Социологија

1. Нове алтернативе у култури?

2. Теорије у рационализму?
3. Облици рада?
4. Правна држава и цивилно друштво?
5. Однос реилигије и морала? Нису ретка гледишта која истичу посебну
везу морала и религије и која сматрају да морална свест и пракса
произилазе из постојања бога и црквених догми, односно да је морал
чврсто везан за религију и религијске постулате. У складу са тим је и
развијена свест о посебној важности религије у формирању моралних
норми и морала уопште, што је само делимично тачно. Први прецизно
формулисани морални кодекс религијког карактера представља
познатих десет божијих заповести Мојсијевих. Социолози посебно
издвајају две димензије преко којих се остварује утицај религије на
морал. Прва је везана за чињеницу што вера пружа један поглед на
свет, једну слику света у целини, коју када човек прихвати, она не може
да не утиче и на његов морал, јер морал је тесно везан са сликом света
коју морални субјект усваја. Друга димензија произилази из тежње
сваке религије да створи сопствени морал, који сматра изразом божије
воље и апсолутно обавезним. Ипак морал се разликује од религије по
више обележја. Док је религијска свест и понашање условљено вишим
светом, пред којима је човек бепомоћан и беспоговоран, дотле је
морал ,,овострана“ појава, спонтано формирани систем начела које
стварају сами људи и према којима може бити критичан, па чак их и не
прихватати. Не може се потврдити да је морал безусловно настао из
религије, ипак је она доста утицала на стварање одговрајућих
моралних норми. Многе о тих норми су и прихватане као ,,свете
дужности“ чиме се изражава висок степен прожимања морала и
религије и њиховог везивања за божанске чиниоце.
6. Социјална мобилнот? Будући да класе нису трајне , оне су социјално
мобилне. То је поебно изражено у моерним индустријским друштвима.
Та мобилнот је вертикална и она је поебно важна, јер омогућава
социјалну промоцију навише. На пример: отац је маталостругар, а син
 касније машински инжењер. Значи, изражен је кретање појединацаи
група унутар истог ранга или између различитих социоекономских
рангова, унутар јене или више генерација. У ужем смислу мобилност
између различитих слојева може се проучавати као развој каријере
појединаца или као однос између занимања деце и њихових родитеља.
У том смислу говоримо о интрагенерацијској (у једној генерацији) и
интергенерацијска мобилност (током више генерација). Гиенс је
истицао три битна момента за социолошке мобилности: 1) социјална
мобилност је обрнуто пропорционална социјалној кохезији 2)средња
класа има највећу динамику социјалне мобилности (најмање хомогена)
3) у горњој класи мобилности готово да нема, а и у нижој класи је
слабија.
7. Сиромаштво? Сиромаштво је углавном пратећа појава у слојевима
друштва где је низак степен економске активности, висока стопа
незапослености, али и где је висок степен неједнакости у расподели
друштвеног богатства. У појавном мислу сиромаштво може бити:
апсолутно и релативно. Осим тога, постоји и субјективно, које говори да
се понекад стварно сиромашни не осећају сиромашним, а неки богати
се осећају сиромашно. У анализи сиромаштва важно је обратити пажњу
на социјалне ефекте сиромаштва: социјална депривација и социјално
искључење. Сиромаштво је у правилу повезано и са неким
демографским и социјалним обележјима. Постоји појам релативног
ризика сиромаштва, који представља однос између стопе сиромаштва
одређене групе и стопе сиромаштва која се односи на читаво друштво.
Светска расподела богатства и уопште средстава за живот показује да је
по вему судећи светким моћницима у интересу одржавати глобално
сиромаштво. Недостатак солидарности је све израженији и то се
најбоље огледа у све већем јачању разлика између богатих и
сиромашних. Неке друштвене групе су нарочито угрожене. Постоји
велики ризик сиромаштва међу оним младима који нису укључени у
редовно образовање, немају никаквих квалификација, не учествују у
професионалној обуци и при томе су незапослени. Тај сегмент младих
се често назива ,, омладина с нултим статусом“.
8. Нова технологија? Процес треће технолошке револуције означен је
акронимом TEKNOBERGS ( Р. Петрел, 1989. година) који садржи почетна
 слова десет појмова који описују најважније технолошке токове:
телекомуникације, електроника, компјутери, нови материјали,
оптоелектроника, биотехнологија, енергија, роботика, генетичко
инжењерство и свемир. Телекомуникација, компјутери и генетика
остали су и до данас не само најдинамичнији, него и области које
највише обећавају, али и прете. Убрзани развој информатизације
омогућио је појаву тзв. софитицираних технологија у разним
подручјима људских активности. Технолошки тренд медикализације
говори о огромним технолошким продорима у области медицине и то у
свим сегментима. Тако да акроним можемо допунити са три нова слова
И, С, М. Где обијамо нови акроним TEKNOBERGSISM, текнобергсизам.
Текнобергизам преставља ,,родно место“ свих актуелних транзиција и
текуће глобализације коју желимо да разумемо као нарочито ви
транзиције, измећу оталог и као технолошки преображај најширег,
дакле глобалног простора. Све технолошки високо развијене земље,
истовремено и високопродуктивне и тржишно висококонкурентне
земље, али и високо свесне да би их сваки застој и тобожња уштеда на
трошковима науке, истраживања и образовања стратешки уназадила и
избацила из глобалне ,,арене“ у којој се истовремено одвија и
глобализација технологије и технологизација глобализације.
9. Култура и основни типови културе? Најобухватнија и вероватно
социолошки најприхватљивија дефиниција културе би била управо
дефиниција Ралфа Линтона који сматра да је „култура једног друштва
начин живота његових припадника; збирка идеја и навика што их уче,
деле и преносе из генерације на генерацију“. Ова дефиниција обухвата
све што човек ради. Основни типови културе: народна култура, висока
култура, масовна култура, популарна култура, контракултура,
субкултура, мултикултура.
10. Пол и род? До 80-их година прошлог века под утицајем оснажених
феминистичких покрета, род постаје нова важна аналитичка категорија
која проистиче из нарочитог схватања задатака и улога приписаних
женамаи мушкарцима у јавном и приватном животу. Постоје
специфичне дефиниције женскости и мушкости због промењивог
утицаја времена и простора, односно специфичности културе средине.
Пол користи се у примени на људску врсту, за све оне чиниоце
 разликовања који су биолошки и наследно условљени, док род
означава оне особине које су условљене друштвеном околином и
васпитањем. Појава хомосексуалности, као сексуалности усмерене
према припадницима истог пола, изазива бројне контроверзе и
најразличитије реакције социјалне средине, посебно када је реч о
прихватању хомосексуалаца у сопственој средини.
11. Облици приватне својине? Са формално-правног становништва може
се разликовати неколико основних облика својине: лична, приватна,
државна и друштвена. Лична својина регулише располагање
средствима за заовољавање личних потреба, и то оним стварима и
добрима која не стварају нове вредности. Приватна својина
представља свакако најбитнији облик друштвеног регулисања
(не)једнакости међу људима. Она се односи на право располагања над
средствима за производњу, ононо преко тога на право присвајања
вишка новостворених вредности у друштвеној производњи. Друштвена
својина која се развијала у Југославији није се афирмисала као
аутентични својински облик са јасно дефинисаним титуларом
својинских права, због чега је најчешће третирана као ,,свачија и
ничија“, што је несумњиво допринело њеној ниској економској
ефикасности, могућностима злоупотребе и фактичке приватизације од
стране управљачких структура и политичке номнклатуре. Будући да је
приватна својина у сваком класном друштву била кључ за решавање
најбитнијих друштвених противуречности око ње су се и плеле бројне
револуције, социјални покрети и настојања да се она трансформише у
другачији облик својинских односа. У том смислу је настао нови тип
својине-државна својина.