Ljubodrag Duci Simonovi E-mail: comrade@sezampro.

rs HOMOSEKSUALNOST
U savremenom kapitalizmu stvaraju se pokreti sve brojnijih homoseksualaca koji bi po Marksovom humanizmu-naturalizmu spadali u degenerisanu drutvenost i na taj nain u degenerisanu prirodnost. Ne radi se o poremeenoj biolokoj prirodi oveka (ovek je heteroseksualno bie i ima organsku predispoziciju za pederastiju), ve o vladajuim drutvenim odnosima i njima odgovarajuim vrednosnim izazovima. Nije re o bolesnom oveku, ve o bolesnom drutvu. Ne treba, stoga, leiti ljude, ve treba stvoriti zdravo drutvo (From) u kome e stasati zdravi ljudi. Homoseksualnost je konkretna drutvena (istorijska) pojava koja je uslovljena prirodom vladajueg poretka. Ona je oblik u kome se pojavljuje odreeni vrednosni sistem koji ureuje odnose izmeu polova i kao takva je konkretni vid drutvenog funkcionisanja. Antiki pederastiki Eros ima bitno drugaiju prirodu od na kapitalistiki nain uslovljene homoseksualnosti. Homoseksualna zajednica danas jedan je od oblika u kome se pojavljuje na kapitalistiki nain degenerisana drutvenost. Razvoj homoseksualnih odnosa odgovara raspadu porodice kao oplemenjene prirodne zajednice i postajanju braka ekonomskom zajednicom. Homoseksualne zajednice dobijaju legitimnost drutvenosti ne u odnosu prema porodici kao oplemenjenoj prirodnoj zajednici, ve u odnosu prema usamljenikom beznau koje stvara kapitalizam. Homoseksualna zajednica je krajnji oblik na kapitalistiki nain degenerisane porodice, a razvoj pederastije doprinosi ukidanju mogunosti stvaranja porodice kao oplemenjene prirodne zajednice. Istovremeno, unitavajui oveka kao prirodno i ljudsko bie kapitalizam unitava autentinu drutvenost ime sterilie Eros i na taj nain unitava mogunost bioloke reprodukcije drutva. Reprodukcija drutva postala je segment destruktivne kapitalistike reprodukcije koja se, kao i sve druge oblasti ivota, zasniva na principu Pare ne smrde!. Vetaka oplodnja, prodaja semenog materijala, iznajmljivanje materice, prodaja dece - sve su to legalni i legitimni oblici kapitalistike reprodukcije. Kapitalizam uvlai u svoju egzistencijalnu i vrednosnu orbitu sve pogubnije posledice koje proizvodi dajui im institucionalni status i stvarajui od njih sredstvo za svoj razvoj. Kada se ima u vidu da kapitalizam unitava oveka kao prirodno i ljudsko bie, sutina braka je opstanak oveanstva kao humanizovane prirodne zajednice. On je institucionalizovana zajednica ene i mukarca koja prua mogunost za stabilnu bioloku reprodukciju drutva i za odgajanja dece. Kada je brak lien ivotvorne (rodne) dimenzije on gubi osnovni razlog postojanja. Istovremeno, bez ivotvorne dimenzije brak postaje ljutura u koju je mogu e ubaciti najrazliitije sadraje. Ako se poe od homoseksualnog principa kao osnove za uspostavljanja brane zajednice, zbog ega ne dozvoliti sklapanje braka izmeu brae, izmeu sestara, izmeu majke i erke, oca i sina, babe i unuke, dede i unuka...? Rodbinska veza ima znaaj pre svega u perspektivi biolokog opstanka, to znai polazei od toga da incest dovodi do telesnog i mentalnog degenerisanja potomstva. U homoseksualnim odnosima, koji nemaju rodni karakter, taj problem ne postoji. Postajanje homoseksualnosti temeljnim principom braka rue se sve granice i sa njima tradicionalno shvatanje porodinih veza koje se zasnivaju na heteroseksualnom odnosu. Istovremeno, ukida se istorijska dimenzija oveka i u tom kontekstu humanistika i egzistencijalna vizija budunosti oveanstva. Ne samo kako e izgledati, ve kako e biti mogu opstanak ljudskog drutva ukoliko ono bude pretvoreno u pedere i lezbejke? Na to pitanje kapitalizam moe da prui odgovor koji ima tehniku prirodu: vetaka oplodnja, to znai tehniko proizvoenje dece. U savremenom svetu homoseksualnost je postala anti-egzistencijalni princip. Ona je jedan od na ina na koji se unitava reproduktivna mo oveanstva i proizvodi sterilno drutvo. Homoseksualnost se pojavljuje danas kao deo sveta koji bioloki propada i koji unitava oveka kao prirodno, drutveno, kulturno bie... Ona je postala anti-bioloki kao destruktivni princip. Kakva je priroda prava homoseksualaca moe se videti u odnosu prema ostvarivanju prava dece. Kakva je to humanost koja se obraunava sa osnovnim potrebama i pravima dece? Umesto

borbe za ouvanje porodice i u tom kontekstu borbe za pravo dece da imaju oba raditelja i njihovu ljubav i brigu, insistira se na pravu homoseksualaca da usvajaju decu. Istovremeno, zajednica dece sa jednopolnim roditeljima postaje uzor za porodicu budunosti. U konanom, zbog ega deca treba da imaju roditelje? Zbog ega se ne uspostave farme za proizvodnju i odgoj dece kao to je to predlagao Platon i kao to su to uradili nacisti? Usvajanje dece nije samo jedan od naina reavanja problema dece bez roditelja, ve je postao princip na kome se zasniva homoseksualni brak. Ono se zasniva na posledicama koje stvara kapitalizam kao par excellence nehumani poredak, tanije, na liavanju dece mogunosti da zadovolje svoje osnovne ljudske potrebe. Usvajanje podrazumeva da su deca liena svojih pravih roditelja, odnosno, da su liena prava da imaju oca i majku. Umesto otac i majka, na Zapadu u linim dokumentima sve ee stoji prvi i drugi roditelj. Jedni proizvode i odbacuju decu, a drugi ih usvajaju. Usvajanje dece postalo je robnonovana i tehnika operacija. Decu prodaju i kupuju kao stvari. Za kupljenu decu vai period pod garancijom - kao i za svaku drugu robu. Zajedno sa odbacivanjem prava dece da imaju roditelje, odbacuje se humanistika pedagogija, to znai pedagoki sistem koji se zasniva na nastojanju da se oplemeni prirodno bie oveka putem porodice kao oplemenjene prirodne zajednice. Istovremeno, liavanje dece roditeljske ljubavi i potovanja uzrok je najteih mentalnih bolesti i najgorih oblika drutvene patologije. Osnovno pravo dece je pravo na budunost, a to znai pravo na humani svet i na zdravu ivotnu sredinu. Realizovanje potreba dece kao ljudskih i prirodnih bia postalo je pitanje opstanka oveanstva. Nastojanje najreakcionarnijih kapitalistikih grupacija da broj stanovnika na planeti svedu ispod jedne milijarde podrazumeva sterilisanje ljudi i unitavanje prekobrojnih. U tom kontekstu, deca nisu vie najvee blago, ve najvea opasnost za opstanak oveanstva. Budunost se ne sagledava polazei od stvaralakih potencijala oveka i humanistike vizije sveta, ve polazei od injenice da su prirodni resursi ogranieni i da tome treba prilagoditi broj ljudi na planeti. Umesto da se tei iskorenjivanju potroakog ludila koje vlada u najrazvijenijim kapitalistikim zemljama Zapada, koje je glavni uzrok sve dramatinijeg propadanja planete, sve su glasniji zahtevi da se unite milijarde prekobrojnih, to pre svega znai deca. Unitavajui decu kapitalizam unitava ivotvornu snagu oveanstva i pretvara ljudsko drutvo u svet telesno i mentalno degenerisanih metuzalema. U homoseksualnom odnosu ljudsko telo gubi izvornu erotsku dimenziju i biva instrumentalizovano na neprirodni i nehumani nain. Ono postaje predmet seksualnog egzibicionizma pri emu najvaniju ulogu dobijaju delovi tela koji nemaju veze sa izvornom erotskom, pogotovu ne sa ivotvornom prirodom oveka. Ne radi se o oplemenjenom prirodnom, ve o denaturalizovanom i stoga dehumanizovanom odnosu pri emu je telo partnera svedeno na sredstvo za izazivanje orgazma. Penetracija penisa u anus predstavlja (povreujue) nasilje nad organizmom partnera i (kao i oralni seks) degradirajui oblik seksualnog optenja. Psiholoki osnov homoseksualnosti nije potreba emancipovanih ljudskih bia za ljubavlju, ve strah od usamljenosti, odbaenosti, neizvesnosti... Umesto ravnopravnih odnosa izmeu partnera, dominira pot injavanje i podavanje, to znai sado-mazohistiki odnos koji je neposredni izraz poloaja oveka u kapitalizmu kao klasnom poretku koji se zasniva na principu Gazi ili puzi!. Potreba za dominacijom i potinjavanjem postaje osnov dijalektike seksualne igre. Preuzet je model meuljudskih odnosa na kome se zasniva vladajui odnos izmeu ena i mukaraca pri emu su ene svedene na objekat seksualnog iivljavanja. Tenja za realizovanjem oveka kao ljudskog bia daleko prevazilazi (homo)seksualnu dimenziju oveka. Insistiranje na homoseksualnosti kao osnovnom pitanju sa kojim se odreuje ovekobivstvo postaje nain sakaenja ljudskosti i proizvoenje jednodimenzionalnog (Markuze) oveka. Ljudskost je redukovana na odreeni tip seksualnosti. Biti neko znai biti gay ili machoman. To postaje osnovni oblik drutvene samopotvrde oveka sa kojim se uklanjaju drugi oblici samopotvrde oveka kao samosvojnog bia. Na taj nain ovek biva ukinut kao istorijsko, slobodarsko i vizionarsko bie. Pokret homoseksualaca zasniva se na redukovanoj ljudskosti i degenerisanoj drutvenosti. ovek dolazi do svoje ljudske samosvojnosti i drutvenosti putem svoje seksualnosti, a ne preko graanskog statusa, klasne pripadnosti, nacionalne samosvesti, porodice, kulture, politikih i religioznih ubeenja... Ponos se ne vezuje za borbu za slobodu, za nacionalni opstanak i drutvenu pravdu, za ouvanje prirode i oveanstva... ve za (homo)seksualnost koja

ima anti-egzistencijalni karakter. Homoseksualci nisu ponosni zato to su ljudi, ve zato to su pederi i lezbejke. Seksualnost vie nije lina stvar, ve dobija spektakularnu javnu promociju. Potreba za drutvenou svedena je na seksistiki egzibicionizam koji ima banalni cirkuzanerski karakter. Redukovana ljudskost ima danas bitno drugaiju prirodu nego to je to bilo u prolosti. Ona se pojavljuje u odnosu prema sve realnijoj mogunosti unitenja sveta i u odnosu prema stvaralakim moima oveka koji je u stanju da ukine klasno drutvo i stvori novi svet. Borba za prava homoseksualaca ukazuje na hipokriziju kapitalistikog sveta. Zato je borba za prava homoseksualaca liena opte-ljudske i vizionarske dimenzije? Zato se oni koji se pozivaju na humanost kada je re o homoseksulacima, ne bore protiv nehumanog, a za humani svet? Borba za prava homoseksualaca nema humanistiki, ve politiki karakter i slui ouvanju postojeeg sveta. Parade homoseksualaca su vrhunske manifestacije demokratije, a potovanje prava homoseksualaca vrhunski pokazatelj humanosti vladajueg poretka. Nametanjem pitanja ostvarivanja prava homoseksualaca uklanjaju se sa javne scene pitanja od kojih zavisi opstanak oveanstva i sloboda oveka: bioloko propadanje naroda, bespotedna pljaka radnih slojeva, umiranje od bolesti, gladi i ei, droga, kriminalizovanje drutva, uspostavljanje policijske drave, nepismenost, usamljenost, unitavanje itavih naroda od strane demokratskog Zapada, eksperimenti sa genetskim materijalom, proizvo enje sve destruktivnijih sredstava za masovno unitenje, zapraivanje stanovnitva i zemljita, mentalne bolesti, unitavanje zemljita i ivih organizama genetski modifikovanim biljkama, havarije na nuklearnim postrojenjima, samoubistva, nasilje, sve skuplje medicinske usluge i sve pogubnija manipulacija farmaceutskim preparatima, sve vee socijalne razlike i sve vea beda u kojoj ive radni slojevi, deca i penzioneri, sve zagaenija ivotna sredina, sve otrovnija hrana, monopol kapitalista nad medijima... Istovremeno, borba za prava homoseksualaca postaje unoenje razdora meu ljude na temelju njihovog seksualnog opredeljenja sa ime se razbijaju oni oblici drutvenosti (nacionalna i klasna integracija) koji pruaju mogunost oveku da opstane i ostvari slobodu. Umesto da se tei humanom svetu i istinskoj ljudskosti, reenje problema homoseksualaca trai se u kapitalizmu koji proizvodi najgore oblike drutvene patologije. U nehumanom drutvu humana pitanja mogu da budu reena jedino na nehumani nain. Samo u humanom drutvu humana pitanja mogu biti reena na humani nain. Pitanje (homo)seksualnosti moe biti shvaeno na humanistiki nain samo u kontekstu realizovanja celovite ljudskosti i to u perspektivi borbe za ouvanje ivota na zemlji i stvaranja humanog sveta. Kritika distanca prema kapitalizmu s aspekta humanog drutva istovremeno podrazumeva i kritiku distancu prema homoseksualnosti s aspekta oveka kao oplemenjenog prirodnog (ivotvornog) i drutvenog bia. Na toj osnovi homoseksualci kao emancipovani ljudi mogu da daju doprinos razvoju takvih drutvenih odnosa koji pruaju mogunost da se prevazie (homo) seksualna jednodimenzionalnost. Treba praviti razliku izmeu homoseksualaca koji su emancipovani ljudi i homoseksualaca iji se pogled na svet i budunost zasniva na njihovoj seksualnoj orijentaciji. Prvi su u stanju da sagledaju homoseksualnost kao drutvenu pojavu u kontekstu borbe za opstanak oveanstva i stvaranja humanog sveta; drugi su lieni kritike i vizionarske svesti i beznadeno su zaglibljeni u blatu kapitalizma. Emancipacija homoseksualaca kao ljudi od homoseksualnosti samo je jedan od oblika u kome se ovek oslobaa neprirodnih i nehumanih potreba koje je kapitalizam stvorio u oveku. Zapravo, emancipacija homoseksualaca od homoseksualnosti samo je jedan od oblika u kome se ovek emancipuje od kapitalizma. ovek koji je svestan pogubnih posledica razvoja kapitalizma treba da se suprotstavi demonu koji je kapitalizam usadio u njega i to na taj nain to e se, zajedno sa drugim ljudima, boriti protiv kapitalizma a za humani svet. Svi smo mi rtve kapitalizma. Svi mi od ranog detinjstva nosimo u sebi klicu zla koje se, u neljudskom svetu, razvija unitavajui ljudsko u nama. Svi smo mi skloni nasilnitu, svi smo ljubomorni, sebini, perverzni, destruktivni... Pitanje je, samo, koliko smo u stanju da kontroliemo i prikrivamo zlo koje je u nama. Jedini nain da se ovek izbori protiv zla koje je usaeno u njega je da se bori protiv poretka koji stvara zlo i pospeuje njegov razvoj. Usamljeniko beznae je tlo na kome se najuspenije razvija kapitalistiko seme zla. Razvoj meuljudskih odnosa i stvaranje od drutva zajednice slobodnih ljudi najbolji je nain na koji ovek moe da suprotstavi zlu i da razvije svoju ljudskost. Radi se, zapravo, o razvoju emancipovane i borbene drutvenosti. Zato su od prvorazrednog znaaja pokreti kao to je to Occupy Wall Street i

druge graanske inicijative i radniki pokreti koji izvlae ljude iz njihovih usamljenikih jazbina i pruaju im mogunost da, borei se protiv nehumanog sveta, doive sebe kao drutvena bia. U borbi za opstanak oveanstva i za stvaranje humanog sveta u prvi plan e izbiti one osobenosti ljudi koje ih spajaju i ine ljudima.