Tomas Laker

Otkrie polova
Trijumf bicikla... ini neophodnom androginu opremu koju su ve iznosili poznavaoci slabijeg pola... Zar nikada neemo moi nae izdavae i sociologe u suknjama da nateramo da shvate da ena nije ni jednaka ni podreena ni nadreena mukarcu, da je ona bie za sebe, druga stvar, po prirodi obdarena drugaijim funkcijama od mukarca s kojim ona ne moe da se nadmee u javnom ivotu? ena postoji samo kroz svoje jajnike. Victor Joze, 1895

O jeziku i telu Dva tumaenja iste prie o smrti i elji koju je ispriao osamnaestovekovni lekar opsednut problemom razlikovanja prave od prividne smrti, meusobno udaljena pedeset godina, razdvaja interpretativna provalija.1 Pria poinje kada je jednog dana u seosku gostionicu doao mladi a ristokrata, koga su porodine prilike prisilile da se zamonai. Gostioniare nalazi ophrvane tugom zbog smrti njihove jedine kerke, devojke velike lepote. Trebalo je da bude sahranjena tek sledeeg dana i ucveljeni gostioniari zamolie mladog kaluera da tokom noi pazi na njeno telo. To je i uinio, a uinio je i vie. Opisi njene lepote podstakli su njegovu radoznalost. Povukao je mrtvaki pokrov i umesto da nae le izoblien uasima smrti, naao je da su njegova privlana svojstva jo uvek draesno iva. Izgubio je sve obzire, zaboravio svoje zakletve i uzeo je sebi iste slobode sa mrtvom koje bi mu sveti zavet braka dozvolio sa ivom. Postien onim to je uinio nesretni, nekrofilni kaluer ujutro je brzo otiao, ne ekajui na planirani pokop.Kada je dolo vreme sahrane, u stvari tek to je sanduk sa mrtvom devojkom bio sputen u zemlju, neko je osetio pokrete koji su dolazili iz sanduka. Poklopac je bio uklonjen; devojka je poela da se pokree i uskoro se oporavila od onoga za ta se dokazalo da uopte nije bila prava smrt nego samo koma. Suvino je rei koliko su roditelji bili preplavljeni radou to opet imaju svoju kerku, iako je njihovo zadovoljstvo bilo umanjeno otkriem da je ona trudna i da, tavie, nije mogla da im prui zadovoljavajue objanjenje o tome kako je dospela u takvo stanje. U neprilici, gostioniari su kerku dali u manastir im se beba rodila. Uskoro na scenu zloina ponovo izlazi mladi aristokrata, prilino zaboravan u pogledu posledica svojih strasti; on je napustio sveti red jer je dobio nasledstvo i postao bogat. Gostioniare ponovo zatie u stanju konsternacije, i odmah razaznaje svoj udeo u uzrocima njihove nove nesree. Pohitao je ka manastiru i naao da je objekt njegove nekrofiliarske elje mnogo lepi iv nego mrtav. Zatraio je njenu ruku i svetim zavetom braka ozakonio njihovo dete. J. J. Brije (Bruhier) je od svojih itaoca zatraio da iz ove prie izvuku pouku kako samo nauna provera moe sa sigurnou da utvrdi da li je osoba stvarno mrtva, i kako ak i veo ma intiman kontakt sa telom ostavlja prostor za pogreke. Ali, kada je Brijeov savremenik, uvaeni hirurg Antoan Lui (Louis), analizirao sluaj 1752. godine, doao je do drugaijeg zakljuka koji se mnogo vie dotie predmeta ove rasprave.2 Na osnovu svedoanstva koje je sam Brije ponudio, Lui dokazuje da je bilo nuno zapitati se da li je devojka ipak iva: ona nije, kako je posvedoio mladi kaluer, izgledala mrtva i tavie, ko zna nije li ona dala neke

oigledne znake kao dokaz svoje ivahnosti, znake koje bi svaki osamnaestovekovni lekar ili ak laik oekivao u ovakvim okolnostima. Brije je ranije u svojoj knjizi naveo brojne primere prividno mrtvih mladih ena koje su oivele i spasle se prevremenog pokopa ljubavnim zagrljajem; seksualna ekstaza, umiranje kako bi se to reklo u argonu osamnaestog veka, za neke se pokazala kao put u ivot. Ljubav, ta predivna, zadovoljavajua Smrt i ... voljno odvajanje due od tela, kako ju je nazvao jedan engleski lekar, straarila je na kapiji groba.3 Ali bi, u ovom sluaju, osamnaestovekovnom posmatrau izgledalo krajnje neverovatno da je gostioniareva kerka mogla da zane dete ne pokreui se i time posvedoujui svoju smrt.4 Svaka medicinska knjiga ili neki od brojnih prirunika o porodiljstvu, zdravlju, ili braku, koji su kruili na svim jezicima Evrope, izvetavali su kao o optem mestu da kada seme iscuri u inu zainjanja (kako iz mukaraca tako i iz ena), tu istovremeno nastaje izuzetno kakljanje i zadovoljstvo u svim delovima tela.5 Jedan drugi popularni tekst obznanjivao je da bez orgazma ist seks niti (bi) izazivao elju za branim zagrljajem, niti bi u njemu bilo uivanja, niti bi se njime zainjalo.6 Devojka mora drhtati, bar malo. Ako je ne bi odali njeni zarumeneli obrazi onda bi to sigurno uinili trzaji seksualnog orgazma. Brijeova pria je otuda pria o prevari, a ne o prividnoj smrti; gostioniareva kerka i kaluer prosto su skovali zaveru, zakljuuje Lui, kako bi izbegli kaznu, simulirajui komu sve do poslednjeg trenutka pre pokopa.Pria je ponovo bila ispriana 1836, ali sada sa drugaijim obrtom. Ovoga puta stvarnost devojinog komatoznog stanja nalik na smrt nije bila dovedena u pitanje. Upravo obrnuto, to to je zatrudnela pod ovakvim uslovima dr M. Rajan (Ryan) je naveo kao jedan od mnogih primera odnosa sa neosetljivom enom, kako bi pokazao da je orgazam nebitan za zaee. (U drugoj prii, jedan konjuar je priznao da je doao u gostionicu i imao seks sa devojkom koja je tada ostala trudna, a spavala je tako dubokim snom pored vatre, da je on ve odavno otiao pre no to se ona probudila.) Ne samo da nije potrebno da ena osea zadovoljstvo kako bi zaela, nije potrebno ni da bude pri svesti.7 Krajem prosvetiteljstva, u periodu proteklom izmeu ponavljanja prie o gostioniarevoj kerki, medicinska nauka i oni koji su u nju verovali, prestali su na enski orgazam da gledaju kao na neto to je vano za zaee. Zaee je, smatralo se, moglo da se dogodi potajno, bez ikakvih brbljivih cvokota ili znakova podstaknutosti; stara mudrost da "nezavisno od zadovoljstva ne postaje nita to je ljudske vrste", bila je iskorenjena.8 Nekada znak procesa zainjanja, duboko usaen u tela mukaraca i ena, oseanje ija egzistencija nije bila podlonija raspravi od toplog, prijatnog rumenila kojim je bio praen dobar obrok, orgazam je sada bio prognan u podruje puke senzacije, na periferiju ljudske psihologije sluajna, potroljiva, neoekivana posebna nagrada za reproduktivni akt. Otkrie polova Negde u osamnaestom veku izumljen je pol, kakvim ga mi znamo. Reproduktivni organi su od paradigmatinih mesta za pokazivanje hijerarhije koja odzvanja itavim kosmosom, postali temelj nesamerljive razlike: ena svoj nain postojanja duguje svojim organima za raanje, a posebno materici, kako je to rekao jedan osamnaestovekovni lekar.9 To nije bilo samo eksplicitno nepriznavanje starog izomorfizma nego, takoe, i mnogo vanije, odbacivanje ideje da iznijansirane razlike izmeu organa, fluida i fiziolokih procesa zrcale transcendentalni poredak savrenstva. Aristotel i Galen su prosto bili u zabludi kada su smatrali da su enski organi nii oblik mukih i da je ena, to je odatle sledilo, nii oblik

mukarca. ena je ena, objavljuje moralni antropolog Moro (Moreau) u jednom od mnogih novih pokuaja da se kultura izvede iz tela, svuda i u svim stvarima, moralnim i fizikim, a ne samo u odreenoj grupi organa.10 Organi koji su nekada delili jedno ime jajnici i testisi/jaja sada su bili lingvistiki distingvirani. Organi koji nisu bili distingvirani imenom na primer, vagina sada su dobili svoje vlastito ime. Strukture za koje se mislilo da su zajednike mukarcu i eni skelet i nervni sistem sada su bile diferencirane tako da odgovaraju kulturnim modelima mukog i enskog. I poto je samo prirodno telo postalo zlatno pravilo drutvenog diskursa, tela ena tog venog drugog postala su bojno polje za redefinisanje prastarog, poznatog, temeljnog drutvenog odnosa, odnosa ene prema mukarcu. Tela ena u svojoj telesnoj, nauno dostupnoj konkretnosti, u samoj prirodi svojih kostiju, nerava i, najvanije, reproduktivnih organa, imala su da podnesu ogromnu, novu teinu znaenja. Drugim reima, dva pola su bila izumljena kao nova osnova roda. Odsustvo strasti kod ena bilo je jedno od mnogih moguih manifestacija ovog novostvorenog pola. enski orgazam, koji je bio telesni signal uspenog zaea, prognan je na margine fiziologije, oznaitelj bez oznaenog. Nekada neosporna, rutina orgazmike kulminacije polnog odnosa, sada je postala glavni predmet rasprave. Tvrdnja da su ene nestrastvene; ili, alternativni stav, da kao bioloki odreena bia, one, u ogromnim razmerama, daleko veim nego kod mukarca, poseduju sposobnost da kontroliu ivotinjsku, iracionalnu i potencijalno destruktivnu jarost seksualnog zadovoljstva; i, zapravo, novo istraivanje prirode i kvaliteta enskog zadovoljstva i seksualnog zavoenja sve je to bilo deo ogromnog napora da se otkriju anatomska i fizioloka svojstva koja razlikuju mukarce od ena. Orgazam je postao igra u igri novih polnih razlika. To se nije dogodilo odjednom, niti se dogodilo svuda u isto vreme, niti je ta promena bila trajna. Kada se 1740. mlada princeza Marija Terezija zabrinula to nije odmah nakon venanja zatrudnela sa buduim habsburkim carem, njen lekar joj je odgovorio savetom koji se nije razlikovao od onoga to bi Soran mogao ponuditi rimskoj matroni: Ceterum censeo vulvam Sanctissimae Majestatis ante coitum esse titillandum" (tavie, mislim da bi vulva njenog najuzvienijeg kraljevskog visoanstva trebalo da bude kakljana pre polnog odnosa.) Rodila je vie od tuceta dece.11 Lekari devetnaestog i ranog dvadesetog veka jedva da su mogli da ponude vie, a ak i danas lekari razuveravaju pacijente od uverenja koja datiraju od Hipokrata: Dragi doktore Donahju: stidim se da pitam svog doktora: da li mogu da zatrudnim samo kada imam orgazam? Odgovor: Trudnoa nastaje kada sperma susretne i oplodi jajace. Orgazam s tim nema nikakve veze.12 to se tie jednopolnog modela, i on je takoe nastavio da ivi. U osamnaestom i devetnaestom veku knjige poput Aristotelovo remek-delo, i Umee brane ljubavi, ili, u manjoj meri, Tajne ene, prenosile su galensko uenje stotinama hiljada laikih italaca, bez obzira na to ta su o tome mogli misliti njihovi doktori. A i sami lekari su u razliitim kontekstima govorili jezikom jednopolnog modela (poput onih koji su se uplaili da bi nemake radnice vezane za neenstvena zanimanja mogle postati Mannweiber, muke ene).13

Postoje dva objanjenja za to kako su izumljena dva moderna pola, kakvim smo ih zamiljali i kakvim ih jo uvek zamiljamo: jedno je epistemoloko, a drugo je, u irem smislu, politiko.14 Epistemoloko objanjenje ima bar dve artikulacije. Prva je deo prie u kojoj su injenice poele jasnije da se distingviraju od fikcije, nauka od religije, razum od lakovernosti. Telo je telo, govori nova grupa samoustanovljenih strunjaka sa sve veim autoritetom, i ono moe da ini samo odreen broj stvari. Dojenje kaluera, ene koje nikada ne jedu i lue slatke miomirise, promena pola po elji mate, tela u raju bez polnih razlika, monstruozni porodi, ene koje raaju zeeve, i tako dalje, sve je to sad postalo graa za fanatizam i praznoverje, iako nije bilo prognano toliko daleko izvan granica razuma da bi seshvatalo kao nezamislivo. Skepticizam nije nastao u osamnaestom veku, ali je podela izmeu mogueg i nemogueg, izmeu tela i duha, izmeu istine i lai, i, otuda, izmeu biolokog pola i teatarskog roda bila uveliko izotrena. Drugi deo epistemolokog objanjenja je u sutini onaj koga je ponudio Fuko (Foucault): episteme u kojoj su znaci i slinosti bili meusobno isprepleteni u beskrajnoj spirali, u kojoj je odnos mikrokosmosa prema makrokosmosu bio shvaen i kao jemstvo tog znanja i kao granica njegove ekspanzije", zavrila se negde u kasnom sedamnaestom veku.15 Svi sloeni naini na koje su slinosti izmeu tela, i izmeu tela i kosmosa, potvrivale hijerarhijski svetski poredak, bili su svedeni na jedan plan: prirodu. Vana je bila jedino glatka, horizontalna, nepokretna osnova fizike injenice: pol. Ili, drugaije, kulturni rad koji je u modelu jednog tela obavljao rod, pao je sada na teret pola. Aristotelu nisu bile potrebne injenice o polnoj razlici kako bi podrao tvrdnju da je ena nie bie od mukarca; ona je sledila iz a priorne istine da je materijalni uzrok inferioran u odnosu na eficijentni. Naravno, mukarci i ene su se u svakodnevnom ivotu identifikovali po svojim polnim karakteristikama, ali tvrdnja da je u procesu zainjanja mukarac bio eficijentni, a ena materijalni uzrok nije se u naelu fiziki dokazivala; sama ta tvrdnja je bila drugaije izraavanje onoga to se mislilo da mukarac i ena jesu. Specifina priroda jajnika ili materice bila je sporedna za definisanje polnih razlika. U osamnaestom veku to vie nije bio sluaj. Utroba na koju se gledalo kao na vrstu negativnog falusa, sada je postala materica organ ija su vlakna, nervi i krvne ile obezbedili naturalistiko objanjenje i opravdanje drutvenog statusa ena. Kontekst artikulacije dva nesamerljiva pola nije, meutim, bio ni teorija saznanja ni napredak naunog znanja. Kontekst je bio politiki. U enormno uveanoj javnoj sferi osamnaestog i naroito postrevolucionarnog devetnaestog veka pojavile su se beskrajne nove borbe za mo i poziciju: meu enama i meu mukarcima, i izmeu njih, meu feministkinjama i meu antifeministkinjama i izmeu njih. Kada je, iz mnogo razloga, ve postojei transcendentalni poredak, ili prastari obiaj postao teko prihvatljivo sredstvo opravdanja drutvenih odnosa, bojno polje uloga roda okrenulo se prirodi, biolokom polu. Na razliitu polnu anatomiju pozivalo se kao na neto to treba da podri ili opovrgne sve raznovrsne zahteve u mnotvu specifinih drutvenih, ekonomskih, politikih, kulturnih ili erotskih konteksta. (elja mukarca za enom i ene za mukarcem ili je prirodna otuda slogan suprotnosti se privlae ili nije.) Bilo kako bilo, telo je postalo presudno. Ali, nijedno shvatanje polne razlike nije trijumfovalo. Verovatno da je skoro isto onoliko ljudi verovalo da su ene po prirodi strastvene koliko i mukarci, koliko ih je verovalo u suprotno.16 Mi jednostavno ne znamo koliko je mnogo ljudi, zajedno sa osamnaestovekovnim moralnim antropologom Pjerom Ruselom (Pierre Rousselom) i devetnaestovekovnom engleskom feministkinjom Elizabet Volstenholm (Elizabeth Wolstenholme), verovalo da je menstruacija neim uslovljena patologija civilizacije, a koliko ih je verovalo u suprotno, da menstruacija pokazuje mo koju materica ima nad ivotom ena, i da je ona otuda prirodna

osnova rodne razlike.17 Na svakog ko je mislio da su crnkinje naroito seksualno privlane zbog strukture svojih genitalija, dolazili su drugi koji su mislili da njihov grubi nervni sistem i suvi sekret za posledicu imaju "nedostatak genitalne osetljivosti".18 Prouavanje mikropolitika ovih alternativnih pretpostavki svakako bi bilo korisno, ali ne treba da izgubimo iz vida injenicu da su sami termini ove debate bili novi: o razlikama o kojima se govorilo s obzirom na rod, sada se govorilo s obzirom na pol, na biologiju. Pre kasnog sedamnaestog veka nije bilo napisanih knjiga s naslovima kao to su De la femme sous ses rapports physiologiques, morals et littraires, ili De la pubert... chez la femme, au point de vue physiologue, hyginigue et medical, koje su tako eksplicitno svedoile u prilog biolokim temeljima moralnog poretka. U veku koji je sledio pojavilo se na stotine, ako ne i na hiljade takvih dela u kojima je artikulisana polna razlika. Naunici su uinili mnogo vie od pukog nuenja neutralnih podataka ideologiji. Ponudili su svoj presti itavom poduhvatu; otkrili su ili su dokazivali aspekte polne razlike koji su do tada bili ignorisani. tavie, politika roda veoma je jasno aficirala ne samo tumaenj a klinikih i laboratorijskih podataka nego i njihove proizvodnje. S druge strane, odreen broj novih istraivanja tradicije doveo je do znatnog uveavanja znanja o razvojnoj i zreloj anatomiji mukog i enskog tela, o prirodi ovulacije i proizvodnji sperme, o zaeu, menstruaciji, a dvadesetih i tridesetih godina ovog veka, o hormonalnoj kontroli reprodukcije uopte. Do prvih decenija ovog veka, mo nauke da predvidi uinak uspenog parenja kod ljudi i ivotinja bila je znaajno poveana. Ukratko, reproduktivna biologija napredovala je u svom razumevanju pola, i vie nije bila nezreli poduhvat koji je sluio kao konkurent drutvenim interesima.Ali, moja je teza da novo znanje o polu ni na koji nain nije sa sobom donelo prava povezana s polnom razlikom, koja je i nainjena u njihovo ime. Nijedno otkrie, ili grupa otkria, nisu diktirali ishod dvopolnog modela iz istih razloga iz kojih anatomska otkria renesanse nisu zbacila jednopolni model: priroda polne razlike nije podvrgnuta empirijskim proverama. Ona je logiki nezavisna od biolokih injenica, zato to je jezik roda ve bio smeten u nauni jezik, bar kada se taj jezik primenjivao na bilo koju kulturoloki rezonantnu analizu polne razlike. Drugim reima, najvei deo opisanih stavova o polu bio je od poetka natovaren kulturnim radom koji su obavljali ti stavovi. Uprkos novom epistemolokom statusu prirode kao vrstoj podlozi razlika, i uprkos akumulaciji injenica o polu, polna razlika u vekovima nakon naune revolucije nije bila stabilnija no to je to bila ranije. Dva nesamerljiva pola bila su, i jesu, isto toliko proizvodi kulture koliko je to bio, i jeste, jednopolni model.Ideja jednog pola, to elim da naglasim, nije umrla. Ali je naila na monu alternativu: biologiju nesamerljivosti u kojoj odnos izmeu mukaraca i ena nije inherentno bio odnos jednakosti ili nejednakosti, nego pre razlike koja je zahtevala tumaenje. Drugim reima, pol, kao primarna temeljna kategorija, zamenio je ono to bismo mogli nazvati rodom. Zapravo, uspostavio se okvir u kome su prirodno i drutveno mogli biti jasno distingvirani. Bioloki pol U kasnom sedamnaestom i u osamnaestom veku, nauka je uvela, terminima prihvatljivim novoj epistemologiji, kategorije muko i ensko kao suprotne i nesamerljive bioloke polove. To se moglo osetiti u suptilnoj promeni izraza. Bifon (Buffon), naturalistiki enciklopedista prosvetiteljstva, tumai nesigurno kao da osea da je na vrhuncu ogromne transformacije: osobita saglasnost izmeu delova za raanje i ostalih delova tela mogla bi se nazvati (sa starima) simpatija" ili (sa modernima) "nepoznat odnos u delovanju nerava".19 Pojam poretka i koherentnosti zamenjen je pojmom telesnih struna.

Optije, do kraja sedamnaestog veka, razliite intelektualne struje koje su izvele transformaciju ljudskog razuma poznatu kao nauna revolucija bekonizam, kartezijanski mehanizam, empiristika epistemologija, njutnovska sinteza radikalno su potkopale galenski nain shvatanja tela koji je telo dovodio u vezu sa kosmosom.20 To je znailo naputanje, izmeu ostalog, anatomskog izomorfizma izmeu mukarca i ene i, takoe, oslobaanje od naunog jezika starih metafora koji je reprodukciju povezivao sa drugim telesnim funkcijama, prirodnim svetom i velikim lancem samog bia. Proces zainjanja sada se mnogo manje uverljivo mogao izraziti pojmovima sastojka za sirenje i sira; gvoe i magnet izgubili su odjek metafora za seme i matericu. Penis kao ralo i materica kao njiva nisu sasvim osvojili prosvetiteljska gledanja na plodan snoaj. Stare slike izvedene iz poljoprivrede vagina kao organ u unutranjosti nabran, poput unutranje koe gornje vilice kravljih usta iezle su iz dela namenjenih samosvesnoj sofisticiranoj publici.21 tavie, sam termin zainjanje, koji je upuivao na svagdanje ponavljanje Bojeg ina stvaranja sa svim arom i svetlou koja ga je pratila, oslobodio je prostor za termin reprodukcija, koji je imao manje udovine, vie mehanistike konotacije, iako nije sasvim dobro odraavao virtuoznost prirode. Kao to je rekao Fontanel (Fontanell), Stavite Psa Mainu pored Kuke Maine i uskoro ete imati treu malu Mainu, ali dva sata e leati jedan pored drugog tokom itavih svojih ivota a da nikada nee proizvesti trei sat.22 Znaaj koji su u osamnaestom veku imale nove teorije saznanja uopte, a posebno one koje su se odnosile na telo, opte je poznat. Nauna rasa, na primer pojam na koji je biologija mogla da rauna u govoru o diferencijalnim statusima pred licem prirodne jednakosti, bilo dokazujui odvojeno stvaranje razliitih rasa (poligeneza) ili, prosto dokumentujui razlike razvijen u isto vreme i u odgovor na iste vrste pritisaka kao i pojam naunog pola.23Tvrdnje da crnci imaju jae, grublje nerve nego belci zato to imaju manje mozgove, paralelne su tvrdnjama koje su isticale da materica enu prirodno usmerava kunom ivotu. 24 Pulen de la Bar (Poullain de la Barre), jedan od najranijih pisaca ovog novog pravca, ilustruje okret ka biologiji, do koga je dolo slomom stare hijerarhije mukarca i ene. U njegovom sluaju okret ka biologiji je dvostruk. Na prvom mestu, de la Bar je odan kartezijanskoj premisi da je sopstvo mislei subjekt, duh, i da ono, radikalno nije telo. Odatle sledi da duh, to netelesno sopstvo, nema pol i da u stvari i ne moe imati pol. Rod, drutvena podela izmeu mukaraca i ena, otuda svoj temelj mora imati u biologiji, ako uopte i ima ikakav temelj. Njegova verzija Dekartovog radikalnog skepticizma vodi ga do istog zakljuka. On nabraja stanovita koja neupueni dre za nesporna: da se Sunce okree oko Zemlje; da je tradicionalna religija istinita; da je nejednakost izmeu ljudi naelno vidljiva u disparitetu stanja i uslova. I, meu ovim udnim miljenjima, pie on, nema nijedne zablude starije ili univerzalnije od opteg stava o razlici dva pola, i svega onoga to od njega zavisi; neupueni i ueni takoe misle da je paradoks da ene ne bi morale biti inferiorne mukarcima po sposobnosti i vrednosti.25 Drugim reima, uobiajena shvatanja polne razlike mogla bi prosto biti zablude, kao kada se kvadratni toranj vidi kao da je okrugao. Ne radi se tu o kartezijanskim jasnim i razgovetnim idejama, kao to je to bio sluaj kod Aristotela, nego pre o pitanju o kome bi se moglo odluiti na istim osnovoma na kojima se odluuje da li je Sunce centar Sunevog sistema.26 Ako se pretpostavi da je polna razlika empirijska injenica, ak i najvra i prividno najizvesnija stanovita o enama mogla bi se, daljim temeljnim ispitivanjem, ispostaviti kao pogrena. tavie, nastavlja de la Bar, nikada se precizno ne moe dokazati, istorijski objanjiv uzrok zabluda: zato to je predmet tek veoma malo bio raspravljan, zbog parcijalnosti; zbog manjka suda ili ispitivanja. Za de la Bara zadatak je da se pokae kako organske razlike koje odgovaraju drutvenim kategorijama mukarca i ene nisu, ili ne bi trebalo da budu,

vane u javnom ivotu. Za druge projekat je imao sasvim suprotan cilj. Ali, kakav god bio politiki predloak, strategija je ista: u stvari, pol je svuda zato to se autoritet roda uruio.27 Politiki teoretiari, poevi od Hobsa (Hobbes), dokazivali su da u prirodi, u boanskom zakonu, ili u transcendentnom kosmikom poretku nema osnove ni za kakvu vrstu autoriteta kralja nad podanikom, robovlasnika nad robom, ili mukarca nad enom. Za Hobsa, kao i za Loka (Lockea), osoba je sutinski ulno bie, bespolno bie ije telo nema nikakav politiki znaaj. Pa ipak, za obojicu, mukarci zavravaju tako to postaju glava domainstva i nacije. Mukarci, ne ene, potpisuju drutveni ugovor. Razlog za ovu subordinaciju, ele da veruju Hobs i Lok, nije zasnovan na svetskom poretku; on ne nastaje iz staromodnih razloga kakvi su teza o nadreenosti duha nad telom ili istorijska dominacija Boga koji stvara Adama. ini se da oni subordinaciju ne ele da pripiu ni pukoj prirodi, po kojoj bi se dete verovatno pre potinjavalo svojoj majci nego svom ocu. Umesto toga, subordinacija je, ini se, nastala u istorijskom dobu, kao posledica niza borbi koje su ene ostavile u inferiornom poloaju. Lok prosto kae da od poslednje velike Odluke, Pravilo mora negde da se smesti, i da ono prirodno pada u deo mukarcu, kao sposobnijem i snanijem.28 Kod Hobsa je to mnogo manje jasno, i moemo samo da nagaamo da enu u ranjivu situaciju dovodi to to ima dete, da je to ono to mukarcu omoguava da potini nju i njenu decu i da tako, ugovorom, ili, Hobsovom terminologijom, osvajanjem, uspostavi oinska prava.29 U svakom sluaju, on je odluan u tezi da oinska prava ne nastaju, kao u starom modelu, iz samog Stvaranja. Koliko god bila problematina, tendencija ranih teorija drutvenog ugovora jeste da subordinaciju ena mukarcima uine rezultatom operacije injenicom polne razlike, i njenim utilitarnim implikacijama. Ono to je ovde vano to je superiorna snaga mukaraca ili, jo vanije, esta onesposobljenost ena koja nastaje usled njihovih reproduktivnih funkcija.30 U ovim tumaenjima tela nisu znak graanskog drutva, nego njegov temelj. Ruso (Rousseau), pobijajui Hobsa, kree slinim biolokim pravcem. Hobs je, kae on, greio u tome to je borbu mujaka za enku (u ivotinjskom svetu) koristio kao dokaz prirodne ratobornosti u primitivnom ljudskom stanju. Istina je, priznaje on, izmeu zveri postoji gorko nadmetanje da se stekne prilika za parenje, ali to je zato to vei deo godine enke odbijaju muke usluge. Ako pretpostavimo da one sebe ine raspoloivima samo dva od dvanaest meseci, onda je to kao da smo populaciju enki smanjili za pet estina. Ali ene nemaju takve periode apstinencije u ljudskoj vrsti ljubav nikada nije sezonska i zato mukarci nikada nisu u oskudici; ak i meu divljacima ne postoje takvi utvreni periodi strasti i odbacivanja koji kod ivotinja dovode do uasnog trenutka univerzalne strasti.31Reproduktivna fiziologija i priroda menstrualnog ciklusa ovde imaju ogroman znaaj, dok je priroda konceptualizovana u obliku pretpostavljenih razlika u seksualnoj receptivnosti ena i zveri. I, da damo poslednji primer, Tokvil (Tocqueville) dokazuje da je u Sjedinjenim Dravama demokratija unitila staru osnovu patrijarhalnog autoriteta i da je bilo neophodno ponovo trasirati, i to sa velikom preciznou, dva jasno razgraniena pravca delovanja za dva pola.32 Ukratko, gde god su granice bile ugroene, ili gde god da su podignute nove, novo otkrivena temeljna polna razlika obezbeivala je materijal. Njegovo poreklo je bila nauka. U kasnom osamnaestom veku, anatomisti su po prvi put ponudili detaljne eksplicitne ilustracije enskog skeleta kako bi dokumentovali injenicu da polna razlika zadire dublje od povrine koe. Dok je ranije postojala samo jedna osnovna struktura, sada ih je bilo dve.33 U oblasti koja je jo uvek bila posebna, nervni sistem je davao

uverenja da je telo opaljivo i u unutranjosti konzistentno polje znakova, i da je enska simpatija uinak enskih nervnih vlakana.34 Genitalije, ija je pozicija oznaavala mesto tela na teleoloki mukoj lestvici, postepeno su shvatane kao izraz nesamerljive razlike. Ve u kasnom sedamnaestom veku moemo da otkrijemo tragove propasti starih predstava. Bartolin (Bartholin), koji se povremeno eksplicitno suprotstavljao galenovskom izomorfizmu, napravio je 1668. tri odvojena crtea enskih genitalija: jedan je pokazivao itav generativni sistem ali je to je znaajno, izostavio vaginu, i spoljnju stidnicu; drugi je pokazivao odnos materice i jajnika, ponovo bez vagine; i, konano, trei je pokazivao klitoris u obliku penisa, ali je, pokazivao otvorenu vaginu tako da je ona u najmanjoj moguoj meri liila na penis. Iako ove slike opovrgavaju antiku konstrukciju ene kao inferiornog, internalizovanog mukarca, oznake kojima su bile praene jo uvek su bile one starog poretka: jaja ene za jajnike, odvodne cevi za Falopijeve cevi, i zaudo, metaforiki naziv rodnica i tok utrobe za ono to e postati grli materice i vagina. Iako se stare predstave oito vie nisu mogle odrati u ivotu, genitalije tu jo uvek ne obavljaju rad oznaavanja, kao to e to initi u ilustracijama napravljenim u sledeem veku. Koliko su nove slike jo uvek bile nepostojane jasno je iz dela R. de Grafa (R. de Graaf) (16411673). Njegovo otkrie jajanih mehura postavilo je temelj mnogim buduim raspravama o polnoj razlici, ali njegove ilustracije enskih genitalija bile su staromodnij e od Bartolinovih. itava vagina se jo uvek pokazuje potpuno vezana za grli, kako je to bilo u renesansnim tekstovima, ali de Grafova slika vagine otvorene tano ispod grlia, i jajnika vrsto vezanih ligamentima pokuava da uini da celokupna slika manje podsea na penis no to je to bio sluaj sa njenim prikazima iz esnaestog i ranog sedamnaestog veka. U kasnom sedamnaestom veku, engleski anatomist Vilijam Kauper (William Cowper), poput Bartolina, napravio je odvojene crtee za klitoris, za stidnicu i prednji deo vagina uteri", i za matericu i jajnike. Jedini trag stare formule je to to on deo vagine, iako podeljene, kako bi moglo da se pokae njeno crvenilo, ukljuuje u sliku materice (smanjujui time efekat penisa), kao i to to Bartolina nije sasvim usvojio ono to e tek postati moderna nomenklatura. U stvari, vagina ili ekvivalentne rei (schiede, vagin) sada su oznaavale rodnicu ili udubljeni organ u koji se njegova suprotnost, penis, umetao za vreme koitusa; tim reima su mladi oslobaali tek uspostavljene narodne jezike oko 1700. Druga genitalna nomenklatura takoe se specifikovala i ispunila znaenjima. Na primer, u pornografskom, fantazmatinom putopisu, objavljenom 1683, autor opisuje enski oblikovano ostrvo koje ima mo nad svojim mukim stanovnicima preko humusne zemlje, ali nikako svojim seksualnim delovima. Samo trudna dolina, i ono to bi moralo biti materica nikada se ne imenuje dobijaju posebne oznake. Ali 1740, ovo erotsko ostrvo je ispunjeno oigledno modernim zemljinim oznakama: dve tvrave nazvane Lba; metropolis nazvan klitoris".35 U meuvremenu se rasplela stara lingvistika mrea u kojoj su bile zamrene rei za matericu i monice, penis i vaginu, glavi i vulvu. ta god da se tamo nekada nalazilo, nai prethodnici nisu imali potrebu da ga imenuju. Sve to je dolo kasnije bilo je neodvojivo od jezika, uveliko naunog, preko koga je i stupilo u nau subjektivnost.Organi koji su bili zajedniki za oba pola jaja dobili su vlastita imena, to je bio uinak otkria sperme i jajaca, i nalazili su se u sinegdotskom odnosu prema svojim polovima. Negde u osamnaestom veku testisi su ve sami mogli da oznaavaju nedvosmisleno muki organ; re vie nije zahtevala modifikatore muko ili ensko. Jajnici, a ne enska jaja ili enski testisi, oznaavali su svoj enski ekvivalent. tavie, izrazito politiki jezik nekih ranih anatomskih opisa Zacchianov opis

beneficiuma klitorisa kao najvanija pogrena dijagnoza hermafroditizma, na primer omoguio je vie kliniki jezik, jezik vie usredsreen na sam organ devetnaestovekovne medicine: lani hermafroditizam rezultat je abnormalnog razvoja ili veliine klitorisa ita se u jednom od naslova u jednoj enciklopediji iz ranog devetnaestog veka.36 Novi odnos izmeu zainjanja i seksualnog zadovoljstva, i bioloke mogunosti za potvrdu nestrastvenosti ene koja odatle proistie, takoe svoje poreklo ima u kasnom osamnaestom veku. uveni eksperimentator Lazaro Spalanani (Lazaro Spallanani) uspeo je 1770. g. da vetaki oplodi prepeliara, to je sugerisalo da, bar to se pasa tie, orgazam nije bio nuan za zaee.37 pric ne moe da komunicira ili da se trai u zadovoljstvu primetio je jedan kotski lekar. Orgazam i polna razlika Mejbl Lumis Tod (Mabel Loomis Todd) kasnije ljubavnica brata Emili Dikinson (Emily Dickinson) izvela je 15. maja 1879. neverovatno precizan eksperiment. Njena hipoteza bila je da je plodna samo u trenutku vrhunca, jer nakon toga materica se zatvara, pa tako nijedan fluid ne moe da doe do svoje plodne take. Da bi proverila ove stavove, kae kako je sebi dozovolila da primi fluid tano est ili osam trenutaka nakon to je moje najvee zadovoljstvo prolo, i kada sam bila savreno hladna i zadovoljena. Ustala je, i poto je, navodno, sve seme njenog mua iscurelo, smatrala je da je sasvim sigurna; njihova kerka Milisent (Millicent), roena devet meseci kasnije, dokazala je da je pogreila.38Mejbl Tod je veoma pogreila. Nasuprot pitanjima o anatomiji i polnoj razlici, na pitanje da li ena moe da zane bez orgazma ma koliko kulturno poeljna mogla biti nestrastvenost moglo se pouzdano odgovoriti. A takoe i na pitanje da li enski orgazam zatvara matericu. Empirijski dokazi mogli su reiti i mnogo komplikovanija, i problematinija pitanja: da li ene u naelu imaju orgazam za vreme odnosa, i da li uopte imaju jake seksualne ovde mislim heteroseksualne nagone.39 Ali, iako je nauka zasigurno artikulisala nova shvatanja o enskoj nestrastvenosti kao delu procesa uspostavljanja dva pola, ona je sve do ranog dvadesetog veka itav vek nakon naputanja univerzalno prihvaenog stanovita koje je orgazam povezivalo sa zainjanjem, a ene sa strau nudila samo delimina i fragmentarna svedoanstva o orgazmu. Nove informacije, manje koherentna paradigma koju je ponudila reproduktivna biologija, nisu uinile da stara mudrost bude i zastarela.De Grafova paljiva seciranja, koja su utvrdila da enska jaja pre treba nazvati jajnicima, nehotice su ojaala vezu izmeu polnog odnosa i enskog luenja, jer su pokazala da kod zeeva mehurii, za koje je Graf drao da su jajaca, uopte ne postoje uvek u jajnicima enki, ve da se, obrnuto, u njima mogu otkriti samo nakon koitusa. Kao i drugi posmatrai tokom celog sledeeg veka, on je bio uveren da se ovulacija javlja iskljuivo kao rezultat polnog odnosa koji prosto, po prirodi, mora donositi zadovoljstvo: ...ako oni delovi stidnice (klitoris i usne) ne bi pruali tako predivnu senzaciju zadovoljstva, i tako veliku ljubav, nijedna ena ne bi bila voljna da se podvrgne tako neprijatnoj trudnoi koja traje devet meseci. De Grafovo stanovite bilo je, zapravo, uobiajeno renesansno stanovite, ako izuzmemo shvatanja o enskoj ejakulaciji: umesto da bude shvaena kao slabije, tenije seme, ona je ovde shvaena kao jajace koje se nalazi u tekuini.40 Zapravo, bilo je veoma malo novih podataka o reproduktivnoj fiziologiji. Naini zaea, kao to je primetio obstetiar Vilijam Smeli (William Smellie), 1779, sasvim su nepoznati, naroito kod ljudske vrste, jer se retko javljaju prilike da se otvori trudna ena.41 Trebalo je prihvatiti one sluajeve koji se pojave, i od njih stvoriti to je mogue bolju priu.

Albreht fon Haler (Albrecht von Haller), na primer, jedan od divova osamnaestovekovne biologije, prosto je projektovao iskustvo o mukoj seksualnosti na enu. To nije uradio iz nekog posebnog interesa, da bi potvrdio iskrivljenu simetriju galenovskog modela, nego zato to je slinost izmeu seksualno uzbuene ene i seksualno uzbuenog mukarca izgledala kao neto tako zdravorazumsko:

Kada ena, pozvana bilo moralnom ljubavlju, bilo putenom eljom za uitkom, prihvati zagrljaje mukarca, ona pobuuje konvulzivno suenje i trenje veoma osetljivih, nenih delova koji se nalaze u blizini spoljanjeg otvora vagine, na isti nain na koji smo to ve primetili kod mukarca.
Klitoris narasta, mehurii bubre, protok venske krvi je ogranien, a spoljanje genitalije poinju da natiu; sistem radi da bi zadovoljstvo doveo do vrhunca. U ovom proces u izbacuje se manja koliina uljane sluzi ali, to je vanije, poveanjem stepena zadovoljstva on uzrokuje vei priliv krvi u itav genitalni sistem ene, to dovodi do vane promene njegovih unutranjih delova. enska erekcija, i u unutranjosti i u spoljanjosti. Sa dotokom krvi materica se stvrdnjava; Falopijeve cevi se uveavaju i rastu da bi se nabran otvor cevi privio na jajace. Tada, u trenutku istovremenog orgazma, vrelo muko seme deluje na ovaj ve uzbueni sistem, uzrokujui da se vrelo muko seme jo vie rastegne sve dok okruujui i stiskajui jajnik u usijanom optenju, ne pritisne i ne proguta zrelo jajace. Izbacivanje jajaca, konano istie Haler svojim uenim itaocima, koji su ovaj uaren opis verovatno itali na latinskom, nikada se ne dogaa bez velikog zadovoljstva za majku, niti bez snane senzacije u unutranjim delovima cevi, koja buduu majku dovodi do nesvestice i stanja slabosti.42 Dokaz za ovaj scenario bio je oskudan, ali se ipak mogao nai u literaturi. Jedan engleski anatomista je, na primer, 1716. secirao enu koja je upravo bila pogubljena, i pronaao je jednu cev obavijenu oko jajnika; nakon to je istraio kako se to moglo dogoditi, on je tvrdio da je ona u zatvoru uivala mukarca, upravo pre no to je bil a pogubljena.43

(...)
Ako sada razmotrimo pitanje o enskoj nestrastvenosti kao sutinski epidemioloko pitanje o korelaciji izmeu orgazma i ovulacije ili zaea, videemo da se o obema stranama problema podjednako malo znalo. Niko pre dvadesetog veka nije ispitao nastup enskog zadovoljstva za vreme heteroseksualnog odnosa i, kako je 1903. istakao Hevlok Elis (Havelock Ellis), ...ini se da je za devetnaesti vek bila rezervisana tvrdnja da je enama priroena nesposobnost da iskuse potpuno seksualno zadovoljstvo, te da su one naroito podlone seksualnoj anesteziji. On navodi rezultate studija koje su, skoro bez ikakvog dokaza, nastavljale da govore o ovom novom problemu.44 Adam Raciborski, francuski lekar koji je tvrdio da je kod ena otkrio spontanu ovulaciju, prosto obznanjuje da tri etvrtine ena samo trpe zagrljaje svojih mueva, ba kao to Vilijam Ekton (William Acton) usred svoje knjige o mukarcima zakljuio kako nije potrebno da uini nita vie u prilog svojim tezama, osim da obznani da veina ena nije pometena seksualnim oseanjima bilo koje vrste.45 Niko nije znao odgovor. Jedan engleski pisac je istakao u poglavlju o relativnoj zaljubljenosti mukaraca i ena, da u oblasti toliko odreenoj delikatnou i tiinom, veina ljudi sudi o drugima u svetlu svojih vlastitih ogranienih iskustava. Ili, kako je to odvanije mogao da kae, u skladu sa onim to bi oni voleli da veruju. Njegov vlastiti odgovor, bez ikakvih injenica koje bi ga podrale, jeste da postoje tri grubo podeljene kla se ena: 1) one koje su strastvene i pristupane koliko i prosean mukarac; 2) one manje

strastvene koje, ipak, uivaju u seksualnom optenju naroito pred menstruaciju i odmah nakon prekida ciklusa; 3) one koje nemaju iskustvo fizike strasti ili prijatne senzacije, koje seks podnose iz dunosti. On zakljuuje, ne slaui se sa svojom poetnom hipotezom, da je druga kategorija verovatno najbrojnija, a da je, prva najmanja.46 Kod Otoa Adlera (Otto Adler), nemakog strunjaka za te stvari iz kasnog devetnaestog veka, nalazimo jo manje bezazlen sluaj poturanja linih ili drutvenih predrasuda kao naunih injenica. On zakljuuje da ak 40 procenata ena pati od seksualne anestezije, a u tu je brojku ukljuio deset posto onih ena koje su prijavile da su masturbirale do orgazma, ili dasu imale nekonzumirane ali ipak mone seksualne apetite, kao i one ene koje su imale orgazam na stolu za pregled, dok je dobar doktor istraivao njihove genitalije.47 Poseban problem u istraivanju odnosa izmeu seksualnog zadovoljstva i reprodukcije nije se vezivao samo za predrasude nego i za profesionalnu politiku i za doktrine o enskoj nestrastvenosti i slabunjavosti, koje je nauka bila pozvana da podri. Komparativni anatomista, zastupnik kontrole raanja, Riard Oven (Richard Owen) jadikovao je to su sve teorije o zainjanju puke spekulacije, ...kada bi samo vie vremena bilo utroeno na sakupljanje stvarnih iskustava ljudi. Ali takav posao je za neupuene bio suvie teak, a uenima je bio ispod asti, ili su bar oni tako mislili. 48 Jedan nemaki lekar, zamiljen nad problemom ukljuivanja jajnika u reprodukciju, nasluuje da bi moda libido mogao biti taj primarni posrednik. Kod ivotinja, rasuuje on, jajnici se menjaju prema toploti; uo je od svog kolege lekara kako je njegova ena dugo bila neplodna, da je podnosila muke zagrljaje bez zadovoljstva, ali da je jednom osetila libido i odmah zatrudnela. Iz svoje prakse on je, takoe, znao da ene ostaju u drugom stanju, a da nita ne osete. Mora biti da su lekari od svojih pacijenata sluali mnogo neverovatno zanimljivih ispovesti ijim bi se poreenjem pronaao odgovor na to pitanje. Ali, na alost, politika i lana ednost stali su na put epidemiologiji.49 Jedan sicilijanski lekar prijavio je kako njegovi pacijenti ni o emu ne govore toliko koliko o seksu, ali u njegovoj profesiji razmatranje takvih izvetaja nije dolazilo u obzir.50Ako uvaeni lekari nisu imali direktan pristup informacijama o seksualnim iskustvima ena, ponekad su mogli da izveste ta su muevi ovih ena imali da kau o tome. Jedan engleski pisac sa jasno istaknutom empirijskom icom, upravo je to uinio. etrdesetoro od pedeset dva mukarca reklo je da su seksualna oseanja njihovih ena bila uspavana pre braka. To nije rezultat koji iznenauje, ako pretpostavimo da se svaki od ovih mukaraca ponosio svojim vlastitim bludnikim moima; vie iznenauje to to je etrnaest mueva od pedeset dva prijavilo da njihove ene i dalje nisu oseale nikakvu seksualnu elju.51 Jasno je da su podaci izopaeni vie nego nezadovoljavajuom tehnikom prikupljanja podataka. Prvi sistematski, moderni izvetaj o seksualnim oseanjima ena sprovela je 1892. Clelia Duel Mosher, i on je zasnovan na odgovorima pedeset dve ispitanice. Istina, 80 posto prijavljenih orgazama navelo je jednog istoriara da osporava stereotip o frigidnoj viktorijanskoj eni.52 Ali, kako je to napomenula Rozalind Rozenberg (Rosalind Rosenberg), veina ena je, takoe, prijavila odreen otpor prema seksu, i izjavila da bi bile srenije kada bi bile ostavljene na miru.53 Ukratko, skoro se nita nije znalo o seksualnoj prijemivosti ena uopte, a jo manje o njihovom odnosu prema ovulaciji ili zaeu. (Verovatno se jo manje znalo o seksualnoj prijemivosti i navikama mukaraca, ali to je druga pria.) Slino, epidemiologija neplodnosti i njen odnos prema orgazmu ostali su tajna. U starom bespolnom modelu, odsustvo toplote koje sugerie nedostatak seksualne elje ili orgazma, shvatano je kao opti, ali izleiv uzrok neplodnosti. Trebalo je da u novom modelu koji je ispitivao samu egzistenciju enske seksualne elje, takve stvari budu potpuno irelevantne. Ali

nisu. Prvi sistematski izvetaj o ovom problemu, objavljen 1884, prihvata staru mudrost za poetnu hipotezu. Metju Dankan (Matthew Duncan), poznati londonski hirurg ginekolog, bio je uveren da je izostanak seksualnog zadovoljstva glavni uzrok neplodnosti. Pa ipak, on je navodio da su 152 od 191 sterilne ene koje su s njim razgovarale (79 posto) rekle da su elele seks, a da je 134 od 196 (68 posto), prijavilo ako ne i orgazam, seksualno zadovoljstvo prilikom koitusa. Bez uporedne statistike za plodne ene, ove brojke malo ta znae, ali sugeriu neto potpuno suprotno njegovoj poetnoj hipotezi kao i to da Engleskinje nisu tek leale na leima mislei na probleme Ujedinjenog Kraljevstva.54 Osim Dankanovog izvetaja, s izuzetkom nekoliko impresionistikih izvetaja od kojih nijedan ne podrava novo shvatanje o nestrastvenosti, jedva da emo nai ita drugo, osim stare veze izmeu elje i zaea. E. H. Kir (E. H. Kirsch), nemaki specijalista i banjski lekar, bio je uveren da je seksualno uzbuenje kod ena nuna karika u lancu koji vodi do oploavanja. Ovo uverenje izveo je iz svojih istraivanja u 556 sluajeva prve trudnoe koja se, po njegovim nalazima, retko dogaala nakon prvog koitusa, a ee izmeu desetog i petnaestog meseca braka (nepouzdana teza), kao i na osnovu svog linog iskustva po kome neverne ene pre zanu sa svojim ljubavnikom nego sa svojim muem. Zakljuivanje na osnovu podataka o prvoj trudnoi, o ulozi strasti zavisilo je od temeljnije teze da je veina ena do braka seksualno uspavana, te da se njihova sposobnost za erotsko zadovoljstvo polako rascvetava. Naravno, trudnoa koincidira sa punim cvatom.55 B. C. Hirst (Hirst) je 1901. godine ponovio improvizovanu kliniku doktrinu koja se tu motala ve vekovima: idealan uslov za zaee je istovremen orgazam; obrnuto, u jednom od njegovih sluajeva, jedna udata ena je est godina patila od frigidnog, besplodnog odnosa, ali je zatrudnela kada su se koitus i orgazam napokon poklopili.56 Meutim, jo uvek je ostalo problematino kako to protumaiti. Komentariui ensko zadovoljstvo, Reference Handbook of Medical Sciences (New York 19001908) povremeno tvrdi: Zaee e se verovatno pre pojaviti ako se iskusi potpuno seksualno zadovoljstvo".

Ukratko, tokom devetnaestog veka skoro da nije bilo novih epidemiolokih informacija o pojavi enske seksualne elje i njenog odnosa prema zaeu.
Prevela s engleskog Branka Arsi (Iz: Thomas Laqueur, Making Sex, Body and Gender from the Greeks to Freud, Cambridge, Mass, str. 13; 149161 i 181192)
NAPOMENE

1. Jacques-Jean Bruhier, Dissertation sur lincertitude des signes de la mort, Paris 1749, drugo izdanje, 1.7479. 2. Antoine Louis, Lettres sur la certitude des signes de la mort, ou lon rassure les citoyens de la crainte detre enterres vivants, Paris 1752, str. 5354.3. John Maubray, The Female Physician, London 1724, str. 49. Upor. takoe Philippe Aries, The Hour of Our Death, Knopf, New York 1981, str. 377381, za vezu koja je u osamnaestom veku postojala izmeu erotske literature i medicinske literature.4. Nesvesno zaee, meutim, nije shvatano kao neto nemogue. Na ovu temu postoji itava folklorna tradicija koju bi vredelo ispitati. Treba se setiti da je Lot bio toliko pijan kada je zainjao decu, da ... i on ne osjeti ni kad ona lee ni kad ustade (Knjiga Postanja 19.3135). U italijanskoj prii Uspavana kraljica, najmlai sin kralja panije pronalazi devojku aneoske lepote koju je neko dok je spavala zaarao. On se svlai i odlazi sa njom u krevet, i provodi sa njom predivnu no, a da ona za sve to vreme nije dala nijedan znak kojim bi pokazala da zna da je on prisutan; nakon devet meseci ona je rodila sina. Up. Italo Calvino, Italian Folktales, Pantheon, New York 1980, str. 207213. 5. Nicholas Venette, Conjugal Love; or the Pleasures of the Marriage Bed Considered in Several Lectures on Human Generation, London 1750, str. 41; ovaj engleski prevod doiveo je dvadeseto izdanje. U osamnaestom veku bilo je bar dvadeset tri francuska izdanja, osam pre Venetove smrti, 1698. Up. Roy Porter, "Spreading Carnal Knowledge or Selling Dirt Cheap? Nicolas Venettes Tableau de lamour conjugal in Eighteenth Century Englan d", Journal of European Studies, 14,

1984, 233255.6. Aristotles Master Piece u The Works of Aristotle the Famous Philosopher, Arno Press, New York 1974, str. 9; Aristotles Masterpiece or the Secrets of Generation Displayed, London 1684, str. 29. Ovaj tekst, pogreno zasnovan na pseudo-aristotelovskoj Problemata, bio je kontinuirano pretampavan od sredine petnaestog veka sve do 1930, ako to jo uvek nije sluaj. Up. DArcy Power, The Foundation of Medical History, Williams and Williams, Baltimore 1931, s tr. 147 178; Roy Porter, "The Secrets of Generation Displayed: Aristotles Masterpiece in Eighteenth Century England", posebno izdanje Eighteenth Century Life, 11, 1985, 121; Janet Blackman, "Popular Theories of Generation: The Evolution of Aristotless Works" u J. Woodward and D. Richard, prir., Health Care and Popular Medicine in Nineteenth Century England, Croom Helm, London 1977, str. 5688. Samo u Americi je do 1820. bilo vie od dvadeset sedam izdanja; up. O. T. Beall, "Aristotles Masterpiece in America: A Landmark in the Folklore of Medicine, William and Mary Quarterly, 20, 1963, 207 222.7. Michael Ryan navodi kao izvor prie o konjuaru, A Manual of Jurisprudence and State Medicine, London 1836, str. 246, 488; za sline prie itaoce upuuje na E. Kennedy, Obstetric Medicine, London 1834, to je zaista bogat izvor. Pria o konjuaru je varijanta prie o radniku sa imanja, iz Montenjevog eseja O pijanstvu: kreposna udovica uvia da je na neobjanjiv nain trudna; obeava da e ocu deteta oprostiti i udati se za njega, samo ukoliko se on pojavi. Jedan od radnika sa imanja priznaje da joj je on doao jedne veeri kad je ona toliko vrsto spavala pored vatre i u tako izazovnom poloaju da je on mogao da je uiva, a da je pri tom ne probudi. The Complete Essays of Montaigne, Stanford University Press, Stanford 1965, str. 246. Prie ove vrste, sve do devetnaestog veka nisu bile nikakav dokaz za opte istine o odnosu orgazma i zaea. Up. takoe priu Markiza O..., Heinricha von Kleista u kojoj junakinja jednog dana otkriva kako je neobjanjivo zatrudnela. Mary Jacobus daje bogat izvetaj o ovoj prii u In Parenthesis: Immaculate Conception and Feminine Desire, Body/Politics: Women and the Discourse of Science, prir. Mary Jacobus, Evelyn Fox Keller, and Sally Shuttleworth, Routledge, London 1990, str. 1128.8. Philo, Legum allegoriae, 2.7, nav. prema Peter Brown, Sexuality and Society in the Fifth Century A. D.: Augustin and Julian of Eclanum, Tria Corda Scritti in onore di Arnaldo Momigliano, p rir. E. Gabba, New Press, Como 1983, str. 56.9. Claude Martin Gardien, Traite complet daccouchements, et des maladies des filles, des femmes et des enfants, drugo izd., Paris 1816, 1.2 3, vid. u Erna Olafson, Women, Social Order, and the City: Rules for French Ladies, 18301870:, Berkeley 1980, str. 97.10. Jacques L. Moreau, Histoir naturelle de la femme, Paris 1803, prvo pogl. Moro kae da svi organi, kako genitalni tako i drugi oznaavaju polnu razliku. Ali, on takoe kae kako sledi Pierre Roussela koji, kako pokazuje Michele le Doeuff, genitalizuje itavo telo osim genitalija. Le Doeuffov teorijski dokaz ove tvrdnje je da falocentriko stanovite mora da vidi razlike izmeu polova svuda, ali da ih ne moe videti na genitalnom nivou . Glavna teza zasnovana je na Rousselovoj i Moreauovoj poziciji po kojoj menstruacija nije prirodna funkcija enskog reproduktivnog sistema, nego proizvod modernog luksuza. Up. Les Chiasmes de Pierre Roussel, u Michele le Doeuff, Recherches sur limaginaire philosophiques, Pagot, Paris 1980, str. 190.11. Nav. po V. C. Medvei, A History of Endocrinology, MIT Press, Cambridge 1982, str. 357. Jedan od holmskih (Jorkir) upnika koji je pokuao da zavede jednu od svojih upljanki nakon boje slube govorei Marti Hejt ... da bi ona mogla uiniti da on bude podvrgnut uivanju njenog tela zato to je on bio pijan i ne bi joj uinio nita naao, jo uvek se pozivao na antiku teoriju po kojoj izuzetna toplo ta isuuje generativne elemente (Borthwick Institute MS RVII.I.360.1716) . Topli eliksiri za izleenje steriliteta, za izazivanje pobaaja, i uopte oni koji ine sve ono to po pretpostavci ini toplota, jo uvek su se naveliko prodavali preko londonskih novina sredinom osamnaestog veka.12. Dr Paul G. Donohue, kolumna udruenj a, 10. novembar, 1987. Zahvaljujem Bonnie Smith to mi je poslala ovaj novinski iseak. Lekarev odgovor promauje poentu. Sve do tridesetih godina ovog veka, i ak, u izvesnoj meri, i danas, pitanje je da li orgazam kod ena igra znaajnu ulogu u ovulaciji, kao to je to sluaj kod nekih sisara. Takozvani sistem izbora roda primeuje da enski orgazam nije neophodan ali da e uveati vae anse da dobijete deaka. enski orgazam snano kontraindikuje zaee devojice. Vid. Mother Jones, decembar 1986, str . 16. 13. Vid. Ursula Heckner-Hagen, Women White Collar Workers in Imperial Germany, 18891914: Des Verband fur weibliche Angestellte, (M. A. thesis, University of California, Davis 1978), str. 62.14. Dva objanjenja su oigledno povezana. Uspeh lekara na raun svetenika kao strunjaka za javni moral, posledica je politikog razvoja koji je omoguila epistemoloka revolucija.15. Michel Foucault, The Order of Things: An Archaeology of the Human Senses (Pantheon, New York 1971), str. 32, 5455. Ovo elim da sagledam kao razvoj koji je mnogo optiji nego to to hoe Fuko; nova klasicistika epistema i dalje je bila pozadina nauke osamnaestog veka. 16. Za razliku od Peter Gaya u Education of the Senses (Oxford University Press, New York 1984), na primer, ja nisam zainteresovan za raspravu u The Works of Aristotle the Famous Philosopher, Arno Press, New York 1974, str. 9; Aristotles Masterpiece or the Secrets of Generation Displayed, London 1684, str. 29. Ovaj tekst pogreno zasnovan na pseudo aristotelovskoj Problemata, bio je kontinuirano pretampavan od sredine petnaestog veka sve do 1930, ako to jo uvek nije sluaj. Up. DArcy Power, The Foundation of Medical History, Williams and Williams, Baltimore 1931, str. 147178; Roy Porter The Secrets of Generation Displayed: Aristotles Masterpiece in Eighteenth Century England", posebno izdanje Eighteenth Century Life, 11, 1985, 121; Janet Blackman, "Popular Theories of Generation: The Evolution of Aristotless Works" u J. Woodward and D. Richard, prir., Health Care and Popular Medicine in Nineteenth Century England, Croom Helm, London 1977, str. 5688. Samo u Americi je do 1820. bilo vie od dvadeset sedam izdanja; up. O. T. Beall, "Aristotles Masterpiece in America: A Landmark in the Folklore of Medicine", Wil liam and Mary Quarterly, 20, 1963, 207 222.17. O politikoj pozadini ove tvrdnje Wolstenholmove vid. Sheila Jeffreys, The Spinster and Her Enemies (Pandora, London 1985), str. 2835, naroito 3435.18. Ideja o pojaanoj genitalnoj osetljivosti potie jo iz antike. Obrnuto stanovite deo je novih rasistikih rasprava o tome zato su crnci, navodno, seksualno nezasiti, o odnosu belaca prema crnkinjama, itd. Up. unekoliko pornografsku Untrodden Fields of Anthropology, anonimnog Dr. Jacobusa (New York: Falstaff Press, n.d., ca.1900), str. 125, 238239. U naelu, tu se mogu nai vane paralele sa post-osamnaestovekovnim raspravama o seksualnim i rasnim razlikama, poto obe pokuavaju da proizvedu bioloke temelje drutvenih podela.

19. Comte George Louis Leclerd de Buffon, Natural History (London 1807, u originalu na francuskom, 44 vol., 1749 1804), 4.34. 20. Za iezavanje galenizma kao modela koji organizuje znanje o telu, up. Oswei Temkin, Galenism: Rise and Decline of a Medical Philosophy (Ithaca: Cornell University Press, 1973), odelj. 4. U Londonu kasnog osamnaestog veka, kako to razjanjava istraga vestminsterskog istraitelja naprasnih smrti, putanje krvi je jo uvek bila prva pomo u sluajevima koji se kreu u rasponu od davljenja i samoubistva veanje m do obilnog krvarenja iz rana na glavi. Sutinski galenovska terapija za uspostavljanje prirodne ravnotee jo uvek je dominirala amerikom medicinom u prve dve treine devetnaestog veka, a Hipokrat je doiveo obnovu u Francuskoj ranog devetnaestog veka. Za Ameriku, vidi John Harley Warner, The Therapeutic Perspective (Harvard University Press, Cambridge 1986), str. 83 92.21. Za opis ovog promenljivog slikovnog govora u popularnoj medicinskoj literaturi, vid. Robert A. Erickson, "The Books of Generation: Some observations on the Style of the English Midwife Books, 16711764, u Paul-Gabriel Bouche, prir., Sexuality in Eighteenth-Century Britain (Manchester University Press, Manchester 1982).22. Za odnos izmeu raanja i reprodukcije, vidi Francois Jacob , The Logic of Life: A History of Heredity, prev. Betty Spillman (Pantheon, New York 1974), odelj. 1. Navod je iz Bernard de Fontanelle, Lettres galantes: Oeuvres, 1.322323, u Jacob, str. 63.U stvari, dominantno preformacionistika shvatanja nisu sa sobom povlaila reprodukciju: u izvesnom smislu, nita po ovoj shemi nije bilo ni reprodukovano ni roeno, nego je prosto izrastalo iz neke ve postojee stvari. Termin reprodukcija prvo je primenjivan na sposobnost polipa i drugih takvih stvorenja da reprodukuju svoje izgubljene delove. 23. Vidi Philip Curtin, The Image of Africa (University of Wisconsin Press, Madison 1964), str. 28 57.24. Ovu tvrdnju preuzimam od S. T. von Soemmerring, Uber die Kopperliche Verschiedenheit des Negers vom Europaer, (Frankfurt 1785), str. 67, koji navodi, kao podrku svojim anatomskim prouavanjima razliiti delovi tela crnaca koje on analizira na raspolaganju su u njegovoj kolekciji - tvrdnju oca Charlevoira, koji izvetava o izuzetno ogranienim mentalnim sposobnostima crnaca Nove Gvineje: neki su glupi, a neki znaju da broje samo do tri.25. Francois Poullain de la Barre, The Woman as Good as the Man: or, the Equality of Both Sexes, izvorno napisano na francuskom (De lgalite des deux sexes: Discours physique et moral, 1673), i prevedeno na engleski, London 1677, str. 24.26. Za Aristotela ne postoji nita to bi nekog moglo da navede na zabludu u pogledu shvatanja da je eficijentan uzrok (onaj koji definie muko) nadreen materijalnom uzroku ( onome koji odreuje ensko).2 7. Po mom shvatanju, novo prosvetiteljsko vrednovanje prirode, primenjeno na ene nije uvek pa ak ni veim delom, kako to sugeriu Bloh i Bloh, bilo konzervativno, nego je bilo otvoreno za itav niz razliitih primena. Vid. Maurice Bloch i Jean H. Bloch, Women and the Dialectics of Nature in Eighteenth Century French Thought, u Mac Cormack i Strathem, prir., Nature, Culture and Gender, str. 2541.28. John Locke, Two Treatises on Government, ur. Peter Laslett (University Press, Cambridge 1960), 1, par. 47, str. 209210.29. To je rekonstrukcija Kerol Pejtman (Sexual Contract, str. 49) krajnje nejasnog argumenta iz Levijatana. (Up. Kerol Pejtman Bog je oveku dao pomagaa: Hobs, patrijarhat i brano pravo, u enske studije 1/1995)30. Za Loka vidi Lorenne M. G. Clark, Women and Locke: Who Owns the Apples in the Garden of Eden? u Clark and Lynda Lange, prir., The Sexism of Social and Political Theory (University of Toronto Press, Toronto 1979), str. 16 40. Oigledno je da se ne slaem sa Klarkovom po tome to Lokov projekt ne vidim prosto kao verziju ranijih napora da se utemelji inferiornost ena; tavie, nalazim da korisni dokazi koje ona uvodi sugeriu novost Lokovog argumenta u vezi sa jednim veoma starim sluajem.31. Jean -Jacques Rousseau, A Discourse on Inequality, prev. Maurice Cranston (Penguin, Harmondsworth 1984), str. 104.32. Alexis de Tocqueville, Democracy in America, ur. Phillips Bradley (Knopf, New York 1945), 2.223. 33. Up. Londa Schiebinger, The Mind Has No Sex? (Harvard University Press, Cambridge 1989), str. 191200.34. Up. John Mullen, Hypochondria and Hysteria: Sensibility and the Physicians, The Eighteenth Century, 25.2 (1984), 141174, naroito 142. Vid. takoe Michel Foucault, Madness and Civilization (Vintage, New York 1988), str. 153, za odnos izmeu simpatije i nerava, i izmeu simpatije i poretka. 35. Pripisano Charles Cottonu, Erotopolis: The Present State of Betty-land (London 1684); Thomas Stretzer, Merryland (orig. 1740, Robin Hood House, New York 1932), 4565. Za ove reference zahvaljujem Lisi Cody.36. Robert B. Todd, Cyclopedia of Anatomy and Physiology (London 18361839) 2.685686, 684738. Kljuna francuska medicinska enciklopedija ovog perioda daje sline opise.37. Lazzaro Spallanzani, Experiences pour servir lhistoire de la gnration des animaux et des plantes (Genva 1785), par. 123.38. Dnevnik Mabel Loomis Todd, Yale University Library, May 15, 1879. Zahvaljujem Peteru Gayu to mi je obezbedio ovaj materijal.39. Ne mislim da sugeriem kako je lako odgovoriti na ova pitanja. Kompetentni naunici doli su do veoma razliitih zakljuaka na osnovu istog, do sada ve velikog, kompleksa podataka o ljudima i primatima. Up. Donald Symons, The Evolution of Human Sexuality (New York: Oxford University Press, 1979), i pregled Sarah Blaffer Hardy, u Quarterly Review of Biology, 54, septembar 1979, 309313.40. Kao to je poznato, zeevi i nekoliko drugih relativno egzotinih stvorenja afriki tvor, nerc, kratkorepi rovac koitalno su indukovani ovulatori. Ljudi i veina drugih sisara ovuliraju ciklino ili spontano. Razlika nije bila jasna sve do dvadesetog veka. Regnier de Graaf, De mulierum organis generationi inservientibus, prev. George W. Corner u Essays in Biology in Honor of Herbert Evans (Berkeley: University of California Press, 1943), str. 5592. Za koitalno indukovanje nasuprot spontanom ovuliranju, vid. A. V. Balbandov, Reproductive Physiology of Mammals and Birds (New York: Freeman, tree izd. 1976), str. 132133, i R. M. F. S. Sadleir, The Reproduction of vertebrates, (Academic Press, New York 1973), str. 127129. Savremeno shvatanje tei da oslabi strogu distinkciju izmeu koitalno indukovane i spontane ovulacije i gleda na ivotinje kontinuirano. Za primenu ovog pristupa na ljude, vidi J. H. Clark i M. X. Zarrow, Influence of Copulation on Time of Ovulation in Women", American Journal of Obstetrics and Gynecology, 109, april, 1971, 183 185.41. William Smellie, A Treatise on the Theory and Practice of Midwifery (London 1779), 1.90.

42. Albrecht von Haller, Physiology: Being a Course of Lectures, vol. 2 (London 1754), str. 300 303. Haler je bio ovista kada je ovo pisao, ali su izvetaji spermaticista tu bili skoro identini. Tako Henry Bracken pie, u inu zainjanja zadovoljstvo je tako izuzetno da menja tok krvi i ivotnih duhova, koji u tom trenutku pokreu sve one delove koji su do tada bili umireni. Midwifes Companion (London 1737). William Smellie daje sutinski isti opis (Treatise, 1.92).43. O ovoj autopsiji izvetava Pierre Dionis, The anatomy of Humane Bodies (London 1716, drugo izd.), str. 237. 44. Havelock Ellis, Studies in the Psychology of Sex, vol. 3 (Philadelphia: F. A. Davis, 1920, drugo izd.), str. 193 194.45. Adam Raciborski, De la pubert et de lage critique chez la femme (Paris 1844), str . 486; Acton, Functions (etvrto izd.1865), str. 112.46. Davis, Principles, str. 830. Ove spekulacije navode kasniji lekari, a ja sam ovde dodao kurziv da bih naglasio pretpostavku, opte prihvaenu u devetnaestom veku, da je menstruacija ljudski ekvivalen t za toplotu i da su ene tada mnogo seksualno prijemljivije.47. Nav. u Peter Gay, The Bourgeois Experience, str. 161. 48. R. D. Owen, Moral Physiology, New York 1828, str. 44.49. Josef Ignaz von Dollinger, "Versuch einer Geschichte der Menschlichen Zeugung", prev. A. W. Meyer, Human Generation (Stanford University Press, Stanford 1956), str. 37.50. Guiseppe Pitre, Sicilian Folk Medicine, prev. Phyllis Williams (Lawrence, Kans.: Coronado Press, 1971), uvod.51. Henry Campbell, Differences in the Nervous Organization of Man and Woman: Physiological and Pathological (London 1891), str. 200201. 52. Carl Degler, "What Ought to Be and What Was", American Historical Review, 79 (December 1974), 1467 90.53. Rosalind Rosenberg, Beyond Separate Spheres (New Haven: Yale University Press, 1982), str. 181, n. 6.54. Matthews Duncan, On Sterility in Women, Gulstonian Lecture delivered at the College of Physicians, February 1883 (London 1884), str. 96100. 55. E. Heinrich Kisch, Die Sterilitat des Weibes, Vienna and Leipzig 1886, str. 5, 1617. Kisch je bio profesor medicine u Pragu, a preko leta glavni lekar u Marijenbadu.56. Barton C. Hirst, A Textbook of Obstetrics, W. B. Saunders, Philadelphia and London 1901, str. 67.