27

Dragoljub B. orevi
Mainski fakultet u Niu
Srbija



INTERKULTURALIZAM POELJAN ISHOD RELIGIJSKOG
DIJALOGA
(Nekoliko predloaka za razmiljanje)
1



Postavlja se, takoe, i vano pitanje ta podrazumevamo pod
dijalogom. Ako je re o teolokom dijalogu u uem smislu, sma-
tram da je on s islamom nuno neproduktivan. Ali, ako se radi o
dijalogu civilizacija i kultura, ako se radi o poznavanju i uza-
jamnom potovanju i ravnopravnom uvaavanju razliitosti, onda
je to sasvim druga stvar... Dijalog treba spustiti (a u stvari podii!)
na nivo razgovora o moralnom, etikom minimumu, zajednikom
imenitelju ljudskosti, a ne iscrpljivati se u debatovanju o teolo-
kim koncepcijama koje su bitno razliite i meusobno ne-
svodljive.
Darko Tanaskovi

Sociolog religije, koji obitava i deluje u prostoru preteno obojenom pra-
voslavljem, ispisuje neto redova o interkulturalizmu kao poeljnom ishodu
religijskog dijaloga i to dijaloga hrianstva i islama svestan da u neemu
grei, ali ne znajui tano gde, kada i o emu. Stoga se unapred izvinjava za
mogue omake, trai oprost i, pogotovo, ite pomo.

***

Mi u Srbiji ne poznajemo islam. U nas se dovoljno ne poznaju islam i
islamska kultura, iako smo ve est vekova u direktnom dodiru. Zaudo, naj-
manje se znaju i istrauju domai islam i islamsko stanovnitvo od Kosova
i tzv. Preevske doline, preko Sandaka i Beograda, do Novog Sada i Subotice
nasuprot poprilinom praenju udaljenog islama, onog u Iranu i Avganistanu
ili na Arabijskom poluostrvu.
Mi u Srbiji ne poznajemo muslimansku svakodnevicu. Mi, zapravo,
nismo upoznati o tome kako domaa muslimanska populacija ivi svoj islam u
okrilju Islamske zajednice i van nje u svakodnevici. Moe se otvoriti, primera
radi, niska upitnosti o religijskom poloaju muslimana: Kakvi su vernici, ako su
vernici? Kakva im je religijska praksa a kakva svest? Da li je dolo do atrofije

1
Spremljeno u okviru projekta Kultura mira, identiteti i meuetniki odnosi u Srbiji i na
Balkanu u procesu evrointegracije (149014D), koji se izvodi na Filozofskom fakultetu u Niu, a
finansira ga Ministarstvo nauke i tehnolokog razvoja RS.
Dragoljub B. orevi, Interkulturalizam poeljan ishod religijskog dijaloga 28
Socioloka lua II/1 2008
verskog ponaanja? Je li nastupila dekompozicija religijske svesti? Dokle su
prodrli uinci sekularizacije? ta je sa uplivom modernizacije u tradicionalne
obiaje? Malo se zna i o Islamskoj zajednici kao verskoj strukturi. Hoe se ka-
zati: mi jesmo naelno spremni za dijalog sa islamom i racionalna je to odluka,
ali smo nedovoljno opremljeni nunom empirijskom evidencijom.
Mi se u Evrpi moramo osloboditi konfesiocentrizma. Od slinih manj-
kavosti pate Evropa i Evropljani, hrianstvo i hrianske konfesije. Oni se, naj-
pre, moraju osloboditi ekstremnog evropocentrizma u susretu sa islamom. Islam
i muslimani su tu, i njihova datost treba se shvatiti kao bogatstvo i pretvoriti u
kulturnu dobit. Sa druge strane, hrianstvo se mora otarasiti religiocentrizma i
prihvatiti injenicu koegzistencije sa islamom, a hrianske konfesije konfesio-
centrizma i govora o nekakvom predziu i brani pred islamom i muslima-
nima.
Mi se u Evropi moramo osloboditi straha od islama. Mnogi se Evro-
pljanin boji promene konfesionalne panorame stanovnitva. Do nje e doi, ali
ne u spektakularnim razmerama, jer izvorne konverzije na islam jo su zanemar-
ljive, individualne su i predstavljaju stilizovane koncepte raskida sa hrian-
stvom. Panorama e biti neto vie islamski obojena, no ostati vema hrian-
ska. Dakako, jeste neminovnost da emo se svi mi hriani i muslimani Evro-
pe sve vie kretati od religije sudbine prema religiji izbora.
Evropljani (hriani i muslimani) moraju se sviknuti s religijom
izbora. Pri masovnim preobraanjima u prolosti, u dugom vremenskom traja-
nju odigravao se dramatian i dalekosean proces preveravanja hriana: oni,
vie silom i radi golog opstanka nego milom i radi povlastica, naputaju prade-
dovsku veru i prigrljuju, na primer, islam njima stranu religiju i kulturu. Na-
ravno, ovde nema govora o prelazu sa religije sudbine na religiju izbora. Ali ka-
da u moderno ureenom, multikulturnom i vieverskom drutvu, svejedno na-
em ili francuskom, punoletni graanin slobodno, svojevoljno i artikulisano pre-
e, ako jeste Srbin, iz pravoslavlja na protestantizam ili, Francuz li je, iz katoli-
anstva u pravoslavlje, onda imamo posla sa onim to se formulie reenicom
prelaz sa religije sudbine na religiju izbora. On je izabrao, i to njegovo pravo
je rezultat razvoja verskih sloboda i demokratije. U budunosti mnogi evropski
musliman birae na religijskom tritu, tj. kretati se od religije sudbine prema
religiji izbora.
ta je multikulturalno a ta interkulturalno drutvo? Kako je to J.
Kardos svedeno pokazala: Multikulturalno drutvo bi trebalo imati karakteri-
stike drutva u kome razliite etnike grupe ive zajedno ali bez interakcije. U
njemu se manjinske grupe pasivno toleriu, ali nisu prihvaene od strane vein-
ske grupe. Interkulturalno drutvo bi trebalo definisati kao drutvo gde razliite
grupe ive zajedno, razmenjuju ivotna iskustva, potuju meusobno razliite
stilove ivota i vrednosti.
Evropskim muslimanima odgovara interkulturalnost!? Muslimani
Evrope jesu izmeu multikulturalizma i interkulturalnosti, ali interkulturalizam,
kao teorijski i praktini model, jeste neto razliito od multikulturalizma, pre-
29 Dragoljub B. orevi, Interkulturalizam poeljan ishod religijskog dijaloga
Socioloka lua II/1 2008
ciznije njegovim se zaivljavanjem tei kvalitetnijoj zajednici u kojoj ma-
njinske etnike i verske grupe nee biti potpuno integrisane niti apsolutno asi-
milovane. Zadrae svaku vrstu samosvojnosti i, u ravnopravnoj interakciji, raz-
menjivae meusobno i sa dominantnom kulturom kulturna i druga dobra.
Interkulturalnost kao darivanje. Parafrazirajui naslov znane studije
Marsela Mosa, saradnika Emila Dirkema i naslednika na sociolokoj katedri Sor-
bone Ogled o daru, moe se rei da hrianstvo i islam u Evropi treba naterati,
ako ve nisu spremni, na kulturno darivanje, na razmenu, primanje i davanje. A
ta je drugo interkulturalizam, ako ne razmena? I do sada je bilo razmene, no ne
dovoljno. Naravno da u hriana i muslimana takvo ponaanje nije bilo, niti sa-
da jeste, racionalno artikulisano i strateki osmiljeno, ve je plod vievekovnog
ivota u okruenju veinskih etniciteta i religijskih kultura. Moda je i rezultat
borbe za goli opstanak. Narodnosni instinkt poruivao je: Uvek smo u okru-
enju veinske i jae kulture, prilagodimo se, uzmimo od nje ono to je dobro i
korisno, preradimo ga na svoj nain, podarimo njoj i neto nae, samosvojno
i preiveemo.
Prizemljivanje dijaloga. Ako se dijalog, u uem teolokom smislu,
izmeu hrianstva i islama ostavi uenim bogoslovima neki, kao D. Tana-
skovi, tvrde da je on nuno neproduktivan onda sociologu religije preosta-
je da ga razume i spusti na prizemnije nivoe. Tako, na primeru konkretne
zemlje ovde Srbije, on se da ralaniti na dva podnivoa: a) na podnivo me-
usobnih odnosa Srpske pravoslavne crkve, Rimokatolike crkve i Islamske
zajednice, kada ekumenski odnosi, dijalog i tolerancija jesu ili bi mogli biti,
nema spora, vaan zalog demokratizacije i izgradnje interkulturnog drutva; i b)
na podnivo meusobnih odnosa u lokalnoj zajednici tamo gde i pulsira ivot i
gde izistinski, u praksi, treba dokazati ekumenizam, dijalog i toleranciju, odno-
sno izvornost religije kao neizostavne kulturne injenice.
Dijalog u lokalnoj zajednici I. Podnivo B dijaloga, onaj u lokalnoj
zajednici, od sutinskog je znaaja, jer se tie ivih ljudi i gradi interkultural-
ne pretpostavke. Verske stareine morale bi prema potrebi i povremeno razrea-
vati iskrsle verske tekoe na terenu, tamo gde se zapravo i odvija istinski reli-
giozni ivot. Primera radi, zato ne bi sve registrovane verske zajednice u Niu
zajednikim saoptenjem osudile neprestano skrnavljenje nacionalistikim gra-
fitima (pre koju godinu desilo se i paljenje) lokalne damije, kulturnog spome-
nika pod zatitom drave?
Dijalog u lokalnoj zajednici II. Ili, to se u lokalnoj zajednici ne ujedine
napori religijskih ustanova u haritativnoj delatnosti? Zar na promociji knjige,
svejedno laikog ili religioznog autora, o naciji i veri, ratu i miru, dijalogu i to-
leranciji... ne mogu sedeti jedan uz drugog lokalni pravoslavni i rimokatoliki
svetenik, protestantski propovednik i imam? Gde su vrli religijski poslenici u
estim dijalokim emisijama na sve brojnijim lokalnim televizijama? Nema ih
skupa ni na znaajnim lokalnim manifestacijama!
Blagotvorno delovanje prizemljenog dijaloga. Prizemljeni dijalog
i te kako bi blagotvorno delovao u lokalnim sredinama u selu, kvartu, gradu,
Dragoljub B. orevi, Interkulturalizam poeljan ishod religijskog dijaloga 30
Socioloka lua II/1 2008
okrugu na meusobne odnose ljudi razliitog verskog, nacionalnog i kul-
turnog identiteta. To bi bio jedan od vanijih puteva spreavanja da se, iz ko
zna kojih, najee iracionalnih, razloga trve i mrze pravoslavac i katolik, hri-
anin i musliman, premda stoleima ive na istoj teritoriji, u susedstvu i
izmeani.
***
Sociolog religije, polazei od gornjih predloaka, nudi na diskusiju klju-
nu tvrdnju: nikoji visokoparni bogoslovski dijalog hrianstva i islama, inae
neophodan kao hleb nasuni, nee se ovaplotiti ako ne vodi rauna o realnoj
zbilji, neposrednoj zajednici i konkretnim ljudima; i ako ne razastire pretpostav-
ke za gajenje interkulturalnih odnosa. Jer, nije sasvim srea u tome da Pravosla-
vac, Katolik i Musliman ive jedan pored drugoga kao kamen pored kamena
podnosei se i ne dodirujui. Bogatstvo jeste ba u tome da se, meajui kao i-
vi stvorovi, meusobno darivaju celinom razliitosti, razmenjuju sa najboljim
izdancima sopstvene kulture, gde je vera samo jedan bitan sastojak, i izdiu
iznad ogranienja sudbine.
L i t e r a t u r a

, . (2007), , :
, . . , .
185195, , .
imi, E. (2005), Iskuenja zajednitva, Sarajevo, Did.
orevi, D. B. (2003), Pravoslavlje i islam: dodirne take, NUR br. 38, str. 5052.
____ (2007), , ,
.
, . ., , . . (.) (2007), -
, , .
____ (2003), Islam at the Balkans: in the Past, Today and in the Future, Ni, YSSSR.
Eagleton, T. (2006), Sveti teror, Zagreb, Jasenski i Turk.
Islam: Objava i Predaja, Vjera, Klasino i moderno muslimansko miljenje (2006), Sa-
rajevo, Franjevaka teologija.
, . (2005), , , .
, . . . (1995), , ,
.
, . (2007), , , -
.
Mesi, M. (2006), Multikulturalizam, Zagreb, kolska knjiga.
, . (2004), , , , .
, . . (2007), : -
, : , . .
, . 179183, , .
MUHAMED (S. A. V. S.) uzvieni moral bojeg poslanika (2006), Beograd, Kulturni
centar I. R. Irana u Beogradu.
31 Dragoljub B. orevi, Interkulturalizam poeljan ishod religijskog dijaloga
Socioloka lua II/1 2008
, . (2007), , -
, I, . 205228, ,
.
Ramet, S. P. (2006), Religija i politika u vremenu promene: katolike i pravoslavne
crkve u centralnoj i jugoistonoj Evropi, Beograd, Centar za enske studije i
istraivanje roda, Rekonstrukcija enski fond.
, . (1994), : , . , .
, . .
____ (2004), Drama razumevanja: od kulture govora prema kulturi razgovora,
Beograd, igoja tampa.
Vukomanovi, M. i M. Vuini (prir.) (2001), Religije Balkana: susreti i proimanja.
Beograd, CIREL BO.
____ (2003), Religijski dijalog: drama razumevanja, Beograd, CIREL BO.
Wink, W. (2005), Isus i nenasilje: trei nain, Osijek, Centar za mir, nenasilje i ljudska
prava.