a h se lev? Mi ljudi nadu u d d r u
sa civblizaeijm, i kad m j e v m h o m a merila,
obaveze b j a n j a , mi w~wBam lako nsvajaju
i v& brojeve ia dmgih jedka, i raxNaju ma-
n j e - d e rsav&mi /sistem bmjamja. To ne ma6i
da bi walk& pojedhac koji w? t&mn iivata ni-
kada niue d&io v& ~ b j e v i a n ad m a h ap~ean-
no prihvabio slokmije M e m e ; no. plane u ce-
lini ni uv& k&im da s e p r i l a g d ,@.re-
b m a brojamja. Mcrra w h a h i na ZGIIM~da bro-
janje nije nzljno dak god s e objekti ne razmat-
radu u taka lulOrpStenom abliku dra se mjihwe
pojedhahcnsti s w i m gube ~ i zvida. W d je mo-
g u h o da Pak uk m o b kqja pbsechmje M o ado-
rnal6emilh Sv&inja & da te Zivoinje m a po
immu i mjibovh mabenastima, a da joj nikad
ne padne na u m da da prebroji. UEesmici jednog
r a + ~ ~ opahoda
g m g u s e znati ;po imenu, a da se
nk%d ne p x h a j e . Uluratb, nMta ne do&amje da
je odWslDvo lulpdrabe bnojeva ma na koji n a b
povemmo ~sa ~ b da se, p n r m po- ~
trebi, oTrWru pajmvi v& bmjeva.
Ako Mimo da valjamo ~9~~ uticaj jailka
na mmjenje, treba da hauno na m u da vu
nag ewamki S d a i . kaikve ih bsada malaahno. u
velikoj keni dblikwani apstmkbnim r n i ~ l j e n j h
filomf5. TemW ~kao&to su ..suQtinaW,.,sumtan-
cay', ,,egzist&jaw, ,,,idejam,;,realmd",..lcrd kojih
se m o g i w d a svakkodme~m~,
upotr&Ejavaju, am-
tali ISU kao v&i%i i& za izraiavmie d h d a

termine korji se magu a b l i k m t i u &ffmim

jaiclma.
3 Taj izraz, medutim, ima narorito znarenje ,,sede-
nja u savetu".
 FRANC BOAS

Qtud bi iagledalo da su smemetrvje

ljenju kqje rsu svojstvane lbrmi jdmg j
~~ mid-
a
bek od! male v a h d ~ i, da, p o s v m a u d d ,
sami j m k ne bi jednom n a W u preEio da uz-
napraduje do n~pktantjlji'farmi N j e n j a , ako
bi @te W j e Megave kulbre zirhtwdo bra-
iavanaje taamnhg miSljaja; da bi, u t i d ~ -
vim% jezik Mo mbl!ifavan Istainjem .M.tye. Ne
EM tse, ddlde, v e m v & h da pmbaji ukcrja m v -
na -a i!zmebu k W r e jednog @ m ai lit?@ka
kojim on0 gvvari, wm Rltoljlko &to 6e f m a led-
nag jezika M udbllYlavana &arxjm[Wm,a
ne da je hvesno stanqje hultmre u s l w d j m mor-
dbl~&Icim ad- jeaika.
K a h t e m d j Ijuddkag mik3ljenja ileii n twdimmju
u s w a t m6.h kategorifia u kojiana se n&e klcustvu
razvlnstavd, (glrwaa ramlika dmmebu mentahih P O -
besa pmirnitimih ljudi i nas &h l e i u einjeniai
da m o irz isirovilh, awtoanabki nastdih hctegorija
uup& da rasudivanjm ramijano jedaa rbolji sis-
tern Btave a b l d n m j a , h j i lrorak (primiti~vni
ljwdi nieu dinili.
Pmi utkak h j d se et* iz W a v a n j a v e n o v d a
p r i d v m g Llwalca j s t e da se n j e e v a m& lo-
gi&kag Wimaknja Phi mazajkavcun, i a h 6U nje-
gova M a qmhnja rsjajna. MWiim da maieano
pokazati da se raalog za t u Einjtmim ne zamiiva
ni ma h j a j b d a m e n t a h a j csabem&i upna m-
mitivncig Ewdka, v& da an @re M i u p r W i
tadiaianah+h Weja posrdshorn kojih tie w&
navi wakj rtuana6i; W g i m r & m , u p r k d i
t r a d l c i m m i d d a s ' k o j h a se svaki novi lapa-
iaj dru,we, ~~~ dolazi.
zAjufike do k o j i h be

U n&j v!la&toj mjednici, m a W a n r j a i mi&-

ljmja (prenwiise WeDu. Te &1i w &hod briilji-
vag posanatraa t p d l j a n j a n d e g s a d a h j a
i p&ih na&aja; ali s e one & h i p j d h a c a
prmase kao neSlta W a d i h a l n o , wnumgcune isto
6t.o i dollklm. 3a %tavern tam masom ~tradicianahe
grade, dete zidruiruje svoje vlastite cpatae, i njo-
me I.buana& moja zarpaiaqia. Pogrdno je pmtpo-
stavljati da je to tumatenje, koje abavlja 8va1k.i
ciidlimani pajedhac, aeki celavi~tlogzki p w e s .
Mi 3 ~ x h uiaoflavru z d m i u j m 6 imresinim ibrcnjm
pamatih iSnjmica, &ija se bumaEenja mihnajru
kaia pamata. i zadovaljavamo ise s v d ~ e m move
I Einimice ma ane v& pomatte. Na prim'w, ako
Euje dksnnlmiia aeke raaije ncqmznate hemihlije,
pmw&m ~pojedinacse d w d j a v a rwdivamjem
da 19eza h v m m rtyaui m a da ,pmdwju mm$stvo
prasbnja pod o&mwJy&n uslovima, i da,
shadno M e , t a nmmnata itvm ima i ~ t o slvqjstvo.
U c e M m v , an v i k ne bi ~atqmavljaoo tame,
miti !hi dakta i ~ v a dao Ida pum objaEn+mje
uzr'bka aksploaije. NA isti na&in,laaka javntolst je
slrlm Ida u iwakoj m o j , napoanaboj epidemiji
braga za millmoongrunizmam kaji je n.mmkk?urj.e, kao
hje ramije mrak ktrBiiiIia u ilcuhian isparenjima i
otmvima.
 FRANC BOAS

I u 5muei glavna e j a &e(kuje ~rarmritakW a .

Tdko se tsve Sto ~paswi.
&vo 1 neiihro, moral0 ob-
jabjasa4i rtwri&an o qpshiku rnajpOdem%iIh.
Izgleda da tse ueadika u ma3inuu m%l(jenja,iccmedhl
primti- i ciwikovmag hv&a 5arsltaj.i m v -
n m u dnd&ijam Ikamktem tadiciandme a a d e
s h j o m se m o qpakanje zdruhje. Nauk dat
detetu prhitiwlag foveka ne &*va se na ve-
kwima agkdia, veC se {sadrjiad ~sirwogidm&a
vige pakd3er4a. Kaid j e d m navo i s k w o ude u
duh (primitivmog povaka, ~cmaj isti bji
pmartramo k d dvilizovanag Eoveka davodi do
sami'm danlkfilj~d z a awcdacija, i h d a do
dFki3jeg loiqjahjenja. Na@a &splozija 6 2 132 u
njegovmn m u moida zidru?iiki s bajlkmna kctie
je h o u .v& s &&om Mcmrijm ~ v e t a i, sled-
stvmo tome Ce IMi pakana mjeverniun &a-
h a . Nwa,, mepanata e p i ' d d j a rm&e da se ob-
jasni veravamjm u d a m e kqji pmgone b
v&axwtvo, a IpolYtaje& wet an&e da ( W e ub-
jdnjtm kao &&i p m b u i a j a , Ui a p r M i v a -
dean mitsli' nakcg Itwrrca.
Ka&i xamberemo da x ~ ime6u civilicmvanim ni
medu pirnWmim ljnudikna prcsel!an wjedimr
ne Ictov&atva pdludaj u z w h g uhjahjavanja
pujanra, v& pa duivodi Isatno do zd&iwamja s m-
nijim manjem, uvidamo da &ahad Z5itawog pro-
cesa u pabpunusti mwki od pirode bradkicmal-
, ne grade. U tome l&i maipnerna v a h w t fal-
khra za nntwctivarije naeina rniSljenja. U tame
se narofito jlspo4iaiva lamoman urticaj WkuCeg
filazdskog m'j@njla na mase mmoda, i uticaj
glwne n a m e rtearije m!a p&du amhog ralda.

da ~ 4 eistorija sr&avakovne n&e ramme bez

pwnwamja sedmjoverkme teologije; i isto je
tako salvldolo mashiatti da se lnrhirbivna mauika
razume b a izllteltig&~tmog Ipozmavanja pa?imitivne
mitoblie. ..IvIitalogiia", ..tedodaWi . . f i l d i a H
m n o &-razllhi tt%nini ' m &-i&e u t h j e khji
uubli5awajru tstruju ljruddkog m i g l j d a , i m e -
duju p i r o d u COVBhvih pohkaja da oqjasni
priradne ~pqja~ve. ~mi.CimounM ~ -ukoji je
uten Ida n h t a M a smabra % l v hi b i a , koji
u ~makoji i m t h j i uidi bi& rndmiije d bvaka,
za kaga w pa>lanime,dm& i h m e n j e obda~eni
iivoctoun Qi pmebnim svoj&ima - bkvoun Eo-
vaku 6e s e m a po lmtii m g m e s t i t i objahjenja
pojawa s a s v h dmE?Ja od anith ma lkoja m o
navikli, WO mi m j e z d u l j w e j d zaanivamo
na gorsltojaavju analkije i d e kao can- S i b do-
Mi do mpahmih ishda. Roanekmost n a r d -
a h g m a modemi,m teorijmna reliutivnosti ma-
terije, u z x x x h a rpdkazuje kako cbboko na nas
deluja dam s h v a h e teori&.
 FRANC BOAS

vazda ovapl6ujemo izwmtaa bxmj hirpotm d ite-

&ja, ti &I niltad ne dodm-o ama1irm ma koje
date pojave. h k o tdco w r a l i da Einimo,
n w r e F k te&o da bi ~bion~gu6an-1, j a r bi sva-
ka pojava, za podmbm dbn:du, zahtevah bes-
& a h 0 weme. M ~ mi a o~ i m , z &lo- ~
ni da s a m h aaboravim b e t u i za v d h u
nas Pisto tradidmalnu teorljuha cmovu, kqja je
temelj n&eg msudhanja, %e da ptmstavl!ia-
IIEO da je ishod nakg tamdivanja aPSdutna a-
m a . Time ~~ Mu anu gr&-koju &e, i
uvek su Cbili, svi mmje abrzwani, dcljuh-
jubi i prkpaddi iprimi~tivdhp1mena. Om se
la1k.k mdwoljavaju negdi 3to mi to sada Cini-
ma; d i i oni wiunaju za Whit maj tradicimal-
ni element Uoqii d a e i u njihwa dbjdniaja, i
stnga, kao apshbu Mhu, prihvawu na nje-
mu zmovame zakBju6ke. 0~~ je da Q ma3i
zakljdci biti utolf o kgiEn4ji 2lrkulh je manji
bmj t r t r a d i h m h elmenata kojd $damu a d e
rmudivamje i Rlikol;inOo se jamLje dmdimo da mi-
maqm u oibzir ttaj hipateti6E d m madeg rmudi-
vanja. U mapredova& civilizacije nesumjiva
je t e h j a da se &tanjuju traditimalni elemen-
ti, d da se pmtZe m e jasn2ji wid u bipotetibMI
m a m &ag ~msud~ivanja.
Saga ne benaduje
Sto, u btmilji civilkaclje, ~aaudivanjepostaje
sv8 hgii%&je, me zato &to lgvalki novi ~pojedinac
lolgi6nidje midi, m a 5 mto 5 t ~je tadicimdna
mzda m a se predaje svakmn novan pojedhcu
prrom%ljena i ramadena ~temeljmijei M j i v i j e .
Dok u primitimaj civiliktuciji h tradicionalnu
gradu w o r a v a i w & m a teRr Iparkoji pojedinac,
braj tnkWaca h j i mastuje da se sebbode akova
bradicije meEava se s mqpredovanjem civiiliza-
cue.
S l b v i t primer za taj mepredak - a btovmme-
I

no i za n j e g m qxawst - ,mlaaiano u odncsirna

izmedu ~pojdhacaiz razlihih pl-a. Rmtoji
iavestm broj rpshitivmih h o d za b j e je swki
stranac, ltuji im ae gxipada, aaprijatdj, i gde je
ispramo m d i tam mpcijatelju &o t vete zlo,
te ga, a h je nmgu&no, ,i ubiti. Takvo se pna-
SaMe u@~v~O?!I ltemelji na solkkmnosti horde,
na ors&amju da je W u s t make filana M e
da uniStava m e mcgu&neneprijateteljc. Sboga se
svska muba M a nije Plan horde anara matrati
prw-an neke vrste satsvim razliPne od ela-
nova horde, d s njoan se m a pmtupati &&no
tame. U naPreduwa!nju civillkcije m&emo da
pztimo m o .!hmje &anja bliinjastva.
U h d i Be cmo &i na ciw&mje jedkmtva fie-
mena, na saecr;&iran2je spas Imrporstavljemih m-
Bedrstnman n iivatnoj s r e d i te na &nje
blW&va ane&~ i%mdm~jec?me naaije. h i
se da je to @a& etMkog pojm Povelkovog
blWa!%va kaju snw, &a dmbigli. Kad ispiti-
jemo s n a h o nacionaho o d a n j e koje je danas
toliiko m&o da je i s t i d o meme hteree ana-
njih j d i c a , witham &I se m o w l a v n m
sastoji u Idqi o mevctahodrstTnt one aijedmite
kojoj dupadmo madruma - o prevashodmoj
 FRANC BOAS
.~r
vrecix~~ti fienag ltelasnog-a nj-g jda,
njenih abiEaja i t a w j a - rte u verovanju da
YU svi apoI!jaihji d i j i h j i (prete tim a d l f a-
ma nqrijeteljfi, i d& se mmaju w&&ja&i,ne
sarno l a r d qxravdane svrhe h v a n j a mabe-
nasti ke zajednice vid Caik i ea E a l j m da se one
nmetvlu ostaloen wetru. W a s j e mcimalnosti
k&w je ovde lizrdeno i as&anje soliidamsti
horde jarm pojave istaga d a , h k o l e p m pre-
-&no p d q m i r n P,imnjem ideje blihjaStva;
ali eti&o straauxvigte kojim se u sadalsnje we-
me qpravdava u v w e lblagmtanja j d n e nad-
je na gt& druge i e k h & da svoju vIa&itu
f m u civilimcije v r ~ e m kao o viSu od m e
sveg ashlog faveikmstva - me kao &aiu na-
Bern ~ Q - U islti su kao ono &i&o &anovi&e i
sklonasti kojli primitimg 5aveka p&i&u da
sv&og stranca m a t r a nqrijateljam. ri da nije
zadovoljan ddk gad taj ncprijatdj nije mtav.
Nanaa je unelkorlilko te&o da primaam da wed-
nust lrorju pripkwjeano svajoj civilizaciQi proh-
l a i iz 4hjenice da IU taj cidlizacijli szudelujemo,
i da ta v m d n d &re sve & (pstt@ke ot-
k a b rano &e rodi!lti; d i se jamaho d e shva-
Mhi da nmgu da m t a j e i b g e civilizacije,
zamovane, mows, na drUkE4jim Itrawlidjama i
drtllkfiirjcij rawa5teii ikuvstvg i xaziuma - civili-
zaeije 3rqie nib manje vredne od nak,
iako oama m&e biti memoguho da n j h v e
vrednoslti prihvatamo ako &mo d r a s l i ;Dad

Idkian istrdivanjem, uti nas tnpeljivosti &

od me Mia se sada prapoveda.