Musman zmeu Okcdenta Or|enta (dr. Murad W.

Hofmann)
Predavan|e odrano u IRCICA-, Istanbu, 9. ma|a 1998. godne.

I

|a sam N|emac, musman. Moe zgedat gupo od mene sto sam ponosan
sto sam N|emac - |esam |a zabrao svo|e rodte|e? Ustvar, |a dugu|em
mnogo toga cn|enc sto sam odrastao u n|emacko| kutur s n|emackm
|ezkom: obo|e su aatke za r|esavane probema, da tako kaem. Pa pak,
men |e ustnu veoma drago sto sam musman. Bo b takoer gupo za
mene da se os|ecam ponosnm sto sam musman - |esam |a zabrao sam,
, nsam |a bo zabran od Aaha te'aa da se vratm u N|egovu v|eru?
Konsekventno tome, |a se os|ecam u musmanskom sv|etu kao kod svo|e
kuce. Ustvar, kad god nsam tamo, os|ecam a za Mekkom. |esam |a raspet
zmeu dv|e kuture dva nacna ponasan|a? Ima nesto cudno vezano za
zapadnog musmana? |e nemoguce bt okcdentaan po roen|u odgo|u
stovremeno bt musman?
|a mogu zan|ekat sva ova ptan|a: sam se od samog pocetka smatrao
unverzanom reg|om, vaecom za sva vremena prostore. Zasto b se nace
posank Muhammed, mr neka |e na n|ega, obracao svm vastodrscma
Arab|e, cak pr|e osva|an|a Mekke, pozva|uc h da prme sam? Zasto b se
prv musman razasu po sv|etu kao dm z zapa|ene sume? To |e bo
pocetak gobazac|e sama ko|a tek sada, u 20. 21. sto|ecu, posta|e
stvarnost.
Kada prsustvu|em godsn|o| konferenc| egpatskog Vsokog samskog v|eca
susrecem musmane z |apana, Ukra|ne, Venecuee Koumb|e, Kanade
Argentne, Kore|e Fnske, Svedske |une Afrke. Kuturn purazam |e takav
da sam |ednom nabro|ao cetrdeset sedam razcth kapa, odnosno cetrdeset
sedam razcth nacna na ko|e su muskarc pokrva svo|e gave. Ove nac|e
se nkad ne smatra|u samskm zem|ama. A, da |e Iran kad smatran
potenc|ano samskom zem|om pr|e nego |e postao musmansk,
Afganstan, Turska, Maroko, Ind|a? Ako su one moge postat
musmanskm zem|ama nakon sto su sto|ecma be krscanske hnduske
zoroastre|ske, zasto to |ednog dana ne b moga Danska Portuga? Da, nas
Posank |e bo Arapn z hasm|skog kana pemena Kure|s, Kur'an |e
formuran u d|aektu tog regona. A to ne znac da |e Aah arabofon da |e,
da b neko postao stvarn musman, nuno da postane hdask bedun z 7.
sto|eca.
Isam Okcdent nsu nespo|v kao takv. A odnos zmeu n|h n|e n
|ednostavan n ahak. Ustvar, nek mo| pr|ate| musman u N|emacko|,
Brtan|, Francusko| S|edn|enm Dravama odbacu|u zapadnu cvzac|u -
n|eno dobro zo, cak |e demonzra|u, kao kuturu kafra, u ko|o| |ud ve u
stan|u modernog paganzma scnom onom starog dah||eta. Za n|h |e ona
carstvo Vekog satane, kako |e to kazao a|atoah Homen. Nasuprot tome,
drug su praktcno ocaran sve |ednom osobnom okcdentane kuture. Ovo
posebno va za arapske, pakstanske, egpatske, marokanske, tunske
b|ske studente na Zapadu kao za drugu generac|u d|ece musmanskh
mgranata-radnka. Mnog od n|h su spremn asmrat svaku osobnu
zapadne cvzac|e u potpunost, do grance kad osta|u bt samo ,kuturn
musman", ko| vse uopce ne praktcra|u sam vec se oda|u zavod|vom
potrosackom ra|u zema|a u ko|e su mgrra. Dovo|no znenau|uce, ob|e
grupe mogu ponudt reatvno dobre argumente u odbranu svo|h oprecnh
pozc|a.

II

On ko| odbacu|u Zapad ukazu|u da |e zapadna pov|est ser|a |ednstvenh
katastrofa od pocetka takozvanog prosv|ette|stva. Od kra|a 17. sto|eca,
takozvano doba razuma |e osvanuo u Evrop ko|a |e do tada pata pod
mracn|astvom tran|om korumpranog svecenstva. Vodec umov toga doba -
Descartes, Hume, Kant, Votare, Goethe, Frederck II - nsu zagovara atezam
kada su se dstancra od krscanske dogme. Kao ,dest" - |ud ko| nsu
v|erova u boansku narav Isusa nt u Tro|stvo - on su u osnov afrmra ono
sto musman nazva|u tevhdom. Osobaa|uc |ude od uskh nazora n|hovh
crkava prpsu|uc supremac|u |udskom umu on nsu ma nam|eru srt
atezam. A to se na koncu - nezb|eno - deso. Vec na kra|u 19. sto|eca
Netzche |e bo u stan|u progast ,Smrt Bo|u", dok |e deoog|a markszma
postaa zvancno atestcka. Ovo |e bo nezb|eno |er su |ud tokom nakon
prosv|ette|stva pocn srk promovra|uc cov|eka kao konacno m|ero svh
stvar. Od tada, Okcdent karakterzra|u mpctna defkac|a drave (|ud
koektvno) mpctna defkac|a cov|eka (po|ednca). U tom smsu,
sovnstck naconazam, faszam (uk|ucu|uc naczam), komunzam
berazam bez granca su sv tpcno zapadn.
Ovo |e prv regon kutura u sv|etsko| pov|est ko|a |e postaa agnostcna u
teor| u praks. Zapad |e u potpunost zgubo svo|a transcendentana sdra.
ako |os uv|ek proftra od svoga krscanskoga nas|ea, on vse n|e krscansk
u pravom smsu r|ec. Pos|edce su dramatcne. Na ma|cama moete
proctat perfektnu formuac|u savremene hedonstcke fozof|e: ,|a em
zabavu. SADA!" |ednom kada se potpuno os|etnom zadovo|stvu ndvdue
dod|e status na|veceg drustvenog prorteta, ekonomsk zakon sasvm
prrodno pocn|u sve dozvo|avat. Okcdentana cvzac|a danas |e ustnu
sva usredsreena na probem maksmazac|e dobt optmazac|e
prozvodn|e. Ironcno, u tom procesu, |udska bca su reducrana samo na
raconane faktore od ko|h se samo moe ocekvat da poremete prozvodn|u,
statstku kbernetku. Na ta| nacn osoboen zapadn cov|ek gub svo|
dgntet dok navodno ,ostvaru|e samoga sebe".
Dramatcne su pos|edce na moranom panu. Masovna potrosn|a,
promovrana od strane med|a, rus tabue |edan za drugog. Danas, ,sve
proaz" |e operatvan sogan. U procesu go mater|azam podrva porodcu.
U SAD, trenutno, samo 15% svh brakova ma|u sansu da tra|u. Stotne h|ada
ena zabra|u da budu ,samohrane ma|ke". Moe ko pretpostavt sta ce se
dest kada tako mnogo emotvno poremecene d|ece bez oceva postanu do
drustva? Zene tvrde da ,ostvaru|u odreu|u sebe" kada se oducu|u za smrt
svo|h neroenh beba abortusom. Razka u odnosu na dah||et |e u tome
sto se danas musk potomc abortra|u. Pornograf|a |e postaa sveprsutna:
treba vam dv|e mnute da prestate trdeset tako nesto dostupnh vam
teevz|skh programa na svom teevzoru. U tom kratkom perodu, u pros|eku
cete vd|et nekoko ubstava |ednu gou enu na svom ekranu.
Za zapadnog cov|eka vr|eme |e novac, a vot |e kratak. On zato trae
nstant zadovo|en|e, ntenzvrano drogama. Ako drte da cgarete, akoho
nternet takoer uzroku|u ovsnost, zapadna kutura |e prva kutura u pov|est
ko|a |e postaa strukturano ovsna. Svakako, droge trste seksa vode
krmnau. Trenutno, |edn vek gradov gd|e su uce reatvno sgurne |esu
musmansk gradov kao sto su Karo Istanbu. U mnogm m|estma na
Zapadu bo|e vam |e ostat u kuc nakon spustan|a noc.
Zapad - uprkos tako veko| nevo| - sebe nud kao obavezu|uc mode za sve
druge nac|e. Kuturama ko|e ne ee mtrat Zapad se pr|et
margnazac|om. Ovo |e ba stnska poruka kada |e Francs Fukuyama 1991.
g., nakon koapsa Sov|etskog saveza, obznano ,kra| pov|est". To |e znaco
da |e takozvan ,pro|ekat modernzma", |os poznat kao ,amerck nacn
vota" kao ,Macdonadzac|a", vrhunac cvzac|e, nenadmasan, za sva
vremena. Za takve |ude, sv|et buducnost ce bt pod|e|en samo na stano
napredu|uc Zapad ostatak sv|eta. Samue Huntngton |e cak predvdo
krvave sukobe zmeu dva carstva. Ovu aroganc|u ko|a zaustav|a dah
musman nazva|u ,kuturnm mper|azmom". To |e pogresno me |er ne
posto| vek master pan za toga vec v|ect tne|der od gen|a zvan B
Gates. Ipak, kao rezutat, tehno-kuturna gobazac|a c| smo sv sv|edoc
funkconra kao nereg|sk, deoosk produetak koon|azma.
Pogeda|mo sada pa|vo na pov|est tog cudesnog, samomenovanog centra
raconanost, prosv|ecenog zapadnog sv|eta. Od 18. sto|eca, za razku od
vekh deaa zgovorenh zvoenh, ono sto otkrvate u smsu stvarnog
ponasan|a |e veoma uznemru|uce: trgovna robovma aparthe|d; dva dv|a
sv|etska rata; sta|nstck masakr nacstck hookaust; etncko (u stvarnost
v|ersko) cscen|e u Bosn; atomsk napad protv cva u Hrosm Nagasak|u.
Ove katastrofe su na|krvav|e ko|e |e sv|et kada vdo. A cak kada zapadn
narod nsu b u ratu |edn sa drugma, on su se ponasa nasnck: protv
prrode, protv fore protv faune, votn|a b|aka, mneraa - do tacke na
ko|o| unstavan|e resursa ekooske katastrofe, kao sto |e zagavan|e zraka,
pr|ete opstanku cov|ecanstva. N|edno od prekoracen|a ko|e sam spomenuo
n|e se deso u musmanskom sv|etu. Pa pak Okcdent, uprkos takvo|
pov|est, zaht|eva od ostatka sv|eta da s|ed n|egov prm|er da zan|ece ne
samo posto|an|e vec mogucnost aternatve.
Sada cete moda razum|et zasto sam |ednu svo|u kn|gu ob|av|enu 1992.
god. nazvao Isam kao aternatva. |er posto| mnogo dobrh razoga za krtku
Zapada.

III

A posto| takoer mnogo dobrh razoga za prhvacan|e tog stog Zapada - u
na|man|u ruku tamo, samo tamo, su razv|ene metode procedure za
efektvnu zasttu graana od zostav|an|a od strane n|hovh vada. Govorm o
demokrat| vadavn prava. Tamo, ngd|e drugd|e, sromastvo |e skoro
skor|en|eno. Tamo, samo tamo, nauka - uk|ucu|uc medcnu - se razv|aa
ggantskm koracma otkrcma. Ovo sto govorm |e stna, a aosno, |er sta
ta dogaan|a su se trebaa desavat u musmanskom sv|etu, kao sto |e bo
kad su u ptan|u um|etnost znanost tokom abbas|skog peroda u
Andauz|. Takoer, u potckom domenu, razvo| scan onom zapadnom se
mogao odvt u samskom sv|etu |er prema Kur'anu svak musman |e
sobodan cov|ek - on |e cak hafa, zato sto su drustveno bagostan|e,
|ednakost pravda samsk prncp, takoer. Stvarnost |e, kao sto sv znate,
razocarava|uce drugac|a. U toko| m|er da |e Muhammed e-Gaza cak
prm|eto da ma mnogo sama na Zapadu (uprkos r|etkost musmana
tamo) mao sama u musmanskom sv|etu (uprkos bro|nm musmanma u
n|emu). U stom smsu, Muhammed Asad, na|van| zapadn musmansk
znanstvenk ovog sto|eca, rekao m |e da |e bo sretan sto |e musman postao
u madost, daeke 1926. g.; s obzrom na stan|e musmanskog sv|eta, moda
kasn|e ne b nasao svo| put do sehadeta. Dopustte m da ustrram neke od
apsurda ko|e otkrvate kada uporedte Okcdent musmansk Or|ent:
a) Kur'anska ob|ava |e pocea naredbom: Iqra! (Cta|!). Musman b treba bt
Ahu--ktab (Narod Kn|ge) - par exeence. Pa pak, nepsmenost |e danas
tpcna za musmanske zem|e praktcno ne posto| na Zapadu.
b) Musman b treba mat na|razv|en|u drustvenu sv|est zahva|u|uc
sadak zekatu. Uostaom, musman ne moe otc na hadd doke god
n|egove koms|e pate od sromastva. Pa pak, razka zmedu bogath
sromasnh u musmanskm zern|ama |e generano uasna. Pr|e odaska na
prvorazredne vecere u svo|stvu n|emackog ambasadora, mo|a ena se
ponekad aa da ne moe parrat okanm gospoama u bro|u smaragda,
rubna d|amanata. T|eso sam |e ob|asn|ava|uc |o| da m ndvduano nsmo
bogat kao ov ndvduano bogat okan |ud |er smo predstav|a bogatu
zem|u, dok |e n|hova zem|a ba sromasna. Apsurd, a stna. U N|emacko|
nezaposena osoba prma vecu pomoc za nezaposene nego neko ko rad u
tekstnom pogonu u musmanskom sv|etu.
c) Na Zapadu, ako pomognete nekoga u zvancnom svo|stvu |ednostavno zato
sto vam |e roak, moete bt suen za korupc|u. U musmanskom sv|etu,
meutm, nepotzam se smatra vrnom - kao da dobra nam|era pruan|a
pomoc svo|o| fam| opravdava nepravdu prema drugma. U stvarnom
votu, nepotzam dovod do stuac|e gd|e su mnoga znaca|na m|esta u
drav, ekonom|, pa cak u nauc, prepustena nekvafcranm man|e
dobrm osobama. Takva zem|a nkada ne moe prevazc odreen stupan|
razvo|a v|ecno ce ostat spod svo|h stvarnh mogucnost. Ovo |e ekonomska
c|ena korupc|e ko|u sv mora|u patt.
d) U praks musmanske pov|est, vrhovn autortet Aaha ta`aa se nekako
refektrao na zvanredn autortet prdavan ocevma, star|o| brac, poc| ,
svakako, ucte|ma amma. Ovo |e, kombnrano sa nesretnom doktrnom
takda (s|epog s|een|a), prozveo nekreatvn mtra|uc mentatet.
Postzan|e vrhunskh rezutata u znanost podrazum|eva strukturan
skeptczam. N|emack p|esnk |e |epo zrazo de|u kada |e napsao da ,svako
mora nauct/stec ono sto nas|ed da b ga stvarno pos|edovao".
e) U musmansko| pov|est, znanost adaba (humanstcke znanost) su
zadobe prest u odnosu na prrodne znanost. Kao rezutat, samsk sv|et |e
zgubo svo|u tehncku superornost nad Zapadom. Ova dekadenca |e
sprovocraa koon|azam ko| |e ubrzo us|edo. Dekadenca n|e ba rezutat
vec uzrok koonzac|e. Cak danas, ako ostavmo po stran pakstanskog
profesora Abdussaama, kad|an|u, |os nema n|ednog musmana da |e dobo
Nobeovu nagradu u prrodnm znanostma, uk|ucu|uc medcnu. Od Ibn
Snaa, musman se |os uv|ek sa drugma nat|ecu samo u poez| proz.
f) Vse od poa cov|ecanstva su ene. Prema pravma statusu ko| m da|e
Bo|a r|ec, ene ne b trebae bt tretrane kao de facto drugorazredn
graan vec kao kompementarn partner muskaraca, u skadu sa uogom
ko|u su grae tokom Btke na Uhudu, naprm|er, u skadu s uogom ko|u |e
graa Hatda. Nasuprot tome, formuac|a er-rdau qavvamune `ae-n-nsa'
(En-Nsa', 34) se nterpretra od strane muskaraca u stu na|bo|e macho
mode duhu dah||eta, tako da m ona osgurava superorn status nad
enama. Tako su on emnra ene z |avnog vota reducra h na
nepsmene mao|etnke od ko|h se, meutm, oceku|e da odga|a|u n|hove
snove kao prave muskarce. Ova dskrmnac|a protv ena uzroku|e dupu
stetu: prvo, mdu sama srom sv|eta, drugo, sansama razvo|a
musmanskh drustava. To |e neka vrsta samo-sakacen|a. Musmanske ene
treba|u sav|etovat svo|e mueve da se upravo ctrana kur'anska formua
moe, mora, ctat kao: ,Muskarc su zasttnc enama", sto znac da
muskarc nsu znad ena - on se mora|u postavt spred n|h, ako zatreba, u
odgovornost, ne u zapov|edan|u.
g) U nekm musmanskm zem|ama cn se da posto| neograncena ponuda
samo s|edeceg: sunca, p|eska, d|ece vremena. Interesantno |e vd|et da
zapadn|ac - ko| vr|eme smatra|u novcem - nkad nema|u vremena. N|hov
vot se, cn se, konstantno ubrzava|u. Nasuprot tome, or|entan narod, cn
se, ma|u uv|ek vremena. Zato se ne os|eca|u krvma kada trace vr|eme
drugh |ud svo|m strasnm kasn|en|em. Na Zapadu, vozov krecu, naprm|er,
u 9:14 9:16. U musmanskom sv|etu on cesto krecu nekad u|utru, a nekad
popodne. Kumuatvn gubtak uzrokovan nedostatkom tacnost |e enorman. |e
gub|en|e vremena prhvat|vo u samu?
h) N|emc ma|u tendenc|u da budu perfekconst - sto uv|ek n|e vrna -
zato uce automehancare z musmanskog sv|eta da Mercedes Vokswagen
oprema|u servsra|u perfektno. Meutm, kada se ov mehancar vrate kuc,
bva|u sm|an zato sto se trude nzasto. Koga brga da ce auto c u svo|o|
deveto| godn ako ce c sutra? To |e ogka |ud ko| ne razum|u da se
vr|ednost masne ne m|er n|enom kupovnom c|enom, vec tme koko kosta
za svoga tra|an|a.
) U mo|o| zem|, ako neka osoba treba bt uhapsena, ona prvo od poca|ca
tra da pokae dentfkac|sk dokument, a onda pta za naog za hapsen|e.
Subenk potom obav|estava uhapsenu osobu o n|egovm pravma: kako da
se bran pred sudom, kako da bude oprezan sa stvarma ko|e przna|e. Na
samom sudu, sanse vade da dob|e suca| su statstck man|e od onh
ndvduanog branoca. Ako |e bo zastrasvan|a - o tortur ne moete cut -
suca| se obustav|a a poca|c uk|ucen u suca| bva|u progon|en na vse
nacna, uk|ucu|uc med|e. Osnovna |udska prava su takoer zagarantrana
strancma, musmanma drugma. Musman mogu tut, pob|edt, da m
se dozvo da grade dam|e da korste munare za pozvan|e na namaz. On
mogu tut, pob|edt, kako b zdvo| svo|e d|evo|ke z m|esanh sportova.
Musmanke mogu tut, pob|edt, posodavce ko| osporava|u nosen|e
samske od|ece. Ptam se da ova| ops odgovara za |ednu musmansku
zem|u.
|) U mo|o| zem|, kao u praktcno svm zapadnm zem|ama, odv|a|u se
reguarn potck zbor na ko|ma |e dozvo|eno ucesce v|erskh stranaka.
Nema potrebe za strane promatrace. Gasacke kut|e su prazne kad se donesu
na gasacko m|esto. Nko se ne usuu|e kupt gasove. Gasove prebro|ava|u
predstavnc svh stranaka na gasackom m|estu, a ne subenc Mnstarstva
unutarn|h posova. Ima|uc u vdu da uv|ek ma potenc|anh gasaca ko| su
odsutn, boesn su umr, nkad procenat zaska braca na zbore ne doste
99%. Vada ko|a zgub prepusta vast ono| novozabrano|. Ostav|am vama da
sudte o tome ko|e |os zem|e s|ede takve procedure.

IV

Ako se s|ecate kako sam bo krtcan vs-a-vs Zapada mao ran|e kako
c|enm st ta| Zapad sada, moete se uptat da |a uopce govorm o stom
fenomenu. Da, govorm. Okcdent |e |ednostavno veoma raznovrsna
kombnac|a onoga sto |e zastrasu|uce pogresno onoga sto |e zadv|u|uce
dobro. Prema tome, musman ne sm|u Okcdent smatrat aternatvom, ko|u
se mora uzet ostavt. Odbt koprat |e ahko. Izabrat |e tesko. A m
moramo bt seektvn, s obzrom na ono sto sam do sada opsao.
U prav|en|u pravoga zbora, |edna od poteskoca |e sto prvdno bezazene
naprave - kao sto su automob mobn teefon - mogu mat daekosene
deooske morane pos|edce. Prema tome, kada dodru|ete zapadnu
tehnoog|u prstom, moguce |e de cete bt povucen za c|eu ruku. D|eom,
a samo d|eom, to |e tako |er |e zapadna tehnoog|a zrasa z specfcne
cvzac|e sa n|enm specfcnm nereg|skm nemoranm pretpostavkama.
Automob predstav|a fundamentanu sobodu ko|o| zapadn cov|ek te,
uk|ucu|uc sobodu od rodte|skog nadzora. Mobn teefon ostvaru|e san o
neprekdno| prstupacnost. A on takoer prkrva da |e ena kuc n|e
kada |e n|en mu nazove. Neke masne su konstrurane tako da uv|ek mora|u
radt, sto mpcra da |ud mora|u bt n|hove tehncke suge uv|ek, bo da |e
ramazan ne, vr|eme namaza ne.
Druga poteskoca ko|u musman susrecu na Zapadu prost|ece z cn|ence da
sam n|e samo reg|a vec cvzac|a. To mnogo ne znac ako osoba v u
musmanskom sv|etu osm ukoko neko, u skadu sa stnskm vehab|skm
duhom, ne pokusa emnrat odreene novac|e ko|e su prhvacene od strane
musmanskh drustava postae tradc|om, kao sto |e kut musmanskh
,svetaca" ko| su se razv oko turbeta: npr., turbeta Se||de Ze|nebe u Karu
onh na perfer| Damaska. Na Zapadu, probem |e drugac|. Tamo musman
mora|u oduct da |e ono sto rade ono sto se od n|h tra da rade
samsko, ako |este, da |e to do n|hove reg|e samo musmanske
kuture. Ako |e ptan|e v|ere, m ne moemo nt cemo pravt kompromse.
Prema tome, kada kupu|emo hranu, potrost cemo mnogo vremena
prov|erava|uc da pakovan|a suhe supe sadre svn|etnu. Nastavt cemo se
bort za pravo na haa kan|e za pravo da svo|e mrtve ukopavamo na svo|
nacn. Ovo se moe cnt da |e od sekundarnog znaca|a, kao ezan, takoer.
Meutm, kada pocnemo pravt kompromse po ptan|ma Ser|ata, sta|emo
na kzavu kosnu. Gd|e |e kra| popustan|u? Nema samske od|ece za ene?
Nema posta za vr|eme vo|nh manevara? Nema namaza na radnom m|estu?
Neke zapadne vade se ustnu nada|u da de se mgrantska musmanska
popuac|a - sada n|h 2,7 mona u N|emaco|, naprm|er - asmrat do tacke
kada ce stvarat mao probema kao krscansk radnc z Span|e Ita|e. Ako
b se to deso, musman b zgub svo| denttet tako svo|u sansu da
doprnesu nesto sustnsko sprav|an|u zapadnh kuturnh nedostataka. Nasa
potka mora bt ne ona asmac|e vec normazac|e. Musman ne mora|u
nestat z vda da b b prhvacen sa svo|m pravom da budu drugac|. Na
drugo| stran, moemo pravt kompromse u domenma ko| su |ednostavno
produkt cvzac|e ko| se tcu neobavezu|uch d|eova Sunneta. Prema
tome, m ne moramo |est sa carsafa na podu, cstt svo|e zube msvakom
ako mamo vode, cetkcu zubnu pastu. Moemo |est noem v|uskom,
ob|ema rukama, s obzrom da na ta| nacn ne dotcemo hranu |evom rukom.
Ne moramo obact gaab|u thawb. Nt moramo skropt svo| |ezk
arapskm r|ecma. Drugm r|ecma, ne moramo se preobrazt u Arapna z 7.
sto|eca da bsmo b dobr musman. Isam n|e arapska reg|a nt reg|a
samo za Arape.
Prema samskom pravu, kao musman na Zapadu, dozvo|eno nam |e, cak
nam |e obaveza, da postu|emo okan zakon, sve dok nam dozvo|ava da
obav|amo svo|e osnovne v|erske dunost. Musman su uv|ek tako postupa
kada su v|e zvan daru--sama. Prsustvo sama u stranm zem|ama |e
uv|ek ba prednost za nasu v|eru. Danas, musman na Zapadu mogu cak
samu ucnt ogromnu usugu pomauc mu da nanovo otkr|e ov svo|e
demokratsko nas|ee.
Huefa-rasdun su b zabran, svak na svo| nacn. U suca|u Ebu Bekra
voda se otvorena debata o tome da prv hafa treba bt z redova ensar|a
z reda muhadra, da b to trebao bt Ebu Bekr Omer. Ngd|e u sv|etu
vadar nsu b bran tako demokratsk tako rano. Musman ne samo da
treba|u ucestvovat u zapadnm zborma, on treba|u zborne procese
prhvatt kao do samske bastne. Takoer, musman danas mogu razum|et
da sura kao dogovaran|e zmeu vade c|eog stanovnstva zaht|eva
paramentarno zastupan|e da treba vodt do rezutata ko| su obavezu|uc za
vast. Ovo, takoer, |e do samske bastne. Moemo se prs|ett da |e pr|e
Btke na Uhudu Posank, mr neka |e na n|ega, protv osobnh zh sutn|,
postupo po oduc vecne o nacnu odbrane Medne.
Potpuno razum|em sumn|e vezane za termn ,demokrat|a", s obzrom na
deoosku tvrdn|u o ,suverentetu" naroda, a ne Aaha - kao zbog uoge
zapadnh demokrat|a u er koon|azma. Ako |e r|ec neprhvat|va,
govormo, kao se|h Nahnah u Aru, o ,surokrat|". Ono sto |e btno |este da
m musman, na Zapadu, kao moderna egpatska |ordanska drustva
pokret En-Nehda u Tunsu sa svo|m se|hom Gans|em, |asno podrmo
mehanzme ko| ce omoguct perodcno obnav|an|e vada n|hovu kontrou
dok su na vast, t|. demokrat|u u prvotnom znacen|u r|ec.

V

Spomenuo sam da musman ma|u mnogo toga vanog da doprnesu
buducnost Zapada pomauc mu da prevazde moranu drustvenu krzu u
ko|o| se naaz. |a sam potpuno ub|een da ce Zapad nauct od sama da
ponovo postu|e neke osnovne vr|ednost ko|e su tamo nedavno zaborav|ene,
ce ga nestat u meteu. V moete v|et protv boanskog reda stvar neko,
a ne c|eo vr|eme. Dozvote da rasv|etm dvanaest potenc|anh doprnosa
ko|e sam moe ucnt - ne za farban|e Zapada u zeeno vec za n|egovo
ozdrav|en|e:
1. Zapad pat od rasnh predrasuda posvuda. Isam n|e uspo emnrat ta|
porok u c|eost. Meutm ne posto| druga reg|a ko|a |e pouca prbno
tako dobre rezutate u borb protv raszma. Isam |e datonstcka reg|a, ako
|e takva kad posto|aa.
2. Zapad, uprkos krscansko| naredb ,vo svoga koms|u kao samoga sebe",
defntvno pat od hadnoce drustvenh odnosa. Nek |ud nema|u cak n
kontakta sa svo|m koms|ama. Musmansk Ummet musman na Zapadu
demonstrra|u onu topnu, pr|ate|stvo spremnost za pomoc ko| tako
nedosta|u zapadno| d|ec.
3. Mad na Zapadu mrze h|erarh|e u svm domenma, uk|ucu|uc n|hov
posao, n|hovu crkvu porodcu. Isam |e purastcan cak ne pozna|e
sakramente ko|e svecenc treba|u vrst. Nema pape u samu. Bez
mogucnost posrednstva, drektno se obraca|uc Aahu na svom motvenom
prostracu, musman |e na|osoboen| v|ernk koga se da zamst. I
emancpac|a |e ,n" (tu)!
4. Zapad sav raconanost. Meutm, ustnu su dogme kao sto su: Istocn
gr|eh, Tro|stvo, Boansko ut|eov|en|e, te ko|e sam zdva|a|u kao
na|raconan|u reg|u. N|e to |edna reg|a c|a Sveta kn|ga konstantno
pozva |ude da mse, promatra|u razms|a|u?
5. Musman su po prrod trezven |ud, uv|ek ,spremn da se po|ave pred
svo|m Gospodarom da odvezu kuc p|ane nakon zabave. U sv|etu
ovsnost ko|a vada Zapadom, musman su |edna nada za drogama
zagaene cetvrt, bo u Los Angeesu |ohannesburgu.
6. N|edno drustvo n drava ne mogu dugo prev|et raspad porodce. Ako se
porodca raspadne, drustvo ce se raspast. U regonu gd|e se samo
homoseksuac, cn se, bore za opstanak braka kao nsttuc|e (za sebe),
musmansk c| zastte porodce posta|e esenc|aan.
7. Zapadne ene tee odbran svoga dgnteta. U n|hovom procesu
emancpac|e, nat|ecuc se sa muskarcma kopra|uc h, one su moda dobe
radna m|esta ekonomsku nezavsnost. Meutm, one nsu usp|ee zasttt
svo| dgntet. Zene na Zapadu osta|u bt seksuanm ob|ektma kao dosad,
kao sto ce svako nat|ecan|e |epote demonstrrat. U tom kontekstu,
musmanke demonstrra|u kako da efektvno zastte svo| ensk dgntet.
8. L|ud na Zapadu su pod stanm stresom treba|u psh|atr|sku pomoc.
Namaz, musmanova reguarna veza sa Bogom, mnogo |e efektvn|a u
|ecen|u os|eca|a otuenost usam|enost od ko|h pat modern cov|ek.
9. Kako zapadna drustva stare, ogroman kapta se nasao u rukama udovca
prezascen kaptastck sstem |e u opasnost da zgub svo|u vtanost.
Sgurnost se na|vse c|en posto| osguran|e od svakog moguceg rzka,
uk|ucu|uc rzk od bagosova d|eteta. Isam pomae u zastt ocuvan|u
poduzetnckog duha nsstra|uc da kapta bude korscen ne za fksnu dobt,
vec na nacn pod|ee dobt gubtaka.
10. Istovremeno, sam moe nanovo upoznat Zapad sa svo|m dugo
zamag|enm c|em postav|an|a nteresa cov|eka u centar ekonomske
potke, traec da drustveno| pravd |udskom dgntetu bude dat prmat
pred ekonomskm c|evma.
11. Zapadn cov|ek |e sve sv|esn| rzka unosen|a pogresnh vrsta hrane. On
b mog otkrt da su musman c|eo vr|eme b u pravu odb|a|uc da |edu
nezdravo meso svn|a.
12. U svo|o| narasta|uco| brz za zdrav|e zasnovano na kontro tene
d|etanm prncpma, zapadn|ac b mog otkrt sam n|egov stub -
ramazan kao ustnu veoma modernu stvar.
Ovo |e dvanaest ndvduanh doprnosa ko|e musman mogu ucnt u smsu
|ecen|a zapadnog drustva. On po|ednacno moda nece mat vekog
ut|eca|a, a prhvacan|e ovh musmanskh ub|een|a stavova u totatetu b
bo |ednako drustveno| morano| revouc|. Meutm, neko moe ustvrdt da
neke od ovh odka nsu sk|ucvo musmanske. To |e tacno, a
dekrst|anzac|a Evrope - ne S|edn|enh Drava - |e dostga tacku gd|e
krscanstvo vse nema nkakve sanse da zvede moranu revouc|u neophodnu
za spasen|e samog Zapada. Nt |e to u stan|u zvest bo ko|a v|estacka
,reg|a" kakav |e modern samanzam. Samo d|emcna samzac|a Zapada
moga b dovo|no zaokrenut voan, skrecuc Zapad sa n|egovog sadasn|eg
kursa sto ga vod u propast. Ono sto sad osta|e uptno |e da ce ne
pac|ent, Zapad, popt |ek sa stoa. To ostav|am vama da proc|ente...