TEORIJE U SOCIOLOGIJI

DRUTVENIH DEVIJACIJA -
KRIMINOLOGIJI
 Tradicionalni, danas prevazien stav,
kriminologiju, krivino pravo i kriminalnu
politiku, svrstavao je u krivine nauke.
Iz ovakvog vienja, nastala je podela
teorija na:
Krivino pravne (pravo drave da kazni
poinioca)
Kriminalno politike (bave se ciljem
kanjavanja)
Kriminoloke (uzrok kriminaliteta)
 Znaajan doprinos razvoju teorija o
kriminalitetu dali su mislioci starog i
srednjeg veka, Platon, Aristotel,
Seneka, Bekon, Hobs, Spinoza, Lok...
Danas se govori o tri glavna teorijska
pravca u sociologiji dru.devijac.
klasini
pozitivistiki
pravac socijalne reakcije.
Klasina kola kriminologije (vezuje se
za ideje ezara Bekarije - XVIII v.)
Pozitivistika (za Lobroza)
Kriminologija drutvene reakcije (60
g.XXv.) Nova kriminologija
I pored niza novih teorijskih
orijentacija danas, ne sme da se
izgubi iz vida:
- da je sociologija drutvenih
devijacija- kriminologija, nauka u
ijem su centru istraivanja ljudskih
radnji i ponaanja, koja su kanjiva od
strane drave
- jasno odreenje zloina i
garantovanje prava okrivljenom.
 KLASINA ORIJENTACIJA
(KOLA)
Italija
Bekarija (1738-1794)
pogledamo li istoriju videemo da su
zakoni uglavnom bili samo sredstvo
strasti nekolicine ili su nastali iz neke
sluajne i trenutne potrebe. Nikada ih
nije izdiktirao neki nepristrasni
istraiva ljudske prirode sposoban da
usmeri delovanje mnotva i razmotri sa
gledita postizanja sree za vei broj
ljudi.
 Bekarije kritikuje smrtne, kazne konfiskacije i
infamirajue (bezastee), verbalni delikt, dela
protiv religije u knjizi O zloinima i
kaznama, i smatra da kazne treba da ispune
uslove:
Srazmernosti (tee delo tea kazna)
Hitnosti
Nunosti (kanjava se samo ukoliko se
uinilac njome odvraa od zloina)
Bezizuzetna primenljivost (vai za sve)
Javnost izricanja
Lini karakter
 Bekarijevi stavovi su izuzetno znaajni i
danas, posebno u prevenciji kriminaliteta.
On je smatrao da je cilj dobrog zakonodavstva
spreavanje zloina, a ne kanjavanje, a to je
mogue postii ukoliko su zakoni dobri i jasni.
Svrha kazne je spreavanje krivca u
izazivanju novih teta, i odrvraanje drugih
graana da ne ine slino.
Njegov naslednik u stavovima, Karara 1863,
istie da je osnovni zadatak krivi.nauka
spreavanje zloupotrebe vlasti, jer je zloin
pravna, a ne realna pojava.
 Zakoni treba da budu stvoreni u korist
ljudi kao takvih, a ne pojedinih klasa.
Ljudi treba da se plae zakona, a ne
ljudi, jer zloinu pogoduje strah
oveka od oveka.
 Engleska
Bentam (1748-1832)
Svi zakoni treba da imaju jedan opti
cilj - uveanje ukupne sree drutva, i
zato treba da iskljue sve to je
naruava, kao to su zla dela.
Kazna treba da kontrolie akciju
putem prevaspitanja i
onemoguavanjem.
Kazna treba da deluje na volju ljudi.
 Zakonodavac treba da se brine da:
Kanjava krivce
Pomogne oteenom
Prevenira zloin
Bentam se smatra zaetnikom utilitarizma.
Zato govori da kazna treba da:
Sprei krivina dela
Da utie na zloinca u smislu da ne koristi
vie nasilja, nego je neophodno
Da izvri manje teko delo
Sprei zloin na najednostavniji nain
 Hedonistiki proraun - uvek kazna
treba da donese veu neprijatnost od
prijatnosti do koje dovodi zloin.
Kazna treba da nadjaa ono to je
dobijeno prestupom. Tea kazna
stvara averziju prema prestupu.
Izvrioca zloina treba prevaspitati,
menjati mu karakter, ne kanjavati ga
fiziki.
Prava kazna je delovati na um oveka.
 Nemaka
Ferbah (1775-1813)
Ideje Kanta i Hegela, kojima se kritukuje
utilitarizam uticale su na Ferbaha.
On je izgradio ideju o generalnoj
prevenciji psiholokom prinudom.
Kazna u ovom cilju mora da bude:
Unapred propisana
Ozbiljna pretnja kaznom i sankcija svakog
zloina
 Klasina kola sa svojim idejama prisutna je
u krivinom pravu skoro do kraja XIX veka.
Od utilitaristikog uenja, klasina kola
prelazi se na retributivistiko ovek je
slobodan (sloboda volje) i on bira izmeu
dobra i zla. Ukoliko bira zloin on je lo (vai
i za maloletnike) zato treba da bude kanjen
i ispata.
Glavna primedba ovoj koli nemogunost
da objasni zato kriminalitet stalno raste i
pored sve otrijih kazni.
 Savremeni neoklasicizam XX vek,
nastao posle dominacije pozitivizma.
Odlikuje se reavanjem praktinih
pitanja u borbi sa zloinom. Instistiraju
na razvijanju teorija zastraivanja i
modelima kanjavanja, a tretman i
rehabilitacija se zapostavljaju.
Ekonometrijske tehnike analiza ta
osoba dobija, a ta gubi (materijalno i
psihiki) izvrenjem dela- izuava se
zloin kao ekonomski izbor.
 Ekonomske teorije vre proraun i ta
drava gubi i dobija, i zato organi
krivinog pravosua treba da tee
postizanju optimalnog nivoa progona
(da gubitak dru.bude najnii)
Primedbe neoklasicizmu
Ne razmiljaju svi ljudi i ne mere
korist i tetu u trenutku injenja dela,
nije dokazano da strogo kanjavanje
smanjuje kriminalitet, a ni recidiv.
 Desni realizam
Vilson (1985) je osniva desnog realizma,
kao struje u neoklasicizmu.
Treba da se uloi napor da se otkolni ulini
kriminalitet koji vre pripadnici niih klasa.
Zastupa biosocijalni pristup zloinu, istie
kao znaajnu bihejvioristiku teoriju.
Pojedninci zavisno od genetike, i telesne
konstitucije sa jedne strane i uenja u
porodici, postaju skloniji kriminalu od
drugih koji ive u istom okruenju.
 Zalau se za lienje slobode kao najbolju
kaznu, za otro, srazmerno i brzo
kanjavanje.
Pod njihovim uticajem, u nekim dravama
SAD (1995) uvedena je mera da se za 3 teko
krivino delo izrie mera doivotnog zatvora.
Predstavnici ovog pravca smatraju da
policija treba da intervenie i kada nisu u
pitanju kriminalna ponaanja.
Razvijanje svesti u porodici, koli, poslu je
najbolji nain prevencije kriminaliteta.
 POZITIVISTIKA
ORIJENTACIJA (KOLA)
Javila se u drugoj polovini XIXveka.
Oslanjajui se na metod prirodnih nauka,
ispituje kriminalitet, traei uzrone veze
sa drugim pojavama.
Cilj ovakvog naina tumaenja zloina
bio je da se opravda postojanje idealnog
graanskog drutva i socijalnih
nejednakosti kao prirodnih.
Prestupnici se razlikuju od
neprestupnika po biolokim i psiholokim
karakteristikama.
 Javljaju se dve struje u okviru
pozitivistikog pravca:

Kartografska kola - zloin je

posledica delovanja socijalnih faktora
(Geri, Ketle)

Antropoloka kola - zloin je izraz

konstitucije pojedinaca (Lombrozo,
Feri, Garofalo)
 Kartografska kola
Ketle (1796-1874)
ovek ini zloine sa onakvom
ravnomernou, kakva je primeena kod
raanja, umiranja i sklapanja brakova.
Sve to se odnosi na oveka pripada redu
prirodnih zakona.
Stopa kriminaliteta se nikada nee tano
znati, ali u dobro organizov.dru.sa aktivnom
policijom za muka ubistva je odnos 1:1, a
krae i sitni prestupi ostae nepoznati.
 Stope kriminaliteta zavise sa jedne
strane od pola, klime, god.doba,
obrazovanja, siromatva, alkoholizma,
a sa druge od moralnosti nacije.
ovek ne ini zloin iz siromatva nego
zbog promene iz stanja udobnosti u
stanje bede, i nemogunosti
zadovoljenja vetakih potreba.
Drutvo priprema zloin, izvravaju ga
krivci (samo kao instrumenti zloina).
 Geri (1802-1866)
Bavio se:
Rasprostranjenou, razmerama
kriminaliteta
Distribucijom u geografskim podrujima i
kriminalitetom starosedelaca i doljaka.
Napravio mape Francuske u kojima je
prikazao vrste krivi.dela po regionima.
Istakao je da su nivo ekonomskog razvoja i
gustina naseljenosti vani faktori
kriminaliteta.
 Antropoloka , italijanska kola
U XVI v.prva razmiljanja o
povezanosti fizikih karakteristika i
tipa kriminaliteta. (Porto)
Lavater jedan od osnivaa
frenologije
 Lombrozo (1835-1909) osniva
antropoloke kole.
Razvija teoriju o uroenom kriminalcu,
koji je ustvari greka evolucije (bolest
fetusa) ili praistorijski ovek koji se
raa u sadanjem vremenu evolucioni
atavizam.
U 33% sluajeva roeni zloinac ima
atavistike karakteristike opisuje
fizike i psihike karakteristike
zloinca.
 Kose oi, velike ui, upava kosa,
tamnija put, mala glava, viak rebara i
prljenova, izbaena vilica, istetoviran,
dobar vid, neosetljivost na bol, lenjost,
odsustvo grie savesti, oseanja stida,
asti, strast ka kockanju, alkoholu,
nemirna priroda, impulsivnost...
Kod epileptiara se javljaju sline
anomalije, i kada su zloinci i kada nisu.

Praistorijski ovek je moralni ludak.

 Uz atavistikog zloinca, pominje

sluajnog zloinca (nemaju veze sa

atavizmom i epilepsijom)

zloinca iz strasti sa ljubavnim i

politikim motivima za zloin (slini
sa epileptiarima u impulsivnosti,
ispadima, amneziji)
 Garofalo (1852-1934)
U drutvu postoji prirodni kriminalitet,
koji vrea samilost i potenje i zakonski
kriminalitet , koji ima privremeni karakter
(politika krivina dela).
Zloinci se dele zavisno od stepena
odsustva moralnih oseanja, na
Ubice
Nasilnike
Kradljivce
Pohotljive
 Svaka rasa ima odreen broj moralnih
instikata koji su uroeni, na njih ne deluje
individua i ispoljavaju se jo u ranom
detinjstvu.
Ipak je mogue da se u nekoj visoko
moralnoj rasi nau individue koje su
nemoralne, a uzrok tome je psihika
anomalija.
Garofalo je pisao da e veliki br.postupaka
koji su sada nemoralni biti jednog dana
krivini naputanje dece, nebriga,
okrutnost prema ivotinjama.
 Feri (1856-1929), napisao Kriminalnu
sociologiju
Istie da su razmiljanje o zloinu,
njegovo suzbijanje, kao i obrazovanje iz
kriminilogije veoma znaajni.
Dedukciju iz apstraktnih naela
zamenjuje indukcijom naziva
eksperimentom.
Kada je u pitanju obina kraa onda
dominira socijalni faktor, a kod ubistva
antropoloki personalitet zloinca.
 Treba da se ukljui karakter rase,
etniki faktor.
Kriminalitet izaziva vie faktora.
Zloini vrele krvi rastu od severa ka
jugu Italije, a protiv imovine od juga
ka severu. Krvni delikti ei na jugu.
Kada je siguran posao i siguran ivot,
ljudi se u porodici bolje slau i vie
vole.
 Ferijeve zasluge su u:
objanjenju determinizma
kriminaliteta povezivanjem
biopsihiolokih i drutvenih faktora,
individualizaciji prilagoavanju
sankcije linosti prestupnika

zamerka je - predlog osude na

neodreeno vreme.
Bioloke teorije o kriminalitetu

Bioloke teorije istiu znaaj biolokih

karakteristika u nastanku
kriminogenog ponaanja. Oslanjaju se
na Darvinovo uenje o evoluciji,
frenoloka i antropoloka shv.
Glavni predstavnik Huton koji je
1939.g. istakao da je zloin rezultat
degenerativnih promena telesne
konstitucije.
 Mravi su ee - ubice, visoki -
prevaranti, niski kradljivci, mali i
debeli silovatelji.

eldon (1940) iznosi 3 tipa telesne

konstitucije i 3 vrste temperamenta i
povezanost sa kriminogenim
ponaanjem
 Ektomorfni, cerebrotonini temperament
samokontrola, uzdranost, samoa, strah
od ljudi.

Endomorfni, visceralni temperament

prodrljivost, drutvenost, oputenost,
stabilnost emocija.

Mezomorfni, somatotonini temperament -

hrabri, fiziki aktivni, vole rizik, neosetljivi
na oseanja drugih.
 Genetske teorije istiu znaaj nasleivanja
u kriminogenom ponaanju. Prouavane su
porodice sa takvim ponaanjem, blizanci,
promene na hromozomima...
Glukovi su istraivali kriminogene porodice,
zakljuak da kriminalitet oca utie na decu.
Goring dolazi u istra.do podataka da
ponaanje oca posebno krae i sex.dela
usvajaju deca.
Ovakva istraivanja su uticala na prisilnu
sterilizaciju tekih zloinaca.
 Studije koje se bave izuavanjem
ponaanja monozigotnih i dizigotnih
blizanaca u nasleivanju
kriminogenog ponaanja ukazuju da je
verovatnoa 35% kod prvih i 12% kod
drugih.
Studije sluajeva usvajanja potvruju
uticaj genetike, ali svakako ne mogu
se izostaviti faktori sredine.
 Teorija o postojanju XYY hromozoma
kod muakaraca dovodi do vee
sklonosti kriminalitetu.
Istraivanja od 1961.g.ne potvruju ovu
povezanost.
I danas su aktuelna bioloka
istraivanja neuroloka,
neurohemijska, promene mozga pod
uticajem alkohola i droga, ishrana,
uticaj testosterona na agresivnost, PMS
kod ena...
 Psiholoke teorije o
kriminalitetu
Postoji veliki broj psiholokih teorija
koje objanjavaju nastanak
kriminaliteta psihoanalitika,
bihejvioristika, teorije linosti,
inteligencije, saznanja...
 Struktura linosti po psihoanal.teoriji:
Id (nagonski deo, nesvesan) -
elje,nagoni.
Ego (nema vlastiti energetski
potencijal, uvaava realnost, svesni
deo) realnost.
Superego (sainjen od moralnih normi
i roditeljskih zabrana, svesan i
delimino nesvesan). Moe da kazni
Ego, preko oseanja krivice, i da ga
podstakne budjenjem ponosa - ideali.
 Ukoliko se introjekcija soc.normi vri
nasilno preko Nad-Ja, mogue je kasnije
javljanje depresije (agres.ka sebi) ili
agresije prema okolini (asocijalno
ponaanje)
Frojd - Cilj socijalizacije je zadovoljavanje
nagona na socijalno prihvatljiv nain.
Optimim vaspitanja spreava
negativna ponaanja.
ovek ima nesvesno, to znai da ne
mora biti svestan svakog postupka.
 Frojd - Ukoliko je ovek pogreno
vaspitan, on ima antidrutveni
karakter.
Zloinci su emocionalno frustrirani i
unitavaju druge da ne bi unitili sebe.
Ova teorija se ne smatra primenljivom
za profesionalne, kriminalce belog
okovratnika i organizovani kriminal, ali
primenljiva je za dela u kojima su
veoma znaajna emotivna stanja.
 Teorije inteligencije
Ranije su bila prisutna shvatanja o
povezanosti nieg nivoa IQ sa
kriminalitetom, kasnija istra.to
osporavaju.
Ipak se nastavljaju istraivanja IQ,
rase i kriminaliteta, i povezuje nii IQ
sa nemogunostu procene svog
ponaanja kao tetnog, i zato se vre
zloini.
 Primedbe teoriji inteligencije:
U uzorku su zatvorenici, a izostavljeni su
kriminalci na slobodi.
Testovi koji se koriste za merenje ne
iskljuuju nivo obrazovanja, pripadnost
kulturi, sposobnost verbalizacije, zato su
nepouzdani. (kriminalitet belog okovratnika)
Danas se vre istraivanja povezanosti
odreenih vrsta kriminaliteta sa psihikim
crtama poinioca.
 Zloin moemo nauno da objasnimo
koristei iskljuivo multifaktorijalni
pristup, ukljuujui bioloke, socioloke,
psiholoke, psihijatrijske teorije.
Ipak se i dalje organizuju istraivanja u
okviru odreenih nauka, u kojima svaka
sa jednog - svog aspekta prouava
zloin, i to znatno ee nego
istraivanja u kojima tim razliitih
profesionalaca prouava zloin.