DA-G UA J I

|^ 6Rr UVOf)
e t( -l o t oP ASND
vl

f\r..l FV\A P o)tr O Vk

errNI € -rA6h A
PBqor,l
/
PebrtLA lrihlS 5 PAC
(C
Devetnaesti vek je u primitivnim religijama uodavao
( dve osobene crte, koje ih kao celinu oclvajaju od velikih
XX \lw, B€o@tO /Doo svetskih religija. Jedna je da nastaju iz straha, druga da su
nerazludivo pome5ane s prljanjem i higijenom. U izveStaji-
ma gotovo svih misionara i putnika o primitivnim religija-
ma spominje se bojazan, strava ili uZas u kojem Zive njeni
sledbenici. Taj strah, smatra se, proisti(.e a verovanja u
grozne nesre6e Sto snalaze one koji nesmotreno predu
neku zabranjenu crtu ili na neki nadin postanu nedisti. A
po5to strah ometa rad razuma, njime se objaSnjavaju i
druge osobenosti primitivne misli, narodito pojam prlja-
nja. Riker /Ricoeur/ to )ezgrovito izraLava na sledeii naiin:
La souillure elle-m|rate est h peine une reprdsentation et cel-
le-ci est noyde dans une peur spdcifique qui boucbe la rdflexion;
auec la souillure nous entrons Au rdgne de la Ter'reur. (str. J1)

Medutim, antropolozi koji su se odvallli da dublje zako-

raie u primitivne kulture na5li su u njima malo straha.
Evans-Pri(ard /Evans-Pritchard/ je proudavao vradlbine u
narodu koji je na njega ostavio utisak najsre6ni jeg i najbez-
brDnijeg u Sudanu - medu Azandima . Kadajedan Zande ot-
krije da jeza(aran, neie osetiti uLas,ve(zdravu srdZbu, kao

10 {luod
recimo' shvati da je preva-
Sto bi se neko ocl nas oseiao kad,
ren.
dubo-
Nueri - ako je verovati istom tom Evans-Pridardu'
ko religio z^n flzrod - cloZivljavaju svog boga kao bliskog
kod na-
prijatetja. Prisusnrrju6i obredu inicijacije devoiaka
za.paia bez'
roda Bemba, Odri Ridards /Audrey Richards/primera ima
briino i opuSteno d#anje udesnica' Slidnih s pretpostav-
joS mnogo. A.rttopolog kreie u istraiivanje
s poitova-
korn da ie se rituali, ia)blaie reteno' izvoditi
njem, a na kraju se nade u ulozi agnostika
koji obilazi ka-
da odrasli
teclralu Svetog pelra i zaprepasdeno konstaruje
i[raju 5ko-
glasno brbljaju, a deca se pokamenim plodama
koji vlada
ii.^. Ci", ,. d" je pretpostavka o verskom strahu ljudskog
p,i*i.*"im kuttu.^*u i blokira funkcionisanje tih religiia'
uma isto tako pogresan put ka razumevanju
odlidno po-
Higijena je, nJprotit' - kuo Sto iemo videti -
na umu znanle
iazi5te, pod uslovom da neprestano imamo
orrasojvlastitojkulturi.ZanasprijavStinau..suStinipred-
stavljanered.Rpsolutnaprljav5tinanepostoji:onanastaje
uokupor-u,.ria.Prljav5tineseneklonimoizkukavidlu-
ka, jo5 manje iz stratropo5tovanja ili uZasa
pred bogom'
ne moZe se
Takode, raznovrsno't "^sih higiienskih radnji
objasnitip,edsta,amaoprete6imbole5tinama.Prljavstina
nije gest porica-
je ogre5enje o poredak, a njeno otklanjanje
vlastita okolina'
nja, ved pozitivan napor da se organizuje
prema neredu' Medu-
Ja sam lidno prilitno tolerar.rtna je obuzela u jed-
tim, desto se sed; nelagodnosti koja me
nije moglo pri-
nom kupatilu, fii"i fizidT<oj distodi se niSta
ku6i' a r^apra'
govoriti. Kupatilo ie naLazilo u jednojstaroj
vljeno je tako S,o 1. hodnik izmedu dvoje stepeni5ta ied-
nostavnopregraden.Dekorjeostaoisti:rezbarenipoftret gumene di-
Vinograd""u, t";ig., ba5teniki alat' poredane
zrne. Kao spor"i,ii irodnik, ptizot
je imao smisla; ali kao
Cisto i opasno 11
kupatilo, srvarao je oseiaj duboke uznemirenosti. Ja, koja
inade retko imam potrebu da vlastite ideje nameiem srvar-
nosti oko sebe, na tom mestu sam podela da shvatam
uZurbano distunswo mojih osetljivijih prijatelja. Kad istre-
bljujemo prljav5tinu, tapaciramo, ukra5avamo, uredujemo
zaraze, vei pozitiv-
- mi ne postajemo robovi strepnje odseobraiavamo ga ne-
.,o pr.r-riedujemo svoje okruienje,
koj ideji. NaSe izbegavanje prljav5tine ni po demu nije
strasljivo ili nerazumno: to je swaraladki gest, pokusaj da
se foima poveLe s funkcijorn, da se iskuswo objedini. Ako
tako sWaii stole s na5im odvajanjem, sredivanjem i di5ie-
njem, onda i primitivno di56enje i profilaksu treba tumadi-
ti u istoj svetlosti.
u ovoj kniizi pokusavam da pokaiem kako rituali disto-
te i nedistote uipostavljaju jedinswo iskuswa' Oni nisu
skretanje sa sredi5njeg projekta reiigije, nego pozitivni do-
prinos sveop5tem dovekovom pomirenju sa svetom' Oni
ianijaiu i javno prikazuju simboliike obrasce, koji pove-
zu.ju'nzoorodne elemente i daju zajednidki smisao fazno-
rodnim doLivliaiima.
UZivotujednogdru5rvapredstaveoprljanjudejstvrrju
na dva nivoa - instrumentalnom i ekspresivnom. Na pr-
vom, odiglednijem nivou, ljucli poku5avaju da utidu na po-
na5anje lrugih. Verovanja poia(avaiu druSwene pritiske:
sve sile vasione prizivaiu se da zaiamte poslednju zelju
starca na samrti, dostojanstvo majke, prava slabih i nevi-
nih. Politidka mod je obidno nesiguran posed, a primitivni
vladari u tome nisu izuzetak. zato se njihove legitimne
pretenzije podupiru verovanjima u vanredne moii koje
)rak iz njihovih lidtotti, iz oznaka njihovog poloZaia' ili
a rctitoll izusiuju. slitno tome, idealni poredak druswa
duvaju opasnosti koje vrebaju prestupnike' Te opasnosti
pojedinac moZb ttr't iti u sluZbu prinude nad drugim dove-
12 Uuod
kom, ali istovremeno zna da i njemu samom prete ako
skrene s pravog puta. One su moian iezlk uzaiamnog
upozoravanja. Na ovom nivou, zakoni prirode se prizivaju
da sankcioniSu moralni kodeks: ovu bolest izaziva prelju-
ba, onu incest; ova meteorolo5ka nesreda je posledica po-
litiike nelojalnosti, ona pak bezboZnosti. Citaravasiona se
upreZe u nastojanje tjudskih bi6a da jedan drugog prisile
da budu dobri gradani. Tako se neke moralne vrednosti
podrZavaju, a neka druSwena pravila definiSu verovanjima
u zuaznost opasnosti - recimo, da ie pogled ili dodir pre-
Ijubnika doneti bolest njegovim susedima ili deci.
Nije te5ko uvideti kako verovanja u vezi s prljanjem
mogu posluZiti u borbi za status. Medutim, ispitujuii ova
verovanja uodavamo da tipovi kontakta koji se smatraju
opasnim nose i simbolitki naboj. Eto drugog, zanimljivi-
jeg nivoa, na kojem se ideje o pdjanju povezuju s druSwe-
nim Zivotom. Po mom mi5ljenju, neki oblici ptliaoia pred-
stavljaju analogiju op5te slike druStvenog poretka. Na pri-
mer, neki narodi veruju da ie medusobni dodir putem ge-
nitalnih tednosti opasan za pripadnike dvaju polova- Pre-
ma drugim verovanjima, samo je jedan pol ugroZen kon-
taktom s onim drugim - obitno su Zene opasne za muS-
karce, ali nekad vaii i obrnuto. Obrasci medusobnog
ugtoLavanja polova aruiavaiu ili simetriju ili hijerarhiju,
ali nije mnogo verovatno da istinski odraiavaiu realne od-
nose izmedu mu5karacaiLena. Smatram daie mnoge ideie
o polnim opasnostima ispravnije protumaditi kao simbole
odnosa medu delovima druSwa, kao reflekse hijerarhije ili
simetrije koja vlada u Sirem druSwenom sistemu. Ono Sto
smo rekli o polnom prljanju vali i za telesno. Polovi mogu
sluZiti kao model saradnje i odelitosti druSwenih jedinica-
Na isti natin procesi varenia mogu biti slika politidke asi-
milacije. Telesni orvori ponegde kao da ovaploiuju taike
Cisto i opasno T3
ulaza i izlaza u cirkulaciji elemenata druSrva, a telesno sa-
vr5ensrvo ponekad simbolizuje idealnu teokratiju.
Svaka primitivna kultura je svet za sebe. U skladu s pre-
porukom Franca Stalnera [Franz Steiner/ n njegove knjige
Tabu, tumatenje pravila nedistode zapodeiu tako Sto iu ih
smestiti u celoviti kontekst svih opasnosri koje su u datom
univerzumu moguine. Treba napraviti spisak svih nesreda
koje pojedinca mogu zadesiti, prema nadelima koja uobli-
duju vasionu njegove kulture. Kataklrzme nasraju nekad
zbog reti, nekad zbog dela, nekad zbog fiziakih stanja. Pri-
mitivne religije moZemo medusobno porediti tek po5to
sagledamo ceo spektar moii i opasnosti koje se u njima
priznaju. Primitivno dru5rvo je energijom napojena struk-
tura koja leZi u sredi5ru vlastitog sveta. Njene kljudne tad-
ke su iztrori moii - kako onih dobrih, koje pomaZu sve-
opSti napredak, tako i onih opasnih, koje 6e uzvratiti u
sludaju napada. Medutim, druSwo ne opstaje u neutral-
nom, besadfiajnom vakuumu. Ono podleZe spolja5njim
pritiscima: sve Sto nije u njemu, deo njega i podvrgnuto
njegovim zakonima predstavlia potencijalnog neprijatelja.
Priznajem, kad govorim o pritiscima na granice i rubove
prikazujem druSwo kao sistematidnije no Sto stvarno jeste.
Medutim, baS nam je takva preterana sistematizaclja neop-
hodna za tumaienje dotidnih verovanja. Jer, ubedena sam
da je glavna funkcija svih odvajanja, ti5ienja, omedavanja,
te kainjavanja prestupa - nametnuti neki sistem naiem po
prirodi neuredenom iskustvu. Poredak se moie stvoriti je-
dino prenagla5avanjem razlike izmedu unutra i napolju,
gore i dole, mu5kog i Zenskog, savezni5fra i neprijatelj-
swa. U tom smislu, ne bojim se optuZbe da sam dru5wenu
strukturu oslikala kao isuvi5e knrtu.
No, u jednom drugom smislu ne bih LeLeIa da nave-
dem na pomisao da su primitivne kulture - to plodno tlo
 Cisto i opasno 15
t4 Uuod

i nepo- 6en u gvozdeni zagrliai misaonih kategorija, do zuba nao-

zt procyat predstaYa o zataznosti - krute' skudenejednoj kul- ruZanih kaznama i pravilima tzbegavanja. Reklo bi se da taj
kretne. O starosti pojmova tistog i nedistog.u dovek svoj um nikako ne moze osloboditi uvreienih navi-
pripadnici-
turi bez pisane istorije niko ni5ta ne moZe reii: ka kulture u kojoj aivi. zar se moZe osvrnuti na vlastite'mi-
*, ,ig.r.no izgledaju bezvremeni i nepromentjivi' Medu-
osetljivi saone procese i sagledati njihova ogranidenia? L opet'
ako
tim, sve govori u prilog pretpostavci da su veoma je ne moZe z r r. .ri.gova religija moZe porediti s velikim
,
na promenu. tsti orru; i-p"ti aa se nametne red' koji ih
preinadava i oboga6uje' Ovo je izu- svetskim religijama?
sworio, neprekid.ro if' Sto vi5e ,.,n^o o primitivnim religijama, to
jasnije uvi-
zetnovain-o:kadwrdimdajereakcijanaprljav5tinusamo damo da njihove simbolidke struktufe ostavljaju prostora
produZetakdrugihreakcijanadvosmislenostilinepravil-sa-
o strahu' za premlsljanje o velikim rhisterijama religiie i filozofije.
nost, ne nudim ia'oar.ru.stovekovne hipoteze Refieksija o prljavom neminovno postaje refleksija o od-
ideia o za'
mo u novom ruhu. Nema sumnje da se poreklo Ali te nosu reda i nereda, biia i nebiia, oblika i bezoblidnosti,
r^znosti moZe povezati s reakcijom na nepravilnost' paco- Livotai smrti. u svakom dvrsto strukturisanom skupu ideia
predstave nisu samo uznemirenost laboratoriiskog po- o prljavstini otkriiemo preplitanje tih iskonskih tema. Za-
jedan od
va, koji Doenada otkriva da su mu zaworili to ie fazuroeyanje pravila distote dobro polaziSte z^ upo-
znatihiz|azaizlavirinta.Nisunismetenostakvarijumske
svoje vrste. ..d., religiju. ci ,r.topavlovskoj ^ntitezi krvi i vode, pri-
ribice kad naleti na nenormalnog pripadnika zatim rode i milosti, slobode i nuznosti, ili pak o pojmu boga u
Uodavanje nepravilnosti najpre izaziva
zabrinutost'
Staromzavefi),zna(emovi5eakoispitamokakoslidnete-
uzdfiinostiliizbegavanie;dotleamalogiiavaii'Medutim' me obraduju stanovici Polineztie ili centralne Afrike.
kosmologije ko-
ako Zelimo da valiino oblasnimo sloZene
ttagati
je se ispoljavaj., k o' simboliku ptliania' moramo
za .,ekim moinijim otganizacionim nadelom'
misli da
Rodeni pripadnit Lito ttoit kulture prirodno
pasivno' i zabora'
ideje o modi i opasnosti u vasioni usvaja
vlja na sitne irt"!". koje je mohdasam u
njih uneo' Na isti
nadinmislimodapasivnoudimomaterniijezikineprihvata-
mo vlastitu odgovornost z promene kroz
koie prolazi za
Livota. e?tropol,g pia^ u istu zamku ako
o kulturi
na5eg
obrascu vred-
koju prou tavaruzri5lja [ab o ustanovljenom ideja
nosti. U tom smislu odludno poridem daproirvodnia
odistotiizarazipodrazumevakrutostvidikailikrutost
suprotno'
dru$wenih ustanova. Tadno ie moLda upravo koiu bit-
Nekome se moZda dini da je u jednoj kulturi uhva-
no odreduju ideje prenosivosti i di5ienja pojedinac
 r-
Ritualna neiistoia
jih ga je Frejzer uopSre i proglasio zanimljivim. Zato
mu odnosa izmedu magije i nauke moZemo prodi prl-
mere virtuozne udenosti, diji teorijski znadaj osta jnje
sumnjiv.
Sve u svemu, Frejzerov uticaj je bio itetan.T6n je preu-
zeo Robertson Smitovo najperifernije uden jy'i ovekovedio
jednu loie promi5ljenu podelu izmedu ftigiie i magije.
Rasprostranio je pogreSnu postavku da/rimitivno videnje
svemira podiva na mehanidkim simboJi/ma, i drugu pogre5-
nu postavku da je primitivnoj religry{etika srrana. Temi ri-
tualnog prljanja ne moZemo pStupiti pre no Sto ove
pretpostavke ispravimo. Neki /eilti problemi uporedne
religije pojavili su se upravofato Sto je ljudsko iskusffo
podeljeno na tako nadin. U ovoj knjizi pokuSa-
vamo da te odsedke pon objedinimo.
Pre svega, ne odeky{emo da iemo retigiju shvatiti ako
se ogranitimo na ve ja u duhovnabi(a, bez obzira na
istandanost primerylene formule. U nekim kontekstima
moLda iemo zaisyS" imati potrebu da naredamo sva posto-
je6a verovanja y'druga bih - u zombije, pretke, demone,
vile i ostalu Zinu. No, sledeii savet Robertsona Smita,
neiemo miVfiti da popisivanjem celokupnog duhovnoghi-
vlja vasi pouzdano zah-vatamo bit religije. Umesto da
ponudi krute definicije, pokuSaiemo da uporedimo
glediit/ raznih naroda o dovekovoj sudbini i mestu u sve-
miru/Drugo, ne odekujemo da iemo tude ideje o zara-
ti - svetoj ili svetovnoj - r^zumeti pre no Sto se suodi-
s vlastitima.
II
svETo\NO PRUANJE
uporedna religiia je oduvek bila fascinirana medicin-
skim mat erijalamom. Neki autori wrde da i naiegzotidniji
drevni obredi imaju zdravu higiiensku osnovLl. Drugi se
pak slazu da je higijena pravi cilj primitivnog rituala, ali o
nlegovol blagoffornosti misle upravo suprotno: navodno,
nali zdrave predstave o higijeni i primitivdeve zabludele
mastarije deli prava provalija. Medutim, bez obzira fla faz'
like, oba medicinska pristupa ritualu ne vode nikuda, jer
propustaju da se suoie s nasim vlastitim idejama o higije-
ni i prljavStini.
prvi pristup implikuie da bismo, kad bi nam sve okol-
nosti bile poznute, ,, svakom primitivnom ritualu uotili
opravdanu racionalnu osnovu. Time se ritual namerno
svodi na neSto sasvim prozaiino: tamian ne simbolauie
uzlazakzrwenog dima, ve(. pomaie prisutnima da podne-
su smradove neopranog ljudsWa. Jevrejsko i islamsko iz-
begavanje svinjetine obja$njava se taicima konzumiranja
svinjskog mesa u toplim podnebljima.
radno ie da se izbegavanie zatazne bolesti i ritualno iz-
begavanie mogu ponekad veliiansweno poklopiti. Pranje i
odvajanje koje sluZi nekoj praktidnoj svrsi istovremeno
mofle araiavati verske teme. Tvrdi se recimo da su Jevreji
 Suetouno Prljary
bili imuni na epidemije zahvaljujudi pravilu pran)a pre je-
la. No, jedna je srvar ukazati na uzgredne koristi od ritual-
nih postu paka, a ne5to sasvim drugo prihvatiti sporedne
efekte kao zadovoljavajuie objaSnjenje. Ako neka od pre-
hrambenih pravila koja je Mojsije ustanovio i jesu bila hi-
gijenski blagoworna, ipak je jadno ovog proroka smarrari
prosveienim sluZbenikom javnog zdravsVa, umesto du-
hovnim vodom.
Citiraiu deo jednog komenrara Mojsijevih pravila is-
hrane, napisano g l84l:
... Osnovno naielo kojim se rukovode zakoni u ovoj glavi vero-
vatno 6emo na6i u oblasti higijene izdravlja... .Izgleda da je mi-
sao o parazitskim i zaraznim bolesrima, koja u modernoj patolo-
giji zauzima tako istaknuto mesto, uveliko zaokupljala Mojsijev
um i odredivala njegova higijenska pravila. On iz hebrejskog je-
lovnika iskljuduje Zivotinje narodito prijemdive za parazite; a
po5to bacili i bakterije cirkuli5u krvnim sudovima, nareduje da
se meso pre pripravljanja ocedi od krvi... (Kellog)
Autor dalje navodi podatke o duZem odekivanomLivot-
nom veku i imunitetu u epidemijama kod evropskih Jevre-
ja, koje prednosti on pripisuje ogranidenjima u ishrani.
Kad pominje parazite, verovatno ne misli na trihinu, koja
je otkrivena tek 1828, a do 1860. je smatranabezopasnom
za (.oveka (Hegner, Root i Augustine, L924, str. 439).
Noviji izraz istog stanovi5ta moZe se naii u dr Adiozo-
vom /Ajose/ tumadenju medicinske vrednosti drevne prak-
se nigerijskih plemena (195\. Kult boZanswa variole kod
Joruba, na primer, nalaie da se pacijenti izoluju i da ih ne-
guje iskljudivo,sveStenik, koji je tu bolest prelelao i time
stekao imunitet. Osim toga, sve Sto je prljavo Jorube hva-
taju levom rukom, jer
Cisto i opctsno +/
clesnom jeclu, a ljudi shvataju da bi nepoStovanjen'r rog pravila ri-
zikovali dt. znga.de hranu.
Istu ideju zastupa otac Lagrani /Lagrange/:
Alors l'intpuriti, nous ne le nions pas, ci tttt caractdre religieux,
ou. du ntoins tctucbe au sunxlturel prdtendu; rnais, dans sa ra'
cine, est-ce autre chose qu'une nrcsure cle preseruation sanitai-
re? L'eau ne rentplace-t-elle pas ici les antiseptiques? Et I'esprit
redoute n'a-t-il pas fait des siennes en sa nature propre cle mi'
crobe? (str. 155)
Drevna izraelitska tradicija ie moLda zaista znala da )e
svinjetina Stetna kao ljudska hrana. Sve je moguino. Ipak,
obratite painju na tinjenicu da Levitski zakonik ne obra-
zlaie zabranu jedenja svinjskog mesa nezdravo56u; znati,
ako je to obja5njenje nekada i vaillo, odito se u meduvre-
menu izgubilo. eak i Majmonid, veliki predstavnik medi-
cinskog materijalizma iz XII veka, poito ie za sva druga
ogranidenja ishrane u Mojsijevom zakonu uspeo da pro-
nade poneki higijenski razlog, priznaie da ie zbunjen is-
kljudivanjem svinjetine, i pribegava estetskom obja5nje-
nju, koje se poziva na odvratnost ielovnika pitome svinje:
Smatram da je hrana koju Zakon zabranjuje nezdtava. Sve zabra-
njene vrste hrane - osim svinjskog mesa i masti - otigledno su
Stetne; medutim, kad bolje pogledamo, shvatamo da ni u tim
sluiajevima sumnja nije opravdana. Jer, svinjetina sadrZi vi$e vla-
ge nego Sto je potrebno (za ljudsku hranu) i mnogo suviSnih rva-
ri. Osnovni razlogzabrane svinjskog mesa jeste okolnost da ta Zi-
votinia Zivi u prljav5tini i hrani se gadnim rvarima-.. (str- 370)
lz Majmonidovih redi uvidamo makar da prvobitno
opravdan je pravila u pogledu svinjetine - dak i ako je u
jednom trenutku vaiilo - nije preneto potomstvu kao kul-
turno naslede.
48 Suetouno prljanje
Farmakolozi i danas muku mude s )il glavom Levitskog
zakonika. Kao primer navodim izveStaj Dejvida I. Mahta
/David I. Macht/, na koji me je uputila gdica DZoslin Ri-
(.ard /Jocelyne Richard/. Maht je uzeo uzorke mi5iinog tki-
va svinje, psa, zeca, kuniia (umesto njega u eksperimentu
je koriSieno zamorde) i kamile, re prica grabljivica i riba
bez peraja i krlju5ti. Napravio je testove na toksidne soko-
ve i otkrio da su te vrste mesa toksidne. Zatim je testu
podvrgao uzorke uzete od Zivotinja koje Levitski zakonik
smatra distima, i dobio pokazatelje manje toksidnosti, ali
je ostao pri mi5ljenju da njegovo istraZivanje nije ni doka-
zalo ni pobilo medicinsku vrednost Mojsijevih zakona.
Drugi primer medicinskog materijalizma je rad profe-
sora Kramera, koji hvali sumersku plodicu iz Nipura kao
jedini satuvani medicinski tekst iz III milenijuma pre n. e.
U tekstu se, premda posredno, oditava dobro poznavanje mno-
gih prilidno sloZenih medicinskih operacija i procedura. Na pri-
mer, u nekoliko recepata kaZe se da lekovite trave treba ,'prodi-
stiti" pre no Sto se istucaju u prah, Sto je sigurno povladilo vi5e
hemijskih operacija.
Potpuno ubeden da "ti56enje" tu ne znati Skropljenje
svetom vodicom ilibajanje, on s odu5evljenjem nastavlja:
Sumerski lekar kbji je ispisao plodicu nije pribegavao magijskim
wadibinama i bajalicama... zadivljujuia je dinjenica. daje naS gli-
neni dokument, najstarija do danas otkrivena ,'stranica,'medicin-
skog teksta, potpuno li5en mistidkih i iracionalnih elemenata.
(1956, str.58-59)
Toliko o medicinskom materijalizmu. Sam termin sko-
vao je Vilijam DZejms IMilliam James/ da oznatr sklonost
takvom tumadenju verskog doliv\aja: na primer, da se vi-
zija ili san objasne kao dejswo droge ili posledica lo5eg va-
Cisto i opasno 49
renja. Ovom pristupu se ni5ta ne moZe prigovoriti, pod
uslovom da ne iskljuduje druga tumadenja. I primitivni na-
rodi se veiinom mogu nazlati medicinskim materijalisti-
ma u Sirem smislu, jer su skloni da svoje ritualne postup-
ke opravdaju mukama i bolovima koji 6e ih snaii ako ne
po5tuju obrede. Kasnije iu pokazati za5to se rirualna pra'
vila tako testo potkrepljuju verovanjima da prekr5ioce
vrebaju narodite opasnosti. Mislim da niko ko saslu5a sve
5to imam da kaiem o rirualnoj opasnosti vi5e nede biti u
isku5e nj u da taka ve rova nj a' uzima zdr avo za go tovo.
Sto se tiie suprotnog stanoviSta - da' primitivni rirual
nema apsolutno ni5ta zajednidko s na5im idejama distoie
- otpisujem ga kao jednako pogubno po razumevanje ri-
tuala. Po tom gledi5tu, kad mi peremo, ribamo, izolujemo
i dezinfikujemo, radimo nelto Sto samo spolja lidi na riru-
alno di5ienje. Na5i se obiiaji razborito zasnivaju na higije-
ni, njihovi su simbolidki: mi ubijamo klice, oni se brane
od duhova. Kad se postavi kao kontrast, to ne zvudi loSe.
Pa ipak, neki njihovi simboliiki obredi ponekad neugod-
no lide na na5u higijenu. Na primer, profesor Harper bele-
Zi neskriveno religijski smisao havidkih pravila ptliania za
bramane. Havici razlikuju tri srupnja religijske tistote: naj-
vi5i je neophodan da bi se obavilo bogosluZenje; srednji je
pretpostavljeno normalno stanie, a ia drugom kraju je
stanje nedistote. Dodir s osobom u srednjem stanju udini-
6e osobu s najvi5im stupnjem nedistom, a dodir s nekim u
nedistom stanju onedistiie obe vi5e kategorije' NajviSe sta-
nje moZe se dosti6i samo obredom kupanja.
Svakodnevno kupanje ie za bramana nezaobilazno, jer bez toga
ne moZe obavljati svakodnevno bogosluLenie. Idealno bi bilo,
kaZu Havici, kupati se triput na dan, po jednom pred svaki obed.
Medutim, to malo ko radi. U praksi, svi Havici koje znam se stro-
go drte obitaia dnevnog kupanja, koje se obavlia pre glavnog
 Suetouno
Cisto i opasno
'L
d.:::rog gbeda i pre odavanja podasri kuinim bogovima... . Ha-
viiki muSkarci, koji pripadaju rerativno bogatoj talti i rokom da proba hranu koju spravlja, jer bi dodirivanjem usana
ne- izgubila neophodno stanje disro6e. Dok jede, dovek se na-
kih godisnjih doba imaju dosta srobodnog"vr.;;;;,
ipak su ne-
presrano zauzeti sv-im merama koje moraju preduzeti Iazi u srednjem stanju disto6e, i ako sludajno dodirne po-
da bi upra-
vljali svojim plantazama areka-palmi. oni se svim
silama trude da sluZiteljevu ruku ili ka5iku, ovaj postaje nedist i rreba ma-
neki posao koji se.smatra prljivim iri rituarno skrnaveiim kar da se presr,rude pre no Sto nastavi sa serviranjem. Po5to
Sto je izno5enje balege u vrt iii rad sa srugom - kao se prljanje prenosi s doveka na doveka koji za trpezom se-
iz kaste nedodirlji-
vih - zavrsi do dnevne kupke, koja pre-thodi glavnom de u istom redu, kada je na obedu gost iz druge kaste za
obedu.
$? i, bilo kojeg razloga posao ostane za popodne, po povratku njega se obidno p.stavi zasebno. Havik u stanju teike ne-
kuii rreba se jo5 jednom okupati... 1str. 153)
disto6e treba da jede lzvan kuie, i od njega se odekuje da
sam odstrani list izkojegje jeo, jer bi dodir s njim svakoga
Pripremljena i sirova hrana kao dinio ci prrjanjanemaju
isti starus' pripremljena hrana je tome poarozna, dok uprljao. Doticati tudi list i iz njega jesti bez posledica mo-
ne- Ze samo supruga, koja time, kao Sto smo rekli, izraiava
pripremljena nije. Tako se sirova hrana sme uzeti
iz ruku svoj lidni odnos prema muZu. I tako se pravila niZu jeclno
pripadnika bilo koje kaste, a takode pripadnik svake
kaste za drugim. Prave se sve finija razlikovanja, koja propisuju
sme njome rukovati - Sto je s praktiSnog stanovista
neop- ritualno pona5anje u vezi s menstruacijom, porodajem i
hodno u druSrru gde se podela rada poflrpu o stupn;evi
ma nasledene distote flideti vII pogiavlje). sveze smriu. Sve teiesne izlutevine, ukljuiujuii krv i gnoj iz ta-
i kostu- ne, jesu izttori nedistoie. Posle praLnjenja creva ne treba
njavo voie ne moze uprrjati dok jelero, ari dim se
koko- se obrisati papirom, nego se oprati vodom, i to levom ru-
sov orah razbije ili banana zase(e, jedan Havik ga
ne sme kom, jer se jede iskljudivo desnom. Nagaziti na Zivotinjski
primiri od pripadnika kaste ispod sebe.
rzmet donosi nedistoiu. KoZne sandale koje se koriste kao
Proces uzimanjahyng potencijarno prlja, ali obu6a ne smeju se dodirivati prstima, a pre ulaska u hram
o stepenu uprljanosti ili kuiu treba ih izuti i noge oprati.
odludiie nadin na koji se jede. pljuvadla dak i sopsru..,
-
zetno prlja. Ako braman sludajno dodirne rrr.r. prrri.rra,
a- izu- Precizna regulativa nabruja raznorazne oblike posred-
morao bi
da se okupailimakarpresvude. Takode, prjuvadka
r. *oz. preneti nog kontakta koji mogu uprljati. Havik koji zajedno s ne-
nekim materijalnim warima. ova dva ve rovanjadovela
su do obida-
dodidjivim slugom obraduje vrt u opasnosti ie da se
ja da se voda pije tako sto se sipa u usta
umesto da se usne naslone ozbiljno updja ako konopac ili bambus dotakne isrovre-
na ivicu daSe, a da se cigareta puSi... tako da meno kada i sluga. U tom sludaju, pdjanje inire iz simul-
ruka nikad ne dode
u neposredan dodir s usnama. (Nargile su u ovom deru Indije tanog dodira s bambusom ili konopcem. Voiku ili novac
praktidno nepoznare. )... pre uzimanj=a bilo koje
rr.r.r" - dak i is- Havik ne sme uzeti pravo iz ruku nedodidjivog. Medutim,
pijanja kafe - treba oprati ruke i noge.
1str. U6; neki predmeti i posle dodira ostaju nedisti i zaraznl Nedi-
Hrana koja se stavrja ravno u usta teZe prenosi prljanje sto6a se zadrLava na pamutnoj odedi, metalnom posudu,
-
pljuvadkom prigotovljenoj hrani. Sreiom po saradnju medu kastama,
nego hrana u koju se zagriza. irrruri.u ne sme zemlja nije prenosnik. Ali slama kojom se prekriva jeste.
 Swtouno prljanje
U Stali, braman ne rreba da stoji blizu svog nedodirljivog sruge,
zbog opasnosti da se nadu na tadkama spojenim preko ispreple-
tenih vlati slamnarog prekrivada. rupaluii se u seoskom jezeru
istovremeno s nedodirljivim, Havik moze dostignuti stanje ma-
dija (ilstode) ier se ispod vode narazi zemrja, al.mrja ne preno-
si neiistoiu. (str. 173)
sto dublje zalazimo u sridna pravila, sve nam je jasnije
-
da je red o simbolidkim sistemima. Dali se onda razlika a-
medu ritualnog prljanja i nasih ideja o prljavstinizaista sa-
stoji u tome da su naSe ideje higijenske, a njihove simbo-
lidke? Ni najmanje: ja branim stanoviste da se naiim pred-
stavama o prljav5tini takode araiavaju simbolidki sistemi,
i da je razlika izmedu ponasanja u vezi s prljanjem u razli-
ditim krajevima sveta samo sfyar detalja.
Pre nego Sto potnemo da razmisrjamo o rituarnom pr-
ljanju, moramo se odenuti u kostret i posuti pepelom, te
pristupiti pomnom preispitivanju vrastirih id;jt prtjavsti-
ne. Ako ih razdvojimo na elemente, biiemo u stanju da
razludimo koji su od njih proizvod nase nedavne istorije.
Postoje dve upadljive razrlke izmedu savremenih
evropskih predstava o kaljanju i odgovarajuiih predstava
u, da tako kaiemo, primitivnim kulturama. Jedni se sasto-
ji u tome da mi izbegavanje prljavstine shvatamo kao stvar
higijene ili estetike, i ne dovodimo ga u vezu s religijom.
U petom poglavlju ("primitivni svetovi") reii iu nesto vise
o specijalaaciji ideja kojima se nas pojam prljavog odvojio
od religije. Druga ruzlika je da s. .rrsu pr.drfrr, L prrjavi-
tini rukovo di znanjem o patogenim organizmima. otkriie
bakterija kao prenosilaca bolesti bilo je veliki doprinos
xD( veka. ono je dovelo do najradikalnije revolucije u po-
vesti medicine. Time su nasi Livoti toliko preobraieni da
je o prljavstini danas tesko razmiiljati van okvira paroge-
nosti. Pa ipak, nase ideje prljavStine odito nisu od
luEe.
Cisto i opasno t3
Moramo napregnuti misao i vratiti je stotinu godina una-
zad, da bismo proudili na demu se izbegavanje prljavStine
temeljilo pre no Sto ga je bakteriologija preobrazila; reci-
mo, pre trenutka kada se ve5to ni5anjenje u pljuvaonicu
podelo ubrajati u nehigijensko ponaSanje.
Ako nam pode za rukom da iz na5e predstave o prljar.Sti-
ni apstrahujemo patogenost i higijenu, ostaje nam stara
definicija pdjavog kao nedega Sto nije na svom mestu. Taj
pristup je veoma sugestivan. On obuhvata dva preduslova:
skup uredenih odnosa, i naru5avanje tog reda. U tom siu-
daju, prljav5tina nikad nije jedinsrven, izolovan dogarlaj.
Gde ima prljav5tine, ima i sistema. Prljav5tina je uzgredni
proizvod sistematskog uredivanja i klasifikovanja materije,
jer uredivanje podrazumeva odbacivanje neodgovaraju6ih
elemenata. Talso poimanje prljavitine vodi nas pravo u
oblastsimbolike i obedava uspostavljanje veze s olvorenim
simbolidkim sistemima disto6e.
NaSe predstave o prljav5tini podrazumevaju svojevrsni
popis svih elemenat^ koji su otpali prilikom stvaranja ure-
denih sistema. No, sve je to relativno: cipele same po sebi
nisu prljave, ali je pdjavo staviti ih na trpezu; hrana po sebi
nije prljava, ali je pdjavo kuhinjske potrepStine ostaviti u
spavaioj sobi, ili mdje od hrane na ode6i; s time se moZe
uporediti oprema zakupatilo u dnevnoj sobi; odeda nzba-
calna po stolicama; stvari kojima je mesto izvan ku6e - unu-
tra; ono Sto treba da ie na spratu - a nalazi se u prizemlju;
donji ve5 koji imirujetamo gde bi trebalo da je odelo, i tako
dalje. Ukratko, naSe pona5anje u vezi s prljanjem predsta-
vlja negativnu reakciju na svaki predmet ili misao koji po-
tencijalno remeti neku vaZnu klasifikaciju, ili joj protivredi.
Udinimo sada napor da se usredsredimo na pdjav5tinu.
Definisana onako kako smo predlolili, ispostavlja se kao
rezidualna kategorija, neSto Sto je na5a normalna klasi.fika-
 Suetouno PrUan
ciona shema odbacila. pokulavajudi da se na nju koncen-
tri5emo, idemo uz dlaku svojoj najuvrezenijoj mentalnoj
navici. Jer, dini se da je sve sto opazamo organizovano u
obrasce za koje smo u prvom redu odgovornl mi, opaiao-
ci. opaziri ne znadi pasivno dopustiti da neki organ reci-
-
mo oko, ili uho - izvana primi gotovi utisak, kao sto paie-
ra prima mrlju boje. prepoznati i seiati se ne zna(i usko-
meSati stare slike nekadasnjih utisaka. opste je priznato
da su svi nasi utisci od samog podetka shematit i odrede-
ni. Kad opaiamo, iz svih stimulansa koji stizu clo nasih du-
la mi biramo sarno one koji nas zanimaju, a nasim intere-
sovanjem upravlja sklonost ka formiranju obrazaca, koja
se ponekad naziva sbema (v. Bartlett, I93Z). U haosu pro-
laznih utisaka svako od nas gradi postoiani svet u kojem
predmeti imaju prepoznatljive oblike, odredenu lokacilu i
trajanje. opaia)u(i, mi gradimo - neke znake usvajamo,
druge odbacujemo. Najprihvatljiviji su oni znaci koji se
najlakse uklapaju u obrazac koji upravo stvaramo. Dvo-
smislene znake skloni smo da tretiramo kao da su u skla-
du s ostatkom obrasca. Nesaglasne tezimo da odbacimo.
Ako ih prihvatimo, moramo modifikovati strukturu prer-
postavki. s napredovanjem procesa udenja, predmeti do-
bijaju imena. Imena opet utidu na opaianye u narednoj
prilici: posto ima etikeru, predmet ie ubuduie lakse ,pu-
sti u odgovaruju(i pretinac.
Vreme prolazi, iskuswo raste, a na5 sistem oznaka je
sve bogatiji. Time se u nj ugraduje teinja ka nepromenlji
vosti, koja nam daje sigurnost. MoLda ie primanje novog
iskuswa ponekad zahtevati promenu strukture osnovnih
pretpostavki, ali Sto je iskuswo konzistentnije, to prerpo-
stavke izgledaiu pouzdanije. problematidne dinjeniie, kble
odbijaju da se uklope, ignoriSemo ili iskrivljujemo, da ne
bismo poremeilli postojeiu shemu. Ukratko, ive ito opa-
Lamo je vei samim dinom opaiaoja preselekcionisano i
organizovano. Mi ljudi, kao i druge Zivotinje, opremljeni
smo svojevrsnim filterskim mehanizmom, koji vei na pr-
vom koraku propu5ta samo one osete koje znamo kako da
iskoristimo.
Ali, Sta je s ostalima? Sta se dogada s iskusrvima koja fil-
ter.zadrLI? Da li je moguino svesno skrenuti painiu na ne-
utabane staze? Jesmo li u stanju da ispitamo sami filter?
Nema sumnje da se moZemo prisiliti naopaianje nedega
Sto bismo, pokoravajudi se sklonosti shematnaciii, inade
zaobi5li. Saznanje da je prvi ovla5ni opaLai bio pogre5an
uvek nam te5ko padne. Neki ljudi oseiaju mudninu ako
zure u aparat za iskrivljavanje, kao da im je pogoden cen-
tar za ravnoteZu. Gda Aberkrombi /Abercrombie/ podvrgla
je grupu studenata medicine nizu eksperimenata tiji je cilj
bio da pokaZu znataj selekcije i u najjednostavnijim opa-
iajima. "Pa nije valjda ceo svet obidna ka5a" - protestovao
je jedan od njih. "Kao da mi se svet raspuknu o" - rziavio ie
drugi. Ostali su reagovali jo5 agresivnije (str. 131).
No, suoditi se s dvosmislenoSiu nije uvek neprijatno.
Odito, u nekim oblastima je podnosimo lak5e, u drugima
teLe. Reakcije smeha, odbojnosti i Soka iavliaiu se u razli-
ditom intenzitetu, koji bi se mogao rasporediti duZ skale
gradacije. To iskuswo moie biti i stimulativno. Bogatstvo
poezije, kao 5to je Empson pokazao, nastaje ve5tim kori5-
ienjem dvosmislica. Jedna skulprura ie zanimliivija ako je
moZemo posmatrati i kao peizai i kao nagu figuru koja se
odmara. Erencvajg /Ehrenzweigl tak wrdi da u umetnid-
kim delima'uZivamo jer nam omogu6avaiu da zavirimo iza
eksplicitne strukture uobitajenog iskuswa. Estetsko zado-
voljswo proistide iz opaianja neartikulisanih formi.
Molim za ininienje Sto izraze "anomalija" i "dvosmisle-
nost" koristim kao da su sinonimi. Strogo uzev, oni to ni-
 Suetouno prljanje
su: anomalija je element koji se ne uklapa u dati skup ili
niz; dvosmislenost je odlika iskaza koji se mogu dvojako
rumaditi. No, razmatranjem primera dolazimo do zakljud-
ka da se razlikovanjem ovih termina u praktidnoj upotrebi
ni5ta ne dobija. sirup nije ni tedan ni &rst; rekri bismo da
na tula ostavlja dvosmisleni utisak. Takode bismo mogli
reii da u klasifikaciji tednosti i dvrstih tela sirup predsta-
vlja anomaliju, jer ne spada ni u jedan skup. Dakle, ljudi
su u stanju da se suode s nepravilnoliu. h?d jednu srvar
definitivno mzrrstamo kao nepravilnu, granice skupa ko-
jem ona ne pripada postaju jasnije. Kao ilustrucija neka
posluii navod iz sartrovog /sa*re/ eseja o lepljivosti. vi-
skoznost je, kaie on, odbojna samo po sebi, kao primarno
iskuswo. Prvi put kad gurne prste u teglu meda, malo de-
te ima priliku da sagleda formalne odlike dvrstog i tednog
i su5tinski odnos izmedu subjektivnog iskuswa i dozivlje-
nog sveta (1943, str. 696 i dalje). Viskozno stoji na pola
puta izmedu dvrstog i tednog, kao na nekom preseku pro-
cesa transformacije. Nepostojano je, ali ne tede. Meko je,
podatno i sti5ljivo. Po njegovoj povrsini ne moze se kliziti.
Lepljivo je zamka, pripija se poput pijavice, ugroLava gra-
nicu izmedu sebe samog i moga ja. Dugi mlazevi koji mi
cure niz prste kao da su moja vlastita tvar, koja otide u ve-
liko more lepljivosti. Ako zaronim u vodu, imaiu drugadiji
ose6aj, jer ostajem dvrst. A ako dodirnem nesto leprjivo ri-
zikujem da se rasrvorim u viskoznosti. Lepljivost se pripi-
ja, kao posesivni pas ili ljubavnica. Eto kako prvi kontakt s
lepljivim obogaiuje rano iskuswo. Dete je nauiiro nesto o
sebi, o svojstvima rnaterije i o odnosu izmedu svoga ja i
ostatka sveta.
skra6ivanjem odlomka nepravedno sam pojednostavila
sjajne Sartrove refleksije poraknure zamislju tepljivog kao
nenormalnog fluida ili toplj(ve dvrste tvari. No, ipak smo
iisto i opasno i7
uspeli da pokaiemo kako ljudi, na sopswenu korist, mogu
razmi5ljati - i razmi5ljaju - o svojim osnovnim sistemima
klasifikacije i o iskuswima koja se u njih ne uklapaju.lz r.a-
kvih razmi5ljanja najie5ie izademo s joS veiim pouzda-
njem u na5e osnovne klasifikacije. Sartr wrdi cla topljil'u,
prilepdivu viskoznost, dim se upoznamo s nekim njenim
pojavnim vidom, ocenjujemo kao ne5to gadno. Tako vei
kroz najranije taktilne pustolovine saznajemo da se iivot
ne podudara s na5im temeljnim kategorijama.
Anomalije se mogu tretirafi na vi5e nadina. U negativ-
nom smislu, moZemo ih ignorisati, naprosro ne opaiati; ili
pak moZemo opaziti, i prosuditi kao rdave. U pozirivnom
smislu, s anomalijom se moiemo sr,esno suoditi i poku5ati
da sworimo novi obrazac stvarnosti u kojem za nju ima
mesta. Pojedinac moZe revidirati lidnu klasifikacionu she-
mu. Medutim, niko ne Zivi sasvim sam, te se shema makar
delimidno preuzima od drugih ljudi.
Kultura, u smislu javnih, standardizovanih vrednosti
zajednice, sa stanoviSta pojedindevog iskustva deluje kao
posrednik. Ona nudi gotove osnovne kategorije, jedan
pozitivni obrazac u kojem su ideje i vrednosti propisno
sredene. A Sto ie najvainije, ona raspolaie autoriretom,
jer (e joj se svako prikloniti kad vidi da ostali rade isto.
No, buduii javne, njene kategorije su kru6e. Pojedinac
moZe odluiiti da li ie revidirati svoj obrazac pretpostavki.
Kulturne kategorije su, naprotiv, zajednidki posed, i ne
menjaju se tako lako. Pa ipak, ni one ne mogu odoleti iza-
zovu sluiajeva.koji odstupaju. Svaki klasifikacioni sistem
nuZno rada anomalije, svaka kultura se nuZno suodava s
dogadajima koji prkose njenim pretpostavk ama.. Ignorisa-
njem anomalija nastalih zahvaljujuii njenoj shemi kultura
rizikuje da prokocka ul<azano joj poverenje. Mislim da
upravo zato sval<a kultura koja zasluZuje to ime raspolaie
58 Suetouno prljanje
raznovrsnim sredswima za|u.laienie na krzi s dvclsmisle-
nim ili anomalnim dogadajima.
Prvo, desto pribegavamo opredeljivanju zaiedno od dva
rumadenja, dime se dvosmislenost ublaiava. Na primer, na-
kazno novorodente moZe ugroziti pojmovnu granicu izme'
r1u ljudi i Zivotinja. Ako se takvo dete oznadi kao dogadai
koji pripada odredenoj vrsti, kategorije se nanovo uspo-
stavljaju. Tako Nueri shvataju decu nakaze kao mladundad
niiskog konja, sludajno rodenu od ljudskih roditelia.Ja-
sno je Sta sledi iz tahe oznake: s mnogo obzira ih spuste
u reku, gde im je i mesto (Evans-Pritchard, 1956, str. 84).
Drugo, anomalija se moZe fizidki kontrolisati. Tako u
nekim zapadnoafridkim plemenima postoji pravilo da se
novorodeni blaanci odmah ubiju, dime se odstranjuje
druSrvena anomalija proistekla iz verovania da se iz jedne
materice ne mogu istovremeno roditi dva ljudska bi6a.
Drugi sludaj su petlovi koji kukuritu no6u. Ako im bez
mnogo okoli5enja zavrnemo vratove, definicija petla kao
Zivine koja kukuride u zorrt vi5e neie morati da se suodava
sa svojom otelovljenom protivredno5iu.
Treie, abegavanjem anomalnog uwrduju se i ojadava-
ju definicije od kojih ono odstupa. Tako gadenje koje Le-
vitski zakonik izraiava prema gmizavim stvorenjima treba
shvatiti kao obrnutu sliku odobrenog i poZeljnog.
iefvrto, anomalni dogadaii se mogu oznatiti kao opa'
sni. Priznaiemo, pojedinac suoden s anomalijom ponekad
ose6a izvesnu teskobu. Medutim, institucije se ne rawiiaiu
na isti nadin kao spontane reakciie pojedinca. Kolektivna
verovanja obiino nastaju kao proizvod procesa kojim se
poku5ava smanjiti raskorak izmedu-pojedintevog i op5teg
tumadenja swarnosti. Festinger je pokazao da na otkriie
da mu se ubedenja ne poklapaju s ubedenjima njegovih
prijatelja dovek reaguje ili kolebanjem i napuStanjem spp-
iisto i opasno 59
swenog stanovi5ta, ili uveravanjem drugih u pogre5nost
njihovog. Proglasiti jednu temu za opasnu moZe biti natin
da se ona Lzuzme iz svake rasprave. Time istovremeno ra-
ste pritisak ka saobraiavaniu, kao Sto iemo videti u odelj-
ku o moralu fl/III Poglavlje).
Peto, dvosmisleni simboli se mogu koristiti u ritualu, i
to u iste svrhe kao kod poeziie i mitologije - da bi se obo-
gatilo znadenje, ili painia skrenula na druge nivoe egi-
stencije. U poslednjem poglavlju videdemo kako je ritual,
-u
uz pomoi simbola anomalije, stanju da zlo i smrt, zaied-
no sa Zivotom i dobrom, uklopi u jedinspeni, velidansfve-
ni, sveobuhvatni obrazac.
Da zakljudimo: ako je nedistoda ne5to 5to nije na svom
mestu, moramo joj pristupiti preko poretka. Nedistoia ili
prljav$tina je ono $to se ne sme ukliuditi u obrazac koji se
Zeli saduvati. Kad to shvatimo, udinili smo prvi korak ka
razLtmevanju prljavog.JoS uvek nam nije potrebno jasno
razlikovanje sakralnog i svetovnog. Isto nadelo vaLi za sve.
Osim toga, ne podrazumevamo ni osobitu razliku izmedu
primitivnih i modernih ljudi: svi se mi pridrZavamo istih
pravila. Jedino Sto je u primitivnoj kulturi pravilo smesta-
.r;, , obrasce iade i sveobuhvatnije, dok kod modernih
ljudi deluje unutar zasebnih i medusobno razdvojenih
oblasti Livota.