SEMINARSKI RAD

Predmet: SOCIOLOGIJA

BRAK I PORODICA

SADRAJ

UVOD....................................................................................................................................3 1. Osnovni pojmovi braka i porodice.................................................................................4 2. Brak i njegove osnovne karakteristike..........................................................................4 2.1..Odnosi u braku..........................................................................................................5 3. Srodstvo i domainstvo....................................................................................................7 4. Porodica.8 4.1. Istorijski oblici razvoja porodice9 4.2. Funkcije porodice.10 4.3. Porodica u savremenom drutvu..11 4.3.1. Patrijarhalna porodica...................................................................................11 4.3.2. Savremena porodica..11 4.3.3. Srpska porodica.12 5. Procesi dezorganizacije u savremenoj porodici...12 6. Perspektiva porodice..14 Zakljuak15 Literatura16

Uvod

Danas,u XXI veku,mogue je imati zdrav i srean brak i porodicu.Meutim,u dananje vreme se na srean brak gleda kao na neku retkost,kao na neko udo. Naa kultura i drutvo su poslednjih godina doiveli mnoga razaranja i degradacije.Porodica,njena vrednost i znaaj,je obezvreena.Dolo je do promena ivotnih vrednosti.Stvari kao karijera,materijalizam i lina zadovoljstva su dola na vrh ivotnih vrednosti mnogih ljudi.Ono to je za predhodne generacije bilo nezamislivo,sada je velika raznolikost u porodinim modelima.U svetskim okvirima,i u naoj zemlji,brak je u krizi.Sve je vei broj razvoda ili porodica sa jednim roditeljem.Razvedeni esto zasnivaju nove porodice,u koje se ponekad ukljuuju i deca iz predhodnog braka.Stupanje u brak i stvaranje porodice,naalost postaje sve malobrojnije,a i kad se dogodi to je u dosta kasnim godinama ivota.Nasilje u porodici je u porastu,pad nataliteta,homoseksualizam,pad unutranjih moralnih vrednostiDodatnu konfuziju unosi i nedostatak pravih informacija ta porodica ustvari jeste,kako treba da funkcionie i koja je njena uloga. Porodica,iako je jedna od najvanijih i osnovnih drutvenih institucija,ostala je dugo van svera interesovanja naunika i sistemskih istraivanja.Jedan od razloga je njeno svakodnevno prisustvo,zbog ega se smatralo da je sasvim poznata i da nema potrebe za njenim istraivanjem,a drugi razlog je to to su odnosi u porodici doivljavali sporu evoluciju i dosta vremena su ostali stereotipni.Drugom polovinom XIX dogaali su se krupni drutveni procesi koji,prelamajui se kroz porodicu,su doveli do znaajnih promena u porodinim odnosima.Poela su interesovanja i socioloka istraivanja porodice.Rezultat tih istraivanja i interesovanja dovelo je do pojave niza teorija,od kojih su najpoznatije:idealistika,tradicionalna,utopistika,anarhistika i evolucionistika teorija.1 Porodica moe biti jaka i zdrava,jedino ako zadri svoj hrianski model i identitet, i gde e svako jasno razumeti svoje uloge i odgovornosti.Ukoliko se porodica zasniva na hrianskim istinama,na meusobnom potovanju,na temeljima ljubavi,razumevanja i meusobne podrke,onda e ona odoleti svim iskuenjima i pogrenim savremenim trendovima.Za opstanak porodice od velikog je znaaja komunikacija i saradnja,odnosno poverenje,izmeu roditelja i roditelja i dece2. Danas se brak kao ugovor koji se moe raskinuti kad to neko poeli.Za sada se moe konstatovati da je ivot u seoskim podruijima mnogo tradicionalniji od gradskog ivota.U tom smislu esto brak poinje dogovorom porodica a uesnici su im mladenci. Mnogi ljudi stupaju u brak i zasnivaju porodicu napamet,imajui velika oekivanja kako u pogledu braka tako i od porodice.Dobar i srean brak se ne deava tek tako.Kao i za sve u ivotu i za njega se treba boriti i uloiti puno truda. Ovim radom u pojasniti neke vane stavove o braku i porodici.

1. Osnovni pojmovi braka i porodice

1 2

Prof.dr Slobodan Nekovi: Sociologija;VP aak; 2008;str. 136 Internet: www.brakiporodica.org (06.12.2008)

Brak se u najirem smislu moe shvatiti kao veza izmeu lica razliitih polova radi zajednikog ivota i stvaranja porodice.3Kao preciznija i modernija odredba braka moe se prihvatitida je to drutveno priznata i odobrena emotivno-polna i drutvena zajednica izmeu dve odrasle osobe suprotnog pola. Porodica,posmatrano, kao sistem odnosa izmeu mua i ene i njihove roene ili usvojene dece predstavlja bioloko-psiholoko-socijalnu i ekonomsku zajednicu.4Porodicu moemo posmatrati i kao osnovnu drutvenu zajednicu,ili grupu lica koja se nalaze u srodstvu.Srodstvo nastaje iz veza koje su nastale putem braka ili putem potomstva.Za detaljnije prouavanje porodice neophodno ju je razgraniiti od veoma slinih a ipak razliitih pojmova kao to su:brak,srodstvo i domainstvo.

2. Brak i njegove osnovne karakteristike

Brak je relativno trajna drutveno priznata bioloko-socijalna zajednica izmeu mukarca i ene koji nisu u krvnom srodstvu.U pogledu krvnog srodstva,brak se ne moe sklopiti izmeu lica koja su u srodstvu do treeg kolena,o emu vodi rauna drava,crkva i javno mnenje.Brak je nekada i zajednica vie lica koji ive zajedno,odravaju polne odnose i raaju decu.Tako posmatran brak je potpun,ali moramo razlikovati i nepotpun brak.U nepotpunom braku se ne odravaju polni odnosi ili se odravaju,ali se ne raaju deca.Raanjem prvog deteta nastaje porodica. U uslovima prvobitne zajednice brak je utvrivan rodbinsko-plemenskim obiajima, a danas,u savremenom drutvu ti odnosi reguliu se zakonom.Od prvobitne zajednice brak je proao kroz vie oblika i faza,od grupnog domonogamnog braka.Kroz vreme menjala se i sadrina odnosa u braku u smislu prelaska od prostog seksualiteta do line polne i nepolne ljubavi.Vremenom,menjale su se i forme braka:formalni i neformalni,verski i graanski,slobodni i prinudni i sl.Sve do savremenog doba,kroz istoriju razvoja ljudskog drutva brak je imao formalni karakteri uvek je bio druzveno priznat i potvren.Razliite drutvene zajednice inile su to na razliite naine.U prvobitnoj zajednici,brak je potvrivan drutveno priznatim obredima u skladu sa obiajima koji su vaili u konkretnom drutvu.Nastankom drave brak je drugaije odobravan i odreivan.Nekada preutno a nekada igra veoma aktivnu ulogu u tome.Osim drave i crkva u velikom broju drutava zakljuuje brak uz odgovarajue verske obrede.U savremenim drutvima zakljuivanje braka se vri pred nadlenim organom i u crkvi,ukoliko to suprunici ele.Motivi za stupanje u brak su razliiti.Danas,najee postoji slobodan izbor zasnovan na ljubavi.Ranije,mada u nekim sredinama i danas postoje i drugi motivi zakljuivanja braka:sticanje imovinske koristi,drutvenog poloaja,potomstva,prijateljstva,radne snage i sl.Zakljuivanje braka esto je praeno imovinskim ili novanim davanjima,bilo da mu kupuje enu ili ena mua. 5Da bi brak bio sklopljen od suprunika se trae odreeni uslovi:u pogledu psihike i fizike zrelosti,srodstva,drutvenog poloaja i sl.

3 4

R.Luki: Sistem filozofije prava;Beograd; 1992; str.435 Prof.dr Slobodan Nekovi: Sociologija;VP aak; 2008; str.139 5 Miraz- Imovinska ili novana nadoknada se odnosi na davanje neke koliine novca ili poklona porodici suprotnog suprunika.

U pogledu trajnosti brakovi mogu biti doivotni,koji se ne mogu raskinuti i brakovi koji se mogu raskidati-to je normalna pojava u savremenom drutvu.Rimsko pravo je bilo na strani mua,dozvoljavajui mu da se razvede po svojoj volji.U antikoj Grkoj razvod je bio potpuno slobodan za mua,koji je mogao da ostavi enu,da je uda za drugoga ili otera.Kanoni katolike crkve nisu dozvoljavali raskid braka.Postoji samo rastava od postelje i od stola.Kanonsko shvatanje je dugo zadrano u mnogim katolikim zemljama.Danas,gotovo bez izuzetka,pravo na raskid braka dozvoljen u svim zemljama. Raskid braka se odobrava ukoliko se utvrdi da ne postoje neki bitni razlozi za njegovo dalje postojanje, a o tome odluuje odgovarajui dravni ili verski organ.Najei uzroci raskida braka su:neslaganje naravi,odsustvo suprunika,alkohol,droga,bolest i sl. Samim stupanjem u brak,suprunici prihvataju odreena prava i obaveze,to se najee i pravno regulie.To se odnosi na pomaganje,podizanje dece,meudobno potovanje,doprinos zajednikom ivotu shodno svojim mogunostima.Jedna od vanih obaveza braka je vernost.U nekim drutvima naroito se insistira na vernosti kod ene.Neka drutva tretiraju brak kao vrstu i usku zajednicu suprunika,ak toliko da moraju da dele istu sudbinu,tako da se prilikom smrti mua zavrava i ivot ene.Takvo shvatanje postoji kod drutava kaja veruju u inkarnaciju.U tradicionalnim drutvima brak se zasnivao na velikim razlikama izmeu suprunika,dok se u savremenom drutvu zasniva na ravnopravnosti i meusobnom potovanju. Brak predstavlja jezgro budue porodice i uslov njenog nastanka. 2.1.Odnosi u braku Prva klasna suprotnost koja se javlja u istoriji poklapa se sa razvojem antagonizma mua i ene u monogamiji, a prvo klasno ugnjetavanje - s ugnjetavanjem enskog pola od strane mukog. U najkruim patrijarhalnim odnosima zahtev za eninom monogamijom i apsolutnom polnom vernou ide dotle da se ena, posle mueve smrti, ne sme vie udavati ili se od nje ak oekuje da s njim poe u "veni ivot".Nehumani oblici ophoenja u "savremenom" braku manifestuju se: dominacijom, eksploatacijom, posesivnou ili "poricanjem neijeg prava" i neiskrenou. U patrijarhalnom monogamnom braku, mukarac iskoritava enu na trojak nain: u polnom ivotu, u odravanju domainstva i brizi o deci, u imovinskom pogledu kao posednicu odreenog imetka. U takvom braku mukarac smatra svojim pravom da eni nametne onakav nain polnog ivota kakav njemu odgovara, ne marei za to da li i enu zadovoljava ili je ostavlja polno nezadovoljnom ili ak oteuje njeno psihofiziko zdravlje. Drei se naela dvostrukog morala, mukarac bez ustruavanja nadoknauje izvan braka sve nedostatke svog seksualnog ivota u braku. No nezamislivo mu je da bi i ena mogla postupiti na jednak nain usled nezadovoljstva onim to joj brak prua. Patrijarhalno nastrojeni mukarac ne smatra svojom dunou da enu okrui oseajnom toplinom, da joj prui ljubav. Ali od nje trai izuzetnu odanost, neprestalnu oseajnu usmerenost na njega, panju i obzir u svakom trenutku. Drugi oblik iskoritavanja ene je u vidu zahteva za samostalnim obavljanjem iscrpljujuih kunih tzv. " enskih poslova ". Agonija se nastavlja i onda kad ena postane majka. Patrijarhalno nastrojen mukarac eli da mu ena rodi sina. Ako se to ne dogodi, takav je mu potcenjuje, vrea, ak i zlostavlja. Kad mu je ena nerotkinja, odbacuje svaku mogunost da je on krivac za to. A u sluaju da mu ena rodi, takav mukarac ni ne pomilja da je bavljenje novim lanom jednako njegov zadatak kao i majin. On kao pravi "dentlmen" svu brigu oko dece preputa eni, uveren da je i odgoj dece takoe "enski posao", neto nedostojno mukarca. Svoju oinsku ulogu smatra okonanom kad je oplodio enu. Da je otac, prisea se samo onda kada treba decu kanjavati zbog nekih stvarnih ili tobonjih 5

priestupa. U patrijarhalno monogamnom braku smatra mukarac svojim "pravom" i da iskljuivo sam raspolae ne samo svojom ve i eninom imovinom, onim to je ona doniela u brak, kao i onim to zajedno s njim privreuje u braku. Smena je dakle tvrdnja, koju esto ujemo, da je monogamni brak najsavreniji oblik braka. Ako je neki brak zaista valjan, on je nuno i monogaman, jer dvoje ljudi koji su izgradili punovrednu ljubavnu vezu i zato osnovali ivotnu zajednicu ne mogu iveti drugaije nego u monogamiji. No sama monogamija nije nikakav pokazatelj da je brak uspean; on to ne mora biti ni kada brani drugovi ostaju za itavo trajanje braka jedno drugome verni .... Ciljevi i zloupotrebe braka vrlo su razliiti. U patrijarhalnim drutvenim odnosima svakodnevna je pojava da ljudi stupaju u brak preteno iz materijalnih interesa. I danas, u ovoj patrijarhalnoj " informatikoj eri ", mnogo mladih smatra da je glavni cilj braka "dobra prilika". Takvo uverenje unosi u njih teka finansijska pozicija u kojoj se nalaze, zatim neodgovorni roditelji i ostala familija ili "dobri" prijatelji koji ih uveravaju da brak i nema neke svrhe osim postizanja materijalne sigurnosti. Nametati mladim ljudima takva shvatanja pravi je zloin jer to je isto to i svesno nagovaranje nekoga da sam sebe unesrei. Nije, na alost, nikakva retkost i da se neka djevojka uda samo zato da se uda, da postigne drutveni status udate ene, a ne zato to eli iveti u prisnoj zajednici sa mukarcem kojeg voli. Isto tako mnogi mladii, pa i zreliji mukarci, u odreenom trenutku ustanove da je dolo vrijeme za enidbu. Tada nastoje nai djevojku koja bi mogla biti pogodna za brak ili se odlui oeniti trenutnom partnerkom, bez obzira na kvalitet te veze. No brak ne moe biti sam sebi svrhom. Sklapanje braka radi braka je samo formalan in i kao takav u ivotnu zajednicu ne unosi nikakav pozitivan sadraj. Iako ulaze u brak upravo s tim motivom, mnogi se potajno nadaju da e im on ipak doneti ivotnu sreu, da e ostvariti sva njihova matanja o sretnom braku i zadovoljiti mnoge njihove intimne potrebe. Kontradiktornost njihovog ponaanja nuno ih dovodi do tekog razoaranja. Razlozi koji pojedince podstiu na stupanje u brak radi braka razliiti su kako kod mukaraca tako i kod ena. Devojke su esto rtve predrasuda kojima ih je preopteretila zaostala patrijarhalna sredina. U mnogim naim krajevima, naroito meu seoskim stanovnitvom, jo vlada ujerenje da se devojka do odreene dobi mora udati. U protivnom, sredina poinje sumnjati u njene fizike i psihike kvalitete, nazivajui je "starom curom". To je izraz primitivnog ujerenja da je udaja jedini pravi smisao eninog postojanja! Ako se ne uda u dobi kad je za mukarca najpoeljnija - u cvijetu mladosti onda je promaila svoj ivot, pa je prema takvom varvarskom shvatanju treba odbaciti jer ona vie nema ta da prui. I ene koje ne ive pod direktnim pritiskom patrijarhalne sredine esto su optereene osjeajem manje vrednosti ako do zrelije dobi ne nau mukarca s kojim bi mogle stupiti u brak. Jednog dana ih pone hvatati panika da e, ekajui onog pravog, ostati neudate. Tu misao mnoge ene ne mogu podneti iz dva razloga: straha za svoj ugled i straha od samoe. Unato sve potpunijoj emancipaciji ena, u svesti mnogih pripadnica "ljepeg pola" jo susreemo uverenje da uz svu svoju profesionalnu i drutvenu afirmaciju, pa i uz sve svoje ljubavne i polne uspehe, nisu punovrijedne ene ako se nisu udale. Mislim da ne treba dokazivati koliko je ta postavka besmislena. No nije se lako osloboditi otrova vekovnih patrijarhalnih pradrasuda. Mukarci se ponekad ene zato to im je dosadio momaki ivot, pa su osetili potrebu da se "srede", "smire", "uozbilje", "skue". Ako te ulepavajue izraze prevedemo u ono to stvarno znae, onda oni izgledaju sasvim drugaije. Tu se zapravo radi o potrebi mukarca da pomou braka uini sebi ivot komfornijim. U odreenoj dobi, kod njih se javlja elja da veu uz sebe nekoga ko e ih sluiti, osloboditi ih niza svakodnevnih briga, skuvati im ukusan ruak, dati im istu koulju, te mogunost bezbrinog provoenja slobodnog vremena. Nije riedak motiv i elja da brakom osiguraju i redovne seksualne odnose. Jer

komotnije je imati uz sebe enu koja e u svako doba prihvatiti polni odnos iz "brane dunosti", bez obzira na njegov kvalitet nego se truditi oko neprestalnog osvajanja i zadravanja pored sebe neke hirovite ljubavnice koja bi se svakog trenutka mogla okrenuti i otii drugom mukarcu. Dogaa se i to da ena, pomou trudnoe, "uhvati" mua, tj. da ga pomou oseaja moralne obaveze prisili na venanje. Teko je poverovati da e joj on ikad oprostiti to je izvrila takav pritisak na njegovu savest.Takav brak e ubrzo osetiti optereenje koje e prerasti u njegovu mrnju i agresivnost prema njoj. Nije redak sluaj da i mukarac, sluei se detetom, uz sebe vee devojku i navede je na brak. Mladi ljudi esto srljaju u brak radi bega od porodice u kojoj su proveli mukotrpno detinjstvo i jo muniju mladost. No kad se srea u takvom "promiljenom" braku ne ostvari, ve se pojavi teko razoaranje partnerom, njihov ivot postaje jednako katastrofalan kao to je bio dok su ivjeli sa roditeljima koji ih nisu znali voleti, razumeti, niti potovati. Srean brak, koji je nuno i monogaman, osloboen je od svih zabluda patrijarhalnosti i dvostrukog morala. U njemu se brani drugovi oseaju potpuno ravnopravni - svoja prava i dunosti u braku smatraju jednakim. Zato u njihovom meusobnom odnosu nema nikakvog iskoritavanja. U polnom ivotu se jedno drugome predaju iz ljubavi, a ne iz neke brane "dunosti". Oboje nalaze u tome izuzetno ispunjenje tek kad oseaju da su i partnera usreili. Svoje eventualne potekoe reavaju dogovorom, ne prebacujui krivicu jedno na drugo i nastojei da se oboje zaloe u reavanju problema. Meu branim drugovima koji se iskreno vole nema podele poslova na "muke" i "enske". To je stvar njihovog trenutnog dogovora da li e, u odreenoj prilici, neki posao u kui obavljati mu ili ena. Isto vai i za brigu o deci. Roditelji koji ive u sretnom braku doivljavaju kao sasvim razumljivo da zajedno neguju svoju djecu od prvog dana njihovog ivota, da ih zajedno odgajaju, pomau im pri uenju, jednostavno reeno da ih udruenim snagama "podignu na noge". To nikako ne doivljavaju kao vid podele rada izmeu mukarca i ene. U sretnom braku, deca se raaju dogovorom meu roditeljima, po njihovoj zajednikoj elji, bez ikakve prisile jednog branog druga. Neeljenu trudnou nastoje spreiti, kako se ena ne bi morala izlagati abortusima. Na kraju, u punovrednom, samom po sebi, monogamnom braku niko nikoga materijalno ne iskoriava. Imovina branih drugova je zajednika, ne samo pravno nego i stvarno, bez obzira koliko koji od njih pridonosi. Jer najvredniji kapital srenih brakova jest njihova uzajamna ljubav. Za nju daju oboje jednako i ne moe se zameniti nikakvim materijalnim dobrima.6

3. Srodstvo i domainstvo
Smatra se da je nastanak srodstva vezan za nastanak porodice.Nastankom ljudskog drutva nastalo je i srodstvo,ak je i predhodilo nastanku porodice.Nastalo je kao potreba da se zabrane polni odnosi izmeu lanova porodice,a sa druge strane kao potreba individualizacije uloge odnosno utvrivanje prava i obaveza svakog lana porodice:otac,majka,sin,kerka,brat,sestra i td.Istorijskim razvojem drutva menjalo je se i srodstvo iz ega postoje razliite vrste srodstva:krvno srodstvo,adoptivno,tazbinsko,duhovno,ugovorno srodstvo i td7.Krvno srodstvo moe biti matrilinearno,patrilinearno ili bilinearno.Matrilinearno srodstvo se rauna po
6 7

www.psihologija.autentik.net/brak_i_porodica_odnosi_u_braku.php (05.12.2008) Duhovno-kumstvo;Tazbinsko-nastalo stupanjem u brak,zasnivaju se rodbinski odnosi sa familijom suprunika;Adoptivno-steeno po usvojenju;Ugovorno-posestrinstvo,pobratstvo

majci,patrilinearno po ocu a bilinearno po ocu i majci.Vrste srodstva i nain raunanja uslovljeni su socijalnom strukturom drutva,veliine porodice,porodinih odnosa,kao i vaeim sistemom pravnih,moralnih,obiajnih i religioznih normi. Domainstvo je socio-ekoloka zajednica ljudi,iji lanovi ive zajedno,zajedno privreuju i zajedno troe ostvarene prihode.Domainstvo se,iz predhodno navedenog,moe odrediti i kao proizvoako-potroaka zajednica.Izmeu porodice i domainstva postoje razlike a i slinosti.Svaka porodica je domainstvo,a svako domainstvo ne mora da bude porodica.Dok je domainstvo socio-ekoloka,porodica je bio-psiholoko-socijalna zajednica.Porodica i domainstvo iako su razliiti pojmovi,mogu se ipak podudariti u odreenim sluajevima.

4. Porodica

Porodica je primarna zajednica zato to je prva najvanija i najprisnija ljudska skupinaOna je prototip svake drutvene zajednice jer se u porodici uspostavljaju trajne,emotivno prisne,solidarne i svestrane veze izmeu lanova ,kakve bi se mogle poeleti i u globalnom drutvu. Zato,i zbog viestrukih funkcija,porodicu mnogi smatraju osnovnom elijom svakog drutva,svojevrsnim drutvom u malom 8.Porodica nastaje formiranjem braka izmeu mukarca i ene,u kojem se raaju deca. Porodica je iri pojam od braka ali je brak osnova porodice.Porodica je primarna grupa i intimna zajednica,a br ak je drutvena ustanova okrenuta donekle i irem drutvu. Porodica u zavisnosti od ravnopravnosti,broja mueva i ena,broja generacija koje su prisutne u njoj moe biti: U pogledu ravnopravnosti u porodici: - Patrijarhalna-u kojoj dominira mu, - Matrijarhalna-u kojoj dominira ena, - Savremena ili demokratska-koja je zasnovana na ravnopravnosti suprunika. U pogledu broja mueva i ena u porodici: - Monogamna-kada postoji jedan mu i jedna ena, - Poliandrina-koju ine vie mueva i jedna ena, - Poligamina-kada postoji jedan mu i vie ena. U pogledu generacija koje su prisutne u jednoj porodici: - Nuklearna-u kojoj ive mu,ena i njihova deca, - Proirena-u kojoj ivi vie generacija,
8

Zagorka Golubovi-Porodica kao ljudska zajednica;Zagreb 1981, str 128.

- Porodina zadruga-u kojoj ivi vei broj generacija kao zajedniki rodovi,bratstva,plemena. to se tie odreivanja pojma porodice postoje razliita shvatanja pojma porodice,od kojih se najee susreu tri shvatanja: 1. ona koja tretiraju porodicu kao drutvenu grupu 2. ona koja tretiraju porodicu kao drutvenu ustanovu 3. ona koja tretiraju porodicu kao ljudsku zajednicu Oni koji odreuju porodicu kao drutvenu grupu polaze od njene osnovne,bioloke funkcije.Porodica je po tom miljenju osnovna elija drutva i primarna drutvena grupa. Oni koji porodicu smatraju kao drutvenu ustanovu polaze od toga da se ovek raa,ivi i umire u porodici. Najnovija grupa shvatanja trtira porodicu kao drutvenu zajednicu,odnosno kao homogenu zajednicu u kojoj vladaju ljudski odnosi koji se zasnivaju na ravnopravnosti i potovanju meu lanovima.

4.1. Istorijski oblici razvoja porodice

Istorijski razvoj porodice je veoma dug.Razvojem drutva i promenama u drutvenoj strukturi,nastajali su i smenjivali su se razni oblici porodinog ivota. Smatra se da je porodinog ivota bilo jo u periodu divljatva.U rezultatima svojih istraivamnja,Morgan je naveo sledee osnovne oblike porodice:promiskuitet,porodica krvnog srodstva,porodica panalua,porodica parova i monogamna porodica.Engels je utvrdio, na osnovu Morganove teorije,tri osnovna oblika braka i porodice: 1) grupni brak-koji odgovara periodu divljatva 2) brak parova-koji odgovara periodu varvarstva 3) monogamni brak-koji odgovara periodu civilizacije Na niem stepenu divljata privreivalo se skupljaki,porodicu je predstavljalo celo pleme, u kome je vladao promiskuitet.9Ovakvim neregulisanim odnosima nastala je porodica krvnog srodstva gde su polni odnosi bili dozvoljeni samo unutar jedne grupe.Na osnovu sistema srodstva na Havajima i Polineziji,Engels i Morgan su doli do zakljuka da je u takvim grupama bio zabranjen polni odnos po vertikalnoj liniji,odnosno izmeu roditelja i dece.Brani odnosi su ostvarivani po generacijama,svi dedovi i babe bili su zajedniki,oevi i majke i zajednika deca.Novi oblik porodice je panalua,koja je takoe oblik grupnog braka.Zasniva se na principima egzogamije,odnosno na zabrani branih veza izmeu krvnih srodnika po vertikalnoj,ali i po horizontalnoj linoji.U ovom oblikou braka grupa mukaraca iz iste generacije jednog plemena imala za supruge grupu ena iz drugog plemena,ali iste generacije.Tako su nastale takozvane panalueili prijateljice.Tako novostvorena grupa naziva se rod (genes) ili klan.Ovakvim odnosima nije se tano znalo

Promiskuitet-opta sloboda polnih odnosa,svaka ena je pripadala svakom mukarcu a deca su bila zajednika.

ko je otac detetu,ali se sigurno znala majka pa je potomstvo odreivano preko enske strane.10 Razvojem drutva dolo je do potreba privredne saradnje izmeu rodova i plemena,ime je porodica dobijala drugaiji znaaj.Primitivan ovek vrlo rano je nauio tetne posledice po potomstvo koje potie od najbliih krvnih srodnika.Zato se iz grupnog braka polako izdinferencirao brak parova.Tako je veza izmeu jednog mukarca i jedne ene postajala sve vra,ali se poligamija mukarcu i dalje dozvoljavala.Mukarci su pored glavne ene mogli da poseduju i konkubine.11Razvojem privrednog ivota i prelaskom na stoarstvo i zemljoradnju,uloga mukarca je znaajno porasla.Tako nastaje veinska porodica ili patrijarhat.Mukarac je pored jedne ene mogao i dalje da ima i druge ene.Na viem stepenu varvarstva,koji predstavlja uvod u civilizaciju,dolazi do stvaranja monogamne porodice.Smatra se da monogamne porodice nastaju i egzistiraju na privatnoj svojini.Dominaciju privatne svojine u ekonomskom smislu ima mukarac..Otuda nastaje ekonomska nejednakost iz koje nastaju pravna i moralna nejednakost izmeu mukarca i ene.

4.2. Funkcije porodice Porodica predstavlja osnovnu eliju drutva a odnosi u okviru nje su najstariji drutveni odnosi.Razvojem drutva uporedo se razvijala i porodica.Drutveni odnosi su se uvek prelamali kroz porodicu,a porodini odnosi su se oblikovali kao njihova refleksija.ovek kao jedinka ostvaruje u drutvu,a drutvo sve vie prodire u porodicu i ini da se porodica utapa u drutvo.Niz porodinih funkcija preplie se sa drutvom.Osnovne porodine funkcije su: - bioloka ili reproduktivna-koja se ostvaruje kroz raanje dece i produavanje ljudske vrste, - ekonomska ili privredna-koja se ostvaruje kroz porodicu kao proizvaakopotroaku zajednicu, - edukativna ili moralno-vaspitna-koja se ostvaruje kroz vaspitanje i obrazovanje dece. Porodica ima i niz drugih funkcija ,pored ovih osnovnih.To su:funkcija zatite.socioloka,psiholoka,emotivna,obrazovna,kulturna,ideoloka,estetska i tako dalje.Sve navedene funkcije se razliito ispoljavaju i u razliitoj meri kod pojedinih tipova porodice.U pojedinim tipovima porodica naglaenija je jedna funkcija u odnosu na ostale.Jedina zajednika funkcija za sve tipove porodica je njena bioloka funkcija,koja se ostvaruje kroz odravanje polnih i ljubavnih odnosa i raanje dece.Naravno ne moemo zanemariti drutvene funkcije porodice,koje se ostvaruju kroz proces razvoja linih osobina,individualnih sklonosti,slobode,samostalnosti,inicijativnosti,stvaralatva. 4.3. Porodica u savremenom drutvu

10

Opisani period naziovao se matrijarhatzbog uloge ene koju je imala kao glavni nosilacproduavanja vrste i obezbeenja ekonomskih uslova ivota dece. 11 Konkubine-ene drugog ranga.

10

Savremeno drutvo svojim dolaskom donosi brojne promene tako da se i porodica menja.Nastaju novi oblici i tipovi porodica a neki nestaju.Sve tipove i oblike porodica moemo svrstati u dva osnovna:patrijarhalnu (autoritativnu) i savremenu (demokratsku,egalitarnu,drugarsku). 4.3.1.Patrijarhalna porodica Patrijarhalna porodica je klasna porodica koja je nastala na prvim klasnim strukturama.Dezintegracijom prvobitne ljudske zajednice i nastankom klasnog drutva,odreeni porodini odnosi su nestajali a neki novi nastajali.Patrijarhalna porodica ima odlike klasnog drutva:nejednakost,hijerarhije,nadreenost-podreenost.U patrijarhalnoj porodici ena je potinjena mukarcu,a deca ocu do apsolutne poslunosti.Ta porodica pripada periodu muke civilizacije.Patrijarhalna porodica se zasniva na privatnoj svojini,nastala je nastankom privatne svojine i postojae dok ona bude postojala.Ona poiva na dominaciji mukarca u porodici i to joj je osnovno obeleje.U takvoj porodici ena ima poloaj nieg ranga i podreena je mukarcu.Oinska vlast oznaava apsolutnu potinjenost dece ocu,to je davalopravo ocu da odluuje o ivotu i smrti svoje dece.Vremenom ta vlast se ublaavala i slabila.Jedno od obeleja patrijarhalne porodice je monogamija,koja je se odnosila samo na enu a ne i na mukarca.Privilegije mukarca su se zadrale kroz celu istoriju klasniog drutva.U patrijarhalnoj porodici postojao je dvostruki moral-jedan za mukarca a drugi za enu.Zato je obmana shvatanja patrijarhalne porodice kao toplog porodinog ognjita.Patrijarhalna porodica ima proizvoako-potroaku,vaspitnu i obrazovnu ulogu. 4.3.2.Savremena porodica Savremena ili demokratska porodica nastala je na talasima industrijske revolucije i njenih posledica:indrustalizacije,urbanizacije i opteg tehnikog progresa.Porodica je poprimila nov oblik, tako da je nazivaju i radniko-slubenika porodica.Osnovna obeleja porodice su ekonomska.Tako moemo rei da porodica nije osnovna elija drutva a pogotovo ekonomska elija.Sve vie se razvija njena potroaka komponenta. Kupovina postaje opsesija. Socioloko obeleje savremene porodice ogleda se u veoj dinaminosti,mobilnosti i otvorenosti porodice. Porodica postaje pokretljiva pa dobija naziv nomadska porodica ili porodica na tokovima12. Menja se odnos drutva prema eni i deci, jer se ene zpoljavaju izvan porodice, a to je bitno za njenu emancipaciju, ugled u porodici i drutvu. Na taj nain se stie i ravnopravnost. Brigu o deci u veoj meri preuzima oraganizovano drutvo kroz jaslice, vrtii, obdanita, razni centri za obuku, odmor, zabavu, rekreaciju. Drutvo takoe, preuzima i brigu za stare. Svi sistemi vrednosti se menjaju, tako i moralno obeleje porodice. Prevazilaze se razlike, neravnopravnosti, nametnuti autoriteti, dominacije, vladavina mukaraca. Odnosi izmeu mukarca i ene postaju ravnopravni,a uspostavlja se i potovanje. To podrazumeva razumevanje kako u pogledu sklapanja braka tako i u pogledu njegovog raskida u obostaranom interesu. Raaju se samo eljena deca.Pravno obeleje porodice podrazumeva da je ona zakonski pa ak i ustavno zatiena gotovo u svim zemljama sveta.Strukturno obeleje se ispoljava u pravcu atomizacije porodice.Poto se poveavaju potrebe lanova porodice koje treba zadovoljiti, broj lanova porodice se stalno smanjuje.Smanjivanje porodice poinje odvajanjem od
12

Re je o raznim oblicima migracija,bilo da su dnevne (posao-radno mesto),prostorne (selograd),regionalne,meunarodne.

11

pobonih srodnika,a zatim i srodnici u prvoj liniji.Time nastaje dvogeneracijska, nuklearna i mala porodica,koju sainjavaju samo roditelji i njihova maloletna deca koja su za rad jo uvek nesposobna.To je u sociologiji strukturna atomizacija porodice. 4.3.3.Srpska porodica Porodica u Srbiji se ubrzano menja i to krupnim koracima.Danas u Srbiji postoje razliiti tipovi porodice, od kojih su dva osnovna oblika: patrijarhalni i savremeni.Patrijarhalni pomalo nestaje,a savremena ili demokratska nastaje.Porodica u Srbiji se transformie kroz dve grupe promena: promene koje se ostvaruju u strukturi porodice (atomizacija) i promene koje se ostvaruju u odnosu na drutvo i porodicu (podrutvljavanje porodice).U transformaciji porodice Srbija zaostaje u pogledu podrutvljavanja. Patrijarhalna srpska porodica zasnovana je na privatnoj svojini i zadrala se uglavnom u poljoprivrednim domainstvima,a odlikuje se dominacijom mukarca nad enom i decom.Brak se esto sklapa dogovorm stareine porodice,a sa ciljem obezbeenja kontinuiteta porodine loze, i zahteva raanje veeg broja dece.U ovoj porodici vlada formalna monogamija.Kod ovog tipa porodica ispoljavaju se ekonomska i reproduktivna funkcija. Drutvene promene svakako deluju i u naoj zemlji i menjaju oblik i tip porodice.Nastaju brojne varijante, koje imaju obeleja prelaznih savremenih porodica. Ona je nuklearna i sastoji se od roditelja i njihove dece. Savremena porodica podrazumeva visok stepen potovanja, ravnopravnosti, demokratinosti,slobode u odnosima izmeu njenih lanova u izboru budueg zanimanja.To se odnosi na odnos izmeu suprunika i roditelja i dece.Osnovne funkcije kod ovog tipa porodice ostvaruju se na novi nain. Reproduktivna funkcija se odvaja od seksualne.Planira se broj dece i raaju eljena deca.Broj dece se znatno smanjuje.Obrazovna i vaspitna funkcija se prenosi na drutvenu zajednicu.Ekonomska funkcija se izmenila u zajedniku potronju.

5.Procesi dezorganizacije u savremenoj porodici

Postoje razni procesi dezorganizacije u savremenoj porodici.Celibat ili uzdravanje od braka(odnosi se jednako na mukarce i ene),je jedan od procesa dezorganizacije u savremenoj porodici.Pojavio se u dekadentnim drutvima gde se broj neudatih i neoenjenih poveava.To je sve prisutnije u razvijenim zemljama,a kao poseban oblik celibata je zasnivanje braka u kasnim godinama.Ovakva pojava je esta i kod nas, ali se razlozi za njegovo postojanje i nastajanje razlikuju.Pre svega razlozi su:kolovanje due traje,mlai se kasnije zapoljavaju, ljudski vek se produava, izemenio se sistem vrednosti, pa i odnos prema braku i porodici.Sve vie, braku konkurie vanbrana zajednica koja je izjednaena po pravima kao i brana.To ima posledice i na raanje vanbrane dece 13.U razvijeni zemljama brakovi se sklapaju posle tridesete godine.U Srbiji se brakovi sklapaju
13

Pre trideset godina bilo je 5,9% vanbrane dece a danas ih je 35% u Francuskoj a slino je i u drugim zemljama.

12

uglavnom:mukarci oko 27,8 godina, a ene oko 23,9 godina.Sklapanje brakova dodatno kod nas komplikuje pad drutvenog standarda,koji jo od osamdesetih godina dovodi mlade ljude u poziciju marginalne drutvene grupe.Velika je stambena kriza, visok stepen nezapolenosti,visok stepen opte nesigurnosti, pa i rizik od rata.Moramo priznati da u naim uslovima i ratnim zbivanjima dolazi i do promene polne strukture naroito kod mlae generacije.Nastaje viak ena.E pa to moe lako rezultirati uobraenou mukaraca,koji postaju probirljivi.Osim toga istraivanja su pokazala da vie skepse prema braku ispoljavaju ene.To je zbog injenice da esto nailaze na stresovi zbog nerazumevanja mukaraca, alkoholizma, preoptereenosti poslom, a i vrlo oteavajuim okolnostima inom razvoda.Tada na teret ene obino padaju deca u potpunosti,a uz to i ostali problemi.To ukazuje na pretpostavku da brak vie treba mukarcima nego enama.Vreme kada se zasniva brak je bitno,a trebalo bi biti ni prerano ni prekasno.Pomeranje te i granice zrelosti za brak je uslovljeno savremenom organizacijom drutva i drutvenog ivota.Zasnivanje porodice u kasnijim godinama vie se bazira na ekonomskim i drugim interesima nego na ljubavi. Sledii oblik dezorganizacije su anahronini brakovi,koji kasnije prerastaju u anahronine porodice.To su brakovu u kojima je organizacija patrijarhalna.Ona donosi podrenost ene i dece,a na moral mukarca se gleda blagonaklono.Takvi odnosi dovode do stvaranja dvojnog morala,oteanog procesa socijalizacije i vaspitanja dece,njihove neurotizacije i stvaranja loe brane i porodine atmosphere Trei oblik dezorganizacije porodinih odnosa su nepotpune porodice.To su porodice raznih oblika,kao to su brakovi bez dece,to se danas moe reiti razvojem genetike i medicine.Mali broj branih drugova se odluuje na usvajanje tue dece.Rae uvaju pse,make ili druge ivotinje nego decu.Drugi tip nepotpunih porodica su one u kojim jedan od roditelja nije iv, ili je bolestan, ili u zatvoru, ili u emigraciji.Takve porodice imaju brojne probleme, naroito ako deca ostanu bez oba roditelja.Trei tip nepotpunih porodica su porodice gde su brani drugovi razvedeni.Razvodi su danas esta pojava kako u svetu tako i kod nas.Za razvod ima i opravdanih i neopravdanih razloga. Posle razvoda, esto nije reeno pitanje alimentacije, pa deca nisu potpuno zbrinuta.Osim toga,ene posle razvoda esto ostaju neobezbeene.Podaci kau da ak 70% od ukupnog broja razvoda,trae mukarci pravdajui se neslaganjem naravi,meanjem roditelja,nejednako obrazovanje,podmlaivanje branog partnera i slino.Deca ee ostaju sa majkama nego sa oevima.etvrti tip nepotpune porodice je razdvojeni brak.On je ei u zapadnim zemljama.Kod nas su rei,ali se u poslednje vreme ee pojavljuju.Brani drugovi ostaju nerazvedeni i ispunjavaju neke ekonomske obaveze,ali ive odvojeno.U takvim porodicama najtee je deci.as su kod jednog,as kod drugog roditelja,as kod majinih,as kod oevih roditelja.Tako se stvara podeljena linost to ima teke psihosocijalne posledice za njen budui razvoj. Uzroci dezorganizacionih procesa su i nastajanje konflikata u porodicama.Ti konflikti proizilaze iz injenica da se svet i drutvo menjaju velikom brzinim,a da te promene roditelji esto ne mogu da prate,pa vre pritisak na decu vraajui ih u neke stare forme.S druge strane deca se rano emancipuju i kultiviu u vanporodinim odnosima.Stiu ranije navike i znanja te tee da stignu roditelje.Tako se sukobljavaju jedni sa drugima.esto se deava da roditelji u elji da izbegnu konfiikte pribegavaju raznim kompromisima, pa i potkupljivanju dece, kako bi sauvali neki autoritet.Nekada to kulminira do agresije i represivnih mera,a rezultat nije opet zadovoljavajui.Deca na to reaguju slabim ocenama u koli,beanjem sa asova,beanjem od kue,pa i maloletnike delikvencije.U porodicama postoje konflikti i izmeu roditelja zbog raznih razloga.Na prvom mestu to je nedostatak novanih sredstava.Konflikti mogu nastati i zbog razliitosti u

13

obrazovanju, prihvatanju razliitih vrednosti i naina ponaanja.Demokratska porodica zahteva potovanje, pa ak i od strane dece.Ako toga nema dete umesto roditelja uzima sebi za primer tree lice,koje moe biti negativno.Deca zaposlenih roditelja najvie vremena provode izvan porodice,trpei tako razne uticaje.Nekada roditelji pokuavaju da kompenzuju to proputeno vreme druenja sa decom materijalnim vrednostima,to esto deluje kontraproduktivno.Psiholozi i pedagozi upozoravaju da je odnos roditelja prema deci veoma bitan za formiranje njihovog karaktera.Pogreno je takoe preterano tititi decu, jer ona posle nisu u stanju da preuzmu neke odgovornosti.Najbolje je kada se deca od malih nogu navikavaju na to da im se svaka elja ne moe ispuniti.Ono se mora privii na odricanja i ispunjavanje obaveza kako u porodici tako i na drugim mestima.Deca su pripadnici porodice i drutva iz koga ne moe samo da se uzima nego mora neto i da se daje.To se odnosi na razgranienje oseaja posednitva na raun oseaja pripadnitva.To esto dovodi do kupovine skupih pa i nepotrebnih poklona za izvrenu obavezu,posebno u uenju.Kasnije se to pretvara u ucenjivanje, a dete se navikava da za svaki uspeh bude nagraeno na svim poljima.

6.Perspektiva porodice

Postoje razliita gledanja na opstanak porodica,koja se kreu od krajnje pesimistikih do krajnje optimistikih,postavljeno je puno teorija,od kojih joj jedne proriu propast a durge zamiljaju kao najtrajniju instituciju.Ono to bi se moglo rei da je zajednik karakteristika za porodice u budunosti,sastoji se u sledeem: - promena odnosa izmeu porodice i drutva - promena u porodinoj strukturi - transformacija porodinih funkcija Porodica e u budunosti sve vie biti okrenuta prema drutvu.Doi e do sve vee socijalizacije porodice.Veruje se da e se veliina porodice u budunosti smanjivati,ime e dovesti do smanjenja stope nataliteta,do poveanja stope nupcijaliteta14 i divorcijaliteta15.Ovakvim promenama dolazi i do transformacija porodinih funkcija.Bioloko-reproduktivna funkcija u budunosti za porodicu biti e njena osnovna funkcija.Najvee promene pretrpee ekonomska funkcija, izlaskom proizvodnje iz porodinih okvira i prelaskom na drutvo i njegove ustanove.Vaspitnomoralna,emocionalna i neposredno socijalizatorska funkcija, trajno e ostati i bie nezamenljive.

Zakljuak

14 15

Nupcijalitet-sklopljeni brakovi. Divorcijalitet-razvedeni brakovi

14

Kod nas,a pogotovo u zapadnim zemljama,brak i porodica nemaju,u velikoj veini sluajeva, znaaj i kvalitet koji su nekada imali.Tanije,ini se da ta vrednost sve vie i vie opada. Moderno doba nam je nametnulo ostvarivanje linog zadovoljstva kao primat.Takav okvir ponaanja zanemaruje ljudskost i meuljudske odnose i stavlja ih u drugi plan.Samim tim,najvie je zanemarena porodica,tj.njeni lanovi.Posledica toga je sve kasnije stupanje u brak, ako do njega i dodje. Ukoliko se brak sklopi, njegov opstanak je sve krai. Razlog za to je i sve manja trpeljivost i tolerancija suprunika, kao i sve manja mogunost kompromisa i razumevanja meu ljudima. Ukoliko se suprunici odlue na raanje, onda je to jedno,najvie dvoje dece.Zbog svoje prezauzetosti, roditelji esto nisu u stanju da se dovoljno posvete deci i porodica postaje osnov za razvoj delikventnosti u drutvu. Nasuprot tome, neki roditelji su suvie brini i deca tako odgajana se teko snalaze u samostalnom ivotu. Broj osoba koje stupaju u brak,delom se smanjio i zbog poveanja seksualnih sloboda u svetu, a i kod nas. Sve je vie osoba koje su sklone istom polu i koje ive u homoseksualnim zajednicama. U razvijenim zemljama oni ak legalno stupaju u brak, dok se u patrijarhalnim zemljama na to javno gleda kao na neku abnormalnost i uglavnom osuuje. Ovakve zajednice ostaju bez potomaka, sem u slucaju kada je usvajanje mogue, sto postoji jedino u zemljama zapadnog sveta. Kada se ljudi budu odgovornije odnosili prema vlastitom ivotu i prema ivotu svoje porodice,moemo se nadati da e biti i manje razvoda brakova i manje odbaene i neeljene dece i uopte manje ljudskih nevolja i tragedija. Meutim,kao posledica dananjeg modernog naina ivota, ljudska tenja za ostvarivanjem srene i uspene porodice je sve manje i tee dostizna i kompletna. elja za materijalnom dobiti se izdigla i sve vie izdie nad porodicom i ugroava je kao instituciju. Svedoci smo otuenosti koja prodire u sve drutvene pore,pa samim tim nije zaobila ni ljude okupljene oko ognjita domova. Svako traga za reenjem sopstvenog problema i pri tom zanemaruje svoje blinje. Na taj nain tranzicija naruava iskonske vrednosti, dok ljudi zahvaceni njom nisu toga ni svesni. Meutim,da bi sve bilo kao ranije, kada su brak i porodica bili stub zdravog drutva, potrebno je zatati ponekad i oslunuti duu i srce,kao i savete svojih najbliih.Tako emo biti emocionalno kompletni i stabilniji,a i poslovni uspeh i rezultati nee izostati.

Literatura
15

1) prof. dr Slobodan Nekovi: Sociologija ;Visoka poslovna kola, aak 2008

2) prof. dr Milo Marjanovi: Osnovi sociologije; Univerzitet u Novom Sadu; 1998

3) R.Luki: Sistem filozofije prava ; Beograd ; 1992

4) Internet sajt :

www.brakiporodica.org (10.05.2012.)

www.psihologija.autentik.net/brak_i_porodica_odnosi_u_braku.php (10.05.2012,)

16