Есеј о љубави

Шта је љубав?Верујем да су многи поставили себи ово питање бар једном у

животу.Љубав је пре свега природна појава,па као таква,она може код људи
изазвати многе физиолошке реакције,расположења,различите афективне
тонове,доживљаје и емоције.О њој су мислили,писали и говорили многи
филозофи,књижевници,уметници ,тако да се може рећи да кроз историју
представља велико надахнуће. Покушавају да је протумаче и сви они који су
осетили неке емоције и осећања током свог живота.Човек има урођену
потребу за љубављу,везаношћу и остваривању блиских веза са другим
људима ,што у психолошком смислу,спада у афилијативни мотив човекове
природе.Скоро сви ми тежимо да будемо вољени,да осетимо љубав али и да
волимо особе које су нама драге. Мислим да је љубав важан фактор у
људском животу јер њено одсуство може утицати на појединца,на његов
развој,на осећај усамљености и припадности.Питање је да ли ће се човек
коме она није пружена током ,рецимо одрастања,развити у пристојну,здраву
персону.Љубав ствара нове животе,чини их лепшим,пружа појединцу наду ,
смисао и субјективни осећај који покреће и усмерава његову личност.
1.Према Сократу љубав не тежи ка лепоти ,већ тежи да зачиње и рађа у
лепоти.Љубавна жудња покреће ,не само људе,већ и животиње да
рађају ,брину се и штите оно што безусловно воле.Смртна природа тежи да
буде вечна ,а то може да постигне само рађањем,стварањем новог живота.
2.Сократова верзија мита о настанку Ерота наглашава противречност његове
природе,јер пре свега он није бог ,како што многи верују ,већ демон,дакле
није бесмртан,он стално умире и оживљава.Није зачет из љубави ,и већином
живи у сиромаштву,у не тако лепим условима,али воли лепоту,зато се чини
да се налази између две крајности.Он је незналица али у исто време воли и
цени мудрост,што га на неки начин чини и филозофом,мудрацем.
3.Човек као социјално и духовно биће стално тежи ка остваривању.Појмом
еротског подразумевамо неку жељу или жудњу за неким задовољством.У
уметности ,кљижевности,сликарству,кинематографији и другим аспектима
она подразумева оплемењену чулну страст.На најнижем нивоу представља
телесну страст,а више од тела вреде душа и знање.Зато сматрам да
филозофија и уметност као неке више духовне димензије могу имати еротски
корен.