Tema: Mitologija

Sadraj
1.Uvod 2.Pojam mita 2.1.Uzroci nastanka mita i funkcije mita 2.2.Mit i religija 2.3.Klasifikacija mitova 2.4.Politiki mit 1 3 4 6 7 8

1.Uvod Mit je najstarija forma, u kojoj antiki narodni duh sagledava svet i boanske stvari. Njemu se istina... ostvaruje u slici, kao simbol, kao misaona slika, a njegova opaanja su se prikazivala u priama o dogadjajima i doivljajima bogova, a ove slike, ove prie nazivamo mitom. Mit sadri istinu u formi lepote: mit je poezija, najstarija i najuzvienija poezija naroda. Ona je istovremeno i istina i pesnitvo; istina se nalazi u njegovom sadraju, a poezija i poetsko u njegovoj formi. Mitovi su dugo vremena obavljali primarnu funkciju: bili su temelj vere, ali i to je od znaaja, ove misaone slike u kojima se mit pokazuje nisu stvarne, ve imaginarne, u njima je poezija viestruko sudelovala. Mitologija, kao nauka o mitovima, omoguava nam da shvatimo injenicu kako u religijskim predstavama naroda lei duhovna istina. Mi smo tek danas u stanju da razumemo, da su, iako sa gledita savremene nauke, mitske slike i istine koje su zaodenute poetskom magmom u osnovi varljive, svojedobno te istine mitske predstave bile smatrane kao stvarne i istinite. Drevni ovek je u tim izmatanim slikama, snabdevi ih mislima i oseanjima, video stvarna bia. Ukratko, mitologija jednog naroda je na takav nain srasla s njegovim ivotom i bivstvom da je mogla jedino iz njega samog proizii. Magiju smo skloni da dovodimo u vezu s tradicionalnim plemenskim, preindustrijskim i premodernim drutvima. Modernim drutvima obino se smatraju ona u kojima nauna i tehnoloka racionalnost u toj meri preovladjuje da u njima vie nema prostora za magijsku misao i praksu. S druge strane, nije bez osnove tvrdnja da se moderna drutva nikad nisu oslobodila magije. Ona opstaju u vidu predrasuda, proricanja poput pravljenja horoskopa, pribegavanja alternatinim nainima leenja itd. Neki smatraju da je u savremenim kulturama veoma poveanu interesovanje za holistiku i alternativnu medicinu, paranormalne pojave i uspon Novog doba i neopaganizma doprinose masovnom oivljavanju magije. Ali magijska verovanja i praksa, iako njihovo postojanje ni u kom sluaju nije ogranieno na primitivne ili plemenske zajednice, najdetaljnije prouavaju uglavnom antropolozi koji rade upravo u takvim zajednicama. Kad se pogleda kroz istoriju magije, ljudi sa Zapada prvi put uoili i opisali magijsku praksu plemenskih naroda, ona im se inila veoma iracionalnom. Njihova prva reakcija na zanimljiva, zbunjujua pa i naizgled udna verovanja i postupke plemenskih naroda, koje su opisivali istraivai, misionari, doseljenici ili kolonijalni upravitelji, bila je da ih jednostavno smatraju primitivizmom i divljatvom. ak i kad se poelo sa ozbiljnim prouavanjem te prakse, postojala je sklonost da se ona smatra izrazom primitivnog stanja ljudske misli, proizvodom primitivnog mentaliteta i nainom razmiljanja. Neto kasnije, na osnovu posmatranja dolo se do zakljuka da su logiko razmiljanje i proces rasudjivanja tih ljudi isti kao nai. Pokazalo se da oni raspolau veoma velikim, detaljnim i razvijenim praktinim znanjem o sredini u kojoj ive i kako da u njoj opstanu. Religija je pojava s kojim se ovek susreo veoma davno. Pa, i danas, nakon vie milenija, kao individualna i drutvena pojava, kao segment individualne i drutvene svesti, religija je pojava koja ne gubi na znaaju i aktuelnosti. Zato se postavlja razumljivo pitanje: ta je religija? Za veinu osoba religija je organizacioni sastav verovanja i bogosluenja koje stavljaju Boga u sredite. Za neke druge pak religija oznaava verovanje u vei broj bogova a postoje i osobe koje ne poseduju neku tradicionalnu veru ili religiju ve praktikuju neku vrstu verovanja na svoj osobeni nain, nevezano od organiziranih religija. Ipak veina zemaljskog stanovnitva veruje da je nekakva vrhovna sila uticala na stvaranje sveta i da ima bar donekle
3

uticaj i na ivot pojedinaca. Svaka religija podrazumeva vie ili manje jednostavno uenje koje se odnosi na svrhu i poreklo svega postojeeg. U dananje vreme religija je sistematizovana na primitivne religije: animizam i supernaturalizam te svetske religije: teizmi i sastavi apstraktnih verovanja (taoizam, budizam). Organizacije koje se javljaju unutar religije su: crkva, sekte, denominacija i kult. Neki mogu smatrati da je verovanje u magijsku mo neto sasvim razliito od religije i da je blie predrasudi. Time se postalja pitanje irine domena sociologije religije, to se svodi na potrebu preciznog odredjivanja ta je religija. to nije lako i na raspolaganju su nam brojne definicije koje se medjusobno veoma razlikuju. U velikom delu savremenog razvijenog sveta religija ne moe vie da se izjednaava s poznatim vladajuim crkvama i oblicima veroispovesti, ve se javlja u mnogo razliitih vidova koji zamagljuju granice izmedju religije i nereligije. New Age, verovanje u letee tanjire, radikalni pokreti za zatitu ljudskih potencijala, holistike terapije sve su to primeri rastue raznolikosti religijskih verovanja koja su po karakteru sasvim razliita od organizovane i ekskluzivne religioznosti crkve, verispovesti i sekte. Neki tvrde da su ak i sport, telesne vebe i vodjenje rauna o nainu ishrane po svojoj prirodi u biti religijski ili bar da sadre elemente duhovnosti koji su veoma srodni religiji. Nastojanja da se obuhvati celikupna ta raznovrsnost i sloenost dovela su do nastanka brojnih naziva nevidljiva religija, implicitna religija, surogatna religija, kvazireligija, svetovna religija i drugih. Ukratko, pitanje gde su granice religije i stoga pitanje njene definicije, posebno je znaajno za dananju sociologiju religije.

2.Pojam mita Mit predstavlja prie nastale u raznim kulturnim podrujima irom sveta koje govore o poreklu i nastanku oveka, naroda, i drugih ivih bia, te bogova i heroja kulture, kao i nastanka civilizacije i celokupnog svemira. Re mit potie od grke rei mythos, to
4

znai re, pria, kazivanje ili predanje. Mit moe da govori o nadnaravnim biima, precima ili junacima koji slue kao praiskonski tipovi i obrasci ponaanja u primitivnom gledanju na svet. U izvesnom smislu, mit se moe shvatiti kao slikovita fantastina pria o shvatanju sveta, o stvaraocu i kosmosu koja izraava odredjenu strukturu vrednosti koja izrasta iz fanatiziranja koje proizilazi iz oseanja i elja. Dakle, u prethodnom smislu mit se shvata i odredjuje kao la, fantaziranje, kolektivni san ili izmiljotina i tako se suprostavlja naunoj misli za koju se smatra da je istinita. Istraivai mita istiu da u primitivnoj kulturi mit vri bitnu funkciju: on izraava, pojaava i ozakonjuje verovanje: on uva i namee moral; on garantuje delotvornost rituala i sadri praktina iskustva. Mitovi, prie o bogovima i njihovoj istoriji nisu samo stvar grke mitologije, ve i prirodni narodni od svojih davnih poetaka poseduju svoje mitove s elementima totemizma i magije. Mnoge magijske radnje propraene su prianjem mitova. Kultovi i simboli neretko se interpretiraju kratkim mitovima. Postoje i mitovi o prirodi koji pokuavaju objasniti prirodne pojave, pri emu su oni esto povezani s vraarskim inima. Mitovima se nastoji pospeiti rast biljaka, a i ritualne prie imaju to isto za cilj. Mitovima se eli objasniti i prolost i budunost, izgled svijeta, struktura kosmosa. Poseban predmet mitskih pria je i ovek, njegova prolost i njegova budunost, kao i njegov zagrobni ivot. Postoje mitovi o nastanku kulture, kao i socijalni i politiki mitovi, mitovi o nastanku naroda, plemena, roda, obitelji, braka, rata. Mitovi kao pokuaj razumevanja i objanjavanja stvarnosti esto poseduju svoju loginost, ali se ponekad ine i kao besmislene prie. Pri tome su mitovi primitivnih, tj. prirodnih naroda neretko pomeani s elementima iz mitova velikih religija. U najoptijem smislu mit je sveta pria koja govori o dogaajima vezanim za delovanje boanskih ili poluboanskih bia, u vremenu koje je neodreeno, ali koje se shvata kao neto to postoji izvan obinog ljudskog iskustva. Mit se razlikuje od svih ostalih slinih pria po tome to se smatra vrhovnim autoritetom u odreenom drutvu i u tom pogledu se moe smatrati vanim elementom religije. Mitoloka naracija, kao i svaki religijski simbolizam, ne opravdava se, niti se preispituje njena verodostojsnost. Svaki mit se predstavlja ali i doivljava kao faktiki opis, bez obzira na to koliko su ispriani dogaaji u neskladu sa prirodnim zakonom, ili obinim iskustvom. U tom smislu je mit prava realnost u odnosu na varljivo svakodnevno iskustvo koje se opravdava i dobija smisao onda kada se oslanja ili ugleda na mit. Ovo primarno, religijsko znaenje ostaje vaee i kada mit izraava ili potpomae ideoloko ubedjenje, kada postane element sekularne religiozne vere. Zato je mit sveta pria za razliku od drugih pria, istih po strukturi, motivima i sieu, ali lienih drutvenog autoriteta koji ima mit. Samim tim, on ima i posebnu emotivnu snagu i mobilizatorsku mo i stoga ima neospornu ulogu u svakom religijskom verovanju i drutvenoj zajednici gde slui kao vrst oslonac i sredstvo potvrdjivanja kohezije. Zbog toga je Kasirer ustanovio da ne odreuje istorija mitologiju jednog naroda, ve je obrnuto, te da je zbog toga esto mitologija sudbina jednog naroda, jer on nema slobodu da izabere mit - on je nunost. Najstarije mitske prie prethode pojavi pisanja i sadre usmenu istoriju koja se prenosila sa pripovedaa na pripovedaa, generacije na generaciju, ponekad milenijumima. Paljivo uvana kao sveto naslee kulturnog identiteta posredstvom raznovrsnih mnemotehnika: ulepavanjem optih situacija i fraza u obliku repetitivnih formula, muzikom
5

kadencom, ritmom, plesom, a u mnogim kulturama slikarskim ili drugim slinim tehnikama. to se inilo doslovnim prenosom, jedinim moguim istinitim pripovedanjem, neminovno je, u nedostatku pisanih zapisa, bila samo jedna verzija prie koja se neprekidno razvijala, menjajui se da bi odravala korak sa novijim interesovanjima slualaca i asimilirala dogaaje, interese, senzibilitet kasnijeg drutvenog trenutka. Tako usmena tradicija u stvari inkorporie elemente jezika i istorijskih dogadjaja razliite starosti i nudi arheoloki zapis o oseanjima ljudi za svoje korene i kulturni identitet, njihov religijski, psiholoki i drutveni razvoj. Te prie su izdrale vremensku proveru, odbacujui elemente od marginalnog znaaja, uvajui dublja, manje svesna znaenja. 2.1.Uzroci nastanka i funkcije mita Smatra se, da je jedan od osnovnih i znaajnih uzroka nastanka mitova potreba za saznavanjem sloenih prirodnih i drutvenih pojava. Sudbina mita u naoj judeo-htrianskoj civilizaciji nastaloj na tradiciji antike, grke i rimske kulture, bila je promenljiva. Mit je iveo u epu, u drami i pozoritu, bio je osnova religije i inspiracija likovnih umetnika, on je zaokruivao celinu jedne kulture ije se poreklo nalazilo u najlepim priama koje je ovek ikada ispriao. Meutim, racionalistika filozofska misao postavila je pitanje istinitosti mita, preispitivala ga, diskreditovala, ali nikada sasvim, jer je on u umetnosti Zapada iveo i ivi do danas. Ali, izgubio je smisao istinite povesti, svete prie i religijskog verovanja, postao najpre predmet razorne kritike (naroito kod sofista), a kasnije predmet tumaenja koje je teilo da otkrije znaenja mita dostupno i sistematizovano prema zahtevima racionalne misli. Antiki mit, obnovljen u umetnosti, bio je znak prekida sa dogmatikom srednjevekovlja, ali mnogo vie od toga - put ka otkrivanju realnosti koja od tada dobija dignitet umetnikog predmeta. Istovremeno u knjievnosti, antiki mit, to jest njegovi motivi i siei pretvaraju se u retorika pravila poezije, dok dramski potencijal i snagu agonske mitske naracije koristi klasicizam da bi obnovio tragediju, prilagoavajui je potrebama apsolutnih monarhija. Rani srednji vek je, opet, u autohtonim kulturama naseljenih naroda iveo u stanju karakteristinom za rana agrarna drutva, gde je mit bio realnost i autoritet prvog reda. To su bili drugi mitovi, drugih etnikih grupa, ali su u mnogim elementima ponavljali poznate motive i siee uklopljene u poznatu strukturu mitskog govora. Hrianstvo je srednjovekovni mit svim sredstvima demonizovalo kao to je inilo i sa antikim mitom u vremenima svog osnivanja. Sudbina osnovnog hrianskog eshatolokog mita bila je razliita tokom dve hiljade godina duge istorije, tako to su naboj i mitsku energiju dobijali u momentima kriza, naroito u milenarnim pokretima, ali i u delima mnogih renesansnih i kasnijih pesnika, filozofa i mislilaca koji su ideju o nebeskom carstvu na zemlji inkorporirali u ideju istorijskog razvoja. Treba napomenuti da mitovi imaju i odredjene funkcije. U tom smislu se istie da tradicionalna mitologija ispunjava etiri funkcije: 1.metafiziku ili mistiku (to jeste funkciju uskladjivanja ovekove svesti sa uslovima ivota), 2.kosmiku funkciju (to jeste funkciju oblikovanja i uspostavljanja odredjene slike sveta), 3.socioloku funkciju (funkciju vrednovanja i ouvanja drutvenog poretka), 4. psiholoku funkciju (koja se sastoji u potrebi uskladjivanja individualnih htenja sa idealima drutva i time otklanjanja napetosti u oveku).
6

Postoji jo nekoliko funkcija mita: 1)Regulativna funkcija mita. Mit obavlja tzv. kontrolnu funkciju u ivotu. On je regulator egzistencije i ponaanja, ishrane i seksualnog ivota: doprinosi uvrivanju normi koje su obavezne u odredjenoj kulturi; mit je povezan sa moralom, te je neka vrsta brane protiv uticaja koji dolaze iz svakodnevnog ivota, i kao takav on je suprotnost svetovnom postojanju oveka. Mit titi od banalnosti svakodnevija i haosa ivota (Elijade). 2)Delotvorna funkcija. Mit pokree oveka na aktivnost, ali i na celokupnu duevnost oveka, dakle i na oblast nesvesnog. Zbog te osobenosti mit usmerava ovekovo ponaanje i javlja se kao psihiki stabilizator koji ublaava posledice frustracije ili ih bar predupredjuje. Mit je vrsta psihike odbrane linosti i drutva. On esto predstavlja inspiraciju za delovanje ili pokretaku snagu nekih akcija, ekvivalent delovanja. (Mruz) 3)Trancendentna i utopiska funkcija mita. Mit oslobadja oveka vezanosti za ivotno okruenje u kojem osea teskobu i neugodnost, udare sudbine i prirodnih sila. Mit se odlikuje projekcijom svojevrsnog oblika vremena i prostora. On brie razliku izmedju realnog i nerealnog svetovnog i sakralnog, duhovnog i materijalnog. Iako je mit, po osnovnom odredjenju, sutinski fiksiran za prolost i tradiciju i kao takav konica drutvenih promena, katkada upravo mit moe provocirati progres, biti inspiracija revolucionarnim promenama, sredstvo svladavanja otpora radi brih drutvenih promena. (Bloh) 4)Sinkretika funkcija mita. Mit objedinjuje razdeljene ekstreme, polove apsolutnog i konanog, umnog i ulnog, razum i volju. Na pitanje: u emu je snaga mita i mitskog miljenja, Leh Mruz odgovara da je mit bekstvo od materijalizovane... i izvanracionalne sfere. Sve dok bude postojala potreba za ljubavlju, dobrom, pravdom, idejom, delovanjem, vlau, ambicijom, postojae pretpostavke mitskog miljenja. Mitsko miljenje je miljenje idejom, to je tenja, nain izjanjavljanja, mogunost pronalaenja samog sebe. Podleganje mitu, tenja da se on uini relnim jeste isovremeno tenja ka pribliavanju idelnom uzoru. Kasirer smatra da je mnogo pre no to je svet poeo da postoji za nau svest kao celina empirijskih stvari on je za tu ranu svest postojao kao celina mitskih snaga i dejstva. 5)Estetska i simbolika funkcija. Mit omoguava pojavljivanje Opteg, Nedostinog u ulnim slikama. Prema Meletinskom mitovima je svojstveno otelovljenje optih predstava u ulno konkretnoj formi, tj. ista ona predstavnost koja je svojstvena umetnosti i koju je ova u izvesnoj meri nasledila od mitologije (Meletinski). Prema ovom stavu izmedju mita i umetnosti kao da ne postoji nikakva razlika. Meletinski zapaa da je umetnika forma nasledila od mita i konkretno ulan nain uoptavanja, i sam sinkretizam. (eling) 6)Inkorporativna funkcija mita. Mit kao element strukture, kao deo ili fragment, moe nai mesta u najrazliitijim formama kulture, ukljuujui tu i umetnost. Mitovi, kako ih Meletinski vidi, nisu nekakav naivni prednauni nain objanjavanja nepovezanih prirodnih sila, ve su mitovi usko povezani s magijom i obredom i funkcioniu kao sredstvo odravanja prirodnog i socijalnog poretka i socijalne kontrole. Razume se, mitsko miljenje nosi u sebi izvesnu logiku i psihiku osobenost, no, mitotvorstvo kao najstarija kulturna forma jeste naroit simboliki jezik, za koji je karakteristino da nastaje kao rezultat rada mate, te se njegovi oblici nalaze na ranim, ali i kasnijim razvojem istorije. Mit je nesumljivo totalan i dominantan nain miljenja svojstven arhainim kulturama, ali se kao neki nivo i fragment moe nalaziti u najrazliitijim kulturama, naroito u knjievnosti i umetnosti. Njegova sveprisutnost govori, dakle, o toj inkorporativnoj, otelovljujuoj funkciji u brojnim formama kulture. 7)Kultna funkcija mita. Mit je svagda povezan sa religijskim, sa verovanjem u nadmo bia o kome se pripoveda u mitu. Znatan broj istraivaa smatra odnos mita i kulta fundamentalnim i ak primernijim od odnosa mita i logosa ili mita i umetnosti. Za Karla Alberta kult, mit i metafizika u ivotu religije obrazuju jedinstvo, pa se mitska i kultna misao utkivaju u metafiziku. Polazei od rairenog miljenja da je svaka religijska delatnost
7

kultna delatnost, Albert veruje da se kultna aktivnost nalazi i u brojnim drugim formama. Ipak, u jezgru religijskog kulta nalazi se jedan isti smisao: ponovno uspostavljanje izgubljene ivotne zajednice izmedju ljudi i boanstva, bez obzira na to da li je re o politeizmu ili monoteizmu. U osnovi kult pretpostavlja verovanje u egzistenciju boanstva ili bogova. Za Ota je sutina kulta uzvisivanju oveka u boanskom, u ponovnom uspostavljanju veze, u identifikaciji sa Bogom, koju posreduje prinoenje rtve kao bitna sastvnica kulta. 2.2.Mit i religija Mit se raa u samom srcu religije ali se u njoj ne iscrpljuje. Religija bez mita ne moe, ali mit bez religije moe. On je nastao na samim izvorima, na poetku ivota oveka kao kulturnog bia, ali se jo uvek vode diskusije o tome da li mit prethodi ritualu, ili ritual mitu, da li su nuno meusobno povezani i na koji nain jedan drugog podstiu. Odnos mita i religije je veoma sloen, naroito kada se mit ne tumai iskljuivo u njegovom izvornom religijskom ambijentu , paganizmu i plemenskim religijama, ve se prati njegov razvoj u sloenim religijskim sistemima, univerzalnim religijama i religijama knjige Paganizam, izvorna religioznost mitske svesti, karakteristian je pre svega po tome to uspostavlja i odrava jedinstvo izmeu razliitih domena ivota, istovremeno optereen milju da ih mora vrsto logiki razdvojiti, da bi ih ritualno i u mitskoj naraciji spojio. Imanentizam paganizma se ogleda u spajanju ivota kosmosa i oveka, drutva i boanskog poretka, sila prirode i bogova kao utemeljivaa ali i aktivnih uesnika, pa i sapatnika u ljudskim stvarima. Veza ovekovog sveta sa celokupnim kosmosom uspostavlja bliske, transparentne odnose meu prirodnim, drutvenim i ovekovim svetom obezbeujui prisustvo svetog u obinim ljudskim stvarima. To je imao u vidu Mark Oe kada je paganizam nazvao politikom religijom. Ipak, antimitologizam je karakteristika religija koje svoje korene vuku iz judaizma, ili tanije to je mitologija kojom zapoinje demitologizacija, kako to lepo formulie Meletinski. Novi Zavet omalovaava mitove, opisujui ih kao "bezbone" i "smene". Meutim boansko trojstvo, motiv vaskrsenja Hrista, kao i kasniji panteon svetaca pokazuje ilavost mita u odnosu na dogmatski otklon od njega i vitalnost paganskog naslea nasuprot ideolokom usmeravanju, osveivanju i pokrtavanju koje je hrianstvo vekovima preduzimalo. Druge tradicije sa svetim spisima su mnogo tolerantnije prema mitu, na primer Hinduizam i Budizam. Sveta Hindu tradicija uzajamno preplie vedske, indoevropske i druge, lokalne mitoloke tradicije i istovremeno je obeleena nezadrivom demonskom fantastikom, ali i relativno bledim boanskim likovima. Indijski mitski kosmos je spiritualniji, manje telesan, sa snanim filozofskim nabojem. Tako Bhagavadgita prikazuje kontrast izmeu onoga ko vidi Beskonanost u okviru obinog, konanog sveta i onoga ko samo vidi raznovrsnost pojava. Ipak, ovo asketsko i apstraktno vienje nikako ne iskljuuje bogatu i neobino raznovrsnu mitologiju posebno razvijenu u indijskom religijskom vajarstvu, koje reflektuje religijsku sloenost indijskog drutva. Opravdanje za koegzistenciju ideala jedinstva uz pluralistiku realnost je pronaeno u Rigved - i, gde je napisano da, iako je Bog Jedan, mudraci mu daju mnoga imena. Budizam, takoe, nalazi mesta za bujnu mitologiju, kao i za prostije istine svete doktrine. Budizam prihvata, ne samo Budina uenja o potrazi za putem Prosveenja i Nirvane, ve i egzotine mitske likove Jamantake - koji nosi ogrlicu od lobanja i debelog boga bogatstva - Jambalu.

2.3.Klasifikacija mitova Teoretiari koji se bave istraivanjem mita nastoje da ukau na postojanje razliitih vrsta mitova, i u tom pogledu izlau izvesnu tipologiju i klastfikaciju mitova i istiu njihovu funkciju. Prema nekim teoretiarima mit moemo podeliti na: 1)prirodne (odnose se na odredjena objanjenja prirodnih pojava) 2)drutvene mitove (odnose se na objanjenja drutvenih pojava) Postoji i podjela mitova na: -teogoniski mitovi, koji objanjavaju nastanak boanstva i svijeta; -kosmogoniski mitovi, koji pokuavaju da odgovore i objasne kako bi svijet trebao da ivi -antropoloki mitovi, koji govore o nastanku i razvoju ovjeka; -eshatoloski mitovi, koji se bave pitanjem futuristike projekcije i kraja ovjeka i svijeta Prema sledeoj klasifikaciji mitovi se mogu podeliti na: -pripovedaki mitovi, koji imaju funkciju da zabave; -aperativni mitovi, koji daju praktina uptstva za ivot; -eksplanatorni mitovi, koji imaju za cilj objanjenje i tumaenje neega Neki teoretiari ukazuju na razlike izmedju: -politikih i -religijskih mitova. Za religijske mitove je karakteristino da su eshatogizirani, da je za njih nadprirodnost primarna, da je njihova osnovna supstanca i sadraj Bog i ovek. Suprotno religijskim mitovima, politikim mitovima ne pripada uloga i znaaj nadprirodnih i onostranih, ne hiperstrofiraju ulogu i znaaj onostranih epiteta, jer za svoj duhovni sadraj imaju oveka. Mada se pravi izvesna razlika izmedju politikih i religijskih mitova, ipak politiki mitovi mogu da dobiju svojevrsnu teoloku nijansu i teologizirano znaenje. Politiki mit moe da koristi teodiciju kao metod pretvaranja injenice u vrednost, a to znai da odredjenoj ideji moze da da naroiti, bitni i znaajni smisao ime se ta ideja i pretvara u injenicu. U tom smislu mit ne predstavlja samo priu koja se pria, ve i stvarnost koja se doivljava, odnosno postaje oblik razmiljanja koji prevazilazi razmiljanja utoliko to hoe da dovede do istine koju objavljuje. 2.4.Politiki mit Politiki mit se odredjuje kao vrtsa mitskih pria koje se odnose na zajednike uslove ivota ljudi, na stvaranje, odravanje i promenu poretka i na unutranju ravnoteu i moralnu koheziju u drutvu. Politiki mitovi predstavljaju osnovu vrednovanja ljudi o njihovom drutvenom poretku i politikim odnosima u njemu i u dravi, o politikom autoritetu, vodjstvu, hijararhiji, moi i vladanju, potovanju poretka, jednakosti i nejednakosti. Politiki mit je vrednosno, iracionalno zasnovana kolektivna predstava o eljenom drutvenom stanju. Istorija ljudskog drutva je istoveremeno i istorija stvaranja i razvijanja razliitih politikih mitova. Treba se prisetiti:

hrianskog mita o postanku sveta i nebeskom carstvu, mita koji je posluio legitimizaciji odredjenih politikih poredaka; prosvetiteljskog mita o irenju razuma; romantinog mita odnosa oveka i prirode, ak i onda kada je provodjen genocid konkvistadora; faistikog mita o nacionalnoj harmoniji; nacistikog mita o arijevstvu; staljinistikog mita o harmoninom, skladnom i beskonfliktnom socijalistikom drutvu; mita o dravi blagostanja koji je sadravao stavove o drutvu visokog stepena privrednog razvoja koji moe zadovoljiti potrebe svih ljudi, obezbediti visok stepen zaposlenosti, razviti sistem socijalnih slubi i nivo drutvenog standarda, unaprediti gradjanska prava i slobode, i slino.

10