Professional Documents
Culture Documents
Уводне напомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Даница АНДРЕЈЕВИЋ
Идеологија, човек, драма
(о драмама Душана Ковачевића). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Сава СТАМЕНКОВИЋ
Лудило и друштво у кризи: Урнебесна трагедија Душана
Ковачевића, Пуковник Птица Христа Бојчева
и Кућа лудака Андреја Кончаловског. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Јелена МАРИЋЕВИЋ
Архе-хармоника из планине Сабирног центра. . . . . . . . . . . . . . . 41
Драгана В. ТОДОРЕСКОВ
Јунаци романа Била једном једна земља и Меда пева блуз
Душана Ковачевића. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Снежана Ј. МИЛОЈЕВИЋ
Чије су ово књиге? Проблем ауторства у Ковачевићевој
драми Професионалац. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Радоје ФЕМИЋ
Драма и филм Свети Георгије убива аждаху Душана
Ковачевића: ка значењском преобликовању . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Иван БАЗРЂАН
Традиција и прошлост као феномени у драми Сабирни центар
Душана Ковачевића и роману 1999 Борислава Пекића . . . . . . . 101
Маријана ЈЕЛИСАВЧИЋ
Функција дидаскалија у драми Професионалац
Душана Ковачевића. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Оливера МИЛИЋЕВИЋ
Однос очева и синова у драмама Професионалац
и Балкански шпијун Душана Ковачевића. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Растко ЛОНЧАР
Антеј у ваздуху – јунак Душана Ковачевића . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Јована НИКОЛИЋ
Драма Маратонци трче почасни круг Душана Ковачевића
на граници комике и трагике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Софија МАТИЋ
Комично у драмама Душана Ковачевића као пример
савременог и универзалног. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
Иван КОЛАРИЋ
Феномен кривице и лик непријатеља у драми
Балкански шпијун. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
1
andrejevic03@gmail.com
10 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
ЛИТЕРАТУРА
Андрејевић, Даница, Видови српског модернизма,
Институт за српску културу, Лепосавић, 2011.
Аристотел, О песничком умјећу, Аугуст Цесарец, Загреб, 1983.
Бауман, Зигмунд, Флуидни страх, Медитеран, Нови Сад, 2010.
Ковачевић, Душан, Балкански змајеви, Стубови културе,
Београд, 2007.
Ковачевић Душан, Живот у тесним ципелама, Стубови културе,
Београд, 2007.
Ковачевић, Душан, Генерална проба самоубиства, СКЗ,
Београд, 2008.
Кот, Јан, Шекспир наш савременик,Трпезе, Београд, 2000.
Миочиновић, Мирјана, Модерна теорија драме, Нолит,
Београд, 1981.
Свенсен, Лаш, Филозофија страха, Геопоетика, Београд, 2008.
Сава СТАМЕНКОВИЋ1
Великотърновски университет Св. Кирил и Методий
Филозофски факултет Универзитета у Нишу
1
savastamenkovic@gmail.com
2
24. 10. 2015. на скупу Балканите – език, история, култура у Великом
Трнову изложили смо рад под насловом „Лудило и Балкан у транзицији –
Урнебесна трагедија Душана Ковачевића и Пуковник птица Христа Бојчева“.
Иако се ово истраживање наслања на тај рад, оно га знатно мења и проширује,
те га сматрамо новим радом.
24 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
1. Сродност аутора
Душан Ковачевић (1948) и Христо Бојчев (1950) најпоз
натији су живи комедиографи Србије и Бугарске, а Андреј
Кончаловски један је од најпознатијих савремених руских
сценариста и редитеља. Српска критика је једногласно
оценила да је Ковачевић достојан наследник Јована Стерије
Поповића и Бранислава Нушића, те да уметничком вред
ношћу стоји раме уз раме са њима. Неки бугарски крити
чари Бојчева посматрају као кључну фигуру новог бугар
ског театра, чак кључном фигуром у „промени парадигме
бугарске књижевности уопште“ (Пенчев 2009: 123). Конча
ловски је сарађивао са чувеним Тарковским на филмови
ма Иваново детињство и Андреј Рубљов, па је често дово
ђен у везу са њим, као и са братом, Никитом Михалковим3.
Иако је радо кокетирао са жанровским филмовима, његов
таленат је критичка јавност Русије признала. Дела тројице
аутора ангажована су и представљају јаку друштвену кри
тику.4 Маратонци трче почасни круг, Сабирни центар,
3
Иако су браћа и обојица у истој уметности признати уметници, поетике
им се разликују, а то је видљиво и из избора презимена – Андреј је, наиме,
одлучио да узме презиме своје мајке, познате руске песникиње, Наталије
Кончаловске.
4
Занимљиво је да су се сва тројица политички ангажовала и директно,
кроз политичке странке. Душан Ковачевић је јавно, на митинзима, давао
подршку коалицији ДОС која је 2000. на изборима оборила Милошевићев
режим, да би касније постао члан странке Г17 плус. Христо Бојчев је уче
ствовао на председничким изборима у Бугарској 1996. Са Иваном Кулековим,
такође писцем, оформио је Покрет за заштиту пензионера, незапослених и
Сава СТАМЕНКОВИЋ 25
2. Без чувара
Разматрајући питање лудила, француски филозоф Ми
шел Фуко (в. Фуко 1980) дошао је до закључка да се тре
тирање овог феномена, или болести, значајно променило
5
Иако је у питању наркоман(ка) која се лажно издаје за лекара, у драми се каже
да је „прочитао све књиге из психијатрије“, он(а) даје тачне дијагнозе пацијената,
а резонује свесно и нормално, те и њега/њу можемо убројити у чуваре.
Сава СТАМЕНКОВИЋ 29
3. Ослобођени лудаци
У предавању под насловом „Друга места“, које је одржао
у Тунису, Фуко уводи концепт хетеротопија. То су места и
простори који не функционишу хегемонски, простори
другости који су истовремено и физички и ментални. Он
посебно истиче тзв. хетеротопије одступања које дефини
ше као „просторе које настањују појединци чије понашање
одступа од уобичајеног просека или прописане норме“
(Фуко 2005: 33). Као примере он наводи прихватилишта,
старачке домове, затворе и – психијатријске клинике.
Управо у таквим просторима обитавају главни6 јунаци
ових драма. Но, ако се лудница јавља као хетеротопија
одступања, онда се спољно, наизглед нормално друштво,
овде јавља као хетеротопија кризе – „то су повлашћена,
света или забрањена места намењена појединцима који се
налазе у стању кризе гледе друштва или околине у којој
живе; она омогућавају да се криза очита, спроведе ‘другде’,
ван друштва.“ (Фуко 2005: 32) Луди су изоловани јер су од
ступили од норми, али је и целокупно друштво изоловано
6
Лудаци су свакако главни ликови код Бојчева и Кончаловског, но сматра
мо да је тако и у драми Ковачевића. Иако су Милан, Ружа, Коста и Јулка
временски дуже на сцени, саме поставке ових ликова избацују их из значењског
и идејног средишта драме. Како каже Михајло Меденица, „у питању је
испражњеност ликова од развијеног психолошког материјала и њихова ре
дукованост на препознатљиве менталитетске и друштвене шаблоне – један
брат је прост и насилан; други је фин, толерантан, мада нервозан; једна
снаха је неуротична, агресивна, у вечитом сукобу са мужевљевим породич
ним окружењем; друга снаха је проста, приглупа и агресивна, итд.“ (Медени
ца 2006: 114) Слично каже и Драгана Бесара, приметивши да су ови ликови
обликовани фарсично: „Отац, мајка, као и остали актери на сцени (стриц,
стрина), тако престају да личе на бића која управљају својим животима, већ
на живе лутке које покреће непозната сила.“ (Бесара 2003: 310)
32 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
(од нормалног света, од света где је мир и где нема глади) јер је
такође одступило, јер се налази у транзицији, што јесте
својеврсни вид кризе – кризе економске, мировне и морал
не, која на описаним просторима вероватно и даље траје.
Ко су лудаци и како су они одступили? То су, у првом
реду, у драмама, два пуковника. Фетисов, пуковник шко
лован у Совјетском Савезу, учествовао у рату у Авгани
стану и у Босни, и Василије, пуковник Удбе (југословенске
тајне службе). Обојица су полудела на служби, шизофрени
чари су. Код Бојчева су ту и Хачо (у женској верзији Нина),
студент глуме настрадао у касарни, Ром Давуд (Мерал),
полудео јер га је напустила супруга, Пепа (трансвестит
Тереза), проститутка и Киро (Мата Хари), алкохоличар и
лопов. У драми Ковачевићевој се јавља још само Рајна, која
је полудела пошто је у самоодбрани убила мужа, али се у
Ковачевићевом филму јавља још доста њих. Посебно је
упечатљива Соња Савић као Виолета, промискуитетна
кафанска певачица. Ту су и Јоја и Ћира, кошаркаш и његов
менаџер који сањају о НБА лиги, старац који је умислио
да је пророк, жена која мисли да је девојчица… У филму,
Вика је полудела политичарка која учи законе и прописе
напамет и у „сталној је борби против мушког и руског
шовинизма, а за чисту демократију“, Али је песник који
никуда не мрда без свог ранца пуног забелешки, Жана је
бивша циркузанткиња која сматра да је музичарка (иако
на хармоници само полку зна да свира), да је излечена и да је
ту само док њен вереник, Брајан Адамс, не дође по њу,
Гога је трансвестит који мисли да је велика звезда… Сви
они заправо рефлектују грехе спољног света. Рефлект ују и
окајавају. Све то што су они урадили у спољњем свету,
Сава СТАМЕНКОВИЋ 33
ЛИТЕРАТУРА
Бесара 2003: Бесара, Д. Елементи фарсе у драмама Душана Ковачевића.
У: Зборник Матице српске за књижевност и језик LI/1-2. Нови Сад:
Матица српска.
Бојчев 1997: Бојчев, Х. Пуковник птица. Превод: Благоје Николић.
Доступно на: http://www.hristoboytchev.com/docs/the_colonel_bird-
serbian.pdf [1. 9. 2015.]
Бойчев 2000: Бойчев, Х. Полковникът и птиците. Доступно на:
http://www.hristoboytchev.com/docs/FemaleBG.doc [1. 2. 2016.]
Еберт 2003: Ebert, Roger. House of Fools – Review. Available:
http://www.rogerebert.com/reviews/house-of-fools-2003 [1. 6. 2016.]
Ковачевић 1991: Ковачевић, Д. Урнебесна трагедија. Доступно на:
http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=14596&start=0 [30.
9. 2015.]
Ковачевић и др. 1995: Ковачевић, Д. (сценариста), Г. Марковић (ре
дитељ). Урнебесна трагедија. Доступно на: https://www.youtube.com/
watch?v=o7qCIz2VGbY [30. 9. 2015.]
Кончаловски 2002: Кончаловский, Андрей. Дом дураков. BAC Films:
Paris.
Меденица 2006: Меденица, М. Привидно живи људи Душана
Ковачевића. У: Сарајевске свеске, бр. 11-12.
Пачев 2009: Пачев, Илија. В света на абсурда и извън него в пиесите на
Христо Бойчев. В: Południowosłowiańskie Zeszyty Naukowe. Język –
Literatura – Kultura 6. Łódz: Uniwersytet Łódzki.
Фуко 1980: Фуко, М. Историја лудила у доба класицизма. Бгд: Нолит.
Фуко 2005: Фуко, М. Друга места. У: Фуко – хрестоматија. Нови Сад:
Војвођанска социолошка асоцијација.
Јелена МАРИЋЕВИЋ1
Филозофски факултет
Нови Сад
AРХЕ-ХАРМОНИКА
ИЗ ПЛАНИНЕ САБИРНОГ ЦЕНТРА
1
mitojelija@gmail.com
42 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
2
Професор Павловић завршио је студије историје и географије (уп. Ко
вачевић 1987: 144).
Јелена МАРИЋЕВИЋ 43
9
„Спрам Бога нема ничега што би се могло указати као о-позиција“ (Циглер
1995: 57).
Јелена МАРИЋЕВИЋ 45
10
„ХОР ПОКОЈНИКА:/ Цвета трешња у планини/ Пролеће се на пут спре
ма/ Све је исто у мом крају/ Само мене више нема/ Само мене више нема//
Зелени се лоза вита/ Око старог кућног трема/ Све је исто као некад/ Само
мене више нема/ Само мене више нема“.
46 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
ЛИТЕРАТУРА
Базрђан 2016: Иван Базрђан, „Интермедијалност у ‘Сабирном центру’
Душана Ковачевића“, Међутим, бр. 11, Нови Сад, 1-17 (http://medjutim.
org/pdf/11-11.pdf)
Бандовић 2013: Александар Бандовић, „Археологија у кадру: представе
археологије у српском филму“, Етноантрополошки проблеми, год. 8,
св. 3, 2013, 845-863.
Бодирогић 2013: Миленко Бодирогић, „Салко Ћоркан или о еуфорији“,
Орфелин, 6. мај 2013. (http://orfelin.blogspot.rs/2013/05/salko-corkan-ili-
o-euforiji.html)
Владушић 2012: Слободан Владушић, „Ћамил и Омерпаша Латас – два
типа хибридног идентитета код Андрића“, Научни састанак слависта
у Вукове дане: Иво Андрић у српској и европској књижевности, 44/ 2,
2012, 49-58.
ЛИТЕРАТУРА 53
ЈУНАЦИ РОМАНА
БИЛА ЈЕДНОМ ЈЕДНА ЗЕМЉА
И МЕДА ПЕВА БЛУЗ ДУШАНА КОВАЧЕВИЋА
1
capajevka7@gmail.com
56 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
1
milojevic.snezana@yahoo.com
66 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
2
Љиљана Љуштановић Пешикан у вези са овом списатељском одлуком
Душана Ковачевића каже да је ова драма „на нивоу текста обликована као
приповетка у првом лицу, у којој дијалошке партије прерастају у драму“
(Пешикан 2009: 135).
Снежана Ј. МИЛОЈЕВИЋ 67
3
Када сте први пут, у Клубу књижевника, на сав глас вређали Тита, ја сам
изашао из Клуба, сео у кола, решен да вас прегазим. Чекао сам вас до јутра
и заспао за воланом…. Неколико пута сам био решен да вас убијем и, као
што видите, то нисам учинио, али сам вам зато неколико пута спасио живот
(Ковачевић 2009: 91). Други пут му је спасио живот када је пијан испао из воза
(види Ковачевћ 2009: 93), а трећи када је писац (који се појављује у даљем току
радње под именом Лудак) хтео да га убије зато што је у једном ресторану инси
стирао да скину Титову слику са зида (види Ковачевић 2009: 95–96).
4
Замислите човека са средњом милицијском школом, као што је био и
ваш отац, који се „судари“ са страним непознатим именима […] Кад сте
пре много година цитирали Сен Џон Перса, ја сам био убеђен да је реч о фран-
цуском културном аташеу. Све се слагало, изузев што аташе није писао
песме, па сам ја додао, и песник… (Ковачевић 2009: 90–91).
5
„Појава божанства које је пред крај неких античких драма спуштано на
сцену на лебдећој платформи помоћу неке врсте дизалице и својом интер
венцијом разрешавало заплет“ (Јанковић 2001: 130).
68 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
6
Радња драма Душана Ковачевића смештена је у време и простор Титове
Југославије, чиме он кроз хронотоп својих драмских текстова „нуди портрет
једног дехуманизованог друштва у коме су границе између онога што јесте
и није стварност избрисанe, где јунаци живе у уверењу да им не преостаје
ништа друго него да заволе оно што мрзе, дајући тако свој допринос пожељном
прилагођавању (Милојевић 2016: 148). Зато је сваки искорак из очекиваног
раван субверзији, па тако и покушај једног државаног тајног службеника да
напише (откуца) књиге сумњива је ствар. Да би избегао проблем на послу,
одлучује да сам укоричи књиге – дубоко верујући да су свуда уоколо доуш
ници и да их посебно има међу књиговесцима који хоће и да пријаве полицији
ако је нешто онако… незгодно, проблематично (Ковачевић 2009: 81).
Снежана Ј. МИЛОЈЕВИЋ 69
7
Колико је разумео Аристотела служајући беседе Теодора Краја о Аристотелу.
Снежана Ј. МИЛОЈЕВИЋ 71
8
Систем Станиславски се фокусира на развој реалних карактера на сце
ни. Глумци се саветују да користе „емоционалну меморију“ да би на при
родан начин приказали емоције лика кога глуме. Да би ово постигли, глум
ци треба да се сете момента из сопственог живота када су осећали тражену
емоцију, и да је поново проживе у својој улози да би глума изгледала реалније.
9
Родоначелник термина непоуздани приповедач, Вејн Бут, по критеријуму
вероватности приповедаче дели на поуздане – оне који говоре или поступају
у складу с нормама дела и непоуздане, који су потенцијално обмањујући (Бут
1978: 178). У вези са дефинисањем саме пресупозиције непоузданости, у Џералд
Принс наводи три могућа објашњења ове приповедне инстанце: да је то при
поведач чији говор и понашање нису у складу са оним на чему инсистира
имплицитни аутор; приповедач чији вредносни судови одударају од оних
које имплицитни аутор има или је приповедачева поузданост подривена
различитим својствима самог његовог приповедања (Принс 2011: 125).
72 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
10
Теодор Крај се не сећа догађаја из свог живота текстуално приказаног
од стране Луке Лабана и редигованог од стране Лабановог сина Милоша,
професора књижевности.
11
А он је пришао столу, спустио кожну ташну и, једну задругом, извадио
четири укоричене књиге са упадљивим насловима које обично исписују улич-
ни књиговесци. Корице су биле у четири боје: црне, плаве, зелене и беле. На-
слагао их је једну на другу, а онда на све њих положио шаку, као човек који
показује вредну робу или тврди пазар… Лакнуло ми је. Свашта сам био по-
мислио. Реч је, ипак, о најобичнијем скрибоману, који је свој долазак само
мистификовао. Опустио сам се, осмехнуо се и вратио до столице (Ковачевић
2009: 80). Када му Лука Лабан говори да је сам укоричио књиге, бојећи се да
га књиговезац неће пријавити полицији, закључио је да је он писац парано
ик (види Ковачевић 2009: 81) и сл.
Снежана Ј. МИЛОЈЕВИЋ 73
12
Како Лабан каже: Доносим ти само део онога што се од тебе могло спасти
(Ковачевић 2009: 89).
13
„Историчар и песник […] се разликују по томе што један говори о томе
што се истински догодило, а други о ономе што се могло догодити. Зато и
јесте песништво више филозофска и озбиљнија ствар него историографија,
јер песништво више показује оно што је опште, а историја оно што је поје
диначно“ (Аристотел 2008: 71–72).
74 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
14
Тезу о полисемичности текста Барт је утемељио у својој теорији хифоло
гије: „Текст значи ткање. Но, како се ово ткање увек узимало за неки произ
вод, један готов вео, иза којег се држи више или мање скривен смисао (ис
тина), ми сада у овом ткању наглашавамо генеративну идеју да се текст
сачињава, израђује вечитим плетењем. Изгубљен у овом ткању – овој текс
тури – субјект се ослобађа у њему попут паука који се и сам раствара у
градитељском излучивању своје мреже. Ако бисмо волели неологизме,
могли бисмо теорију текста да дефинишемо као хифологију (hiphos је ткање
и паучина)“ (Барт 1975: 86).
76 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
16
Из обиља ствари и предмета извадио сам повећи, црни двоглед. Загледао
сам га са свих страна покушавајући да се сетим кад ми је припадао (Ковачевић
2009: 99).
17
Лука је из кофера извадио плишано куче, црно-беле боје, и надвикујући
песму успео да ми каже: Купио си га сину за рођендан! (Ковачевић 2009: 103).
78 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
18
Слично Барту, ни Фуко, такође, није уопште ишао ка уклањању аутора
из дискурса Више му је било стало до слабљења његовог утицаја – био је то
прелазак са функције главног контролора и дистрибутера значења на
функцију само једно од могућих систематизујућих инстанци (Бужињска/
Марковски 2009: 354)
80 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
19
У сваком се друштву продукција дискурса у исти мах контролише,
селектује, организује и расподељује, и то извесним поступцима чија је улога
да укроте моћи и опасности дискурса, да овладају његовим непредвидивим
догађајима, да избегну његову тешку и опасну материјалност (Фуко 2007: 8).
20
Само ме занима, Тејо, као сад одједном верујеш да у комунизму неко може
да дође на место које заслужује и који му по квалитетима припада, кад си
до јуче тврдио да цео систем апсолутистичког бољшевизма функционише
искључиво на поданичкој, пасјој верности, а не на знању и памети. Како
мислиш да си ти одједном изузетак, кад добро знаш да они све беспрекорно
контролишу, да о свему воде рачуна и да изузетака нема? […] Има само или-
или. Или си њихов, без обзира што ти мислиш да ниси, или стварно ниси,
па те нигде нема, једностанво не постојиш (Ковачевић 2009: 107).
82 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
ЛИТЕРАТУРА
Аристотел (2008), О песничкој уметности, Београд: Дерета.
Балзак, де Оноре (2012), Предговор људској комедији, Интернет и
књижевност у настави, 3-13.
Барт, Ролан (1975). Задовољство у тексту, Ниш: Градина
Барт, Ролан (1984), Смрт аутора, Поља, 450.
Бекер, Мирослав (1985), Бартова теорија о тексту, Поља, 276-277.
Бужињска, Ана/Марковски, Михаел Павел (2009), Књижевне теорије
XX века, Београд: Службени гласник, 267-277.
Бут, Вејн (1976), Реторика прозе. Београд: Нолит.
Захаријевић, Душан (2016), Функција дидаксалија у Професионалцу
Душана Ковачевића, доступно на: http://kulturniheroj.com/?p=3455.
84 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
1
radojef@gmail.com
86 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
ЛИТЕРАТУРА
Бабац, Марко, и други: Лексикон филмских и телевитијских појмова,
Научна књига, Универзитет уметности, Београд 1993.
Јакшић Провчи, Биљана: Паралеле и сусретања – Душан Ковачевић и
Александар Поповић, Филозофски факултет Нови Сад, 2012.
Ковачевић, Душан: Балкански шпијун и друге драме, БИГЗ, Београд
1988.
Лешић, Зденко: Теорија драме кроз стољећа III (од 1880 до 1940),
Свјетлост, Сарајево, 1990.
Милосављевић, Александар: Интервју с Душаном Коваевићем, у:
Сцена, година XVIV, књига I, бр. 3, Нови Сад, 1988.
Путник, Радомир: Драматуршка аналекта (ЈУ драма 1975-2007),
Удружење драмских писаца Србије, Београд, 2007.
Иван БАЗРЂАН1
Филозофски факултет
Нови Сад
1
Ivan.bazrdjan.1991@gmail.com
102 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
ЛИТЕРАТУРА
Елиот, Томас Стернс (1963), Изабрани текстови, Београд: Просвета.
Ковачевић, Душан (1998), Одабране драме I, Београд: Стубови
културе.
Пекић, Борислав (2007), Изабрани есеји, Нови Сад: Соларис.
Пекић, Борислав (2001), 1999, Београд: Нолит.
Платон (1979), Ијон, Гозба, Федар, Београд: Култура.
Хајдегер, Мартин (1999), Предавања и расправе, Београд: Плато.
Маријана ЈЕЛИСАВЧИЋ1
Филозофски факултет
Нови Сад
1
marijanamajche@gmail.com
120 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
2
А можда је, мање вероватно, Тејин доказ да је испунио Лукин захтев, да
је сада он професионалац.
122 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
3
О Тејиним пријатељима Лука Лабан каже да нису открили његов прави
иденитет јер су често били у великом пићу или великом нарцизму, а најчешће
и у једном и у другом. Вероватно из истих разлога њихова пријатељства
нису опстала. А могућа је и друга опција, разочарење пријатеља у нови Тејин
посао, где је он „Неко кога је Неко именовао испред Некога да о Нечему
брине и води рачуна“ (Ковачевић 1998: 129).
4
У драми „Клаустрофобична комедија“ опозиционари Јагоше Краја,
Тејиног брата, поигравају се са њиховим презименом, сугеришући крај
дотадашњег режима.
5
Честа употреба придева уз именице упућује на неког ко се бави или,
чешће, ко би волео да се бави писањем.
Маријана ЈЕЛИСАВЧИЋ 123
6
Наговештаји су и у медију којим Теја добија могућност да поново пре
слуша разговор и прибележи га, као и неонска реклама која се пред крај
драме види кроз прозор Тејине канцеларије.
Маријана ЈЕЛИСАВЧИЋ 125
ЛИТЕРАТУРА
Вјетхи, Дагмара (2008). „Професионалац – драмски текст и његова
филмска адаптација“. Свеске. бр.87. Панчево: Мали Немо. 143-147.
Јакшић Провчи, Бранка (2012). Паралеле и сусретања – Душан Ко
вачевић и Александар Поповић. Нови Сад: Филозофски факултет.
Ковачевић, Душан (1998). „Професионалац. Тужна комедија по Луки.
Одабране драме II. Београд: Стубови културе. 129-162.
Меденица, Иван (2002). „Српске и друге драме“. Театрон. бр.119-120.
Београд: Музеј позоришне уметности Србије. 9-17.
Маријана ЈЕЛИСАВЧИЋ 129
1
slipknotsnuff@gmail.com
132 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
2
„Стално је пазио да се комедија не изроди у пуку забаву, да из ње не ис
паре озбиљни садржаји, значајна питања о животу“(Стаменковић 1987: 8).
Оливера МИЛИЋЕВИЋ 133
3
,,У ствари, то је био његов услов да и даље останемо пријатељи“ (Ковачевић
2013: 199), каже Лука.
134 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
тебе за главу!“ (Ковачевић 2013: 202). Лука је тај који виђа Тејиног сина, а не
сам Теја. Он ни не зна колико му је син висок док му Лука не саопшти. Иако
нису у питању политичке несугласице, ово је приказ још једне поремећене
везе између оца и сина, почетак још једног невиђања.
6
То се види у наставку реченице, када Лука Теју ослови са ,,сине мој“.
136 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
ЛИТЕРАТУРА
Јакшић Провчи, Бранка (2012). Паралеле и сусретања – Душан Ко
вачевић и Александар Поповић. Нови Сад: Филозофски факултет.
Ковачевић, Душан (2013). ,,Радионица позоришних прича“. Драме 1.
Београд: Завод за уџбенике, 3-26.
Ковачевић, Душан (2013). ,,Професионалац“. Драме 3. Београд: Завод
за убенике, 165-214.
Ковачевић, Душан (1995). Балкански шпијун. Београд: Књига-комерц.
Марјановић, Петар (1997). ,,Душан Ковачевић: ‘Маратонци трче почас
ни круг’ и ,Балкански шпијун’“. Српски дрaмски писци XX стoлeћa.
Нoви Сaд – Бeoгрaд: Maтицa српскa – Фaкултeт дрaмских умeтнoсти
– Aкaдeмиja умeтнoсти, 271-284
Микић, Радивоје (1995). ,,Све је супротно од онога што изгледа да јесте
или један поглед на драму ‘Балкански шпијун’“. Балкански шпијун.
Београд: Књига-комерц, 7-19.
Милин, Бошко (2004). „Између ангажмана и ескапизма“. Драмски
текст данас у Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори.
Међународни симпозијум универзитетских предавача, театролога и
позоришних критичара. Нови Сад: Стеријино позорје и Међународна
асоцијација позоришних критичара (AICT), 132-139.
Пешикан Љуштановић, Љиљана (2009). „Казивање и приказивање у
‘Професионалцу’ Душана Ковачевића“. Кад је била кнежева вечера?
(Усмена књижевност и традиционална култура у српској драми 20.
века). Нови Сад: Позоришни музеј Војводине. 135-144.
Радуловић, Ксенија (2004). ,,Душан Ковачевић ‘виртуелни’ и ‘реални’
свет током последње деценије 20. века“. Драмски текст данас у Босни и
Херцеговини, Хрватској и Црној Гори. Међународни симпозијум уни
верзитетских предавача, театролога и позоришних критичара. Нови
Сад: Стеријино позорје и Међународна асоцијација позоришних кри
тичара (AICT), 43-51.
Стаменковић, Владимир (1987). ,,Предговор“, Душан Ковачевић, Иза
бране драме. Приредио: Владимир Стаменковић. Београд: Нолит. 5-22.
Христић, Јован (2006). ,,Писац и редитељ Душан Ковачевић“. Есеји о
драми. Избор и предговор: Марта Фрајнд. Београд: Српска књижевна
задруга, 243-270.
Растко ЛОНЧАР1
Филозофски факултет
Нови Сад
Рад има за циљ да, анализом текста пет драма Душана Ко
вачевића, прикаже тенденцију у изградњи ликова тако да ре
презентују одређене видове деконструкција патријархалног
друштва у социјалистичком самоуправљачком уређењу, као
што су везаност за породицу и осећање припадности простору
са ког потичу, затим, начине на које се таква деконструкција
вршила, закључно са резултатима који се огледају у отуђењу и
жељи за емиграцијом.
Кључне речи: Антеј, Душан Ковачевић, отуђење, патријар
халност, социјализам, трагикомедија.
2
Није згорег приметити да су осамдесетих година овакви ликови били
изузетно популарни као носиоци радње у различним филмским остварењима.
3
Радованова жена, прим. Р. Л.
Растко ЛОНЧАР 145
5
Интересантно је да су и Радованов „Џорџ“ и Лари Томпсон предметом
полицијског прогањања, а са којим се главни јунаци идентификују. На овај
начин, Д. Ковачевић суптилно слика свест оних који живе у полицијској
држави.
160 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
6
Не значи ли то, потенцијално, да је био принуђен да емигрира услед
тога што овде његов таленат нико није ценио?
Растко ЛОНЧАР 161
•••
Мит о Антеју, у грчкој митологији, односи се на сина
Посејдона и Геје који је био непобедив у борби све док би
био у додиру са мајком, односно, са земљом. Као један од
12 задатака, Херакле је добио изазов да га порази. Он је то
учинио одвојивши га од земље, односно, дижући га у ваз
дух, притом гледајући да га усмрти док није ни на који
начин повезан са мајком.
У контексту стваралаштва Душана Ковачевића, овај мит
можемо тумачити двојако: као одвојеност од породице,
али и одвојеност од земље као такве, од порекла. Већ од
првих дана појаве на нашем поднебљу, социјализам је
посвађао два брата, оца и стрица Петра Јаковљевића. Че
тири године касније, исти је систем осудио Илију и Ђуру
Чворовиће на „друштвено корисни рад“, а у њиховом селу
изазвао крваве обрачуне. Уз то, није ли и покушај одвлаче
ња сељака из села у фабрике, један вид организоване „деан
тејизације“?
Исти систем дозвољава могућност да један Радован,
који је типичан поводљиви и помодни распикућа, човек
који држи до завичаја све док је далеко од њега, дође до
функције и направи комплетан фијаско. У истом таквом
систему, добро ће проћи Јагоша Крај, човек којем не сме
та очигледна свеопшта неправда – чак ни братовљева
беда – све док је његов хедонистички нерв задовољен, све
док постоје балерине које може да ожени и народ који ће
да слуша његова маратонска излагања. Такав ће систем
једном Теодору Крају, оном из Професионалца, допустити
илузију победе тако што ће га поставити за управника
пропалог предузећа. Напослетку, такав ће систем – инди
162 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
ЛИТЕРАТУРА
Ковачевић, Душан, Балкански шпијун, Београд 1995.
Ковачевић, Душан, Одабране драме III, Београд 1998.
Ковачевић, Душан, „Радован III“ у Драме. 1, Београд 2013, 108-171.
Ковачевић, Душан, „Клаустрофобична комедија“ у Драме. 3, Београд,
2013, 96-163.
Ковачевић, Душан, „Професионалац“, у Драме. 3, Београд, 2013.
166-214.
Jована НИКОЛИЋ1
Филозофски факултет
Нови Сад
1
јovana.nikolic91@gmail.com
2
Цицерон и Ђордани Бруно су детаљније говорили о томе (Види (у:)
Историја филозофије, II део, превео др Никола М. Поповић, Култура, Београд,
1970. година, 341. страна).
166 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
3
На наговор Мирка фирма мења име. Некадашњи назив „Дуго коначиш
те“ замениће „Topalovich und Welt“, а сви који немају посла моћи ће да се
запосле код њих ( Ковачевић 2013: 103).
168 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
4
Геронтократија је облик олигархијске владавине у којој је власт ограни
чена на групу људи који се од осталих разликују по својој старости. То значи
да већу политичку моћ имају старији од млађих.
Jована НИКОЛИЋ 169
5
Онда бисмо могли говорити о „хумору испод вешала“ о којем пише
Лауб (Лауб 1999: 171-192).
172 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
6
Црни хумор (фр. Humor noir), одлика стила или посебан облик хумора.
Ц. х. представља вид отпора, побуне, па о уобичајеним стварима или догађаји
ма говори са иронијом, с подругљивим и заједљивим смехом или чини спој
хуморног са ужасним, језивим и одвратним (Поповић 2007: 113).
7
Према грчкој митологији на Олимпу Еросу је супотстављен Танатос.
Танатос је син Ноћи и Таме и оличење је спокојне и ненасилне смрти за раз
лику од своје сестре Кере, која је богиња крвопролића и смрти од страхотних
болести. Фројд примећује да људи који доживе трагично искуство осете
потребу за смрћу, одноно нагон смрти или Танатос. Борба Ероса и Танатоса
моћна је толико да одржава сам живот. Наилазимо на два супротстављена
принципа од којих је један продуктиван, а други деструктиван. Само у бор
би они омогућују опстанак. У књизи „С оне стране принципа задовољства“
Фројд долази до закључка да је смисао свег живота смрт (Фројд : 1994).
176 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
8
Користимо термин који Јунг користи у тумачењу личности. Јаство пред
ставља оно суштинско у човеку ослобођеном маске, Аниме и Анимуса и
сенке (Јунг 2013: 327).
Jована НИКОЛИЋ 177
10
Употребљавамо термин који је Тихомир Ђорђевић у књизи „Наш на
родни живот“ употребио да би њиме именовао непристојан однос између
свекра и снахе присутан у пожаревачком, врањском, пиростском и топлич
ком округу (Ђорђевић 1984: 89).
180 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
ЛИТЕРАТУРА
Ђорђевић, Тихомир (1984). Наш народни живот, Просвета, Београд.
Јунг, Карл Густав (2013). Психолошки типови, Дерета, Београд.
Ковачевић, Душан (2013). Маратонци трче почасни круг (у:) Драме #1,
Завод за уџбенике, Београд, стр. 30-106.
Ковачевић, Душан (2013). Радионица позоришних прича (у:) Драме #1,
Завод за уџбенике, Београд, стр. 3-26.
Лауб, Габријел (1999). Уметност смеха, Дерета, Београд.
Мисаиловић, Миленко (2008). Функција комедије у људској егзи
стенцији (у:) Значење српске комедиографије од Јоакима Вујића до
Бранислава Нушића, Позоришни музеј Војводине, библиотека Лово
ров венац, књига I, Нови Сад, стр. 543-598.
Нушић, Бранислав (1935). Сабрана дела, књига ХХIV, Геца Кон,
Београд.
Христић, Јован (2006). Писац и редитељ Душн Ковачевић (у:) Есеји о
драми, Српска књижевна задруга, Београд, стр. 243-270.
Фројд, Сигмунд (1994). С оне стране принципа, Ја и оно, Светови,
Нови Сад.
Фројд, Сигмунд (1964). Увод у психоанализу, Космос, Београд.
Софија МАТИЋ1
Филолошки факултет
Београд
КОМИЧНО У ДРАМАМА
ДУШАНА КОВАЧЕВИЋА КАО ПРИМЕР
САВРЕМЕНОГ И УНИВЕРЗАЛНОГ
1
sofija.matic1995@gmail.com
184 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
БАЛКАНСКИ ШПИЈУН
У овој драми вербална комика је употребљена у циљу
карактеризације ликова и радњи. Предмет исмевања у
драми је комунистички режим, тачније продукт комуни
стичког режима, а то је лик Илије Чворовића, који про
говара: „Све је супротно од оног што изгледа да јесте“
(Ковачевић 1990: 257).
Главни јунак драме је Илија Чворовић. Он је одробијао
због тога што је гласно говорио своје мишљење о тадашњем
политичком режиму. Изгледа смешно и жалосно у исто
време. Целокупно његово понашање, које он сматра нор
малним и здраворазумским, у ствари је трагикомично.
Трагичан јер трагично страда, комичан у својим настојањи
ма да брани народ од имагинарног непријатеља, постаје
опасан. Његова параноја почиње информативним разго
вором са инспектором, који се распитивао о подстанару.
Илији све то постаје јако сумњиво и бива забринут за своју
сигурност. („Кад се милиција интересовала за обичног и по
штеног човека!“ (Ковачевић 1990: 222). Тада почиње да прати
подстанара. Купи и фотоапарат, пројектор и магнетофон
како би могао да прислушкује подстанарове разговоре и
прати његове сусрете са пријатељима. Када открије нешто
што је њему сумњиво, а човеку са здравим разумом апсо
Софија МАТИЋ 185
2
Примедба аутора: Када је Даница рекла да смо међу првима по покваре
ности, није мислила на поквареност зуба, то је била Ковачевићева метафора
како би указао на карактер народа.
186 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
РАДОВАН ТРЕЋИ
Лица драме:
РАДОВАН ТРЕЋИ, човек из Завичаја, стицајем разних сти
цаја пензионисан у тридесетој години свога живота. Веома
мало радио, али изузетно много упропастио.
РУМЕНКА, Радованова жена. Радованова животна креатор
ка, сапутник и издајник.
ГЕОРГИНА, Радованова старија кћи. Радованов дугогодиш
њи бол.
КАТИЦА, Радованова млађа кћи. Радован хтео мушко, а оно
– женско:возач интерконтиненталне хладњаче.
СТАНИСЛАВ, Радовану није отац, већ Радовановој жени
Ру Станиславс.
ЈЕЛЕНЧЕ, Радованов заробељник, из фамилије мрских Ви
лотића. Да није такав какав јесте, можда би био песник онакав
какав није.
КЕЛНЕР, Радованов непријатељ био, па зет био, па на крају
није ништа – био.
ВАСИЛИЈЕ, Радовану се умешао у живот, јер је рођени брат
Станислава. Дуго година живео као покојник.
И НЕКОЛИКО – мрских, заумних, подмуклих, језивих и на
све спремних – ВИЛОТИЋА3
Анализа драме
У овој драми вербална комика је веома изражена, тако
да бисмо могли рећи да је цела драма заснована на вербал
ној комици. Пре самог почетка, у опису лица, видимо да
3
Опис ликова је преузет из драме.
190 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
4
Контрасти су подвучени у првом делу овог поглавља, у опису ликова.
5
Оксиморон – реторичка фигура, која подразумева спајање елемената
супротног или веома различитог значења. Најчешће се јавља у синтагми која
спаја именицу са атрибутом и противречи њеном основном значењу.
Софија МАТИЋ 191
да буду оно што јесу: „Одувек сам био вечита жртва. Одра
стао сам са пуно неразуевања. Моја туга је бескрајна и
превелика… Околина је у мени гледала само оно анимал
но. Боже, а толике године у библиотеци, Хипокрит, Оноре
де Балзак, Тацит, Петрарка, Браћа Миленковић… Толике
године“ (Ковачевић 1990: 93). Требало би да његова исповест
изазове сажаљење читалаца, али због игре речима и на
чина казивања она сваком читаоцу измамљује осмех.
Долази до великог боја између Вилотића и Радованове
породице, придружује им се и Василије, који се све време
представљао као покојник, а у ствари је био у Америци. У
тој борби Радован сазнаје зашто није пожељан у Завичају,
да је упропастио све оно што је тамо постојало и да људи
тамо не живе онако лепо као што су живели раније: „На
род је поручио Радовану да ће га живог одрати… Спремају
се да ти се страшно освете. Та фабрика је уништила реку,
а река затровала поља. Ни коров није успевао. Да би не
како спасили Завичај, направљено је језеро од реке и по
дигнута је хидроцентрала. Међутим, није било довољно
воде, па је хидроцентрала престала са радом пре пуштања
у погон. Онда су, да би извадили штету, исушили језеро и
оставили само муљ да људи сеју пиринач који није успевао,
јер је клима хладна, а уједно и топла. Ово, да је топла,
установило се када су подигли планину на затрпаном језе
ру; хтели су да отворе зимски туристички центар. Да не
би планина била неискоришћена, без снега, кад већ нема
пара од скијања, решили су да отворе велики рудник. И
копали су месецима док нису наишли на муљ, који су раније
затрпали. Сад су одлучили да сруше фабрику и поново
засаде жито и кукуруз“ (Ковачевић 1990: 131). Кроз рече
194 Душан Ковачевић l Идеологија, човек, драма
Закључак
Испитивањем дела Душана Ковачевића, анализирањем
радњи, ликова и ситуација у којима су се ликови нашли,
као и времена и места у које су радње смештене, дошло се
до закључка да је вербална комика јако битна у каракте
ризацији ликова.
Вербална комика утиче на ток радње и разрешавање
ситуација. Ковачевићеве драме су такве да у њима нема
Софија МАТИЋ 199
ЛИТЕРАТУРА
Велек и Ворен 1974. Рене Велек и Остин Ворен, Теорија књижевности,
Нолит, Београд 1974.
Миочиновић 1981. Мирјана Миочиновић, Модерна теорија драме, Но
лит, Београд, 1981.
Софија МАТИЋ 201
1
У драми уз самоуправни систем увек стоји епитет наш, те се тиме појачава
осећај да смо сви нападнути, а не само неки удаљени и нама непознати
државни апарат.
Иван КОЛАРИЋ 205
2
У смислу да је још увек сабран, јер ћемо да сведочимо и сличном услов
но речено врхунцу у последњој глави, где ће Илија потпуно да експлодира.
Иван КОЛАРИЋ 209
ЛИТЕРАТУРА
Јасперс, Карл (2009). Питање кривице, Београд: Фондација Кондрада
Аденауер
Ковачевић, Душан (1988). „Балкански шпијун“. Балкански шпијун,
Београд: БИГЗ, 219-237
Чавошки, Коста (1989). О непријатељу, Београд: Просвета
ДУШАН КОВАЧЕВИЋ
Идеологија, човек, драма
Зборник радова
уредио Жарко Миленковић
Издавач
Дом културе Грачаница
Цара Лазара бб, 38205 Грачаница
За издавача
Живојин Ракочевић
Уредник
Жарко Миленковић
Штампа
Интерклима-графика, Врњци
Тираж
300
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
ISBN 978-86-85261-25-1
COBISS.SR-ID 236213004