020487169 institut drutvenih nauka Dr Zoran Vidojevi 3618187 Krajem osamdesetih odina !ro"o veka ju os"ovenska #edera$ija je !

oka%a"a &rojne s"a&osti'pre svega nespremnost i nesposobnost da se prilagodi novonastalim promenama u svetu i imperativu prihvatanju trine privrede i demokratizacije drutva. Ideja demokratije u svom "i&era"nom o&"iku'!ostaje sve vise im!erija"na ideja()jeni eman$i!atorski na&oji sve vise se tanje !od !ritiskom mi"itari%a$ije ekonomije i !o"itike i us"ed !orasta nasi"ja u !ro$esu "o&a"i%a$ije(*ostoji $vrsta ve%a i%me+u !ro#ita i nasi"ja sto je osnova eks!an%ije me akor!orativno ka!ita"a(,ako da demokratija u svetskim okvirima najvise s"u%i toj eks!an%iji(- tom smis"u ona je danas dominantna !o"iti.ka ro&a( ,ako nastaje sistemsko su/avanje demokratije sastoji se u ne!rekidnoj mar ina"i%a$iji ideje so$ija"ne !ravde koja je &i"a vodi"ja svih ve"ikih revo"u$ija moderno do&a(

Globalizacija Pojam i sutina *ojam "o&a"i%a$ije teko je de#inisati( - najo!tijem smis"u' !od "o&a"i%a$ijom se !odra%umeva s"o/en i !rotivure.an !ro$es interak$ija i inte ra$ija u savremenom svetu' .iji &i $i"j tre&a"o da &ude' !rvo' da se !rev"adaju ra%ne me+udr/avne' re iona"ne i na$iona"ne !ode"e i kon#ronta$ije ekonomsko ' !o"iti.ko ' etni.ko ' versko i"i &i"o ko dru o karaktera' od kojih tr!e ne samo njihovi akteri ve i svet u $e"ini0 dru o' da se !ostojea #ra mentiranost sveta !o tim osnovama %ameni takvim ve%ama i odnosima me+u narodima i dr/avama koje e' na teme"ju ukru!njavanja i ra$iona"nije korienja njihovih materija"nih resursa i duhovnih !oten$ija"a' dati nove im!u"se !ro resivnom ra%voju svako od njih !ojedina.no i .ove.anstva u $e"ini0 i tree' da se #ormira #unk$iona"na svetska %ajedni$a koja e institu$iona"no i rea"no omo uiti da se taj !ro$es odvija nesmetano i sa do&rim i% "edima da donese o.ekivane re%u"tate( 1ao&ra%no tome' neki autori "o&a"i%a$iju de#iniu kao !ro$es 2sa/imanja3 sveta' tj( nje ovo !retvaranja u 2jedinstven3 entitet( 1misao te 2mno ostrukosti ve%a i !ove%anosti koje !remauju na$iju4dr/avu3' o "eda se u 2tesnoj inte ra$iji %ema"ja i naroda sveta3' !odstaknutoj 2 o"emim smanjenjem trokova

trans!orta i komunika$ije3' odnosno ruenjem 2umetnih &arijera o!ti$aju do&ara' us"u a' ka!ita"a' %nanja i "judi3

,aj !ro$es !raen je stvaranjem institu$ija koje' u% one ve !ostojee' de"uju u smeru nadrastanja !ostojeih dr/avnih rani$a( 5"o&a"i%a$ija je %na.i !ojam koji koristimo da &ismo o!isa"i !romene u drutvima' ku"turi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramati.no !orasta me+unarodne ra%mene 6u tr ovini' ku"turi' "judima' idejama i s"(7( 5"o&a"i%a$ija se .esto !osmatra isk"ju.ivo sa "edita ekonomije i tada se u !rvi !"an stav"ja njen u.inak na "i&era"i%a$iju tr ovine odnosno ra%voj 8s"o&odne tr ovine8( -!rkos tome' "o&a"i%a$ija o&uhvata mno o ire as!ekte drutva( 9%me+u 1910( i 19:0( odine' serija !o"iti.kih i ekonomskih "omova dramati.no je umanji"a %na.aj me+unarodnih tr ovinskih tokova( ,a.nije' !o.etkom !rvo svetsko i sve do kraja Dru o svetsko rata' kada su osnovane me+unarodne ekonomske institu$ije' !o!ut ;e+unarodno monetarno #onda 6;;<7' "o&a"i%a$ijski trendovi &i"i su o&rnuti( - !os"eratnom !eriodu' ajena od strane me+unarodnih institu$ija' tr ovina se o!et drasti.no ra%vi"a( ,okom sedamdesetih odina == veka' !o.e"i su da se oseaju kako !o%itivni tako i u!o%oravajui e#ekti "o&a"i%a$ije( 5"o&a"i%a$ija mo/e da %na.i> 4 1tvaranje "o&a"no se"a ? %&"i/avanje ra%"i.itih de"ova sveta' sa mo unostima %a vei !rotok i ra%menu !ojedina$a i ideja' u%ajamno ra%umevanje i !rijate"jstvo me+u stanovni$ima sveta' kao i stvaranje "o&a"ne $ivi"i%a$ije( 4 @konomska "o&a"i%a$ija ? koja ima .etiri o&"ika' a to su !rotok do&ara i us"u a' t%v( s"o&odna tr ovina' !rotok "judi mi ra$ija' !rotok ka!ita"a i tehno"o ija( *os"edi$e ekonomske "o&a"i%a$ije su !oja.ane !rivredne ve%e i o!te !ove%ivanje i ja.anje !rivrednih su&jekata' te ero%ija na$iona"nih suvereniteta u ekonomskoj s#eri( ;;< de#inie "o&a"i%a$iju kao 8sta"no rastuu ekonomsku me+u%avisnost dr/ava kro% !oveanje o&ima me+udr/avno !rometa do&ara i us"u a' s"o&odnije !rotoka ka!ita"a' i sve &r/e i ire ras!rostiranja novih tehno"o ija8( 1vetska &anka de#inie "o&a"i%a$iju kao 8s"o&odu i mo unost !ojedina$a i kor!ora$ija da us!ostave me+unarodne !os"ove sa "i$ima i% dru ih %ema"ja8(

Znaenja globalizacije

"o&a"i%a$ija4je marketinki !ojam koji o%na.ava rast i irenje me+unarodno tr/ita do&ara( )a !rimer !rodaja automo&i"a' sa!una i"i hrane na ra%"i.itim ku"turnim !rostorima a u% koritenje iste kam!anje( 1u!rotan !ojam' u ovom smis"u' je interna$iona"i%a$ija' koja !odra%umeva aktivnosti mu"tina$iona"nih kom!anija na "oka"nim tr/itima koje su !ri"a o+ene' skrojene !o meri' !otre&ama i ku"turi "oka"nih tr/ita( 4 )e ativne e#ekte !ro#itnih mu"tina$iona"nih kor!ora$ija ? koritenje !o%amanih i s"o/enih !ravnih i #inansijskih sredstava u svrhu %ao&i"a/enja "oka"nih %akona i standarda kako &i se mani!u"isa"o "oka"nom radnom sna om i us"u ama !rotiv njihovih so!stvenih interesa( 4 Airenje ka!ita"i%ma od ra%vijeno ka nera%vijenom svetu( 4 8Kon$e!t "o&a"i%a$ije odnosi se na sa/imanje sveta i krista"isanje svesti o svetu kao jednom8 4 Bo"and Bo&ertson( 5"o&a"i%a$ija ima mno o s"i.nosti sa interna$iona"i%a$ijom i ovi !ojmovi se .esto smenjuju' iako mno i vie vo"e da koriste "o&a"i%a$iju kada /e"e da istaknu uruavanje na$iona"nih dr/ava i"i na$iona"nih rani$a( 1triktno ekonomski "edano' "o&a"i%a$ija je u kontrastu sa ekonomskim na$iona"i%mom i !rotek$ioni%mom' dok je u sk"adu

sa "aisse%4#aire ka!ita"i%mom i neo"i&era"i%mom ( "o&a"i%a$ija4je marketinki !ojam koji o%na.ava rast i irenje me+unarodno tr/ita do&ara( )a !rimer !rodaja automo&i"a' sa!una i"i hrane na ra%"i.itim ku"turnim !rostorima a u% koritenje iste kam!anje( 1u!rotan !ojam' u ovom smis"u' je interna$iona"i%a$ija' koja !odra%umeva aktivnosti mu"tina$iona"nih kom!anija na "oka"nim tr/itima koje su !ri"a o+ene' skrojene !o meri' !otre&ama i ku"turi "oka"nih tr/ita( 4 )e ativne e#ekte !ro#itnih mu"tina$iona"nih kor!ora$ija ? koritenje !o%amanih i s"o/enih !ravnih i #inansijskih sredstava u svrhu %ao&i"a/enja "oka"nih %akona i standarda kako &i se mani!u"isa"o "oka"nom radnom sna om i us"u ama !rotiv njihovih so!stvenih interesa( 4 Airenje ka!ita"i%ma od ra%vijeno ka nera%vijenom svetu( 4 8Kon$e!t "o&a"i%a$ije odnosi se na sa/imanje sveta i krista"isanje svesti o svetu kao jednom8 4 Bo"and Bo&ertson( 5"o&a"i%a$ija ima mno o s"i.nosti sa interna$iona"i%a$ijom i ovi !ojmovi se .esto smenjuju' iako mno i vie vo"e da koriste "o&a"i%a$iju kada /e"e da istaknu uruavanje na$iona"nih dr/ava i"i na$iona"nih rani$a( 1triktno ekonomski "edano' "o&a"i%a$ija je u kontrastu sa ekonomskim na$iona"i%mom i !rotek$ioni%mom' dok je u sk"adu sa "aisse%4#aire ka!ita"i%mom i neo"i&era"i%mom(

Karakteristike

globalizacije

5"o&a"i%a$ija je !re!o%nat"jiva !o mno im trendovima od kojih se veina ra%vi"a nakon Dru o svetsko rata( )ajo!tije' to su uveavanje !rotoka do&ara' nov$a' in#orma$ija i "judi0 ra%voj tehno"o ija' or ani%a$ija' !ravnih sistema i in#rastrukture kao "avno nosio$a ovo !okreta 6n!r( internet7( @konomske 4 Vea sto!a rasta me+unarodne tr ovine u odnosu na sto!u rasta svetske ekonomije 4 *orast me+unarodno !rotoka ka!ita"a' !orast stranih direktnih investi$ija 4 @ro%ija na$iona"nih suvereniteta i na$iona"nih rani$a i%a%vana kao !os"edi$a &rojnih me+unarodnih u ovora( 4 Ba%voj "o&a"nih #inansijskih sistema 4 *orast u.ea mu"tina$iona"nih kor!ora$ija u svetskoj ekonomiji 4-veana u"o a me+unarodnih or ani%a$ija' !o!ut 1vetske tr ovinske or ani%a$ije' svetske or ani%a$ije %a %atitu inte"ektua"ne svojine' ;;< i s"i.nih( Kulturalne 4 Vea me+unarodna ra%mena u ku"turi 4 Airenje mu"tiku"tura"i%ma i "aki !ristu! ku"turnim ra%no"ikostima' na !rimer kro% i%vo% #i"mova ho"ivudske i &o"ivudske !roduk$ije( ;e+utim' uvo% ku"ture mo/e i da !otisne "oka"nu ku"turu' da i%a%ove umanjenje ku"turne ra%no"ikosti !utem hi&ridi%a$ije i"i asimi"a$ije( )ajuo."jiviji je o&"ik amerikani%a$ije i"i' o!tije "edano' vesterni%a$ija' a !risutna je i sinosi%a$ija 6kine%i%a$ija7( 4 Bast me+unarodnih !utovanja i turi%ma 4 Vea imi ra$ija' uk"ju.ujui i i"e a"nu imi ra$iju Dramati.an ra%voj "o&a"nih te"ekomunika$ija' !re sve a interneta' komunika$ionih sate"ita i te"e#onije' ra%voj in#rastrukture i uvean !reko rani.ni !rotok !odataka( Bast &roja "o&a"nih standarda' !o!ut 91C' ko!irajta 6%akona o %atiti autorskih !rava i inte"ektua"ne svojine7' %akona o !atentima( 1ve vei &roj s"u.ajeva koji

se reavaju !o me+unarodnim %akonima i me+unarodnim sudovima( je tako+e do&io od"ike "o&a"i%a$ije i sve je vei &roj na!ada u mestima koja nemaju direktnu ve%u sa mati.nim %em"jama ins!iratora

erorizam

!timulisanje i razvoj slobodne trgovine dobara> 4 -manjenje i"i e"imina$ija $arinskih sto!a0 o"akavanje uvo%nih
terori%ma( re/ima0 stvaranje s"o&odnih $arinskih %ona 4 1manjenje trokova trans!orta' !ose&no nakon ra%voja !rekookeansko trans!orta u kontejnerima ka!ita"a> -manjenje i"i e"imina$ija kontro"e !rotoka ka!ita"a 4 -manjenje i"i e"imina$ija !ov"asti$a' su&ven$ija %a "oka"ne !redu%etnike i !roi%vo+a.e Zatita inte"ektua"ne svojine 4 -sa "aavanje %akona o inte"ektua"noj svojini 6restriktivni trend7 4 )adna$iona"no !ri%navanje inte"ektua"nih i !atentnih !rava 6na !rimer' kineski !atent !ri%nat je i u 1DD7

"storijski koreni

globalizacije Eudui da

"o&a"i%a$ija ima i tehni.ko i !o"iti.ko %na.enje' ra%"i.ite ru!e imaju ra%"i.ita tuma.enja istorije "o&a"i%a$ije( o&"astima ekonomije i !o"iti.ke ekonomije' istorija "o&a"i%a$ije %a!ravo je istorija ra%voja tr ovine me+u na$ijama' kao i istorija me+unarodnih institu$ija( *ojam "i&era"i%a$ija do&io je %na.enje o&jedinjavanja teorije "aisse%4#aire ekonomije i !ro$esa uk"anjanja tr ovinskih &arijera me+u dr/avama( Cvo je dove"o do s!e$ija"i%a$ije !ojedinih na$ija u tr ovini' !ose&no i%vo%u do&ara' a !otom i do !ritiska na dru e na$ije da uk"one %atitne mere 6n!r( umanjenje $arisnkih sto!a' uk"anjanje re/ima do%vo"a %a uvo% i s"(7 u !rometu ro&e( *eriod =9= veka kada je do"o do !rve ve"ike "i&era"i%a$ije u tr ovini na%ivamo 8*rvom erom "o&a"i%a$ije8( 5"o&a"i%a$ija je !o.e"a i narasta"a !ara"e"no sa eks!an%ijom i irenjem Eritanske im!erije 6t%v( *aF Eritanni$a7 kao i industrija"i%a$ijom koja je sve vie u%ima"a maha( ,eorijske osnove mo/emo nai u Bikardovom radu na 8kom!arativnim !rednostima8 i 1ejovom %akonu 8o!te ravnote/e8( - sutini' oni su diskutova"i da "i na$ije mo u us!eno tr ovati i da "i je mo ue da se !oremeaji u !onudi i tra/nji sami od se&e kori uju(

Globalizaciju

karakterie

sve vea me+u%avisnost na$iona"nih ekonomija sa svetskom !rivredom( Zem"je u svetu su !ove%ane u mu"tidimen%iona"nu mre/u ekonomskih' so$ija"nih i !o"iti.kih ve%a( *red!ostavka svetske !ove%anosti se %asnivaju na te%i koju su nametnu"e ra%vijene %em"je' da se da"ji ra$iona"ni ra%voj !rivrede mo/e ostvariti na osnovu otrijih kriterijuma !os"ovanja i de su ve"ike mu"tina$iona"ne kom!anije osnova i nosio$i !ove%ivanja(

#slov

za globalizaciju

je interna$iona"i%a$ija svetske !roi%vodnje i tr ovine( 1matra se da 8!rva era "o&a"i%a$ije8 traje sve do !o.etka == veka a kona.an kraj je !o.etak *rvo svetsko rata( )a$ije koje su ima"e najvie us!eha u eri "o&a"i%a$ije su> otovo sve %a!adnoevro!ske na$ije' !oneke sa !eri#erije evro!sko kontinenta i neko"iko !rekookeanskih i%danaka evro!skih dr/ava4

na$ija' kao to su Dmerika i Ckeanija( )ejednakosti me+u tim dr/avama su se umanji"e' a !rotok do&ara' ka!ita"a i radne sna e odvijao se s"o&odnije ne o ikada( )akon Dru o svetsko rata' "avni !okreta.i "o&a"i%a$ije &i"i su me+unarodni tr ovinski u ovori i institu$ije !o!ut ;;<4a' 5D,' koje su de"ova"e u !rav$u uk"anjanja tr ovinskih &arijera( ;e+unarodna tr ovinska kon#eren$ija u -ru vaju dove"a je do stvaranja 1vetske tr ovinske or ani%a$ije 61,C7' kao institu$ije koja tre&a da !osreduje u tr ova.kim s!orovima( Csta"i &i"atera"ni tr ovinski u ovori' uk"ju.ujui evro!ski ;astrihtski s!ora%um i 1evernoameri.ki s!ora%um o s"o&odnoj tr ovini' tako+e imaju %a $i"j umanjenje !re!reka i &arijera u tr ovinskoj ra%meni

5"o&a"i%a$ija ne samo da je o&"ikovana u 8 do&a ekstrema8ne o je i !roi%vod takvo do&a(Cna sama !o svojim u.in$ima stvara ekstreme>&o astvo i&edu'!o"iti.ku mo i nemo'u%"et nauke i njen !ad'u humanosti i antihumanosti'e %isten$ija"nu nadu i o$aj(Dak"e #unk$ionise !osredstvom "o ike ekstrema'to va/i i %a "i&era"nu demokratiju'kao i $e"oku!nu %a!adnu $ivi"i%a$iju *ostoje mno e dimen%ije "o&a"i%a$ije'me+u najva/nijim je !o"iti.ka(1ve su one me+uso&no !ove%ane i %avisne(Gak je neta.na i te%a otroumno kriti.ara "o&a"i%a$ije'@(Ho!s&auma'da je((( 8!o"itika jedina o&"ast "judske aktivnosti koja je i da"je nedirnuta njom8(;e+utim "o&a"i%a$ija je !rodr"a u !o"itiku6a time i u demokratiju7 kao i !o"itika u "o&a"i%a$iju'tako da je ma"o od"uka koje !ar"amenti i v"ade najvee de"a danjanje sveta donose a da nemaju dodir sa "o&a"i%a$ijom kao vie%na.nim #enomenom'od !"asmana odnosno od !rihvatanja investi$ija'ra%voja tehno"o ije'eko"oke %atite i s!o"jne tr ovine'do !itanja na$iona"no identiteta i dr/avno suveriniteta'kao i ku"turne saradnje(1vet nije I' "o&a"no se"o8nije sasvim ni "o&a"na tr/ni$a a"i jeste "o&a"na !ove%anost i "o&a"ni ri%ik(Kako "o&a"i%a$iju vidi veina dananje sveta mo/e se %ak"ju.iti i i% re.i veoma kom!etentno "i$a'!redsednika 1vetske &anke(Cn ka/e da re. '' "o&a"i%a$ija'8 !re !odra%umeva8strah i nesi urnost8ne o ''!ri"iku i ukju.ivanje8(Gak i do skora .e"ni "judi #inansijsko sektora 1DD'D(5ris!en i J(1amers !ri%naju da je'' anti!atija !rema "o&a"i%a$iji to"ikodu&oka8da''!ov"a.enje od tr/ino orijetisanih strate ija !ovratak !rotek$ioni%mu !redstav"jaju

rea"ne mo unosti(,ako+e 'uti$aj sadanje veoma o%&i"jne svetske 1ekonomsko4so$ija"ne kri%e !osredstvom "o&a"i%a$ije se !rene"a na svet'ta.nije na nje ov !reov"a+ujui deo(1asvim je si urno da vie ne mo/e #unk$ionisati mit''s"o&odno tr/ita8 i sa njim !ove%an mit "i&era"ne demokratije(*oka%a"o se da svetsko tr/ite'kao stvarnost'a ne teorijski mode"'nosi i ra%orne a ne samo i kreativne !oten$ija"e'kao i "i&era"na demokratija(Ba%"o%i su> !oh"e!a %a !ro#itom'!eku"ativnim ka!ita"om i ha%ardom''8ve"ikih i ra.a8u svetskoj tr ovinskoj ko$karni$i'%atim i% i%o!a.ene sinte%e !ristanka i nasi"ja sadr/ane u "i&era"noj demokratiji'neodvojive od'' s"o&odno tr/ita8 i !ro#ita( ''Ju#t &a"on !eku"ativne ekonomije'#antomsko ka!ita"a morao je !ui'a $eti "i&era"ne demokratije nestati(C.ekuje se da e "o&a"i%a$ija &iti !od mno o sna/nijim uti$ajem ve"ikih dr/ava'ne o do sada'da e u trou "u moi>dr/ava 've"ike &anke i mamutske kor!ora$ije4dr/ava &iti ta koja diktira !ravi"a i re(,o %na.i da e dominirati !rojekat i !raksa dravno%korporativnog kapitalizma u svetskim ra%merama'da e "o&a"i%a$ija &iti !rvenstveno u %naku rastue ka!ita"i%ma te vrste(Zna.i da e se %aotravati 'sve vie'suko&i i su!rotnosti interesa i%me+u vodeih dr/ava sveta'te da e "o&a"i%a$ija nositi !e.at to %aotravanja(- neo"i&era"nom mode"u !reu%ee se tretman !ro#ita kao samosvrha'mar ina"i%irae se s"o&oda i demokratija'!odredie se !ro#itu'a na!ustie se a!so"usti%a$ija s"o&odno tr/ita(Vreme "o&a"i%a$ije jeste !rvenstveno vesterni%a$ija'to ne %na.i samim tim da svet !ostaje !ravednij'vie demokratski i uo!te &o"ji()e nastaje e!oha ''!ostim!erija"no 8ne o vieim!erija"no sveta()ije re. o ''viecentrinom svetu8ve se radi o vieimperijalnom svetu;e+utim !o.e"a se do a+ati osveta najnovije istorije()aime naj%na.ajniji i ra. i najvei korisnik "o&a"i%a$ije'1DD'!roi%vode "o ikom to sistema sve ja.e konkurente koji ''su!ersi"i8sve vie u ro/avaju !rimat u svetu's tenden$ijom da joj a odu%mu(