Sociologija beleške

Brak i porodica
 Brak je najstarija društvena zajednica,stara koliko i ljudski rod.ODNOS RADI
PORODA.Čovek je živeo najpre u hordi,grupi ljudi koja živi na teritoriji bez uredjenih
odnosa.(anomalije u porodu)Prvi uredjeni odnosi su bili grupni brakovi, to su brakovi
izmedju jedinki jednih generacija ,koje imaju svoje potomstvo i svi brinu o njemu,ali ne
znaju se porodični odnosi.
Poligamija(poli-više,gama-brak,brak sa različitim partnerima)javlja se kroz 2 oblika kroz
istoriju to su poliginija-kada muškarac ima više partnerki) i poliandrija-kada žena ima više
partnera,matrijarhat,deca ostaju sa majkom)
Monogamija, dolazi posle mnogo vekova,i danas ga smatramo važećim. To je brak izmedju
jedne žene i jednog muškarca koji stupaju u brak radi poroda.Svi koji imaju odnose su u
braku.Zavisno od toga na koji način se monogamni brak sklapa , kroz istoriju razlikujemo
običajni-začetak zajedničkog života počinje sa ritualima koji su karakteristični za odredjenu
zajednice,vrše se obeležja novog života.npr pucanje,kradu mladju noću,iznošenje čaršava kao
dekoracija,sve zavisi od zajednice.), verski-onaj koji je sklopljen pred veledostojnikom
crkve,svaka religija ima svoja pravila ritualne radnje sklapanja braka,svaka crkva pred bogom
spaja ljude u večnu zajednicu, ne dozvoljava razvod), gradjanski-isto kao i verski samo pred
državnim organima odnosno pred matičarom, to je odvojeno od crkve) i faktički-(svi mladi
prvo žive zajedno sa svojim partnerom u stanu i to liči na brak po svemu, ali nema dece, u
zajedničko domaćinstvo prinose zajedno, posle mogu da biraju da li će da se venčaju u crkvi i
gradjanski,ova zajednica je faktička zato što nije sklopljena verski ili gradjanski.)
Sklapanjem braka automatski dolazi do srodstva.Koje može da bude krvno(brakom se stiče nova
familija i dobija se tazbinsko srodstvo-svekrv i svekrva,tast i tašta,mi postajemo deo (sa mužom
i decom- porodice) sa ostalim članovima činimo familije,krvno srodstvo povezuje roditelje i
decu ali i decu sa braćom i sestrama),adaptivno-Porodica je biopsihosocilalna zajednica
roditelja i njihove dece(koja mogu biti i usvojena)usvojena deca bi trebalo da imaju isti odnos sa
svojim usvojiteljima kao i u krvnom srodstvu.To je srodstvo koje se uči i treba mu se
adaptirati,npr. u slučaju maćehe,očuha itd.duhovno-Kum na krštenju postaje duhovni otac
kumčeta,on ga duhovno radja i od momenta krštenja i od momenta krštenja kum i kumče ulaze u
duhovno srodstvo,koje se svakim radjanjem u te dve porodice računa stepen srodstva,dakle
koliko radjanja .toliko i kolena srodstva.
 Porodica je temelj društva, jer šta se nauči porodici kasnije se odnosi na odnose u
društvu,naš kasniji život uveliko zavisi od ranih porodičnih odnosa.To je
biopsihosocijalna zajednica roditelja i njihove dece.
Cilj porodice,odnosno roditelja je da daju deci da formiraju svoju porodicu,da ih nauče
neophodnim stvarima.Porodične zadruge su porodice gde živi više generacija,odnosno(oko 20)
članova porodice u jednoj kući,slično plemenskim zajednicama.One su karakteristične za
tradicionalna društva,seoska domaćinstva, al postoje i u sadašnjosti npr. u Albaniji porodice
imaju dosta članova i dece.
Razlikujemo tradicionalnu -patrijarhalni odnosi ,autoritet oca,tipična podela na očeve koji
donose prihod koji će da se potroši i majke koje vaspitavaju decu,brine o domaćinstvu. Postoji i
autoritet sina ,koji ima više prava od sestre.I savremenu porodicu- vladaju egalitarni odnosi,
žena je emancipovana, ekonomski nezavisna,poslovi ,obaveze i brige u domaćinstvu se dele. Ali
uglavnom je i dalje briga o deci i domaćinstvu ostavljena ženama da brinu o tome. O svemu se
dogovara, svako ima svoje mišljenje i utiče na donošenje odluka, npr. u tradicionalnim
porodicama deca se nikad nisu pitala i sve se krilo od njih.U savremenim porodicama sve je
transparentno.
Društvene promene- promene mehanizma unutar društvene strukture koju karakterišu promene
kulturnih simbola, pravila ponašanja, drušvenih sistema vrednosti ili organizacija.Moderna
društva su osudjena na promene jer društvo uvek nastoji da napreduje a sa društvom i
uredjenje,tehnologija itd.Tako da ono društvo koje se ne menja zapravo nazaduje.Sociološke
teorije društvenog ugovora razlikuju se medjusobdno po globalnom modelu , najznačajniji su
evolucionistički –koji se temelji na ideji da se u društvu može uočiti stalni kontinuirani razvoj
od prostijih ka sve složenijim,raznovrsnijim i sve savršenijim oblicima društvene
organizacije,ciklički-predstavlja društvene promene kao kružno kretanje kroz istoriju,gde se po
nekom odredjenom redosledu pravilno smenjuje ograničen broj društvenih oblika i
difuzionistički model-polazi od ideje da sve značajnije promene nastaju u nekom središtu
civilizacije, pa se iz centra šire po bližoj, a onda po daljoj okolini.
promene se nikada ne mogu objasniti jednim modelom , već često kombinacijom sva 3.
Vrste promena- mogu biti mikrostrukturalne-(društvena pokretljivost,mobilnost) kada se desi
promena položaja ili uloge ljudi unutar postojeće društvene strukture i
makrostrukturalne( društveno kretanje)-promena cele društvene strukture npr.prelazak iz
socijalizma u kapitalizam.
Oblici društvenih promena-
1. promene elemenata- npr kada od proširene porodice nastaje nuklearna porodice kada su
isključeni babe, dede,stričevi)
2. promena odnosa izmedju elemenata-npr nema više pokorne poslušnosti deteta prema
ocu ili žene prema mužu)
3. Promena funkcije elemenata u strukturi-recimo kada porodicu izgubi proizvodnu
funkciju,odeća i hrana se proizvode van domaćinstva)
4. Promena u okruženju- npr. kada je osnovno obrazovanje postalo obavezno ,uloga
vaspitanja većim delom prelazi i na školu)
5. Promena granice izmedju strukture i okoline-slabljenje graničnih linija izmedju
porodice i javnosti.
Društvene promene prema rezultatu su rast/opadanje(kvantitativna promena kao što
je npr. rast stanovništva,kriminala, visokoobrazovanih,rast li smanjenje nacionalnog
dohodka,vojne moći itd) razvoj(kvalitativna promena u okviru koje se dešava promena
 društvene strukture i dostizanja savršenijeg stanja pojave, tj. stvaranje nečeg novog,npr.
porast broja studenata na nekom fakultetu podrazumeva pojavu novih studijskih grupa ili
smerova) progres-napredak(to je pozitivna društvena promena,stvaranje nečeg boljeg u
smislu humanizacije društva,kretanje prema idealnom društvenim poretku, npr.
socijalističke promene predstavljaju progres za radnike jer su imali bolje radne uslove i
veća primanja, s druge strane za one kojima je nacionalizacijom oduzeta imovina
socijalizam je prestavljao nazadnu promenu. Neki od pokretača progresa su difuzija-
širenje npr. izuma, pronalazaka, demografske promene npr. porast stanovništva ,sukobi
u društvu-ratovi i revolucije,čovekova svesna aktivnost,razvoj proizvodnih snaga
itd.Pokazatelji progresa su razvoj tehnologije,visok nacionalni dohodak,duži životni
vek,veća politička prava,sloboda gradjana,progres u kukturi-
moral ,nauka ,opismenjavanje.
Shvatanje promena po Spenseru i Marksu
 Spenser promenu shvata evolucionistički, kao proces diferencijacije,društva se razvijaju
prolazeći kroz više faza, od prvobitnog jednostavnog društva do civilizacije.
 Karl Marks smatra da je osnovni pokretač promena usavršavanje proizodnih snaga(pre
svega tehnologije) koje vremenom vode do usavršavanja proizvodnih odnosa, a zatim i
celokupnog društva(političke organizacije, strukture) ;klasni sukob je osnovni
mehanizam promene, a društvo se progresivno razvija, od prvobitne zajednice do
komunizma.
Entoni Gidens i teorija modernizacije
Gidens smatra da modernost podrazumeva odbacivanje tradicionalnih društvenih oblika, ona
nastaje u prelasku sa feudlizma na kapitalistički poredak kojem je svojstvena masovna
industrijska proizvodnja usmerena na potrebe globalnog tržišta. Prema Gidensu modernost
datira iz 18. veka pre svega u Zapadnoj Evropi.
Industrijalizacija-društveni koncept privrednog razvoja u kome dolazi do korenite promene
u privrednoj strukturi pod dejstvom ubrzanog razvoja industrije i promene savremenih
tehnologija.To je najbolji i najefikasniji način za ubrzanu promenu tradicionalnog društva.
Industrijalizacija je kontinualan proces u kome se usavšava i unapredjuje proizvodnja ,a time
i celokupno društvo, to je jedina „ideologija“ od koje svi imaju koristi, a niko štete.
Etničke zajednice- grupe ljudi koje vode život na zajedničkoj teritoriji,dele
kulturu ,običaje,istoriju i zavisno od istorijskog perioda odnosno ekonomskog razvitka
razlikujemo pleme ( zajedica preko 100 jedinki,više rodova formiraju bratstvo a više bratstava
čini pleme.Pleme ima patrijathalne,autoritavne odnose,postoji starešina, on je najstriji i
najmudriji i on odlučuje o svemu. Oni vode nomadski način života, prirodna podela rada, po polu
i starosti,istorijska podela rada,dominira zajednička svojina.Oni su se često selili.Kada se
pronadju različitke alatke govorimo o pojavi ratarstva i stočarstva i o stacionarinju na jednom
terenu i tu se završavaju nomadski životi.Ovde je primitivna proizvodnja po principu
solidarnosti.U plemenu su razvijeni običaji,jezik i ista religija,ona se zove totemizam-svi članovi
veruju u istok pretka Totema,ponašali su se u skladu prema njemu,animizam,naturizam.
Sa pojavom trgovine dolazi do raspada plemena jer je formirana svojina ili ti višak proizvoda do
dolazi do privatne svojine.Kada dolazimo do druge teritorije,odnosno zajednice koja se formira
na nekoj drugoj teritoriji govorimo o začetku naroda.Narod je karakteristična za klasno
društvo,to je istorijska zajednica u okviru koje se dešavaju velike istorijske promene npr.prelazak
iz robovlasništva u feudalizam,otkrivanje religija,najstarija religija je judaizam,monoteistička
religijaje doprinela povezivanju duhovnom zajednice.Narod se vekovima formirao,u
medjuvremenu formirali su jezik i državu kako bi se državnim aparatom branili od plemena van
države i sačuvali svoju teritoriju.Prve države bili su gradovi-države odn.polisi,tumačenje države
po Platonu koji je govorio da su najvažniji element države su mudraci koji upravljaju i čuvari
koji štite,dakle oni su temelj današnje vojske. Ljudi su živeli i proizvodili sami za sebe,imali su
svoje kmetove, medjutim sa naučno tehnološkim razvojem dolazi do industrijske
proizvodnje,proširivanje uticaja vlasti jedne država na drugu države,nastaje nacija. Dakle tome
je doprinela upotreba nauke za usavršavanje industrijske proizvodnje, pa se stvara šire
nacionalno tržište.Mi smo se u nacionalnom smislu formirali posle ustanaka kojima smo
oslobodili našu teritoriju.Neke druge države su na isti način nastajale kada su postajale nezavisne
ili su se prepoznavale čemu je doprinela jedinstvena religija,hrišćanstvo se raspalo
1054.godine.Nacionalna država stvara gradjanstko društvo,koja bi trebala da izjednači sve
gradjane bez obzira na njihove razlike.Nacije u svetu su se formirale oko 17. i 18. ali i u
21.veku.U 19.veku je takozvano nacionalno budjenje.Da bi nastala nacija mora da postoji svest o
pripadnosti,poreklu,identitetu,mora da ima jezik,kulturu,tržište,vladara.Postoji i mogućnost da od
jednog naroda nastaje 2 nacije npr.Srbija i Crna Gora ,ili kad od više nacija nastaje jedan narod
npr.Francuska i Engleska nastali su od 3 ista naroda.Tamo gde su preovladavali Kelti nastali su
englezi,a gde su romani nastali su francuzi.
Država,pravo i politika
Politika je usmerena aktivnost ka ostvarivanju nekog cilja.Veština upravljanja društvom
posredstvom specifičnih javnih (političkih) ustanova i organizacija: države i političkih stranaka.
Reč od grčkog termina politikos – društveni, javniPonekad ima i šire značenje i odnosi se na
svako svesno usmeravanje društvenih procesa, a ne samo ono koje se sprovodi preko države i
stranaka (npr. еkonomska ili populaciona politika).

Politika je kod starih Grka shvatana kao praktična etika, tj. kao javno praktikovanje morala,
odnosno kao javno delovanje za opšte dobro društva i pravičnost u odnosima između građana
polisa.Bavljenje politikom je bila obaveza svakog građanina, izuzetak su bili robovi i
žee.nPropast helenskog sveta obeležen je i raspadom helenskog jedinstva politike i javnog
morala. Moral, kao i politika, u srednjevekovnom hrišćanstvu podvodi se pod autoritet religije i
crkve. Makijaveli: Politika nije ni služba božija ni praktikovanje morala, nego je nemilosrdna
borba za vlast u kojoj se ne biraju sredstva. Otuda izraz makijavelizam za politiku bez morala.
Politika u modernom smislu postaje moguća tek u savremenom građanskom društvu, a nakon
Francuske revolucije koja je ukinula stalešku nejednakost i proklamovala pravnu (i političku)
jednakost svih ljudi kao građana.
Na ovim idejama razvila se ideologija građanskog liberalizma (lat. liber – slobodan).Najnovije
promene u političkoj oblasti obeležavaju sredstva masovnih komunikacija (štampa, radio,
televizija) koja postaju prvorazredni politički činilac u savremenim društvima.

Država
Najvažnija politička ustanova civilizovanog društva čija je osnovna uloga zaštita društvenog
poretka i globalno usmeravanje društvenih procesa.Osnovno sredstvo državne vlasti jeste na
zakonu zasnovan monopol sile kojim raspolaže poseban aparat hijerarhijski ustrojenih civilnih i
vojnih organa. Reč država potiče od glagola držati – ukazuje na organizaciju koja posredstvom
javne vlasti neko stanovništvo “drži” na nekoj teritoriji. Osnovni elementi strukture svake
države:

 Teritorija
 Stanovništvo
 Suverena javna vlast
Teorije o nastanku države:

Starije
1)Država božanska tvorevinа – Cilj da državnu vlast proglasi za svetu i nedodirljivu
2)Teorija društvenog ugovora – Sami ljudi svojim dogovorom (ugovorom) stvaraju državu da bi
uspostavili poredak u društvu kakav im odgovara
Novije
1)Teorija sile – Države nastaju tako što jača i vojnički bolje organizovana plemena (obično
stočarsko – nomadska) porobljavaju vojnički slabija (obično ratarska) i tako svoju pokretnu
vojnu organizaciju spajaju sa stabilnom teritorijalnom organizacijom ratara čime stvaraju
državu2)Teorija klasnih sukoba – Država nastaje onda kad počne raslojavanje plemenske
zajednice na bogate i siromašne (kad se pojavljuje višak proizvoda, privatna svojina i klase) pa
bogati stvaraju aparat državne prinude da bi njime držali u pokornosti siromašne, eksploatisali ih
i vladali njima
Tipologije država:

—Prema istorijskom kriterijumu

1)Robovlasničke

2)Feudalne

3)Građanske

4)Socijalističke

—Prema obliku vladavine

1)Monarhije

2)Republike

Prema strukturi

1)Unitarne (proste)

2)Federalne (složene)

—Prema tipu političkih odnosa

1)Demokratske

2)Autokratske

Demokratija
—Grčki demos – narod, kratein – vladati
—“Vladavina većine u interesu većine”

—Monteskje (18.vek) – vlast se mora kontrolisati da se ne bi izvrgla u lošu vladavinu – uslov za

demokratiju je podela vlasti (na zakonodavnu, izvršnu i sudsku).

Autokratija
—Grčki autos – sam, kratein – vladati
—Samovlada pojedinca ili male grupe ljudi nad celim društvom

—Vrste:

1)Prosta diktatura – Pojedinac ili nekolicina vladaju bez ikakvih ograničenja, uz oslonac na
tradicionalna sredstva prinude (vojska, policija, sudovi)
2)Cezaristička diktatura – Diktator vlada uz pomoć izmanipulisanih masa
3)Totalitarna diktatura – Naci – fašizam i boljševizam.
—Lat. totus – ceo
—Obeležja koja ovaj tip vlasti razlikuju od demokratije:

 Tržišnu privredu zamenjuje komandna ekonomija

 Umesto zakona, odlučujuća je ideološka samovolja vladajuće elite
 Umesto nepristrasnih sudova, o svemu odlučuje tajna policija
 Ne postoje slobodni građani, već ideološki sledbenici i “državni neprijatelji”
Pravo
—Sistem pisanih pravila koje propisuje država.

—Svojim aparatom prinude država obezbeđuje poštovanje prava usmeravajući tako ponašanje
pojedinaca i grupa i razvoj društva.

—Pravne norme se pojavljuju u obliku dispozicije – propisa u kome se kaže šta treba, a šta ne
treba činiti i sankcije – u kojoj se navodi kazna u slučaju prekršaja dispozicije.

Autoritet zakona slabi kada se:

 Zakoni brzo menjaju
 Zakoni ne poštuju od onih koji su ih usvojili
 Zakoni protivreče jedni drugima
 Sudi prema političkim merilima, a na prema zakonskim propisima