GLOBALNA EKONOMSKA KRIZA I NJEN UTICAJ NA BIH

SEMINARSKI RAD

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

GLOBALNA EKONOMSKA KRIZA I NJEN UTICAJ NA BIH

SEMINARSKI RAD

SADRAJ
1. U !D.........................................................................................................1 2. "#!BA#NA EK!N!MSKA KRI$A.......................................................2
1.1 S %E&SKA 'INANSI%SKA KRI$A.........................................................................2 2.2 IDEN&I'IKA(I%A U$R!KA KRI$E.......................................................................)

). !SN! NA !BI#%E*%A KRI$E U BI+...................................................., -. U&I(A% 'INASI%SKE KRI$E NA .RI REDU BI+................................/ 0. $AK#%U1AK...........................................................................................12 ,. #I&ERA&URA..........................................................................................1)

1. UVOD
)

"lo2alna ekonomska kri3a donosi pad ekonomske aktivnosti4 nelikvidnost realno5 sektora4 pro2leme 6inansiran7a tek89e5 pri:oda4 rasta i ra3vo7a kompani7a4 depresi78 potro;n7e 5ra<ana i a5re5atne potro;n7e4 te enormni rast ne3aposlenosti. !d tri 5lavne karakteristike kri3e = pad ci7ena imovine4 pad 3aposlenosti i proi3vodn7e4 i pad realne vri7ednosti 7avno5 d85a = 3a Bi+4 32o5 dosada;n7e depresi7aci7e tr>i;ta rada i politi?ke os7etl7ivosti pro2lema ne3aposlenosti4 na7po582ni7e mo>e 2iti 8pravo 582l7en7e radni: m7esta4 odnosno opsta7an7e pro2lema masovne d85oro?ne ne3aposlenosti. Kri3om 8slovl7eno 582l7en7e radni: m7esta i dotada;n7e posto7an7e neravnote>e odnosno ne8skla<enosti ili nespo7ivosti i3me<8 tra>n7e i pon8de rada 8ka38784 3apravo4 na na7te>8 konsekvenc8 5lo2alne kri3e 8 Bosni i +erce5ovini @ 8poredno d7elovan7e dva kra7n7e ne5ativna 83roka ne3aposlenosti @ str8kt8ralno5 i cikli?no5. "otovo da ni7e potre2no o2ra3la5ati da d85oro?ni karakter dosada;n7e str8kt8ralne ne3aposlenosti 8 Bi+ i kratkoro?ne cikli?ne ne3aposlenosti4 podra38m7eva veliki tro;ak 3a ne3aposlene i 3na?a7an 582itak potenci7alno5 o8tp8ta na nivo8 makroekonomi7e. Neravnote>a na tr>i;t8 rada ko7a proi3ila3i i3 prom7ena 8 poslovnim cikl8sima4 kakva 7e na sceni 8 Bi+ od 3adn7e5 kvartala 2AA/. 5odine4 tre2ala 2i 2iti privremeno5 Bcikli?no5C karaktera4 no prom7ene 8 veli?ini ne3aposleni: i slo2odni: radni: m7esta ko7e poti?8 i3 tren8tno5 stan7a 8 okr8>en78 mo58 postati posto7ane. &akva sit8aci7a mo>e 2iti v7erovatni7a 8koliko proces prila5o<avan7a na tr>i;t8 rada postane d8>i. U sit8aci7i ne6leksi2ilno5 prila5o<avan7a4 mo589e 7e da se ne3aposlenost ne vrati na svo7 po?etni nivo 8 vri7eme ekspan3i7e4 ve9 da 28de 3adr>ana na nivo8 i3 perioda recesi7e B6enomen :istere3eC.

2. GLOBALNA EKONOMSKA KRIZA

-

'inansi7ske kri3e de6inira78 se kao poreme9a7i na 6inansi7skom tr>i;t84 ko7e karakteri3ira pad ci7ena imovine4 te propast 6inansi7ski: i ne6inansi7ski: instit8ci7a. %avl7a78 se kod rasta nepovol7ni: odl8ka i moralno5 :a3arda na 6inansi7skim tr>i;tima4 ko7a ne mo58 8sm7eravati kapital 8?inkovito od ;tedi;a prema investitorima4 ;to 83rok87e sman7en7e ekonomske aktivnosti. Naravno4 ovakvo pona;an7e ko7e se temel7i na o?ekivan7ima4 dovodi do ostvarivan7a predvi<eni: do5a<a7a. Svi v7er878 da 9e 2iti kri3a4 pa dola3i do sman7en7a potro;n7e i po7ave kri3e. U sl8?a78 da 7e kri3a ve9 nast8pila4 ovakav o2lik pona;an7a samo po7a?ava ne5ativne ekonomske 8?inke. Ekspan3ivna 6inansi7ska politika mo>e 82la>iti slom4 ali 83 kreiran7e in6laci7e.
1. 2.

2.1. Sv7etska 6inansi7ska kri3a Kapitalisti?ka kri3a ni7e ni kri3a osk8dice4 ni kri3a preo2il7a proi3voda4 ne5o kri3a odr>ivo5 odnosa potra>n7e i pon8de4 ko7i 3adovol7ava kriteri7 renta2ilnosti4 a ima vi;ak pon8de proi3voda i ne3adovol7en8 potra>n78 3a proi3vodima. Na strani potra>n7e po7avl787e se vi;ak neiskori;tene nov?ane ;tedn7e4 a na strani pon8de vi;ak kapaciteta i 3aposlenosti4 te nedostatak motiva da se dal7e investira. .rivredna aktivnost pada te dovodi do 3asto7a4 ko7i se ;iri i pretvara 8 sta5naci78. .on8da pada do minim8ma potra>n7e4 o?ek8789i dal7i ra3vo7 poslovni: prilika. Sta5naci7a mo>e tra7ati 5odinama4 dok se ne stvore povol7ni7i 8v7eti investiran7a i rasta potra>n7e. &akav ekonomski sistem i3a3iva dr8;tvene ;tete i soci7aln8 napetost. &emel7i 6inansi7sko5 sistema postavl7eni s8 sredinom pro;lo5 stol7e9a 8 Bretton Doods8. St8p 7e ameri?ki dolar4 na ko7i s8 6iksirane 5lavne val8te4 a on 7e ve3an 83 3lato4 ;to 7e 68nkcioniralo do 8kidan7a konverti2ilnosti dolara4 po?etkom EA=ti: 5odina. S8spen3i7om konverti2ilnosti prekin8ta 7e ve3a i3me<8 realne i 6inansi7ske 0

ekonomi7e. Sli7edi 6iat ekonomi7a4 pa 6inansi7ski sektor po?in7e nekontrolirano 287ati ;to se o?it87e 8 trans6ormaci7i tradicionalno5 2ankarstva4 ra<an78 novi: instit8ci7a4 kreiran78 novi: 6inanci7ski: proi3voda4 t3v. 6inansi7ski: inovaci7a. 'inansi7ski sektor se ra3vi7a neovisno i p8no 2r>e od realne ekonomi7e. .otica7 287an78 6inansi7a svakako 7e i tr>i;na doktrina da 7e 6inansi7sko tr>i;te samo re58lira789i me:ani3am i da ne mo>e oti9i 8 ekstreme. Rast 6inansi7sko5 sektora i n7e5ova 5lo2ali3aci7a omo589ava dere58laci7a4 te:nolo5i7a @ in6ormatike i telekom8nikaci7a i 2ro7ni: 6inansi7ski: inovaci7a. Rastom 6inansi7sko5 tr>i;ta ra3vi7a78 se i sistemi nad3ora i re58laci7e4 ali s8 prete>no nacionalno5 karaktera. Mno5i inovativni 6inansi7ski proi3vodi4 pose2no 8 sektor8 investici7sko5 2ankarstva4 68nkcionira78 i3van sistema nad3ora. 2.2. Identi6ikaci7a 83roka kri3e U3roci se mo58 identi6icirati kro3 68nkci78 6inansi7sko5 sistema SAD=a4 te 8lo5e dolara 8 sv7etskim 6inansi7ama. SAD s8 se ti7ekom FA=ti: 5odina pro;lo5 stol7e9a4 od 3eml7e v7erovnika trans6ormirane 8 3eml78 d8>nika. &o se do5odilo 32o5 privredne ekspan3i7e dalekoisto?ni: 3emal7a i Kine. &e 3eml7e s8 32o5 van7sko ekonomski: vi;kova k8povale dolare4 tre3orirale i: i tako 8ve9ale devi3ne re3erve. &e ekonomi7e s8 osi58ravale tr>i;te4 kontrolirale dolar Bo2ve3niceC i ostvarivale pri:ode od kapitala4 a na to s8 2ile str8kt8rno prisil7ene 32o5 in6laci7e. U SAD=8 7e me:ani3am stalno5 k8m8liran7a d85ova metodom recikliran7a dolara Bemisi7a o2ve3nicaC pridonio enormnim vi;kovima kapitala4 28d89i da 7e 7edan dio kapitala 2io lociran 8 dalekoisto?nim 3eml7ama B32o5 pada pro6itne stope 8 ra3vi7enim 3eml7ama i3a3vane niskom ci7enom rada 8 Kini i tim 3eml7amaC4 dok 7e preostali kapital investiran 8 potro;n784 po5lavito nekretnine. Stra: od vi;ka kapitala 8 SAD=8 ko7i 7e s 7edne strane nastao kao posl7edica visoki: ameri?ki: pro6ita 8 daleko isto?nim 3eml7ama i Kini4 a s dr85e strane 2io 83rokovan 2r3im o2rtom kapitala 8 3eml7i4 32o5 prete>iti: investici7a 8 potro;n784 doveo 7e do politike niski: kamatni: stopa i eksplo3i7e ci7ena nekretnina4 odnosno 5omilan7a ,

silni: ekstrapro6ita na tr>i;t8 nekretnina. SAD s8 se 3ad8>ivale kako 2i 6inansirale platno 2ilansni man7ak. Kina 7e svo7e vi;kove plasirala 8 dolare. Kamatna stopa odra>ava odnos pon8de i potra>n7e novca4 ali i m7eri ra3in8 proi3vodn7e. &a dva 8v7eta nis8 3adovol7ena. Be3 G6inansi7ski: inovaci7aH4 ko7e s8 omo589ile 2ankama da proda78 :ipoteke kao novi G6inansi7ski proi3vodH s visokom 3aradom4 kri3a 2i ostala na tr>i;t8 nekretnina 8 SAD i ne 2i se 5lo2alno pro;irila. Kri3a se ne9e ri7e;iti samo novim GnovcemH4 kao ;to centralne 2anke pok8;ava784 ili o;tri7im nad3orom tek89e5 6inansi7sko5 sistema. 'inansi7ska kri3a pretvara se 8 realn8 recesi78 ili i depresi78. 'inansi7ski sektor 7e neopravdano i ne8temel7eno nad7a?ao realni sektor. .osto7e9e ra3lika i3me<8 monetarne B6iatneC i realne ekonomi7e 7e neodr>iva. 'inansi7ska 7e kri3a 3ara3ila E8rop84 kro3 e8ropske 2anke4 8kl78?8789i i sredi;n7e4 ko7e s8 k8pile 6inansi7ske proi3vode od 2anaka s AAAI re7tin5om. 'inansi7ski 7e sektor 8 EU narastao i3nad racionalni: 5ranica4 a i pro6iti od 5eneriran7a virt8alno5 2o5atstva 328n7878. EU 7e o283eta ekonomskim rastom4 3a ko7i se tvrdi da 7e 2e35rani?an 32o5 te:nolo;ko5 pro5resa i dominaci7e 8sl85a nad proi3vodn7om materi7alni: do2ara4 na >alost stvarni 3nanstveni temel7i ekonomsko5 rasta s8 proi3vodna 68nkci7a i proi3vodn7a. Recesi7a se prvo do5odila ekonomi7ama ko7e s8 8ni;tile realni sektor ili 8 ko7ima 7e realni sektor 2io 85lavnom 8 stranom vlasni;tv8 @ Irsko74 Balti?kim dr>avama i Ma<arsko7. $a;tita konk8renci7e 7e 3a2oravl7ena davan7em veliki: s82venci7a 2ankama i 6inansi7skim instit8ci7ama4 a nacionali3aci7a di7elova 6inansi7sko5 sistema vi;e ni7e pro2lem. E8ropska sredi;n7a 2anka 7e pri:vatila da de6laci7a mo>e 2iti ve9a pri7etn7a ne5o in6laci7a. M8ltinacionalne kompani7e 8 cil78 posti3an7a pro6ita s8 ve9 oti;le 8 Kin84 potro;a?i se t7e;e s 7e6tinim nisko kvalitetnim kineskim proi3vodima4 a 582itak radni: m7esta 8 ind8stri7i 7e velikim di7elom 3ami7en7en poslovima 8 sektor8 8sl85a. Um7esto da EU 3a:ti7eva od svo7i: m8ltinacionalni: kompani7a ko7e s8 trans6erirale proi3vodn78 da i kod Kine3a vode ra?8na o temel7nim soci7alnim E

standardima4 ona im 7e do3volila da 8ni;te temel7e doma9i: ekonomi7a4 ;to 3na?i proi3vodn78 ne?e5 realno5 na ra?8n 6inanci7ski: proi3voda. E8ropa se ne mo>e nat7ecati s naci7ama ko7a ne osi58rava78 sli?ne ra3ine soci7alne 3a;tite. Bitka 7e 8napri7ed i3582l7ena sli7ede9om po5re;kom4 8 nasto7an78 da se pok8;a Kina po2i7editi pove9an7em e6ikasnosti. .reostao 7e post8pni ekonomski protekcioni3am4 32o5 prop8sta 8 reakci7i na mi5raci7e 8 proi3vodn7i. Neoli2erali3am pretpostavl7a ne samo da 2i se dr>avama tre2alo 8pravl7ati kao kompani7ama4 ne5o i da se dr>ave ne 2i tre2ale mi7e;ati 8 ekonomi784 7er tr>i;te re58lira samo se2e. !va7 pro2lem distri28ci7e 7e 8 temel78 kapitalisti?ko5 sistema4 ko7i 7e sistem stalno5 nat7ecan7a ko7e vodi >el7a 3a maksimali3aci7om pro6ita. U takvom svi7et8 nema m7esta 3a soci7aln8 svi7est. Dr>ava 7e ta ko7a mora pop8niti pra3nin8. &r>i;na ekonomi7a 7e nenadma;na kao sistem 3a stvaran7e 2o5atstva4 ali samo soci7alne kompen3aci7e osi58rava78 pravedn8 pod7el8 2o5atstva. E8ropske soci7alno=tr>i;ne ekonomi7e vi;e ne5o an5lo=saksonski neoli2eralni model kao d8>nost dr>ave 5leda78 da se sman7e ne7ednakosti ko7e stvara78 tr>i;ta4 ;to 3na?i da tr>i;na ekonomi7a 68nkcionira samo ako dr>ava intervenira. Ameri?ka 6inanci7ska kri3a poka387e ;to se do5a<a kada se tr>i;tima da p8na slo2oda4 pa 8m7esto da se re58lira784 s8dionici na tr>i;t8 8ni;te sami se2e. Investici7ske 2anke s8 pretvorile tr>i;ta dionica 8 nerealni cirk8s. Sada se dola3i i do temel7no5a pro2lema kako ri7e;iti sada;n78 kri38. Nov?ani i 6inanci7ski sektor se mo>e sta2ili3irati preko dr>avni: intervenci7a 8 kapital 2anaka i nov?ani: in7ekci7a4 ali opravak realno5a sektora 9e 2iti p8no te>i. Jta vi;e 8 sada;n7im okvirima sa 5ore spomen8tim o5rani?en7ima oporavak realno5a sektora i sta2ilan rast se 5otovo ?ini nemo589om misi7om.

3. OSNOVNA OBILJEJA EKONOMSKE KRIZE U BIH

Jiren7e sv7etske ekonomske kri3e na Bosn8 i +erce5ovin8 BBi+C ni7e pra9eno rea5ovan7em vlasti4 poslovne 3a7ednice4 sindikata i 8dr8>en7a 5ra<ana na na?in kako sli?ne 5r8paci7e rea5878 8 dr85im 3eml7ama. Na>alost4 ra3li?iti o2lici kri3e i n7eno5 ra3li?ito5 inten3iteta ovd7e s8 pris8tni 5odinama. Stanovni;tvo 7e ovd7e navikn8to na te>ak >ivot4 nei3v7esnost4 na ni3ak standard4 na i3olovanost4 na politi?k8 nesta2ilnost4 na lo; kvalitet 7avni: 8sl85a4 na lo;8 in6rastr8kt8r84 na kor8pci784 nee6ikasnost pravne dr>ave4 kr;en7e prava4 o5rani?avan7e slo2oda4 582itak imovine4 582itak posla. .od d85o5odi;n7im de7stvom ti: 6aktora4 motivaci7a o2i?ni: l78di 2itno 7e modi6ikovana 8 odnos8 na motivaci78 l78di 8 ra3vi7enim 3apadnim 3eml7ama ko7e 7e 3a:vatila recesi7a. $2o5 to5a4 ovd7e s8 i reakci7e na ;iren7e kri3e sla2i7e5 inten3iteta. Sla2i7i inten3itet rea5ovan7a na mani6estaci7e kri3e poka3878 i 5ra<ani i instit8ci7e. Kri3a 7e 8 Bi+ postala am2i7ent 8 kome se >ivi4 am2i7ent ko7i kreira po5led na svi7et4 na re6orme4 na 28d89nost. Na>alost4 i3nev7erena o?ekivan7a4 politi?ke o2mane4 nesankcionisani kriminal4 devastaci7a sistema vri7ednosti4 2i7edan materi7alni i d8:ovni >ivot svakodnevno 8 ovo7 3eml7i 82i7a78 nad8 8 2ol78 28d89nost. Iako 7e 8 posli7eratnom period8 Bi+ ostvarila 3na?a7an napredak 8 svim o2lastima4 ona 7e ipak 2li>e oc7eni o stan78 kontin8irane op;te kri3e i i3lo>ena 7e sna>nom ri3ik8 po5or;an7a stan7a pod 8tica7em 5lo2alne 6inansi7ske4 ekonomske i soci7alne kri3e. !p;ta kri3a 8 Bi+ ima vi;e 83ro?nika. Navest 9emo samo nekeK 1. .oliti?ka nesta2ilnost. U ?itavom posli7eratnom period8 Bi+ 7e 3adr>ala relativno visok stepen politi?ke nesta2ilnosti. .roces demokratsko5 odl8?ivan7a4 8sa5la;avan7a i koordinaci7e te;ko 7e 68nkcionisao. E6ikasnost 8spostavl7eni: instit8ci7a 7e niska. &emel7na pitan7a 8stro7stva Bi+ ?esto se dovode 8 pitan7e4 demokratske instit8ci7e s8 prili?no kr:ke4 nacionalna :omo5eni3aci7a 7e daleko sna>ni7a od 5ra<anske4 !+R 7e F

na7mo9ni7a politi?ka4 3akonodavna i proced8re 3ad8>ivan7a s8 tako<e ?esto komplikovani7e. 2. !ds8stvo pravne dr>ave. Be3 sna>ne pravne dr>ave nema 8spostavl7an7a sistema vri7ednosti4 nema pravne si58rnosti poslovan7a4 nema moralnosti 8 me<8l78dskim odnosima4 nema 3a;tite imovine4 nema ostvarivan7a slo2oda... &okom rata4 a di7elom i posli7e rata4 pravna dr>ava 7e do>iv7ela na7ve98 devastaci78 8 Bi+. !?ito 7e da vlasti4 pri7e sve5a 32o5 vlastiti: interesa4 nis8 >el7ele pravn8 dr>av84 7er i: 8 n7enom 8spostavl7an78 niko ni7e o5rani?avao. 1ak ni entitetsko 8re<en7e ni7e prepreka tome. $2o5 nee6ikasnosti pravne dr>ave 8 ;iro7 7avnosti pris8tna 7e predstava o Bi+ kao 3eml7i kor8pci7e4 kriminala4 sive ekonomi7e4 ne3a;ti9eni: ekonomski: slo2oda4 kr;en7a l78dski: prava4 o5rani?avan7a slo2ode medi7a. ). #o;e stan7e ekonomi7e. Ekonomi7a Bi+ 7e optere9ena o32il7nim str8kt8rnim pro2lemima 8 privredi4 ods8stvom strate5i7e i politike kori;9en7a res8rsa4 ;to se direktno mani6est87e 8 stvaran78 malo5 dr8;tveno5 proi3voda4 vrlo nisko7 e6ikasnosti 8potre2e res8rsa i neekonomskom valori3ovan78 doprinosa res8rsa stvaran78 dr8;tveno5 proi3voda. Neto ci7ena rada 7e niska4 ali 7e relativno visokim stopama pore3a i doprinosa na plat8 v7e;ta?ki di5n8ta na vi;i nivo 8 odnos8 na pon8d8 i tra>n78 rada na tr>i;t8. Ne3aposlenost 7e velika. -. isok stepen siroma;tva. Iako 7e siroma;tvo 7edno od soci7alno4 ekonomski i

politi?ki na7te>i: o2il7e>7a Bi+4 ne vr;e se sistemati?na istra>ivan7a siroma;tva. "otovo tre9ina stanovni;tva Bi+ 7e siroma;na4 ili 7e na ivici siroma;tva.

1A

4. UTICAJ FINASIJSKE KRIZE NA PRIVREDU BIH

U 2ankarskom4 odnosno 6inansi7skom sektor8 Bi+ i 'Bi+ ni7e do;lo do inici7alni: 582itaka na na?in kako 7e to pret:odno opisano4 a desili s8 se 8 6inansi7skom sektor8 ra3vi7eni: 3emal7a. Naime4 ne samo da 8?esnici na 6inansi7skom tr>i;t8 kod nas nis8 8?estvovali 8 poslovima sa 6inansi7skim instr8mentima sli?nim onima ko7i s8 2ili okida? kri3e 8 ra3vi7enim 3eml7ama4 ve9 7e samo tr>i;te kapitala nedovol7no ra3vi7eno tako da ono nema odl8?8789i 8tica7 na kretan7e 8 realnom sektor8. U isto vri7eme4 makroekonomsk8 po3ici78 Bi+4 pri7e i32i7an7a kri3e4 8 d8>em period84 karakteri;e i3ra3iti de6icit 8 ra?8n8 tek89i: pla9an7a ko7i osnovne kori7ene v8?e i3 de6icita 8 van7sko7 tr5ovini. !va okolnost 8ka387e na tri osnovne ?in7eniceK potro;n7a 8 Bi+ i 'Bi+ 7e 3na?a7no ve9a od proi3vodn7e pri ?em8 se vi;ak potro;n7e 6inansira i3 inostrani: i3vora Bstrana 8la5an7a4 krediti4 do3nake 5ra<ana itd.C4 prevelika potro;n7a 7e 8 spre3i sa pre5ri7anom tra>n7om4 odnosno 8 kra7no7 instanci sa vi;kom likvidnosti na tr>i;t84 i visoki rast BD.=a posl7edni: 5odina 7e 8 ti7esno7 ve3i sa visokom tra>n7om ko78 stvara78 kako sredstva pristi5la i3 inostranstva4 tako i sredstva i3 lokalni: i3vora. Ima789i navedeno 8 vid84 sli7edi da se po?etak ekonomske kri3e odvi7a 8 ra3li?itim okolnostima kada se radi o ra3vi7enim 3eml7ama 8 odnos8 na okolnosti 8 Bi+ i 'Bi+. .ri tome4 8 ra3vi7enim 3eml7ama po?etak kri3e ispol7avao se kro3 sman7en8 likvidnost tr>i;ta4 dok se 8 Bi+ pocetak kri3e odvi7ao 8 8slovima pre5ri7ane tra>n7e. Be3 o23ira ;to 6inansi7sko tr>i;te 'Bi+ ni7e pretrpilo 582itke 32o5 neadekvatni: 5aranci7a plasmana4 do;lo 7e do prel7evan7a ne5ativni: e6ekata 6inansi7ske i ekonomske kri3e na privred8 'Bi+. Na7ve9i pro2lem i makroekonomski ri3ik Bi+ i 'Bi+4 7e ve9 pomen8ti de6icit ra?8na tek89i: pla9an7a. &o 7e i 87edno na7os7etl7ivi7a karika preko ko7e se de;ava78 prvi e6ekti prel7evan7a kri3e na na;e tr>i;te. Konkretno4 mo>e se 5ovoriti o 11

sli7ede9im posl7edicamaK Kao posl7edica nelikvidnosti ra3vi7eni: tr>i;ta ve9 7e man7i i3nos sredstava na raspola5an78 3a priliv 8 Bi+. .rvo 7e sman7en priliv kreditni: sredstava ko7a se 8sm7erava78 preko 2anaka ko7e ima78 svo7e osniva?e 8 ra3vi7enim 3eml7ama. %asno 7e ve9 sada da s8 strane direktne investici7e sman7ene4 8sporene4 83 veci opre3 strani: investitora pri dono;en78 odl8ka o 8la5an78 sredstava. Sman7eni priliv inostrani: sredstava po osnovama navedenim 8 pret:odno7 ta?ki 9e otvoriti pitan7e i3vora 6inansiran7a de6icita ra?8na tek89i: pla9an7a. Kao posl7edica4 do9i 9e do 7a?i: pritisaka na devi3ne re3erve4 a 8 kra7n7o7 lini7i 8ticat 9e na sman7en7e tek89e potro;n7e. Sman7ene potro;n7e Btra>n7eC 8 kom2inaci7i sa 5eneralnim sman7en7em tra>n7e 8 inostranstv8 direktno 8ti?e na proi3vodn784 odnosno rast privrede 'Bi+. Istovremeno4 po7a?at 9e se pritisci strani: proi3vo<a?a ko7i ce >el7eti da svo7e proi3vode plasira78 na na;e tr>i;te4 a ;to ce se do5adati 8 kom2inaci7i sa ote>anim plasmanom na;i: proi3voda 8 inostranstvo Bprim7er i3vo3a mli7eka 8 +rvatsk8C. Na ova7 na?in 9e konk8rentska sposo2nost na;e privrede 8 veco7 m7eri ne5o do sada 2iti stavl7ena na pro28. .osl7edice svi: pret:odno navedeni: kretan7a dove;9e do 8sporavan7a4 ili 3a8stavl7an7a rasta privrede sa od5ovara789im 8tica7em na 3aposlenost4 >ivotni standard i 5eneralno na c7elok8pan >ivot. !?ekivani e6ekti ekonomske kri3e mo58 2iti 8man7eni po ra3li?itim osnovama. .ri7e sve5a m7ere 3a pove9an7e likvidnosti 8 ra3vi7enim 3eml7ama kao od5ovor na kri38 imat 9e povol7no de7stvo i na na;8 ekonomi78 7er se time istovremeno kreira78 i sredstva ko7a 9e 2iti raspolo>iva 3a plasman na na;e tr>i;te. &ako<e4 pitan7e pove9an7a konk8rentnosti 9e 2iti postavl7eno ne samo pred na;8 privred8 ve9 i privrede svi: 3emal7a 8 okr8>en78. Ni7e te;ko pretpostaviti da na kratak rok4 na;a privreda ima mno5o ve9e mo589nosti da se poka>e konk8rentnom 8 okr8>en78 ne5o na ;irem ekonomskom tr>i;t8. !vim se otvara i pitan7e sektora ko7i 9e 2iti pod na7ve9im 8darom4 kao i sektora ko7i 9e 8 man7o7 m7eri 2iti po5odeni kri3om. .rema na;o7 12

proc7eni kri3a 9e na7ve9i 8tica7 imati 8 metalsko7 ind8stri7i i 5ra<evinarstv8. U ovom moment8 posto7e veoma osk8dni statisti?ki i dr85i podaci da 2i se 8 kra9em period8 oslikale ne5ativne posl7edice sv7etske ekonomske kri3e na ekonomi78 'Bi+. U 'Bi+4 8 7an8ar8 2AAF. 5odine4 8 odnos8 na 7an8ar 2AA/. 5odine4 6i3i?ki o2im ind8stri7ske proi3vodn7e sman7en 7e 3a 1141L4 a 8 7an8ar8 2AAF. 5odine 8 odnos8 na pros7ek 2AA/. 5odine proi3vodn7a 7e sman7ena 3a 1F42L. U posl7edne dvi7e 5odine 8 'Bi+4 prvi p8t se desio pad 2ro7a 3aposleni: 8 7ednom m7esec8 8 odnos8 na pret:odni4 i to 8 decem2r8 2AA/. 8 odnos8 na novem2ar 2AA/. evidentirano 7e 2./E- 3aposlena man7e. &ako<e4 kad 7e 8 pitan78 2ro7 ne3aposleni: 8 'Bi+ 2il7e>imo pove9an7e 8 novem2r8 2AA/. 5odine B2.-00C4 decem2r8 2AA/. B).2F1C i 7an8ar8 2AAF. B).0)1C4 8 odnos8 na pret:odni m7esec. .osl7edice 5lo2alne kri3e na7vi;e se os7e9a78 8 na;em na77a?em i3vo3nom sektor84 a to 7e metalna ind8stri7a 5d7e 7e do;lo do sman7en7a proi3vodn7e 83rokovane 5lo2alnim padom potra>n7e i ci7ena r8da4 metala i a8todi7elova. &ako 7e 8 'Bi+ 8 proi3vodn7i metala 8 7an8ar8 2AAF.4 8 odnos8 na 7an8ar 2AA/. 5odine 3a2il7e>ena sman7ena proi3vodn7a 3a 2141L4 a 8 proi3vodn7i od metala4 osim ma;ina i opreme sman7ena 7e proi3vodn7a 3a 2A4EL. U 7an8ar8 ove 5odine sman7ena 7e i proi3vodn7a ma;ina i 8re<a7a 3a ,41L4 proi3vodn7a kancelari7ski: ma;ina i ra?8nara 3a 1-42L i proi3vodn7a elektri?ni: ma;ina i aparata 3a E4AL. &ako<e4 8 7an8ar8 7e sman7ena i proi3vodn7a motorni: vo3ila4 prikolica i pol8prikolica 3a E/42L i proi3vodn7a ostali: sao2ra9a7ni: sredstava 3a 114FL. &ekstilna ind8stri7a 'Bi+4 ko7a kontin8irano posl87e na 5ranici renta2ilnosti4 s8o?ena 7e sa po7a?anim pro2lemom likvidnosti4 7er ?ak i ne3natno pove9an7e kamatni: stopa na kreditna 3ad8>en7a proi3vodaca 8 ovom sektor8 dramati?no se odra>ava na n7i:ovo poslovan7e. .roi3vodn7a tekstila 8 'Bi+ 8 7an8ar8 2AAF. 5odine 8 odnos8 na isti m7esec pret:odne4 sman7ena 7e 3a -A41L. 1)

I ener5etski sektor s8o?it 9e se sa 3na?a7nim padom potra>n7e 83rokovanim sman7en7em o2ima proi3vodn7e veliki: ind8stri7ski: potro;a?a na doma9im i stranim tr>i;tima4 ;to 9e ote>ati reali3aci78 am2icio3ni: planova 8la5an7a 8 nove proi3vodne kapacitete i restr8kt8riran7e i inte5raci78 r8dnika 85l7a. eliki pro2lemi i sman7en7e proi3vodn7e o?ek878 se i 8 5ra<evinarstv8 i ind8stri7i 5ra<evinski: materi7ala 7er kreditna kri3a ote>ava 6inansiran7e i35radn7e i sman787e potra>n78 i ci7ene nekretnina4 ;to posl7edi?no sman787e i potra>n78 3a 5ra<evinskim materi7alima.

5. ZAKLJUAK
"lo2alna ekonomska kri3a ni7e 3ao2i;la ni Bosn8 i +erce5ovin8. !32il7na 1-

ekonomska kri3a sv7etske ekonomi7e 7e dovela do na5lo5 pada Bi+ i3vo3a i nov?ani: prilieva i3 ino3emstva4 ;to 7e ?inilo kl78?ne 6aktore ekonomske recesi7e 8 2AAF. 5odini. a>an 6aktor d7elovan7a kri3e v7ero7atno 7e 2ilo i podi3an7e kreditni: kriteri7a od strane 2anaka ;to 7e 3adalo sna>an 8darac investici7ama4 ali i potro;n7i tra7ni: potro;a?ki: do2ara. .ored 8t7eca7a na realni sektor4 sv7etska ekonomska kri3a 7e 8 2AAF. 3na?a7no 8man7ila van7ske prilive po osnovi nov?ani: po;il7ki i kompen3aci7a 3aposleni: 8 ino3emstv8 ko7e s8 8 ra3li?itim 5odinama 3a7edno ?inile 1A=10L raspolo>ivo5 do:otka doma9instava 8 Bi+. .rika3 ekonomski: kate5ori7a 8 prvi: F. m7eseci 2AAF. 5odineK Realni BD.K =)42L I3vo3 ro2aK =214- L Uvo3 ro2aK =2,L $aposlenostK =1L Nov?ane po;il7ke i3 ino3emstvaK =/4-L Kompen3aci7e 3aposleni: i3 ino3emstvaK =F4,L .romet 8 maloproda7iK =1AL %avne investici7eK = 20L ri7ednost 5ra<evinski: radovaK =1,4-L Drvno @ prera<iva?ka ind8stri7aK = 2AL an7ski d85K I1,L In6laci7aK =A4)L Bde6laci7aC Kreditiran7eK M =)AL Bro7ke 7asno 8ka3878 da 7e kri3a 3a:vatila Bosn8 i +erce5ovin84 a kolika 9e d82ina kri3e 2iti i koliko 9e to tra7ati to 7e danas te;ko predvid7eti.

. LITERATURA

10

:ttpKNN:r.wikipedia.or5NwikiNSv7etskaO6inanci7skaOkri3aOodO2AAE.O5odine :ttpKNNwww.platin8minvest.:rNanali3eNSv7etskaO6inanci7skaOkri3a.pd6 :ttpKNNwww.sc:iller=instit8t.deN:rvatskiN!vaOkri3a.pd6 &oma; R.4 B2AAFC4 Svjetska ekonomska kriza kao faktor produbljavanja opte krize u Bosni i Hercegovini4 'or8m Bosna 2r. -ENAF &oma; R.4 CRISIS AN Son7e !RA" #C$N$%" IN B$SNIA AN H#R&#!$'INA 4

'riedric:=E2ert=Sti6t8n5 Bi+4 Sara7evo 2A1A. .4B2AAAC4 'inansi7ska kri3aK Beskonacna pricaP4 +rvatska narodna 2anka4 .oslovna kn7i5a d.o.o $a5re24

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

1,