MODERNA FILOZOFIJA Karl Marks

Nemaki filozof Karl Marks pripadao je 'hegelovskoj levici' sredinom XIX veka, ali je ubrzo kritikujui Hegelovu filozofiju razvio sopstvenu. Filozofija Karla Marksa, po shvatanjima mnogih savremenih komentatora i istoriara filozofije i drutvenih pokreta, predstavlja nakon ideja hrianstva - najuticajniju filozofiju u Evropi i svetu. Meutim, Marksove ideje su samim irenjem interpretirane na razne naine, te je danas njegova filozofija koliko znaajna, toliko i zamrena. Poevi kao hegelovac i prihvatajui dijalektiku kako ju je Hegel predstavio, Marks je ubrzo primetio da u sistemu apsolutnog idealizma nedostaje ceo ljudski svet, celokupno proivljeno iskustvo oveka. Slino helenistikom periodu, renesansi i prosvetiteljstvu, i nakon Hegela dolazi period ponovnog buenja interesovanja za oveka i svakodnevnu etiku/drutvenu praksu. Marks tvrdi da je potrebno da Hegelovu dijalektiku postavimo "na noge", jer je pogreno postavljena iako sadri momenat istine. Naime, Marks se slae da trijada teza-antiteza-sinteza zaista predstavlja princip razvoja saznanja i sveta kao celine, ali ne doputa da se taj razvoj shvata samo formalno i logiki, odnosno idealistiki, ve eli da naglasi znaaj materijalnih uslova u kojima ovek ivi. Dijalektiki materijalizam. Marks posebnu panju posveuje razvijanju tzv. dijalektikog materijalizma, filozofskog sistema koji naglaava kljuno mesto materijalnih uslova, ali smatra i da se ti uslovi razvijaju dijalektiki u hegelovskom smislu. Novina je u tome to, kako kae Marks, ne odreuje svest bie, ve bie odreuje svest. To znai da dijalektika ne traba da tvrdi da se materijalni uslovi, odnosno fiziki, bioloki i ekonomski razvoj pojavljuju kao manifestacija razvoja duha, ve dijalektika treba da pokae da duh nastaje i razvija se kao posledica razvoja i promene materijalnih uslova. Kada Hegel kae da je u orijentalnim drutvima pojam slobode napredovao jedino do slobode jednog (despota, tiranina), Marks pristupa materijalistiki i kae da su zapravo materijalni uslovi - konkretno ekonomski doveli do toga da samo jedan ovek ima mo i slobodu. Prinudni rad robova nije proizvod nedovoljnog razvoja pojma slobode, ve je taj nedovoljni razvoj pojma slobode proizvod ili manifestacija robovlasnikih odnosa. Te materijalnei, ekonomske odnose koji stoje u temelju svih drugih odnosa Marks je nazvao bazom, a sve momente duhovne sfere nauku, religiju, pravo, filozofiju, umetnost, itd. smatrao je manifestacijom baze, i zato ih je nazivao nadgradnjom. Sutina Marksovog dijalektikog materijalizma je da su odnosi i razvoj uslova u bazi kljuni i najvaniji, dok su elementi nadgradnje od sekundarnog znaaja za analizu drutava i drutvenih odnosa. Shodno tome a budui da je bio 'levi hegelovac' i socijalista Marks je razradio filozofije prakse koja bi trebalo da vodi promeni odnosa u bazi, to bi vremenom dovelo i do promene naih navika i iskustava u sferi nauke, religije, politike, umetnosti itd. Pojam otuenja. Da bismo menjali na svakodnevni ivot, kae Marks, potrebno je da shvatimo da danas ivimo otueno. Otuenost oseaj da nam je neto tue i oduzeto pojavljuje se na nekoliko nivoa. Prvo, mi smo otueni od proizvoda naeg rada tagod da proizvedemo, proizvod e pripasti naem gazdi, a ne nama. Mi moramo da platimo da bismo dobili natrag proizvod naeg rada. Drugo, mi smo otueni od procesa rada kada radimo u velikim radnim kolektivima, mi zapravo radimo samo na jednom delu proizvoda, i najee nemamo jasnu predstavu kako se na rad uklapa sa radom drugih da bi konani proizvod bio to to jeste. Tree, otueni smo od samog rada zbog svega reenog nama se na sopstveni rad pojavljuje kao tu, u njemu ne nalazimo zadovoljstvo i ne pokazujemo kreativnost i matovitost; drugim reima, period dana kada radimo smatramo izgubljenim vremenom, a period nerada smatramo slobodnim vremenom. Konano, etvrto, time smo otueni od svoje sutine, budui da je ovek delatno bie, bie koje radi i menja svoje okruenje i sebe, koje se na taj nain afirmie kao samosvesno i samostalno, za razliku od ivotinja. Zato Marks poziva na ukidanje otuenog rada potrebno je da prisvojimo konani proizvod naeg rada, zatim da u potpunosti uestvujemo u nadgledanju i planiranju radnog procesa, kao i da radimo krae, kako bismo radili kreativno i time povratili izbugljenu sutinu ljudskog bia. Sa druge strane, Marks je prvi kritiar onog to se danas zove 'potroako drutvo'. Poto smo etvorostruko otueni, mi pokuavamo svoje nezadovoljstvo i oseaj izgubljenog identiteta i sutine da nadoknadimo kupovinom robe. Potroako drutvo je drutvo u kojem ljudi kroz kupovinu, odnosno troenje pokuavaju da se pokau kao individue razliite od drugih. Marks kae da se radi o sutinskoj greci i otuenosti: mi nismo ono to posedujemo ili kupujemo, i potroaki mentalitet samo pokazuje da je ovek dospeo u krizu smisla i da je potrebno radikalno razreenje. Filozofija i revolucija. Za razliku od Hegela, koji prati razvoj pojma slobode, Marks prati razvoj klasa: u robovlasnikom drutvu robovi rade za gospodare, u feudalizmu kmetovi za feudalca, a u kapitalizmu proleteri rade za buruja. Celokupna istorija kakvu znamo, kae Marks, samo je istorija klasnih borbi, i potrebno je da tu borbu zaotrimo do revolucije i konano ukinemo privatnu svojinu i klasne razlike. Filozofija mora da bude filozofija prakse i da objanjava drutvene odnose i naine njihovog menjanja. Marks kae: Filozofi su svet samo razliito tumaili, radi se o tome da je potrebno da ga promenimo, i time poziva na filozofsku praksu umesto pukog razmiljanja i teoretisanja. Meutim, kada ovek nakon revolucije konano povrati svoju sutinu i razvije kreativnost i matovitost, i kada nestanu klase i klasna borba, filozofija e biti ostvarena: svet e biti promenjen tako da vie nema dijalektike borbe suprotnosti (proleteri i buruji), a time ni potrebe za teorijskim angaovanjem. Potpuno ostvarenje filozofije, dakle, predstavlja njen kraj revolucija, kao cilj filozofije, stvara novo komunistiko drutvo u kojem su svi ljudi samosvesni i u kojem su ispunili sve svoje potencijale te im filozofija vie nije potrebna.

25