Od braka do partnerstva

Smiljka Tomanović
Odeljenje za sociologiju,
Filozofski fakultet u Beogradu
novembar 2020.
Brak - pojam
 Porodica je grupa, brak je dijada – par
 Društveni odnos pojedinaca kojim zajednica
daje društvenu legitimaciju seksualne
aktivnosti u cilju rađanja potomstva (kopulacija
zbog prokreacije)
 Dvostrukost: i lični odnos i društvena institucija
 Elementi: kopulacija, kohabitacija, legitimacija
Brak - pojam
 Forme braka:
1. prema elementu kopulacije ne samo monogamni
- poligamni i odricanje od institucije „hipi
komune”; „otvoreni brakovi”
2. prema kohabitaciji – razdvojenost usled
dobrovoljnih i prinudnih migracija i „commuting
marriages”
3. prema vrsti legitimacije: običajni, crkveni,
građanski, ugovorni
Društvene funkcije braka
1. Regulacija seksualnosti
2. Legitimacija potomstva
3. Funkcija održanja socijalne strukture:
 princip egzogamije i reciprociteta - razmena žena
i dobara (Levi – Stros)
 ugovoreni i prisilni brakovi
 putem bračne homogamije (od kasta do
Bourdieu-a)
 Kapitali na bračnom tržištu?
Brak i moderno doba
 Razvoj: od svete tajne (XII vek) do
ugovornog odnosa (XVIII vek), danas
prenupcijalni ugovor
 Od aranžiranih brakova do slobode
izbora - faze predbračnog ciklusa –
zabavljanje i vereništvo
 Običajni rituali legitimacije
 Da li postoji sloboda izbora?
Brak i moderno doba
 romantični kompleks (Giddens):
 vrednosno-afektivni obrazac koji veliča Ljubav (“ljubavi
radi”, “zaljubljenost u ljubav”) koji postulira vernost partnera
 u realnosti sa elementima dvostrukog morala;
 mehanizam kojim se održava brak – obaveznost ljubavi
kao sadržaja bračne veze
 ideologija drugarskog braka “companionate marriage”
ideal bračne sreće
 “simetrična porodica” Janga i Vilmota
 emocionalno ulaganje (emocionalni rad Duncombe and
Marsden, 1996)
Brak i savremenost
Seksualna dekompozicija braka:
 brak prestaje da vrši funkciju regulacije seksualnog
ponašanja odraslih
 bračna vernost ipak ostaje snažno prihvaćena
vrednost, šta mislite o ovome?

Natalitetna dekompozicija braka

 brak prestaje da bude okvir biološke reprodukcije,
tj. legitimacije potomstva
 zbog čega društvo toleriše vanbračnost protiv koje
je još relativno skoro bilo snažno protiv?
Brak i savremenost
 Pluralitet partnerskih formi u
savremenosti
 Opadanje univerzalnosti braka:
celibaterstvo, kohabitacije, razvodi
 Serijalna ili sekvencijalna monogamija

 Da li je brak prevaziđena institucija?

Partnerski odnosi u doba kasne
modernosti
 Individualizacija i detradicionalizacija
 “refleksivni samo-projekti” (DIY biografije)
(Giddens, Beck)
 oslobađanje od etike žrtvovanja za drugog
 brak prestaje da bude doživotna moralno
obavezujuća zajednica već odnos u koji se ulaže
srazmerno očekivanjima od drugog
 Novi koncept intimnosti: “normalni haos ljubavi”
(“normal chaos of love” – Beck and Beck-
Gernsheim, 1995)
Partnerski odnosi u doba kasne
modernosti
 čista veza (Giddens, 1993): sloboda
izbora, ravnopravnost partnera i
usredotočenost na ljubav kao razlog
postojanja - odraz „čišćenja” prostora
intimnosti od društvene regulacije
 Tri osobine: vremenski ograničena;
refleksivna; nepostojanje idealnog
partnera
Kriza intimnosti?

Aleksandar Štulhofer i Kiril Miladinov:

“Kraj intimnosti? Suvremenost,
globalizacija i ljubavne
veze”,Sociologija, Vol. XLVI N° 1,
2004.
Kriza intimnosti?
Napetosti čiste veze:
 dualnost veze dva samoprojekta

 želja za bliskošću ali i nezavisnošću

 želja za jedinstvenošću ali i spoljnom

potvrdom
Partnerstvo u porodici
 Da li je moguća “čista veza” u porodici?
(porodica je grupa, brak je dijada – par)
 Transformacija ili kriza intimnosti u
porodici?
 Da li je nova intimnost (visoka očekivanja)
izvor rizika za savremenu porodicu?