1.

TAJANSTVENI NAROD BOIJIH SINOVA

Mnogi kau da se ivot zaeo u svemiru i da je potom stigao na zemlju.Neki kau da su to bili preci Maja, Tolteka i Egipana, iz ijih su ari ta nastale grandiozne civilizacije na eg klasinog sveta.Medjutim jedan jo stariji svet, koji je prethodio oveku, bio je svakako svet nadljudskih bia.Tragove te zagonetne civilizacije imamo prvenstveno u senzacionalnim nalazima arheologije !koji se ko zna za to skrivaju" kao i u #osilnoj paleontologiji.$e je o tragovima divovskih bia, iji su #osili, alatke i orudja nadjeni na %avi, u &ziji, &ndima, &gadiru, 'ri (anki, )ilipinima... *obro se veite, jer poleemo u jedan svet o kom malo ko od vas ima ikakvog pojma, a kada vidite ekskluzivne #otogra#ije, dobro pazite da ne padnete sa stolice+ ,rema reima antrolpologa i paleoantropologa, nekada su na zemlji carovala gorostasna bia ija je civilizacija prethodila razumnom oveku, a ija se prosena visina kretala izmedju -.. do ... metara visine + / obzirom da su ovi #osili nadjeni u malom broju, gigantska bia nisu mogla biti uvr ena u klasinu teoriju evolucije po to nisu nadjene 0karike0 njihovih prethodnika. 1 sami ovi gorostasi govore o besmislu *arvinove teorije evolucije !op irnije o tome u temi *arvinova Teorija, (a 2oja Traje", jer gde su ti majmuni od kojih su oni nastali3 Tako na osnovu nalaza iz arheologije, a naroito iz mitologija drevnih naroda, nauka je donekle rekonstruisala svet koji je nakada vladao 4emljom, u interglacijalnom periodu.Medjutim postojanje pracivilizacije u epohi vurma potvrdjuju najpre tragovi prastarih kiklopskih zdanja i utvrda za koje nauka nije na la nikakvo obja njenje, niti je ikada utvrdjeno njihovo poreklo i starost.$e je prvenstveno o takozvanom gradu bogova na visovima &nda, poznatog pod imenom Tihuanako.Tako po uvenom glaciologu i kosmogra#u iz 56.veka, &ustrijancu 7ansu 7oerbigeru u njegovom delu 08lacijalna 2osmogonija0, rasa divova ili nadljudskih bia vladala je u epohi al ! n, to ini geolo ku epohu zemlje od pre -99.999 godina.,o njegovim reima, re je o civilizaciji megalitskog carstva, ije je sredi te kulture nastalo u Tihuanaku pre nekih :;;.999 godina, a koju je kasnije uni tila jedna dinovska kataklizma, izazvana velikim geolo kim krizama i poremeajima 4emljinih polova.,o tom pitanju Tihuanako je izgradjen jo u diluvijalnom vremenu glacijalnih epoha, to su potvrdili i neoekivani nalazi.

< tom vremenu je oko 4emlje kruio jedan satelit, prethodnik dana njeg meseca, nekih 599.999 godina, na razdaljini od est zemljinih polumera.Medjutim, usld retrogradnog kretanja i velike brzine, taj biv i mesec je oko ekvatora stvorio svojevrsni vodeni zid koji je stajao poput nategnutog prstena oko 4emlje.Tada, zbog dinovske gravitacije i uticaja tog satelita, nisu postojale plime, ve je sva voda mora i kopna stajala, oko ekvatora, 0nategnuta0.,omenuta blizina toga meseca je na 4emlji izazvala dinovski rast biolo kog sveta, koji je u nauci poznat kao #enomen gigan"i#$a + 2ako se taj mesec sve vi e u spirali pribliavao 4emlji, do lo je do gravitacionih presija usled kojih se on, doslovno, raspao u atmos#eri 4emlje.,ri toj jonskoj kataklizmi, na 4emlji su nastali strahiviti poremeaji= okeani i vode mora trenutno su se ra irili i razlili, jer vi e nije bilo gravitacione sile da je dri oko ekvatora.Tako se kataklizmom, nivo vode spustio i razlio 4emljom % kilo$ "ranie od predja njeg nivoa.,ri ovoj hidrogenskoj presiji, mnoga su kopna bila potopljena a mnoga su se potom uzdigla.Tada su veliki delovi tog satelita pali rasprsnuti na 4emlju, u obliku velikih gromada i #ine, sitne pra ine.*eo #lore i #aune je tada bio uni ten, a sa njom i dinosaurusi ija zagonetna masovna smrt u nauci do danas nije razja njena.1z toga razloga, geolozi su u prouavanju 4emlje i njenih slojeva, na li jasno kao noem razgraniene #ermente slojeva koji do danas nisu obja njeni, osim injenice da je neka nenadana presija, pre :.9.999 godina, nanela slojeve koje i danas moemo videti.< #izici se ovo moe objasniti samo kataklizmikim padom i nanosom nekog kosmikog tela koje

je eksplodiralo u atmos#eri. *okaz toj injenici nalazi se i danas u %unoj &merici, gde se du &nda u duini od oko ;99 kilometara moe videti tamna korozija koja je nekada vodom nagrizla stene, i to ba na visini od% kilo$ "ra+ >vo medjutim znai da je nivo dana njeg ,aci#ika, na primer, bio nekada vi i za tri kilometra nego danas.?a usled te injenice, u pro lom stoleu je nastala i jedna geolo ka zabluda.Tada nji su naunici mislili da su se &ndi uzdigli za itava - kilometra, nakon ega je i danas ostala vidljiva korozija nekada njeg nivoa vode.Medjutim, prema savremenim saznanjima, procez uzdizanja &nda zavr io se u vremenu kada na 4emlji nije postojao ni jedan sisar a kamoli ovek, ime se konano dokazala 7orbigerova teorija o glacijalnom mesecu koji je pre :.9.999 godina uni tio &ndsku civilizaciju divova. 2ada su arheolozi u pro lom stoleu otkrili u &ndima, Tihuanako i njegove drevne ru evine, utvrdili su da to nije zapravo bio grad, nego doslovno luka+ Medjutim, ta trai luka na visini od 5- hiljada stopa+3 Nakon toga sledila je prava eksplozija otkria= jezero Titikaka, jeste ostatak luke do koje je nekada dopirala voda.2ada se nivo mora spustio za kilometra, luka je ostala da tri u vazduhu a u raselini jedne udoline ostalo je jezero Titikaka.To je danas jedino jezero na svetu vi e od nivoa mora, a za iji #enomen nauka nije na la nikakvo obja njenje. /lika objavljena u /trand Magazinu 5;6.. godine. /a druge strane, znaenje imena Tihuanako doslovno, na jeziku ajmara, znai 0grad umirueg meseca0.Time se jo jednom utvrdilo seanje na vreme kada su taj grad i njegova civilizacija izumrli posredstvom Meseca koji je zamro i nestao na nebu.2ako do danas nije utvrdjena starost ovog #antomskog grada, ostaje injenica da je to najstariji grad na svetu, rodjen jo u noi oveanstva.>tud nije sluajno to ba u njegovoj blizini ivi najstariji narod na svetu, poznat pod imenom <rukhehu !drevni <ri sa jezera Titikake", ije legende takodje potvrdjuju predanje o vremenu kada 0mesec nije bio na nebu0 i kada su megalitski grad Tihuanako izgradila gorostasna Variruna bia, 0graditelji golemih gradova0. 2ada su tu do le drevne 1nke, taj je grad bio uveliko u ru evinama. Tako niko od okolnih drevnih naroda nije znao poreklo i starost ovog zagonetnog grada, oko kojeg su nastale najkontroverznije hipoteze i napisane bezbrojne studije i knjige.?io je to kiklopski grad koji se prostirao na oko :99 kvadratnih kilometara i od ijih je klesanih monolita, dana izgradjena gotovo itava (ima+ Tihuanako jo uvek izaziva strahopo tovanje svojom veliinom i razmerama kiklopskih blokova kamenja.Tu su pronadjene

uvene 2pije /unca i Meseca, sa zagonetnim prikazima likova i bogova sa etiri prsta+ Tako je na kapiji /unca !2olasa@a" nadjen i de i#rovan drevni kalendar koji se sastojao od :A9 dana, to upuuje na injenicu da je godina nekada bila kraa+ >vo medjutim znai jo ne to= tad je ivotni vek ljudskih bia bio tri puta dui, ime su obje njive one zagonetne dugovenosti o kojim priaju predanja mnogih naroda, kao i sama ?iblija. Na pomenutoj 2apiji /unca de i#rovan je binomski kalendar, to ini jedan od najteih presedana u istoriji arheologije+ Naime, narod koji je izradio takav kalendar, nije ga mogao izgraditi bez odgovarajuih optikih instrumenata, to znai da su ta bia jo u vremenu vur$a, kada je na predak i ao u oporima, razvili matematiku i astronomiju, to je #enomen do danas neobja njen+ >bratite panju kod slike desno na veliinu bagera na vrhu slike + /am se Tihuanako sastojao od zapravo dva grada= &kapame i ,umapunktue i neobian je stoga to, ba u tim krajevima, zemljotresi haraju i uni tavaju konvencionalne gradjevine savremenog inenjeringa.Medjutim, Tihuanako se nije pomerio sa mesta, to ini poseban #enomen za seizmatiku, i uo te za arhitekturu./a druge strane, lukovi bez svodova u Tihuanaku, kakve ne sreemo nigde na zemlji, ukazuju na sistem jednog neverovatno sloenog sveta, iji su neimari izgradili ovaj grad bez ijednog eksera +++ *inovske kamene monolite spajale su i svojevrsne srebrne i bakarne spojnice, iji je nalaz doveo u opasnost istraivae koji misle da se metal nije na &ndima koristio pre nove ere dalje od 5.99 godina.)antastini likovi i ikonogra#ijeu Tihuanaku samo su dokaz vi e jednog neverovatno starog sveta iz ijeg su centra kasnije nastali kultovi obuavanja jaguara i pume.'to se tie same izgradnje njegovih kiklopskih blokova, danas vlada op te mi njenje da se u tu izgradnju verovatno morala upotrebiti neka savr enija tehnologija nego to je danas imamo, s obzirom na presedan levitacije koja se tu oigledno koristila. 2ada je pre :.9.999 godina carstvo divova bilo uni teno, oni su se migracijom razi li zemljom i tako ponovo ostvarivali svoje kiklopske radove, ije tragove sreemo u ?albeku u (ibanu, /olsberi 7ilu u Engleskoj i drugim mestima.kada je 4emlja 0uhvatila0 dana nji mesec, divovi su u toj poslednjoj kataklizmi zauvek isezli, a Mesec je ostao u orbiti, gde se danas nalazi.*okaz za tu tvrdnju je veoma jednostava= naime Mesec je do ljak u /unevom sistemu.,rema svim zakonima #izike, da je nastao od 4emlje, ili sa nekog tela u /unevom sistemu, on bi kao i sva nebeska tela, morao da

krui poput pravca kazaljki na satu.Medjutim, on se kree sasvim suprotno.To anti#iziko i danas neobja njeno kretanje sreemo jo samo kod Marsovih satelita )obosa i *eimosa.Tako je ta druga i poslednja kataklizma uni tila konano i &tlantidu u &tlantiku, koja je bila samo produBetak jedne mnogo starije i monije civilizacije. 'to se tie samih divova, potvrdu njihove civilizacije nalazimo kako u naunim krugovima, tako i u predanjim mnogih naroda.8rka predanja ta gorostasna bia nazivaju Titanima, 1ndijci C &surima, pueblosi iz Meksika C Mitmacima, &rapi C 'eid ad ben ad, %evreji C /inovi ?oiji ...>bzirom da je kamen najrasprostranjeniji na 4emlji, otud se civilizacija divova i zaela u kamenu, lije megalitske tvorevine nalazimo irom sveta.Nauka danas za njihovo postojanje i #unkciju nema obja njenja, sem injenice da su svi njihovi sistemi skoncentrisani oko &tlantskog bazena, kao da su svojim prisustvom govorili o mestu pradomovine poslednjih divova. Mnogi su naunici uverenja da je uveni %eti sa himalaja, /askvo ili ?ig )ut, samo degenerisani i poslednji ostaci onog gorostasnog sveta ije zadnje predstavnike nauka naziva pod imenom *inopitecus Nivalis./asvim je izvesno da je tu re o svetu koji ne pripada oveku, jer civilizacija divova je iza sebe ostavila mnoge graditeljske i druge tradicije koje su kasnije preuzeli razni narodi.Tipian primer je u zagonetnoj civilizaciji Maja u Meksiku, ija se struktura drave kretala 0imperijalizmom prema vlastitom sredi tu0, a iji #enomen vlasti nikada i nigde nije postojao na 4emlji+ 'to se tie tragova rada tih gorostasnih bia, jo i danas naunici i arheolozi nalaze neobja njiva kiklopska podzemlja savr ene izrade, utvrdjenja i tunele koji se granaju itavom planetom.2amene ceste sagradjene od ogromnih blokova kamenja, kao da su imale ulogu da izdre neke ogromne teine.To su nauno utvrdjeni dokazi i zna ih svaki arheolog.,rema svim legendama prastarih naroda, rasa divova je bila bele puti, plave kose i oiju, sa prosenom visinom od - do . metara.1mali su mozak vei od na eg, pa prema tome i veu mogunost prikupljanja znanja./imbol im je bila 0svastika0 iji je znamen kasnije upotrebilo 7itler, kako bi podupro ideju o takozvanom 0izabranom narodu0 nadljudskih sposobnosti. ,oznavali su metalurgiju, zemljoradnju kao i mnoge egzaktne nauke.Taj narod ?oijih sinova bio je u su tini narod graditelja, jer je izvesno da su poznavali tajnu vadjenja, obrade i transporta ogromnih blokova kamenja, ija zdanja sreemo irom planete.Ta se rasa ra irila itavom istonom i zapadnom hemis#erom, i taj je talas poznat nauci kao talas &zilCtardenien, koji je usledio pre 5:.999 godina.Divilizavija ovih bia prethodila je oveku.Na davna nji predak preuzeo je mnoga znanja i ve tine ove civilizacije.< suprotnom kako se mogu objasniti tolika #rapantna znanja koja su isksavala iz tame istorije3 $asa gigantopiteka danas je poznata nauci, bez obzira to nauka nije mogla da istu uklopi u emu 0redovne0 evolucije o oveku.< mnogim drevnim kulturama /tarog i Novog sveta sreemo prastare likove nekih

gorostasnih bia koje na a evolucija uop te ne poznaje.,aleontologija je prona la i tragove degeneracije i kanibalizma u tim vrstama, to bi znailo da je ta rasa nakon kataklizme, pala u bedu i varvastvo i da vi e nije imala izlaza.>tud mnogi njihovi kiklopski spomenici !2omogena, 2arahota, NanCMadol" najpre simboli u veru u konanost svetova.< tom vremenu, na predak je tek ulazio u svet paleolita i kretao se u oporu, a otkuda bi inae itavim svetom nastali zagonetni narodi kao to su bili= $mohali, <jgrijen, Menahuni, (emuri, Titani ili *akini, ako ne iz jednog predja njeg nasledja. *ivovi su iveli u vremenu kada je predja nji mesec stravino zakrilio polovinu neba, a gigantski oblici #lore i #aune opseli njihov svet.Nakon kataklizme, svet divova nije imao izlaza, jer je 4emljina atmos#era bila bukvalno zamraena od triliona tona estica i #ine pra ine, kada su nastajali takozvani mikrocrveni izlasci sunca, a zvezde imale ljubiastu boju.Nastala je sveop ta glad na zemlji, njihovi centri kulture su razoreni, a ekolo ka slika sveta bila je potpuno poremeena.2ontinenti i obrisi mora imali su tada sasvim drugu kon#iguraciju, a stenje i kamene blokove kao da je razbacala neka sila apokaliptinih razmera./a druge strane 7omo sapiens je ulazio u misaonu vasionu, i tragove tog nasledja najpre vidimo u uvenom obrascu kromanjonske rase, za koju naunici govore da je bila najlep a rasa koju je svet ikada video+ ?ila je to rasa pravih gospodara 4emlje, koja se nenadano pojavila u srednjoj Evropi, direktno sa &tlantika.?ili su visoki i plavi i iza sebe su ostavili tragove umetnosti iz ledenog doba, a ije smo velianstvene primere na li u peinama &ltamire, (asko, Eal 2amonike i drugih.>va rasa do la je odnekud sa &tlantika, to je kao #enomen poznat u naunim krugovima.No, zagonetka je leala u tome to tada, pre .9.999 godina, nije bilo plovnih objekata niti bilo kakvih putovanja &tlantikom+ /toga, odakle se ova rasa visokih ljudi pojavila u Evropi+ Na koji nain3 Nauka na te odgovore nema obrazloenje sem injenice da je ista rasa imala veu zapreminu mozga od na eg i da je nenadano nestala poetkom neandertala, koji su preizeli primat u carstvu hominida. /ve su ove misterije danas jo neobja njive, jer mi iako imamo svakakve nalaze, nikakvim racionalnim jezikom ne moemo da ih objasnimo.2o je bio taj svet i kuda su isezli3 /a druge strane, kroz mnoge spomenike, megalitske kulture, moemo videti tragove njihovog daljeg lutanja 4emljom, tragove krvavih borbi za opstanak i okrutnih tradicija.Medjutim, ipak i pored njihovog beznadja i lutanja, jo uvek nismo razjasnili njiohove simbole, njihove i#rovane poruke, njihove konstrukcije i njihovu usamljenost na 4emlji

2. TAJNA USKRNJIH OSTRVA

RA&A N'I ( I)*'B+JENI RAJ NA )E,+JI

Vekovima skriveno od uobiajeni morski !u"eva i jo# da$je od rado%na$i oiju s$uajni !u"nika& Uskr#nje Os"rvo sa svojim neverova"nim s"a"uama !reds"av$ja i%vor ne!rekidno' odu#ev$jenja (e$o' sve"a 2ameni kipovi sa <skr njih ostrva ve vekovima zadivljuju zapadnog oveka. /ad nji stanovnici, kao i oni koje su na ostrvima zatekli prvi moreplovci, nikada nisu znali da objasne ko je, kako i zbog ega podigao monumentalni niz kipova, okrenutih moru. 2ipova, zagledanih u daljinu, koji kao da nekoga i ekuju. Na ova pitanja jo ni dan danas nema odgovora. <skr nja ostrva, koja domoroci oduvek zovu 0$apa Nui0, to bi u prevodu bilo 0pupak sveta0, nalaze se usred Tihog okeana, oko -.FA9 kilometara daleko od obala Gilea. To je trougaono vulkansko ostrvo prenika 5F kvadratnih kilometara. Erh najvi eg od tri uga ena vulkana, uzdie se do .55 metara nadmorske visine. < jedinom gradu na jugozapadu ostrva, 7anga $oa, ivo oko -.999 stanovnika. >statak ostrva je danas prirodni rezervat. <skr nje ostrvo teritorijalno pripada Gileu. *ugo je vladalo mi ljenje da su prvi stanovnici bili %unoamerikanci. &li, najnovija genetska istraivanja pokazuju da su najstariji $apa Nui stigli na ostrvo iz )rancuske ,olinezije, u .. veku nove ere. Najblia ostrva, ,itkarn, nalaze se 5.;99 kilometara dalje i poznata su po tome to se na njih iskrcala pobunjena posada broda 0?aunti0. >vaj divlji kraj, kojim dominiraju tri vulkana, stalno je na udaru vetrova. 4bog retke vegetacije, putniku koji im priBe odmah upadaju u oi visoki kipovi od vulkanskog kamena koji se uzdiu na rubovima ostrva. >vi kipovi predstavljaju stilizovane ljudske glave. Gela su im ispupena, u udubljenjima za oi usaBeni su ispolirani komadi korala, nos je dugaak a obrazi glatki. Neki od kipova te ki su vi e od H9 tona i visoki nekoliko metara. ,red timneverovatnim divovima ovek se osea

siu no i mizerno mali. >dmah se svima namee samo jedno pitanje. 2ome je palo na pamet da izvaja ovakvo ne to3 2akva to tajanstvena bia predstavljaju ovi kipovi3 2akva je nadljudska snaga uspela da ih iskle e i podigne na postolja od crvene stene3 2akvu su to tehniku upotrebili da bi pomerili tone i tone kamena3 Nezaineteresovanog i praznog pogleda kipovi posmatraju more i unutra njost ostrva. Tako ih je video i holanBanih %akob $ogeven koji se iskrcao na obalu ostrva na <skrs, A.aprila 5F::. godine. ?io je prvi evropljanin koji je tamo kroio i on ih je i nazvao <skr nja ostrva. >vi ogromni kipovi su ga zapanjili, a tamo se i zdruio sa domorocima C belim ljudima crvene kose, ali i sa tamnoputima. ,osle njega su do li 'panci, a kasnije i kapetan 2uk. Tek 56... na ostrvo se iskrcala prva nauna ekspedicija, koju je predvodio Tor 7ejerdal, uveni junak ekspedicije 2onC Tiki, koji je, 56HF. godine istoimenim splavom pre ao preko junih mora. 7ajerdalovu ekspediciju na <skr nja ostrva pratila je sva tampa, a on je odluio da sa svojom ekipom otkrije tajnu divovskih kipova. 4a taj zadatak dao je sebi est meseci.

&O*+AVI-A &RI.A
2ada se iskrcao na ostrva, uroBenici su mislili da poseduje manu, natprirodne sposobnosti koje su povezane sa skulpturama, i pri li su mu sa velikim poverenjem. <putili su ga u tajnu bogova. >dakle su do li ti kipovi3 4bog ega je veliki broj oboren, kao u urbi3 4bog ega su kamene alatke, kori ene u kamenolomima razbacane tako daleko, kao da je to uraBeno u trenutku paninog straha3 2akvo je znaenje neobinih crvenih 0 e ira0 kojima su kipovi pokriveni3 <roBenici ove e ire zovu !ukao, to znai punBica. Neki domoroci imali su kose crvene, gotovo plamene boje, i 7ejerdal je pomislio da bi to moglo da pomogne rasvetljenju tajne. Malo pomalo, uporedo sa saznavanjem domorodakih legendi, meBu kojima i one o 0osveti kratkouhih0, kockice su polako poele da se slau. 7ajerdal je shvatio da na ostrvu postoje dve kategorije domorodaca= anau ee!e ili du'ou i i anau momoko ili kra"kou i. ,rvi su bili direktni potomci rase voBa koja je bila predstavljena kipovima. *ugouhi su bili jedini koji su primali 0manu0, to jest natprirodne sposobnosti povezane sa kipovima. ,otomci dugouhih su,

dakle, bili jedini vlasnici peina punih kamenih kipova. ,osedovali su tako ogromnu koliinu in#ormacija koje su koristili do maksimuma. Tako je saznao i znaenje rei ron'o ) ron'o= tajanstveni rukopis koji je otkriven na ostrvu. $ongo C rongo bio je jedini pisani jezik kulture $apa Nui. (ingvista /tiven )i er obja njava kako je proveo godine de i#rujui ga= 0*a bih uspeo da ga de i#rujem, najpre sam morao da otkrijem kakav se jezig mogao govoriti na ostrvu. $apa Nui su govorili ranijim oblikom polinezijskog, koji mi nazivamo /tari $apa Nui. >nda je trebalo odgonetnuti kakav je to jezik bio. Neki od njihovih starih napeva i legendi pokazuju slinu strukturu, to mi je omoguilo da premostim problem i uz odreBeni zvuk stavim i odreBeni znak. Najvei izazov predstavljao je poku aj da shvatim kako su osmislili pisanje. Mi imamo al#abet, a $apa Nui su imali hijerogli#sko pismo. $ongo rongo je linearan i ita se sa leva na desno. 2ada italac stigne na kraj, okree ploicu za 5;9 stepeni i nastavlja sa itanjem naopake, ponovo s leva na desno, nastavljajui prekinutu reenicu teksta. Eeina preivelih zapisa $apa Nui ine napevi o stvaranju sveta, a svi arte#akti ispisani jezikom $ongo rongo, bili su nainjeni od drveta. 2ada je 7ajerdal upitao &tana, ostrvskog poglavicu, kako su kipove prevozili od kamenoloma do sada njih sedi ta, on je odgovorio= 0>ni su hodali0. 7ajerdal nije bio zadovoljan odgovorom i insistirao je da mu se kae ne to verovatnije. >nda mu je &tan objasnio da je re o legendi i da su 0moai0 hodali pomou drvenih oblica, 0miromanga erua0. >tkrio je i nain na koji su kipovi podizani= pomou poluge, #ormirane od tri solidne grede oslonjene na gomilu kamenja, koja je 0zidana0 kako su radovi napredovali. *vanaestoro ljudi radilo je 5; dana na uspravljanju kipa te kog :.C-9 tona. 2ipovi su, takoBe je otkrio &tan, podizani u slavu preminulih kraljeva. >stalo je pitanje i kako su klesani od, kao elik tvrdog, vulkanskog kamena3 1 tu je &tan dao odgovor= vulkanski kamene je, zapravo, okamenjeni pepeo. *omoroci su ga smek avali stalnim kva enjem. *ru tvena i ekonomska mo poglavice klana ili plemena, merila se veliinom i brojem Moaia koje je imao. MeBu poglavicama klanova vladalo je surovo nadmetanje u pravljenju najveeg i najboljeg Moaia. >bino je svaki od njih imao 5 do 5. potpuno zavr enih Moai skulptura, visokih izmeBu - i ; metara. %o vi e Moaia je bilo u #azi izrade. /matra se da ih je u oblasti vulkana $ano $araku napravljeno blizu 5:.999, iako mnoge Moai skolpture nikada nisu postavljene na svoja mesta. < pro losti su <skr nja ostrva bila umovita. *omoroci su koristili drvee da bi prevozili i podizali kamene kipove. >statak ume morao je nestati u ogromnom poaru koji je izazvan velikim ratom meBu stanovnicima ostrva. Masakr je preiveo samo jedan ovek C >roina, a poglavica &tan je bio njegov direktan potomak. Novim i novim razgovorima i pitanjima 7ajerdal se polako pribliavao

verovatnoj istini. /aznao je da su pre mnogo vremena dugouhi dominirali kratkouhima. >vi drugi su, zapravo, bili robovi, iji je zadatak bio da ostrvo oiste od obilja nekorisnog kamena kako bi se dobila obradiva zemlja. 2ratkouhi su se, konano, pobunili. 1zbio je 0graBanski rat0. *a bi se isvetili, pobunjenici su ru ili kamene kipove.

.OVE/ &TI-A
,ostepeno, na ostrvu je poela da se raBa jedna nova religija, u ijem je centru bio lik Goveka C ,tice. Ta religija je zanela poglavice klanova i bukvalno spasla ostrvljane. < ast Goveka C ,tice, na jugozapadnoj strani najveeg vulkana $ano 2ao, sagraBen je novi grad C >rongo. Nedaleko od obale, a nasuprot >rongu, nalazila su se dva siu na ostrva, Motu 1ti i Motu Nui, oba prekrivena petrogli#ima u slavu Goveka C ,tice. /vakoga prolea, najsposobniji i najjai mladii iz svakog plemena trkali su se plivajui kroz uzburkano more prepuno ajkula do ostrva Motu Nui, da bi videli prvo jaje koje je te godine snela morska lasta C Manu Tara. Najspretniji mladi bi ukrao jaje, vratio se plivajui nazad i uspeo se uz strme stene rodnog ostrva. ,obednik, o kome je odluivao sve tenik, sa svojim saplemenicima bi vladao ostrvom godinu dana. 1mao je pravo da bira iz oskudnih zaliha hranu i odgovornost da ostatak pravilno raspodeli ostrvljanima. /tvoriv i sistem koji je spreavao dalje iscrpljivanje ivotnih resursa i uspostaviv i plemensku toleranciju, $apa Nui su uspeli da opstanu sve do dolaska Evropljana.

*DE JE ISTINA
*a li se 7ejerdal imalo pribliio istini za kojom je tragao3 Mnoge analize kau da nije+ 2arbonskom datacijom je, recimo, utvrBeno da su poslednji kipovi sa <skr njih ostrva napravljeni oko 5A;9. godine. 2ratkouhi su se doselili tamo mnogo kasnije. 1pak, otkriveni su tragovi ogromnog poara koji se podudara sa prestankom pravljenja kipova. 7ajerdala je zanimalo i ko su bili i odakle su do li dugouhi, gospodari ostrva. ,rema legendi, oni su imali belu kou i kosu crvenu kao plamen. Manji deo stanovnika ostrva i danas ima belu kou i crvenu kosu. Malo dalje, kroz legende %une &merike, sreu se bradati bogovi plamene kose i visokog rasta. %edan od takvih bia je i bog 2vecalkoatl. & istraiva i osvaja )rancisko ,isaro primetio je, po dolasku u ,eru, da su lanovi kraljevske porodice 1nka znatno vi i rastom od svojih podanika, da im je koa bleBa a kosa crvenkasta. 1ndijanci su mu objasnili da su oni 0virakoha0, odnosno da pripadaju vi oj, boanskoj rasi. <ostalom, i evropske osvajae prihvatili su kao boanska bia, zbog ega im nisu pruali nikakav otpor. *a li su peruanski 1ndijanci imali veze sa dugouhima3 < poku aju da odgovori na ovo pitanje 7ajerdal je dao na analizu krv dugouhih stanovnika <skr njih ostrva. >dgovor iz laboratorije bio je odrean= ti ljudi nisu imali

nikakve veze sa junoamerikim indijancima niti sa stanovnicima ,olinezije. >dakle su onda do li ljudi koji su i bez tehnikih znanja umeli da koriste toak ipolugu3 7ejerdalu je u jednom trenutku palo na pamet da su <skr nja ostrva, moda, deo potopljenog kontinenta. Na ostrvu se, naime, vide i poploani putevi koji vode direktno u more. *a li su se nastavljali na morskom dnu3 ,oku ao je to da proveri. %edan ronilac iz ekipe istraio je dno mora, ali putevi su, kao to se i sa kopna videlo, u moru odjednom zavr avani3+ Erih #on *eniken objavio je 56FA. godine svoju teoriju o <skr njim ostrvima, naravno, vezanu za vanzemaljce. ,o njemu, divovske kipove je mogla da podigne samo nadljudska inteligencija. Eanzemaljci su se, tvrdi *eniken, sluajno na li na ostrvu sa kojeg nisu mogli da odu, i onda su, iz puke dosade, isklesali stotine kipova. Na kraju je po njih do ao svemirski brod. *a bi potkrepio svoju tezu, *eniken kae da domoroci nisu imali ni ime da kle u tako tvrd kamen, niti sredstva da ga pomere, i da ih, uostalom, nije bilo dovoljno za tako velike poduhvate. 0'e irii0 na kipovima su, po *enikenu, naravno, kacige. Tor 7ejerdal je 56FA. godine, na insistiranje jednog amerikog publiciste koji je kasnije od toga napravio knjigu, odgovorio *enikenu pobijajui njegove teze. 1pak, dosta sveta i danas veruje *enikenovim tvrdnjama. 4ar ne ide njima u prilog i jedna od ostvrskih legendi koja govori o ljudima C pticama3 ,o *enikenu, oni su simbol vanzemaljaca, dok antropolozi o njima misle isto to i o ostalim animalnim simbolima. ,ostoji i hipoteza da su prve kipove zaista pravili vanzemaljci ili prve generacije njihovih potomaka, nastalih genetskim me anjem sa domorocima. 2asnije je seanje izbledelo, ali su stanovnici ostrva nastavili da ih prave, sada ve kao svoje idole.

ISTORIJA 'S/R0NJE* OSTRVA

V)VIII vek nove ere* Na ostrvo stiu prvi naseljenici. 8enetske analize zuba i mitohondrijalne *N2 pokazuju da su ovi ljudi stigli sa Markeskih ostrva u )rancuskoj ,olineziji, udaljenih od <skr njeg ostrva H.5;. kilometara ka zapadu. Najstarija ostrvska statua potie iz .. veka nove ere i neverovatno je slina Tiki statuama sa Markeskih ostrva. I+)+I vek nove ere* $aBanje civilizacije $apa Nui. /vaki klan poku ava da napravi najvei i najbolji Moai C gigantsku skulpturu koja predstavlja njihove pretke. ?avili su se ribolovom, poljoprivredom i gajenjem ivine. +II)+VI vek nove ere* Erhunac Moai religeije. $apa Nui su svoje dinovske skulpture transportovali pomou drvenih oblica, napravljenih od stabala drvea. +VI vek* /iroma tvo morskih resursa, nateralo je ljude da gotovo potpuno iscrpe zemlji te. ,revi e stabala je poseeno da bi se transportovale skulpture. (judi su izgubili veru u pretke i Moai religija je napu tena. MeBusobno zaraeni klanovi se bore za prevlast nad ogranienim ostrvskim resursima hrane, a kanibalizam postaje svakodnevna pojava. +VII)+VIII vek* $eligija Goveka C ,tice se uzdie na vreme da sprei pojavu potpune anarhije na ostrvu. ,etrogli#i pokazuju da je ampion takmienja Goveka C ,tice bio izuzetno po tovan i oboavan. +VIII)+I+ vek* *olazak Evropljana bio je vi e nego to je krhki ekosistem ostrva mogao da podnese. Tokom 5;A:. godine, veina ostrvskih domorodaca je zavr ila u kandama trgovaca robljem. >ni koji su uspeli da pobegnu i da se vrate, svojim saplemenicima su doneli novu nevolju C male boginje. Tako je zauvek izgubljen i klju za razumevanje pisanog jezika $apa Nui. 2ipovi sa <skr njih ostrva i dalje su predivni i posebno tajanstveni. Moda e ta tajna, nekim

udom, jednog dana biti otkrivena, a sve dotle teorije o njima e biti samo manje ili vi e verovatne.

%. TAJANSTVENI /R'*OVI ' IT'

NEOD*ONETN'TE &OR'/E .OVE.ANSTV'...

,a#"o bri"anske obave#"ajne s$u-be !oku#avaju da .kru'ove u -i"u. !ro'$ase najobinijom #a$om& a u Ameri(i i uni#"avaju .$judi u (rnom./

)enomen tajanstvenih krugova u itu ne prestaje da uzbuBuje duhove, a broj zainteresovanih eksperata za ovu vrstu paranormalnog stvaranja stalno narasta. %er, svakog leta se sve ponavlja, s tom razlikom to su krugovi i simboli sada jo raznovrsniji i neuporedivo zagonetniji. Novost je i to to #enomen vi e nije iskljuivo britanski. < meBuvremenu suotkriveni slini simboli i u itnim poljima, 1rske, 7olandije, 'panije, ,ortugala, 1talije, ?ugarske, /&*, 2anade, &ustralije, Novog 4elanda, %apana i u $usiji. /trunjaci su poku ali da ovu pojavu simbola na poljima objasne na vi e naina= po jednima, radi se o elektromagnetskim silama, drugi opet smatraju da su ito napala razna gljiviasta oboljenja !ove gljive izgleda imaju veliki smisao za kreativnost", trei ne iskljuuju vojne akcije, a ponovljena je i teorija o olujnim vetrovima. $aspravlja se i o moguim #izikalnim, botanikim, meteorolo kim, tehnolo kim, geolo kim ili psihokinetikim procesima. & moda je u pitanju i vi e #aktora istovremeno. %edna grupa eksperata ograniila se iskljuivo na tumaenje znakova. *a li je u pitanju neka poruka, i ako jeste C onda kakvi su motivi onih koji je alju3 *a li nekohoe da nas upozori na ne to ili da nas, prosto, o neemu in#ormi e3 1li su u pitanju neki posebni planovi3 *a ti

znakovi, moda, nemaju veze sa mranim prognozama eventualnih klimatskih katastro#a na zemlji3 1li je to nagove taj kraja jedne i poetka druge epohe u razvoju na e planete3 *a nije u pitanju neko nepoznato kosmiko bie3 /trunjaci su u jednom jedinstveni= u stvaranju simbola nije uestvovala ljudska ruka, niti se pak radi o nekom prirodnom procesu. jedan od strunjaka za tajanstvene krugove, ,at *elgado, vrsto je uveren da je re o nekoj nepoznatoj energiji, ili pak o nekoj, takoBe nedokuivoj, visokorazvijenoj, moda, kosmikoj inteligenciji. /am ,at *elgado je u svoje vreme radio kao radarski ekspert pri N&/&Ci. 2ako on kae= 0>va inteligencija je spiritualne, a moda i paranormalne prirode. Ne postoji re kojom bi se mogla de#inisati. & sa na im dosada njim saznanjima nismo u stanju da zagonetku re imo0.

&+AVI.ASTO SVET+'-ANJE

4animljivo je da poleglo ito nastavlja da raste i u horizontalnom poloaju, da nijedna jedina stabljika nije povreBena sa spoljne strane i ne pokazuje da je pojava izazvana nasilnim putem. ?otaniari su, meButim, uspeli da vide kako je ito u zagonetnim krugovima donekle promenilo svoju molekularnu strukturu. %edan od strunjaka, *ord Eing#ild, misli da se u tim simbolima krije jedan vi i, transcendentalni, meta#iziki smisao. >n je mnoge dane i noi provodio na engleskim itnim poljima i bio zapanjen priom jedne ene koja je prilikom svog prvog susreta sa tajanstvenim znakovima primetila kako sa krunih ivica klasje svetluca plavim svetlom. Eing#ild je uoio da se mnogi piktogrami u itu sastoje od veoma uskih pravih i krunih linija u koje ne moe stati ljudska stopa. /tabljike su krajnje precizno presavijene. Neki simboli su eliptinog oblika, a pojavile su se i #igure u kojima se centar uskovitlane povr ine nije poklapao sa geometrijskim centrom. ,onegde postoje i jasno uoljivi znaci koji pokazuju pravac kako da se priBe zagonetnim krugovima. 4animljiva su i razmi ljanja o tome koliko je vremena bilo potrebno da se simboli, od kojih neki imaju prenik od ak 5H9 metara, ugraviraju u itna polja. Na osnovu raspoloivih elemenata utvrBeno je da je sve trajalo samo nekoliko sekundi. 4animljivo je i to da se broj krugova poveava iz godine u godinu. <z to, nijedan ovek do sada nije uspeo da vidi kako se stvaraju zagonetni piktogrami, iako je veliki broj ljudi iz june Engleske provodio dane i noi na itnim poljima C upravo tamo gde su se #igure i pojavljivale. Neki od njih tvrde da su videli kako se stabljike povijaju bez ikakvog uma, a da pri tom nisu uoili ni ta to tu pojavu prouzrokuje. 1zuzetno je zanimljivo, da je primeeno da na mestima gde su pro log leta viBeni krugovi, ovog puta ni ta nije moglo da raste. 1spitano je zemlji te, ali nije otkriveno ni ta to bi dovelo do neplodnosti. %edino su retke, zakrljale stabljike pokazale da imaju manje #os#ata i nitrata, ali zato sadre mnogo vi e hranljivih materija nego to je uobiajeno. /trunjak *or Eing#iled smatra da se radi o nekoj vi oj inteligenciji, o neemu to je ivo i to je u neposrednoj vezi sa odsustvom na e kolektivne svesti. & poruku piktograma treba traiti u njihovom simbolikom sadraju. Neki znakovi veoma su nalik prastarim religioznim i mistinim simbolima, recimo onim koji prikazuju 4emlju i /unce. %asno je da se simbolika svih tih znakova obraa nesvesnom u nama. Nije beznaajno to se najvei broj krunica pojavio u blizini drevnih keltskih svetili ta, kao to je na primer /ilneri 7il.

ITNI /R'* /RAJA SVETA

%edan od najmisterioznijih krugova u itu pojavio se u gore spomenutom /ilberi 7ilu, blizu &vberija !Eilt ajr, Engleska". Nastao je u toku dve noi, :. i -. augusta,veliine je #udbalskog igrali ta, a svojom strukturom i simbolikom, kako je ustanovljeno, neodoljivo posea na kalendarske krugove Maja i &steka. >va slinost, gotovo podudarnost, veoma je uzbudila i zainteresovala ne samo britanske istraivae ovog #enomena, jer, koliko se zna, ovo je prvi itni krug koji predskazuje neki datum u budunosti. 1 to veoma blizak, jer je re, sasvim precizno, o :5.I::. decembru :95:. godine. & prema kalendaru Maja i &steka, to je tana datum 0kraja vremena0 ili 0kraja sveta0. < najkraem. Maje su imale ak 5F razliitih kalendara, zasnovanih na kruenju Meseca oko 4emlje !kalendar TunC<c", 4emlje oko /unca !7aab", Eenere oko /unca, ,lajada u galaksiji !Tzolkin" ... >vaj poslednji, od istraivaa nazvan i 0sveti0 i 0galaktiki0, pratio je kretanje ,lejada za koje su izna li da se odvija u ciklusima od po :A.999 godina. 2ada se zavr i jedan ciklus, naravno, otpoinje novi. & :95:. se poklapa tano sa krajem jednog ciklusa. MeButim, te godine se zavr ava i jo jedan njihov kalendar, nazvan 0kruni0, koji je nastao iz svojevrsne kombinacije Tzolkin i 7aab ciklusa. ,o njemu, poslednja, to jest ova na a civilizacija trajae 5- baktuna, a zapoela je 5-. avgusta -55H. godine pre 7rista i zavr ie se, kako smo gore spomenuli :5.I::. decembra :95:. godine.

IS-E+J'J'1A ENER*IJA
?ilo je poku aja da se utvrdi kako zagonetni krugovi i ostali simboli u itu deluju na ljude. )armeri i radnici na #armama tvrde da ih piktogrami neodoljivo privlae i da se, neretko i bez svoje volje, stalno vraaju u njih. *rugi pak kau da su svaki put kad su se na li u krugu osetili neobinu toplotu koja je snano zraila iz zemlje. Mnogima je po lo za rukom da u svojim rukama akumuliraju toliko te

nepoznate energije da su je, kasnije, mogli prenositi i na druge. Naroito su ene osetile tu energiju kao veoma lekovitu i posle svake posete krugovima, oseale su veliki elan i snagu. &li, pojedinci su se alili da su odjednom osetili umor i glavobolju. /ada mnogi dolaze da stavljaju ruku na samu ivicu kruga ili nekog drugog simbola, jer se veruje da taj dodir lei od ove ili one bolesti. Gak i sam ,at *elgado tvrdi kako tajanstven energija itnih krugova u poslednje vreme i u njegovom ivotu igra sve veu ulogu. /ada, kae, lei ljude samo dodirom ruke. >vo naroito pomae kod kostobolje, ekcema, glavobolje i depresije.

&ORI-ATE+JI I +AOVI
>ni koji su pratili vesti koje su se ticale misterioznih krugova u itu, moda se i seaju dvojice penzionera koji su jednom engleskom listu, dakle i tampu celog sveta, izjavili da su oni pravili krugove u itu. *obro, zna se da su oni lagali. &li, saznalo se i ne to jo mnogo gore C da su $a'a$i !o na$o'u& i "o ni manje ni vi#e ne'o !o na$o'u a'ena"a bri"anske "ajne s$u-be 0I1& ekviva$en"a o%$o'$a#ene amerike 2IA)e. ,rva indikacija se pojavila kada je 2olin Endrjuz, engleski istraiva krugova u itu, upitao ovu dvojicu starih penzionera na koji nain su napravili tako savr ene krugove za koje su tvrdili da su njihova dela. Oni na "o !i"anje nisu ume$i da

2. BER,'DS/I TRO'*AO

OD+ETE+I ' VE.N' ,ISTERIJ'... 3de su se %auvek is'ubi$e s"o"ine $e"e$i(a i brodova/

%edan od najuvenijih i najzagonetnijih sluajeva nestanka aviona iznad ?ermudskog trougla desio se sunanog decembarskog dana 56H.. u 5H asova i 59 minuta. ,et torpednih bombardera tipa 0osvetnik0 poletelo je iz amerike vazdu ne baze (oderdejl, u )loridi. 2renuli su u pravcu istoka, prema ?ahamskim ostrvima, na put dug A99 kilometara. Njihov let nazvan je (et 56 i bio je rutinskaveba. %ednomotorni avioni, sa ukupno 5H lanova posade, trebalo je da uvebavaju bombardovanje ciljeva 2voka i ,ilei greben, blizu ostrva ?imini. ,otom je trebalo da se vrate u bazu (oderdejl, na vreme za veeru. MeButim nikada se nisu vratili. ,oslednji svedoci (eta 56 bili su na jednom ribarskom brodu. ,etog decembra 56H.. oko 5. asova, istono od ostrva ?imini, 0osvetnici0 su preleteli iznad glava ribara. 2omandujui, porunik Garls Tejlor, pozvao je u 5. asova i H9 minuta bazu i obavestio nadlene da su u nevolji, jer su se izgubili. ,oslednji razgovor sa bazom obavljen je oko 5; asova. ,osle toga eskadrili (eta 56 zauvek se izgubio trag. 7idroavion 0Martin Mariner0, sa posadom od 5- lanova odmah je poleteo da traga za 0osvetnicima0. &li, ve nakon desetak minuta leta njegova radio veza sa bazom u (oderdejlu bila je prekinuta i vi e nikada nije uspostavljena. $atna mornarica /&* organizovala je do tada najobimniju spasilaku operaciju. *esetine brodova i stotine aviona pet dana tragali su za nestalima. MeButim, nije bilo ni tela, ni olupina, ni tragova ulja, ba niega to bi moglo biti bilo kakav trag. 1straga je bila nemona da ponudi bilo kakvo obja njenje. &RIRODNE I+I )+E SI+E /luaj izgubljene eskadrile 0osvetnika0 ostao je do dan danas velika misterija. ?io je to prvi zagonetni nestanak nad ?ermudskim trouglom. ,ojavile su se raznorazne prie o tome da se

ne to zlokobno de ava u tom delu istone obale &merike. NagaBalo se da je ?ermudski trougao mesto vremenskih iskrivljenja i udnih energetskih polja, gde su, zbog elektromagnetnih uticaja, radio i navigacioni ureBaji beskorisni. Neki su pretpostavljali da su u de avanjima u ?ermudskom trouglu upletene neke jezive natprirodne sile, pa ak i da su u sve ukljueni i vanzemaljci. ,et godina nakon nestanka (eta 56, 5A septembra 56.9. reporter &so ijeted presa E.E. *ons napisao je lanak o 01zgubljenoj patroli0 C kako je nazvao nestalu eskadrilu 0osvetnika0. Naveo je i jo nekoliko narednih nesrenih sluajeva brodova i aviona u istoj oblasti, koja se protee juno od ?ermuda, na relaciji MajamiC,ortoriko. *onsov lanak dobio je veliki publicitet. <skoro su se pojavile raznorazne prie o 0groblju0 raznih plovila i aviona u tom delu &tlantskog okeana. ,o nekima, svi ti sluajevi nesrea u ?ermudskom trouglu su delo zlih sila. $azraBivane po novinama, asopisima i knjigama, ove prie postale su sve neverovatnije. Na primer, u jednoj od njih, izvesni porunik Eoker izbezumljeno vie u svojoj poslednjoj radio poruci= 04nam gde sam sada...Ne idite za mnom... 1zgledaju kao da su iz svemira+0. & u #ilmu 0?liski susreti tree vrste0, /tiven /pilberg iskazao je svoje uverenje da su pilote (eta 56 oteli vanzemaljci. ISTORIJA )A*ONET/I *a bi pro irili misteriju i na li joj korene, autori jedne knjige o ?ermudskom trouglu u li su u trag davnim zbivanjima na ovom podruju. Navodno se do lo i do nekih podataka o tome da je i pre ne to vi e od pet vekova i 2risto#or 2olombo imao zagonetna iskustva u ovoj oblasti. %o u 5A. veku, kada je poelo intenzivnije istraivanje Novog sveta, sujeverni mornari su priali o morskim nemanima koje razbijaju brodove i gutaju mornare. 1zdrugih dokumentovanih iskustava moe se, na primer, videti da su izmeBu 5F;5. i 5;5:. godine isezla etiri amerika ratna broda. 8odine 5;;9. po vedrom danu bez vetra, isplovio je sa ?ermudskih ostrva britanski brod za obuku 0&tlantida0. Nestao je zajedno sa :.9 ljudi na njemu. &meriki brod za snabdevanje 02iklop0 napustio je H. marta 565;. ?arbadoska ostrva. ,lovio je za ?altimor, ali tamo nikada nije stigao. To su samo neki od primera misterioznih nestanaka iz pro losti. 4a svaki brod nestao u ovom podruju postojala je mogunost da bude progla en rtvom 0nepoznate aveti0. < ?ermudskom trouglu nestajali su i panski jedrenjaci, britanske #regate, brodovi /jedinjenih *rava za snabdevanje, tovarni brodovi i tankeri mnogih zemalja. < njemu je do danas nestalo i nekoliko stotina aviona, a ivote je izgubilo nekoliko hiljada ljudi. 1pak, uzev i sve u obzir, $atna mornarica /&*Ca ne smatra da su vode ?ermudskog trougla ne to posebno opasne. 1 >balska straa /&*, koja ima spasilaku bazu u M&jamiju, veruje da se veina nestanaka moe pripisati 0jedinstvenim odlikama sredine0 tog regiona. To je mesto gde je gol#ska struja veoma jaka i gde se litice kontinentalnog grebena spu taju u kanjone duboke kilometrima. < podvodnim peinama stvaraju se veoma jake struje, a arktiki vetrovi susreu se sa toplim tropskim vazduhom, pa voda postaje opasno utdljiva, stvarajui tornada i iznenadne oluje.

DA +I S' &I+OTI &O*RE0I+I 1ma istraivaa ?ermudskog trougla koji smatraju da u tom podruju na ovekovu orijentaciju utiu odreBene sile. Neki ugledni geolozi tvrde da na 4emlji, odnosno u njenom

magnetnom polju C ija priroda jo nije obja njena u potpunosti, postoje oblasti u kojima nastaju razni poremeaji. < ?ermudskom trouglu, na primer, igla kompasa zaokree ak i za :9 stepeni u odnosu na stvari pravac severCjug. To znai da se ona usmerava prema geogra#skom, a ne prema magnetnom polju. Navigatori o tome strogo vode rauna, da se ne bi dogodila nesrea. 2ombinacija reznih sila sigurno je jedno od najloginijih obja njenja za #enomen ?ermudskog trougla. MeButim, da se vratimo na nestanak eskadrile 0osvetnika0, tojest (etu 56, iz decembra 56H.. ,ilot *on Majer dugi niz godina istrauje sudbinu 0izgubljene patrole0. >n tvrdi da su se oni jednostavno izgubili i da su zatim bili 0progutani0 u nekoj velikoj oluji. Navodno, on tano zna ta se dogodilo sa (etom 56. ,rema njegovoj teoriji, pet avion tipa 0osvetnik0 trebalo je, posle vebe bombardovanja, da produe let na istog do spruda zvanog Eelika uzengija, a zatim ka severu do spruda Eeliko jedro, i, najzad, da se okrenu jugozapadu radi povratka u bazu (oderdejl. MeButim, nakon 69 minuta, porunik Tejlor isvestio je bazu da su njegovi kompasi pokvareni i da ne znaju gde se nalaze. /matrao je da se nalaze negde iznad )loride, mnogo dalje od eljenog kursa. Majer, koji je godinama leteo nad podrujem )loride i 2ariba, prouavao je radio izve taje i procenjivao vetrove, vreme i potro nju goriva. <nosio je na kartu mar utu 0osvetnika0, dokazujui da oni nisu bili iznad navedenih sprudova, ve iznad veoma slinih ostrva zvanih &bako. 4nai, prema Majerovom mi ljenju, kada je Tejlor naredio pilotima da lete severoistono, da bi do li do )loride, on ih je u stvari uputio jo dublje ka puini &tlantika. *ok su krivudali po pogor anom vremenu, nestalo im je goriva, pa su pali u okean. < okviru ovih tvrdnji Majer je organizovao i ekspediciju ne bi li prona ao olupine 0izgubljene patrole0. Majerov rad ostao je u domenu teorije, sve dok tragedija koja je usledila nije bacila vi e svetla. Neposredno posle poletanja iz 2ejp 2aneverala, spejs atl 0Gelender0 je eksplodirao. ?ilo je to 56;A. godine. /va mogua oprema za podvodno istraivanje bila je hitno dopremljena na )loridu. Trebalo je ispitati morsko dno kod 2ejp 2aneverala, ne bi li se prona li ostaci letelice. Top priliko, na morskom dnu otkriven je jedan stari ratni avion, verovatno *D -. &li, Majer je mislio drugaije. <speo je da izdejstvuje povratak podmornice na mesto gde se nalazila olupina tog aviona. Na dubini oko 5:9 metara i oko etiri kilometra od mesta gde je Majer proraunao da je potonuo (et 56, podvodne kamere snimile su karakteristian mitraljez, kakav su imali avioni tipa 0osvetnik0. &vion je izvaBen iz vode. 0?ila je to samo gomila rBe. ,roveo sam dva meseca ribajui ga, ali nije bilo naina da se identi#ikuje. Eerujem da je to bio avion kojim je pilotirao jedan od lanova (eta 56, kapetan *ord /tivens. Njegov avion imao je registarski broj F-:96, a mi smo prona li samo :96, ispisano u #ragmentima. Nismo mogli sa sigurno u da dokaemo da je to zaista bio avion iz (eta 560 C ovako je razoarano ispriao M&jer. $atna mornarica /&* preuzela je ostatke aviona i prodal ih u staro gvoBe. Majer nije mogao sebi da priu ti dalja istraivanja da bi potkrepio svoju teoriju. Tada je sa )loride stigao 8rejem 7oks. 7oks, roBen u (ondonu, uven je po istraivanju dubokih voda. *ok je nju kao okolo u svom istraivakom brodu 0*uboko more0, njegov sonar i kamera uhvatili su pro#ile pet aviona tipa 0osvetnik0. ?ili su uspravljeni i uglavnom neo teeni. Nalazili su se na dubili od oko :99 metara, u krugu od oko dva i po kilometra. ?aza (oderdejl udaljena je -9 kilometara od tog mesta. 1zgledalo je da se najzagonetnija avionska misterija ?ermudskog trougla najzad poinje re avati. /AO &ES,A SIRENA

MeButim, posle mesec dana medijske histerije, 7oks je objavio da to zapravo nisu avioni sa (eta 56. *etaljnim pregledima otkriveno je da to jeste pet 0osvetnika0, ali ne onih 0pravih0. 1denti#ikacioni brojevi nisu se uop te poklapali, a naBeni avioni bili su stariji od onih koji su nestali 56H.. godine. 0>svetnici0 koje je prona ao 7oks su, izgleda, zavr avali u okeanu gre kama pilota koji su se obuavali na top podruju izmeBu 56H-. i 56H.. &rhiva ratne mornarice /&* obelodanila je da je, osim 01zgubljene patrole0, tih godina bar jo 5:6 drugih 0osvetnika0 bilo rtva lo e procene leta svojih pilota ili nevremena. ,rema 7oksovom mi ljenju, jedini izazivai katastro#a aviona i brodova u ?ermudskom trouglu jesu meteorolo ke neprilike u tom delu &tlantika. 0Tamo je vreme nepravedno. &ko idete oko rta 7orn oekuje vas lo e vreme, ali u )loridi ljudi sede u ko uljama kratkih rukava na jakom suncu. Ereme je kao pesma sirena, gadne oluje iznenada udaraju, brzo nestaju i niko ih nikad vi e ne vidi0 C pria 7oks. 1pak, 7oks je pomalo i zadovoljan to 01zgubljena patrola0 jo nije pronaBena. Ne eli da on bude taj koji e 0zakopati0 legendu o (etu 56. 2ako on kae C 0(judi bi vi e voleli da se u ?ermudskom trouglu krije udovo te kao, na primer, ono iz (oh Nesa, ili da su de avanja uzrokovana nekim natprirodnim silama. Moe se rei da je misterija ?ermudskog trougla i danas veoma iva0.

NEOBJA0NJENA I0.E)N'1A >d mnogih nestanak i nesrea u ?ermudskom trouglu nave emo samo neke. < luci Nor#olk u /&*, :F. maja 56A;. vojni predstavnici i me tani okupili su se da saekaju atomsku podmornicu 0Nor#olk0. /edam dana ranije javila se sa poloaja kod &zorskih ostrva. ,osle toga prekinut je radio kontakt, verovalo se, zbog kvara na primopredajniku. &li, podmornica se nije pojavila, pa su stotine aviona i brodovi krenuli u potragu. ,rokrstarili su taj deo &tlantika uzdu i popreko, meButim podmornici nije bilo ni traga ni glasa. $atna mornarica /&* nije uspela da pronaBe nikakvo obja njenje za ovu nesreu. 1zmeBu -9. juna i 59. jula 56A6, znai za samo desetak dana, isezle su posade etiri plovna objekta. Najpre je, -9. juna, jedan britanski brod nai ao na napu tenu laBu dugaku 5; metara. Nikakvih tragova posade nije bilo. 4atim je, A. jula, jedan vedski brod nai ao na est metara dugi amac. <tvrBeno je da je potpuno ispravan, ali da je posada isezla. ?ritanski tanker 07elisoma0 otkrio je izmeBu &zorskih i ?ermudskih ostrva laBu dugu 559 metara, bez posade. 1 konano, 59. jula 56A6. pronaBena je 5: metara duga jahta, takoBe bez ljudi. /redinom aprila 56F. teretnjak 0Milton latrides0 nestao je na putu iz Nju >rleansa za 2ejptaun. < martu 56F-. teretnjak 0&nita0, od dvadeset hiljada tona, isezao je na putu za Nemaku. Na sebi je imao -: lana posade. $onioci su, sredinom #ebruara 56F:. prona li u Meksikom zalivu ostatke tankera 0E.E. )og0, dugog 59F metara. Tanker je nestao 5. #ebruara, sa -6 lanova posade. ,ronaBeno je kapetanovo telo u njegovoj kabini. < ruci je drao oljicu za ka#u. I DA+JE NA &O.ET/' Engleski naunik &jven /anderson pretpostavlja da bi u dogaBanjima u ?ermudskom trouglu udela mogla imati i nama nepoznata podvodna civilizacija. &ko postoje, smatra on, verovatno nas u novije doba prouavaju. Moda u namavide opasnost po sopstvenu civilizaciju, to jest, za sopstveni opstanak. 4bog toga moda, podvodna bia izlaze iz okeana u leteim tanjirima i uzimaju

0uzorke0 sa brodova i aviona. /anderson ovu tvrdnju potkrepljuje mnogim izve tajima o N(>C ima koji su izletali velikom brzinom iz vode, naroito u blizini )loride. Novinar &rt )ord ukazuje na koincidenciju da avioni i brodovi nestaju ba u podruju koje danas slui kao sektor iz kojeg se lansiraju svemirske rakete. 2ako on kae= 0Nama je istona obala )loride idealna za ispaljivanje svemirskih brodova u kosmos. Moda je, isto tako, ovo podruje idealno i za ateriranje svemirskih letelica iz nama nepoznatog prostora >keanski koridor od svemirske baze 2ejp 2anaveral do baze (oderdejl nije optereen avionskim linijama, to jest, moe se rei da ih i nema0. To znai da je opasnost od sudara u vazduhu gotovo samo teoretska. Taj deo okeana mestimino je naikan malim ostrvima koja bi mogla sluiti kao 0oznake0 za navoBenje ili mesta za ateriranje u sluaju nevolje. /va ta ostrva mogu da se prepoznaju i sa velike visine. Garls ?erlic, autor jedne od knjiga o ?ermudskom trouglu, dozvoljava mogunost da ova misteriozna oblast, kao i neke druge vorne lokacije elektromagnetskih gravitacionih sila na zemlji, predstavljaju 0prozor0 kroz koji dolaze i odlaze 0kosmiki posetioci0 i odnose ljudska bia radi prouavanja, raznih eksperimentisanja ili neeg sasvim treeg. 1 tako, uprkos svim naporima, misterija ?ermudskog trougla i dalje je daleko od re enja, i dalje nastavlja da golica na u ma tu.

3. *DE JE AT+ANTIDA4

&OSTOJI +I JO0...4

4a $i je "o bi$a (ivi$i%a(ija koju su osnova$i van%ema$j(i i da $i na#u (ivi$i%a(iju vode ) mudra(i sa A"$an"ide/

Najpoznatiji opis &tlantide dao je drevni grki #ilozo# ,laton, koji je izneo u dva svoja dijaloga Timaeusu i Dritiasu. ,rema zapisu u Timaeusu, priu o cvetajuoj civilizaciji na ostvru &tlantida i njenoj propasti od 59 milenijuma pre na e ere ispriao je atinskom dravniku /olonu jedan egipatski sve tenik. Tajni spisi iz rozenkrojcerske biblioteke oznaavaju ,latona kao uvara i poverenika atlantiBanske tradicije. ,o njemu, ovo veliko ostrvo C kontinent, nalazilo se iz 7erkulovih stupova !8ibraltara", i

imalo je povr inu od 5.H.999 kvadratnih kilometara. Na njemu je ivelo oko :9 miliona stanovnika, a zemlja je obilovala toplim izvorima, plodnim ravnicama koje su bile ispresecane mnogim kanalima koji su omoguavali dve etve godipnje. > bogatstvu &tlantide govorio je podatak da je njen glavni grad bio opkoljen visokim bronzanim zidom, a dvorci i hramovi bili su prekriveni zlatom i srebrom. *o 6.999 godina pre 7rista ta je civilizacija gospodarila u tom delu sveta i njena dravna zajednica posluila je ,latonu da osmisli svoje najvee delo 0*rava0. & onda, po zabele kama ,latonovim, 0jednog uasnog dana i jedne uasne noi, &tlantidu je progutalo more0. *OS&ODARI SI+A I) /OS,OSA &ustrijski inenjer >to 7enrih Muk izneo je hipotezu da se &tlantida mogla nalaziti u blizini &zorskih ostrva, koja lee na udaljenosti od oko 5:99 kilometara od Evrope. < oblasti &zorskih ostrva, greben koji deli dno &tlanstvog okeana na dva dela, i ija visina pod morem dostie -.999 metara, iri se u plato irine H99 i duine 5.999 kilometara. /everno od njega podiu se podvodne vulkanske planine. ,ojedini njihovi vrhovi uzdiu se nad povr inom okeana, a to su danas &zorska ostrva. Eeliina i oblik podvodnog platoa podudaraju se sa ,latonovim opisom &tlantide. >no to je tajno dru tvo $ozenkrojcera C ?ratstvo $uinog 2rsta, dozvolilo da se otkrije javnosti kada je u pitanju &tlantida, zabeleio je u svojoj knjizi 0Nevidljiva imperija0 #rancuski Eeliki majstor $eda $uinog krsta, $ajmon ?ernar. ,o njemu, ona je bila samo 0srce sveta0, a kontinentom i kolonijama koje je imala irom sveta, upravljao je /avet mudraca, koji je, kao najvi i organ, bio uvar tajnog znanja. >no se nalazilo u hramu u obliku piramide. /ve ostale piramide u svetu graBene su kao kopije ove glavne piramide, na paljivo odabranim lokacijama, ukljuujui i 2eopsovu piramidu u Egiptu. 0/amo je jedna piramida, ipak, preslikavala savr enu piramidu, i to ak i urazliitoj razmeri= ona je poznata kao 2eopsova piramida. >na na licu sveta ovekoveava u potpunosti mudrosti &tlantiBana, dok ostale piramide otkrivaju samo deo toga. &tlantiBani su znali i prirodu i mo izvesnih kosmikih sila, naroito telurikih struja, i paljivo su ih primenjivali u poljoprivredi i harmonino odravali op ti balans tih strujanja da, da bi izbegli geolo ke katastro#e ije spreavanje se nalazilo van ljudske moi0, C

govori $ajmon ?ernar. /linu #unkciju su imali i megaliti, dolmeni i menhiri, koji su, tamo gde su takve za tite u obliku piramida bile suvi ne, oznaavali mesta gde su se sjedinjavale sile i #okusirala univerzalna kosmika energija, pa su bila pogodna za odravanje ceremonija. Deo svet je bio konstruisan kao neka vrsta prijemnika i pojaivaa sila, izmeBu ostalog i u cilju pobolj anja poljoprivredih prinosa. 'ta je prema ?ernaru, dovelo do katastro#e3 4bog intrige i neznanja, do lo je do pogre nog kori enja piramide, i planetarna katastro#a bila je neminovna. >na je izmeni lice 4emlje i ostala je u predanju zabeleena kao ,>T>,. Erhovni mudraci &tlantide, svoje novo utoi te prona li su u Egiptu.najsavr eniju od svih,

VI)IJE ED*ARA /EJSA

,oznati ameriki vidovnjak Edgar 2ejs imao je viziju &tlantide kao kontinenta koji su zapravo pogodile tri katastro#e= prve dve oko 5..A99 godina pre 7rista, kada se podelila na ostrva, a prilikom poslednje kataklizme, pre 5:.999 godina, potopljen je i ostatak. &tlantida se prostirala od /arga kog mora do &zora, na povr ini jednakoj veliini Evrope i Male &zije zajedno. ,re poslednje katastro#e, rekao je 2ejs, &tlantiBani su se iselili u ,eru, Egipat, Meksiko, Novi Meksiko i 2olorado, i mada je njihova civilizacija u poetku bila zaista na visokom nivou, vremenom je nestala. Na samom kontinentu, tvrdi Edgar 2ejs, &tlantiBani su znali tajnu koncentrisanja solarne energije u takozvani 0kamen sa magnetskim svojstvima0, i ona se koristila u poljoprivredi, industriji, transportu, pa ak i u domainstvima. Eeliki 0&tomski kamen0 bio je sme ten ispod kupole sa pokretnim zidovima, nalik onima u astronomskim opservatorijima. 0Njegova nevidljiva radijacija delovala je na primajue kamenje koje je snabdevalo pogonskom snagom vazdu ne, kopnene i morske ma ine. Eeliki kamen bio je cilindrini kristal sa mnogo zaravnina, a njegov vrh je bio oblikovan na takav nain da je zarobljavao solarnu energiju i koncentrisao je u sredinu cilindra. 2ejs je predvideo da e tragovi &tlantide biti otkriveni na tri mesta= u Egiptu, na ostrvu ?iminiju i na &zorskim ostrvima. >vo proroanstvo je dao 56H9. godine, a in#ormacije o &tlantiBanima, kako je tvrdio, dobio je 0direktno sa one strane0. TakoBe je predvideo poetak ponovnog uzdizanja &tlantide, navodei da e ,osejdonija biti prvo ostrvo koje e se ponovo pojaviti, i to oko 56A;. ili najkasnije do 56FA. godine. *va su se

proroanstva do sada ostvarila +++

NOVA &OSEJDONIJA
2onano, na -..paraleli i u ?ermudskom trouglu 56F9. godine dogodio se zadivljujui #enomen= unutra nja vatra tinjala je u paklenim pukotinama ostrva (anzarot, a vode )urnasa, kod /an Miguela, vrile su i tutnjale proizvodei blatnjave kratere, a pesak i lava novoroBenog ostrva pored )ajala su se polako hladile. < isto vreme, #rancuski ronilac *imitri $ebiko# bio je prvi koji je primetioimpresivne podvodne mase blizu zapadne obale ?iminija, mada je za vi e od trideset godina na hiljade podvodnih ribolovaca obilazilo ?imini, malo ostrvo u ?ahamima, oko .9 kilometara od Majamija, i ronilo u istoj oblasti gde i $ebiko#, a da nikada niko od njih nije ak ni primetio ni ta slino. Te udne #ormacije stena, koje su se, kada ih je $ebiko# u saradnji sa jednim amerikim pro#esorom #otogra#isao, pokazale kao antiki zidovi, bili su dugaki oko FA metara i sastavljeni od ogromnih kamenih blokova visokih H, ;F metara, i nalaze se est metara ispod povr ine mora, a uzdiu se manje od A9 santimetara od morskog dna. &rheolozi su, mada nerado i vrlo oprezno, morali da priznaju da se radi o drevnim tvorevinama ljudskih ruku, i da nemaju obja njenja o kakvim graBevinama se ovde radi, ko ih je podigao, kada i emu su sluile. %edino su, na osnovu podatka dobijenog avionskim snimanjem da se zidine nalaze est metara ispod povr ine mora, zakljuili da su ru evine stare od ACF hiljada godina, iz jednostavnog razloga to je tada &tlantik bio za toliko ispod sada njeg nivoa. MeButim, s obzirom da je te ko zamisliti da su graBevine bile podignute na temeljima koje je zapljuskivao okean, i to jo u podruju koje su periodino pogaBali uragani, zidine kod ?iminija morale su biti bar jop pet do est mestara iznad morske povr ine, to se onda vremenski poklapa sa pretpostavkom da je &tlantida nestala u talasima pre 5:.999 godina.

O&ET 1E I)RONITI NA SVET+OST DANA

2ada su, po Eelikom majstoru rozenkrojcera, $ajmonu ?ernaru, mudraci sa &tlantide izbegli pre poslednje katastro#e u Egipat, oni nisu obnovili svoju imperiju, poueni iskustvom koje su imali, nego su stvorili jedan univerzalni

plan C kako da DE> /EET ,>/T&NE N>E& &T(&NT1*&+ <inili su to tako to su se povukli u tajnost, ali su, ostavljajui ipak ljudima slobodnu volju, vodili i usmeravali itav na razvoj. >ni su davali oveanstvuotkria, navodei ga na njih, polako otvarajui bogatu riznicu naunog i tehnolo kog znanja sauvanog sa &tlantide. MeButim sve to znanje je poreklom iz *$<8E 8&(&2/1%E, i doneli su ga oni koji su postali prvi vladari &tlantide, dakle vanzemaljci+ Neki od njih vratili su se na svoju planetu, drugi su ostali na 4emlji da svoju misiju ispune do kraja. /ve zemaljske civilizacije potiu od te druge grupe C barem tako tvrdi $ajmon ?ernar. /ada je do lo vreme izbora+ ?ie oznaeno ponovnim pojavljivanjem atlantiBanskih mudraca u javnosti, i oveanstvo e se suoiti sa moguno u velikog napretka, ukoliko dostignua bude koristilo u prave svrhe, ili totalne propasti C ali ovog puta ne samo jednog kontinenta, nego itave planete. &tlantida e, ubeBen je $ajmon ?ernar, izroniti iz mora i ljudska rasa e se vratiti na nju, upravo tamo odakle zapravo i potie, a nakon toga krenue u nova osvajanja, i budui vekovi donee uniju planeta i galaksija, to e konano, sa univerzalnim buBenjem svesti, do kraja ispuniti poetni plan. $ozenkrojcerski tajni spisi nagove tavaju da dana nji &tlantiBani, koji su zamenili biv i /avet mudraca, i sada deluju rasuti svuda po svetu, i to u saradnji sa 0Eisokim /avetom &...0 C ne navodei o kakvom je /avetu ovde re. *a li e budunost potvrditi ovakva predviBanja, ostaje da se vidi, a to se tie pro losti, poslednjih godina sve je vi e potvrda da se izmeBu 6.999 i 6.A99 godina pre 7rista zaista dogodila kataklizma kakva je mogla da uni ti &tlantidu+ Naime, prouavanjem dna Meksikog zaliva, naunici su ustanovili da je pre 5:.999 godina nivo mora naglo porastao, i da se podigao za oko .9 metara i poplavio kopno. *a li je to bila posledica topljenja gleera po zavr etku ledenog doba, ili udara velikog asteroida o 4emlju, kako pretpostavljaju drugi naunici, moe samo da se nagaBa. u svakom sluaju, u ?ibliji je sauvana uspomena o op tem potopu. *rugi dokaz pruio je poznati istraiva morskih dubina Jak 2usto, koji je u blizini ostrva &ndros, na ?ahamima, otkrio na dubini od .9 metara podvodnu peinu ispunjenu stalagmitima i stalaktitima. ,oznato je, meButim, da oni nastaju samo na povr ini zemlje, a ni u kom sluaju na morskim dubinama, i to

postepenim taloenjem krenjaka koje traje hiljadama godina. 1 u blizini 7ondurasa, 2usto je prona ao itav niz peina sa ovim peinskim nakitom, ali oni su stajali 7>$14>NT&(N>, a ne vertikalno, to se protivi svim zakonima prirode+ %edino obja njenje je da su usled snanog potresa peine bile otkinute od kopna i tako se u neobinom poloaju na le na dnu mora. &naliza jednog stalagmita pokazala je da se dogodilo pre 5:.999 godina. ,ostoji jo jedna pretpostavka koju su izneli neki okeanogra#i, a to je da je civilizacija &tlantide postojala davno na jednom grkom ostrvu u Egejskom moru. >strvo se tada zvalo Tera, a danas se zove /antorini, i da je oko 5..99. godine pre na e ere izbila na njemu jaka erupcija vulkana, da se usled toga obrazovao veliki talas cunami i da je sve to dovelo do nestanka napredne civilizacije na ostrvu 2ritu. ?ilo kako bilo, nove teorije e izlaziti na svetlost dana, ali dali e to uiniti i &tlantida, veliko je pitanje3

5. /O 'BIJA NA'.NI/E 4
,ostaje sve oiglednije da su naunici koji rade na tajnim projektima vrlo potro na roba i da u jednom momentu jednostavno bivaju likvidirani, da bi njihove gazde spreile eventualno curenje poverljivih podataka. /vi ovi ljudi su ivot izgubili pod vrlo misterioznim okolnostima, mada za sve njih zvanina istraga kae, da su izvr ili samoubistvo.4ajedniko svima njima bilo je da su radili na tajnim projektima, )v #dani 0"i"6 Ealon6 bioloko oru78 ... 2renimo redom.

TEHNI./I TAJNI &ROJE/TI6 )VE)DANI 0TIT6 E0A+ON...

Eidmal *aibhai, pakistanac koji je radio u 8eneral Electrics na vrlo osetljivom i tajnom projektu 4vezdanog tita, rata u vasioni, koji je bio pod patronatom N/&, to jest <2I</&.>n je H.augusta 56;A. seo u svoj auto, odvezao se :99 kilometara do mosta u ?ristolu i bacio se sa mosta 2li#ton.,olicija je pod hitno ustanovila samoubistvo, mada nisu mogli da objasne otkud u automobilu dve a e do pola pune vina, iako *aibhai nikad nije pio.'kotland jard je objavio da su naBeni otisci prstiju i da je samoubica pripadao sekti &nu ,am Mission za koju se kasnije ustanovilo da nikada nije ni postojala.>snovano se sumnja da mu je u samoubistvu Kmalo pomoglaK N/&. & ra# 'ari# koji je radio u Markoni *e#ens /istemu je :;.oktobra iz (ondona oti ao takoBe u ?ristol.Tamo je vezao kraj debelog konopca

za granu drveta, sebi namakao omu oko vrata, seo u automobil i krenuo.8lava mu je skoro otpala od tela. &vtar /inga koji je radio u Mrkoniju na vojnom programu, takoBe je izvr io KsamoubistvoK mada njegovo telo nije nikada pronaBeno. *avid /ands, istraiva u #irmi Erasmus koja je povezana sa Markonijem na vojnim projektima, -9.marta 56;F. napunio je automobil sa kantama punim goriva, seo u auto i zaleteo se u zid napu tene #abrike. *on )eri, penzionisani general koji je radio u Markoniju na napoznatom odbrambenom projektu, u julu 5669. godine do ao je u svoj stan, ogolio ice elektrine instalacije i uhvatio ih golim rukama.,olicija je odmah utvrdila da je izvr io samoubistvo, mada je nekoliko svedoka tvrdilo da su sa generalom u stanu neko vreme bila dvojica mu karaca. Endrju 7al se ubio u svojoj garai izduvnim gasovima od automobila.1sto je uradio i *ek Eol#rand, koji je takoBe radio u 8eneral Elektricsu kao istraiva.

TakoBe, KsamoubistvaK su izvr ili i naunici= Ernest ?rokvej, /tiven *ikvater, *ord )renk i /te#an >ke./vi oni su bili angaovani od strane 8D7> na projektu"a8n kon"rol ko$unika9i8a.%o barem petnaestak naunika koji su svi bili povezani sa projektima istraivanja vasione, N(>Ca i vanzemaljaca, takoBe su izvr ili KsamoubistvoK, mada se smatra da su u stvari bili rtve tajanstvenih l8udi u 9rno$. /matra se da su ljudi u crnom ili :a8l n: r:i ;oni ko8i <ri$orava8u na =u"an8 > u stvari komandosi tajenstvene grupe ,AESTI/ 1? iji su lanovi re eni da na bilo koji nain obezbede potpunu tajnost vojnim projektima kao i da uklanjaju sve one koji prekr e njihova pravila utanja.

,I/ROBIO+O)I6 BIO+O0/O OR'JE

>d poetka :999.godine do danas, na misteriozan nain stradalo je preko H9 mikrobiologa.4ajedniko svima bilo je to su se mnogi od njih bavili biolo kim orujem.

,et neimenovanih mikrobiologa poginulo je H.oktobra :995. kada im se sru io avion blizu ruske granice na Drnom moru.Navodno, avion je oboren raketom terorista.Nastradali mikrobiolozi leteli su iz 1zraela u Novosibirsk.1zrael kao i Novosibirsk smatraju se vrhunskim centrima mikrobiolo kih istraivanja.Novosibirsk je poznat kao nauni centar /ibira, u kojem se nalazi preko .9 istraivakih postrojenja i ak 5univerziteta. ?enito 2ue, .:Cgodi nji doktor, 5:.novembra :995. pretuen je do smrti od nepoznatih napadaa.,reminu je u bolnici.*r ?enito 2ue bio

je elijski biolog i ekspert za in#ektivne bolesti koji je bio ukljuen u znaajna istraivanja side i kancera. *r *on Eili !.F godina" nestao je samo etiri dana nakon *r 2uea.?io je vrhunski strunjak za smrtonosne zarazne viruse, ukljuujui 71E i Ebolu.$adio je na 7arvardu i bio ukljuen u istraivanje *N2 sekvenci.Njegovo vozilo naBeno je napu teno na jednom mostu u blizini grada, a mesec dana kasnije pronaBeno je njegovo telo u Misisipiju. Tri izraelska mikrobiologa, &vi ai ?erkman, &miramp Eldor i %akov Mesner, nastradala su :H.novembra :995. godine u sumnjivom udesu putnikog aviona.4a ovu nesreu optuBeni su teroristi, mada neki smatraju da je u pitanju diverzija nekih monih interesnih grupa. *r *ejvid 'varc !.F godina", 59.decembra :995. godine izboden je noem u svojoj kui u (audonu, Eirdinija.4a ovo ubistvo optueni su trojica tinejdera koji su se bavili okultizmom.*r *ejvid 'varc bio je uveni bio#iziar, posebno cenjen u istraivanju *N2 sekvenci. < &ustraliji je 5H.decembra misteriozno stradao dr /et Ean Ngujen !HH godine". >n je naBen mrtav u svojoj laboratoriji navodno ugu en smrtonosnim gasom iscurelim iz rashladnog sistema.*r Ngujen radio je na vakcini za za titu od biolo kog oruja, ili moda na samom njegovom stvaranju. < Engleskoj, :-.decembra :995.godine, naBen je mrtav *r Eladimir ,ase nik. ?io je ruski mikrobiolog koji je prebegao u Eeliku ?ritaniju i poznat kao jedan od pionira istraivanja na polju biolo kog oruja, priznat istraiva *N2 sekvenci kao i tragalac za alternativnim antibioticima.?io je bliski saradnik sa Eilijamom ,atrikom koji je za vojsku /&* eksperimentisao sa antraksom.,o jednoj verziji ,ase nik se zarazio u (ondonu smrtonosnim virusom prilikom ekshumacije 59 rtava epidemije gripa iz 5656.godine. < januaru :99:. u Moskvi je naBen mrtav ruski mikrobiolog, lan $uske akademije nauka, dr &leksej ?ruslinski. < istom mesecu naBen je mrtav jo jedan ruski mikrobiolog, dr 1van 8lebov.4vanino, bio je rtva razbojnikog napada. 6.#ebruara :99:. godine ispred svoje kue u Moskvi naBen je mrtav dr Eladimir 2or unov.?io je e# mikrobiolo kog odseka na ruskom *ravnom medicinskom #akultetu.1stog dana u ruskim novinama je objavljeno da je dr 2or unov verovatno prona ao vakcinu za za titu od biolo kog oruja ili je pak radio na njegovom stvaranju. 5:.#ebruara :99:. godine, naBen je mrtav u svojoj kui u Norviu u Engleskoj, dr %an (ang#ord, britanski mikrobiolog ruskog porekla.?io je poznati specijalista za leukemiju i in#ektivne bolesti. :;.#ebruara u /an )rancisku ubijena je biolog ruskog porekla, Tanja 7olcmajer.< nju je pucao njen kolega 8uang 7uang, a nakon toga izvr io je samoubistvo.7olcmajerova je u &meriku do la 56;6. godine i upravo je bila na tragu jednog novog i e#ikasnijeg leka protiv side.

:H.marta :99:. godine, dok je dogirao u 2embridu, na dr *ejvida Ein Eilijamsa naleteo je automobil i naneo mu smrtonosne povrede.*r Eilijams je uestvovao u astrobiolo kom istraivanju na &ntarktiku i bio saradnik N&/&Ce.,ruavao je sposobnost adaptiranja mikroba u ekstremnim uslovima i prilikom bombardovanja ultravioletnim zracima, kao i globalno zagrevanje. :..marta :99:. poginuo je u svom avionu /tiven Mostov, dekan na <niverzitetu u 2oloradu.*r Mostov bio je jedan od vodeih eksperata za in#ektivne bolesti i poznat kao veliki strunjak za bioterorizam. *r (eland $ikman !HF godina", umro je :H.juna :99-. godine posle neke vrlo udne glavobolje./mrt ga je zatekla u &#rici u (esotu gde je poduavao tamo nje medicinske radnike preventivi u tretmanu side.?io je ekspert u vi e oblasti, in#ektivne bolesti, epidemiologija i mikrobiologija.>d 55.septembra :995. godine bio je savetnik za bioterorizam. 5;.juna :99-. godine umro je *ejvid 2eli, britanski ekspert za biolo ko oruje./mrt je nastupila navodno posle jedne obine posekotine na runom zglobu.?io je visoki zvaninik pri nekim vladinim slubama i vi i savetnik za biolo ko oruje u <jedinjenim Nacijama. ,ro#esor Majkl ,eri !HAgodina" stradao je 55.oktobra :99-.godine u saobraajnom udesu kada je sleteo kolima u reku i udavio se.?ilo je to za vreme njegovog ue a u suzbijanju jednog specijalnog virusa u oblasti 4apadnog Nila. TakoBe u saobraajnom udesu :9.novembra :99-.godine, nastradao je i $obert (esli ?urgo# !H. godina" iz Teksasa.Na njega je naleteo automobil koji je iz neobja njivih razloga skoio na trotoar.>vaj naunik bio je poznat po tome to je prouavao neki zagonetni virus koji je posebno harao na brodovima krstaricama. ,oznati virusolog, $obert 'op, umro je :-.januara :99H. godine od komplikacija prilikom transplatacije plua !kasnije utvrBeno da je uzrok smrti nepoznat virus".4alagao se za stvaranje jedinstvene laboratorije gde bi se izuavale sve zarazne bolesti kao i gde bi se vr ila istraivanja za odbranu od biolo kog oruja. /amo dan kasnije, posle $oberta 'opa, od sranog udara umro je i dr Majkl ,atrik 2ili, sa kojim je $obert 'op blisko saraBivao u biolaboratoriji u Teksasu.?io je ekspert za bolest ludih krava i bolu. Mikrobiolog Eadake /rinivasan, umro je 5-.marta :99H. od posledica saobraajnog udesa. ..maja jedan neimenovani ruski naunik, smrtno je stradao u jednoj njihovoj laboratoriji, kada se navodno sluajno ubo pricem koji je sadrao virus ebole.

:..maja :99H. na potpuno isti nain nastradala je mikrobiolog &ntonina ,resnjakova, koja se takoBe KsluajnoK ubola pricem sa ebolom. :H.juna :99H.godine, naBen je mrtav u svojoj kanselariji dr &se#a Tulu, epidemiolog iz *alasa. :F.juna :99H.godine nastradao je mikrobiolog dr ,ol Norman iz /olsberija./ru io se sa svojim avionom cesnom u *evonu.>staci aviona su preneseni odmah u jednu bazu, ali izostao je izve taj o uzroku udesa.*r norman bio je takoBe ekspert za hemijsko i biolo ko oruje. :5.jula :99H.godine, umro je dr *on ?edvej, ekpert za in#ektivne bolesti i borac protiv zagaBenja voda./mrt je nastupila dve nedelje nakon to je dr ?edvej kod sebe primetio neke udne simptome. 1stog dana naBen je obe en u svojoj vikendivi, pro#esor *on 2lark, ekpert za nauku o ivotinjama i biotehnolog.?io je poznat po tome to su njegova genetska istraivanja stvorila uslove za raBanje prve klonirane ivotinje, ovce *oli.?io je i e# naune laboratorije gde je taj poduhvat i izveden. :.novembra :99H.u Meksiku je umro pod nerazja njenim okolnostima *on $.(a Montanj.?io je ekspert za in#ektivne bolesti. :6.decembra :99H.godine pod snenom lavinom nastradali su brani par Tom Torn i ?et Eilijams.?ili su eksperti za bolesti koje prenose ivotinje. F.januara :99.. godine dr %eong 7. 1m, naBen je izboden noem u prtljaniku svog izgorelog automobila.

OSTA+E OB+ASTI

566F. godine ostrvo Monserat u 2aripskom moru praktino je uni teno u vulkanskoj erupciji. ,oginulo je 56 lica. Nakon toga je u /an )rancisku ubijen seizmolog %an *avidovi. 'ta je zajedniko ovim dogaBajima3 Na lokalnoj stanici tada je prikazan snimak koji je uzburkao javnost. *r %an *avidovi je snimljenu traku ostavio kao zave tanje C uz napomenu da se emituje ako mu se desi ne to nepredviBeno. Na snimku je pokojni seizmolog optuio vladu /&* da je uestvovala u aktiviranju vulkana na ostrvu Monserat+ 2ako on kae= 0Mi smo odabrali Monserat zato to nije postojala opasnost po na e stanovni tvo, a prvi put ! ta su koristili ranije3+" u izazivanju zemljotresa nismo koristili vibraciona postrojenja ili podzemne eksplozije, nego smo delovali preko naelektrisanja zemljine kore. $azvijena je jednostavna i je#tina aparatura koja moe da destabilizuje velike povr ine, a buBenje vulkana je mogue podstai za samo nekoliko sati. *r *avidovi je radio za ameriku vojsku, na

Monseratu je proveo nekoliko meseci i ubijen je u trenutku kada je pregovarao sa /an )rancisko 7roniklom o objavljivanju tajnih istraivanja. ..maja :99H.godine naBeno je iskasapljeno i spakovano u tri ko#era, telo Eilijama T.Mekgvira !-6 godina", naunika tehnologa i vi eg programera analitiara na <niverzitetu u Nju *ersiju. 5H.maja :99H.godine naBen je dr Eugen Malov, smrtno pretuen posle navodno jedne pljake.?io je ekspert za alternativne energije i veoma cenjen strunjak u oblasti hladne #uzije.4animljivo je da je upravo bio objavio otvoreno pismo javnosti u kome je izneo da je samo pitanje dana kada e svet ugledati ureBaj za proizvodnju besplatne energije. ::.juna :99H.godine nastradao je Tomas 8old, osniva 2ornel centra za radio#iziku i istraivanje svemira. :6.juna :99H.pod vrlo misterioznim okolnostima, otrovan je arsenikom nuklearni #iziar *on Mjulen.?io je saradnik proizvoBaa aviona *aglasa. :5.jula :99H.godine, naBeno je iskasapljeno telo irakog hemiara dr ?asema alCMudaresa. ..septembra, ubijen je iraki nuklearni #iziar Mohamed Toki 7usein alCTalakani. :5.decembra:99H. ubijen je takoBe iraki nuklearni #iziar, Taleb 1brahim alC*aher. 5-.oktobra :99H. stradao je u misterioznoj eksploziji svojih kola, naunik Metju &lison iz )iladel#ije.

>igledno da naunici koji rade na super tajnim projektima, kada odrade svoj deo posla, postaju potencijalna pretnja istim onima koji su ih i angaovali na tim projektima, a tada ...

@. -IA I VAN)E,A+J-I

)A0TO IH /RIJ'4

Trebalo je da proBe mnogo godina i da se objavi itav niz zvunih i uvenih naslova na ovu temu, da bi se tak nakon 01zve taja MatriL0, u kome su optube na ruun D1&Ce zvanino dokumentovane, ozbiljno shvatila do tada potencijalna povezanost izmeBu Elade /&*Ca i #enomena N(>Ca.

STI*+I S'
8odine 56;6. u (as Eegasu na kongresu M<)>N&Ca !Matual <)> NetMork C <zajamna <)> mrea", poznati istraiva iz oblasti nuklearne #izike, /tenton )ridman, podneo je izve taj propraen najraznovrsnijim dokazima i dokumentima u vezi sa postojanjem i delovanjem M&JE/T12&C 5: !MajesticC5:, MajicC5: ili M%C5:". MeBu svim ovim dokumentima na ao se i uveni 0Memorandum &jzenhauer0, u kome se ovom generalu i tada njem predsedniku obja njavala su tina M%C5:. 4a isti kongres M<)>NCa bio je predviBen i izve taj poznatog istraivaa vilijema mura, autora knjige 01ncident $uzvel0, koja govori o sluaju N(>Ca koji se sru io u $ozvelu. Naime, Mur se tom prilikom pojavio 5. minuta pre predviBenog vremena i zapoeo jedan nepredviBeni govor. >suo je gomilu optubi na svoj raun, raun )ridmana i jo dvojice istraivaa, izjavljujui da su izmanipulisali i #alsi#ikovali dokumenta u vezi sa M%C5:. TakoBe je iskoristio priliku da sebi optui da je bio Eladin agent, zaduen da uestvuje u organizovanom dezin#ormisanju, a u emu je uestvovala i grupa M%C5:. Njegove rei nai le su na razliit prijem. %edni su to smatrali ludo u, dok udruenje D&</E !Ditizens &gainst <)> /ecres@ C 8raBani protiv tajnosti N(>Ca" nije krilo zadovoljstvo. Najvanije od svega je da je in#ormacija o

dezin#ormisanju skrenula panju javnosti uz ogroman publicitet. 2ao to rekosmo, na poetku be e MaestikC5:. >va supertajna grupa, sastavljena od est vojnih lica i est naunika !otuda naziv M%C5:", bila je stvorena po specijalnoj i tajnoj direktivi predsednika Trumana, :H.96.56HF. godine, a na savet *r. Eonevara ?u a !svugde ti ?u ovi" i /ekretara za odbranu, *ejmsa )orestala. !Na slici desno= sru eni N(>, a u donjem desnom uglu se vidi telo." ,rvi direktor M%C5: bio je *r. Eonevar ?u , inae tada nji Trumanov nauni savetnik. Tokom H9Cto godi njeg postojanja, ova organizacija je bila savetnik osam predsednika /&*Ca. >d njenih prvobitnih lanova vi e ni jedan nije meBu ivima. %edan dogaBaj iz jula meseca 56HF. je direktno uticao na #ormiranje M%C 5:. Tog jula meseca u oblasti Novog Meksika u /&*, sru ila se jedna letelica nepoznatog porekla !najverovatnije interplanetarnog" i tom prilikom su pronaBena etiri le a malih humanoidnih stvorenja, koji su se izgledalo je izvukli iz letelice neposredno pre eksplozije. 2asnije je o tome objavljena i knjiga, ve pomenutog Eilijema Mura 0The $osMell 1ncident0. Naime, diskoidnoj letelici je iznad $ozvela otpao deo, sainjen od nepoznatog materijala, za koji je kasnije utvrBeno da je to bio deo zida letelice. *elii su se raspr ili po imanju nekog poljoprivrednika )rejzera, dok je letelica nastavila svoj let jo nekih F9Ctak kilometara da bi se sru ila u oblasti 2orona. !Na slici levo= *etalj sa autopsije u $osvelu" 2ako u to vreme nije postojala nikakva zvanina zabrana in#ormisanjao 0leteim tanjirima0, pukovnik ?lan ar, koji je u to vreme bio komandant Eazduhoplovne baze $uzvel, odobrio je portparolu baze, poruniku 7ojtu, da da zvanino obave tenje svim novinskim agencijama. MeButim, ubrzo je isti pukovnik primio jedan besni ukor od svojih nadreBenih, komandanta ;Cog Eazduhoplovnog korpusa </&), generala $odera M.$emija i generala 7. Eandemberga, tada njeg vrhovnog e#a ,entagona. >ni su mu naredili da u svim izjavama za tampu, koje e uslediti, govori o padu meteorolo kog balona tipa /kajhuk, i da preuti sve o udnom metalu nalik na aluminijumsku #oliju i o tajanstvenim hijerogli#ima ispisanim po rasparanim delovima, pronaBenim

po itavom imanju poljoprivrednika )rejzera, koji je tom prilikom bio primoran da preda sve do poslednjeg delia koji je prona ao, a koje je eleo da sauva kao uspomenu.

DO*AAAJ ' NOVO, ,E/SI/'

,rvi koji je progovorio o padu 0leteeg tanjira0 u oblasti &steka u Novom Meksiku, koji se dogodio :..9-.56H;., bio je u#olog )renk /kali, izazvav i veliku senzaciju svojom knjigom 01za leteih izvora0 !?ehind The )l@ing saucers". /kali je svoju knjigu napisao zahvaljujui pomoi dvojice ljudi koje pominje u istoj, a to su= ,oslovni ovek /ajlas M.Njutn i naunik, strunjak za geomagnetizam, *r. (eo &.8ebauer. MeButim, poznati u#olozi Eilijem 'tajnman i *erom 2lark smatraju da kompletnu listu ljudi koji su /kaliju stavili na raspolaganje svoje znanje, ini zapravo FC; naunika od kojih je jedan i sam uestvovao na ra i avanju ostataka, prouavanju unutra njosti sru ene letelice i le eva pronaBenih humanoida. 4ahvaljujui 'tajnmanovoj knjizi 0,ad N(>Ca iznad &cteka0 !The <)> Drash &t &ztec" imamo jo itav niz dokumentovanih dokaza o istom dogaBaju. Tu je naprimer, jedan teleks poslat iz Eojnog general taba pomoniku e#a Erhovnog general taba u Ea ingtonu. Teleks je poslat iz 2emp 7ejla i sadravao je opis letelice i operacije uklanjanja ostataka. %edna kopija ovog teleksa poslata je i specijalnom general tabu za kontra pijunau, a koji se nalazio u Eojnoj vazduhoplovnoj bazi ,oup u /evernoj 2arolini. Tekst je bio sledei= 0(etei objekat, nepoznatog porekla, pronaBen u blizini &steka !Novi Meksiko"N letelica je prenika oko 599 stopa !-9 metara". < unutra njosti pronaBeno 5A tela visine oko H stope !5.:9 metara", ogromnih glava. /poljni oklop letelice je od metala, tankog kao stranica nekog asopisa, ali tako tvrdog da je probijanje uobiajenim alatom bilo nemogue. ,osed iznajmljen od vlasnika kako bi se olak alo ra i avanje i prebacivanje letelice u bazu.0 7ajde da vidimo kako se sve odvijalo. Tog :..marta 56H;. tri razliite radarske stanice rasporeBene na strategijskom poloaju jugozapad /&*Ca, primetile su prisustvo N(>C a koji se nepravilno kretao, kao da je imao izvesnih problema. %edna od ovih radarskih stanica, veoma velika i moderna, bila je sme tena na vrhu jedne od planoina u oblasti 0etiri ugla0 !#our corners C oblast

gde se dodiruju %uta, &rizona, Novi Meksiko i 2olorado". 2asnije je ustanovljeno da su radarski talasi te stanice na neki udan nain o tetili sistem pokretanja ove diskoidne letelice i na taj nain prouzrokovali gubitak kontrole i kasniji pad letelice. ,oku ano je uspostavljanje komunikacije sa leteim objektom, meButim bez uspeha. /mesta je upozorena 2omanda vazduhoplovne odbrane !&ir *e#ence Domand C &*D", tako da su lokalne jedinice bile stavljene u stanje pripravnosti. < isto vreme, direktor te radarske stanice poslao je i#rovanu telegra#sku poruku generalu *ordu /. Mar alu !istom onom iz uvenog 0Mar alovog plana0 za pomo posleratnoj Evropi", koji je u to vreme bio dravni sekretar. /adraj poruke je govorio o tome kako je uoen N(> koji e se, izgleda, svakog trenutka sru iti u oblasti 0etiri ugla0. Mar al je smesta sazvao sastvank sa Eeem e#ova 8eneral taba, /avetom za dravnu bezbednost i predsednikom lino. /vi okupljeni su bili u stalno radio#onskom kontaktu sa ve pomenutom radarskom stanicom. 4atim, Mar al nareBuje &*DCu i njenim ve pripravnim vojnim letelicama da ne preduzimaju nikakvu akciju do njegove sledee naredbe. ,otom, stupa u kontak sa direktorom M%C5:. ,utem trigonometrije, iz radarskih stanica je proraunato mesto pada, u okolini &steka. 1n#ormacija je odmah javlejna generalu Mar alu, a on je tada izdao nareBenje da u tom pravcu helikopterom odleti grupa za uviBaje, iz 2emp 7ejla. 2roz nekoliko sati, iz vojnog helikoptera je lokalizovano mesto pada. (etelica je bila prenika -9 metara i sa sredi njeg dela se uzdizalo ne to nalik na kupolu. Mesto pada inila je jedna stenovita zaravan. >#icir koji je komandovao operacijom, javio je u bazu 2emp 7ejl= 01spod sebe vidimo sru eni letei tanjir, na oko 5: milja od &steka0.

,AR0A+ &RE/IDA VE)'

< tom trenutku prekinuta je veza sa radarskom stanicom, tako da je Mar al ostao na vezi samo sa bazom. >n je naredio &*DCu da prekine stanje pripravnosti, a radarskim stanicama je javljeno da se radilo o lanoj uzbuni i da nastave sa svojim rutinskim aktivnostima. Mar al zatim nareBuje komandantu specijalne jedinice za interplanetarne #enomene !1,<" da na lice mesta po alje grupu za ra i avanje. >va grupa je tano znala ta je trebalo da se uradi, jer su se gotovo godinu dana pripremali za slinu situaciju. & sve to iz razloga da bi se spreile pogre ke iz sluaja $ozvel. Nakon toga, mar al tele#onira *r Eoneveru ?u u, zamoliv i ga da hitno organizuje improvizovanu grupu naunika koja

bi

oti la na mesto pada, kao pratnja jedinice 1,<Ca. Ekipu koju je ?u uurbano organizovao, inila su sve sama ugledna imena= *r. *on Nojman, #iziar i matematiar sa ,rinstonaN *r. $obert >penhajmer, #iziar koji je upravljao projektom atomske bombe u (os &lamosuN *r. *itlu Eul# ?ronk, #iziolog i bio#iziar svetskog renomeaN *r. (ojd ?erkner, geo#iziar i elektro inenjerN *r. 2arl >gst 7eilend, geo#iziar i ekpert za oblast magnetizmaN *r. 7oras ?uele Ean Ealkenburg, specijalsta za neorgansku hemiju sa <niverziteta 2oloradoN *r. *erom hansejker. e# >deljenja za aeronautiku inenjeriju na institutu za tehnologiju Masausets. /vakom od njih, *r. ?u je lino tele#onirao, pozivajui ih da se u tano dogovoreno vreme sastanu na aerodromu *urango, u 2oloradu. $ekao im je da je re o izuzetno vanoj misiji, i pri tom je insistirao na potpunoj tajnosti.

,A+I H',ANOIDI
2ako se ne bi ponovila gre ka u odnosima sa javno u, svi uesnici ove operacije su najpre morali da poloe zakletvu kojom su se zaklinjali na apsolutnu tajnost. < suprotnom, ekale su ih drastine posledice. 1pak, bilo je i onih kojima su se omakle neke injenice, a meBu njima su i dvojica naunika, *r. nikolas )on ,open i *r. *ord Tajler. >bojica su priali previ e i zbog toga bili konstantno praeni od strane D1&Ce, da bi zatim obojica izgubili ivote pod misterioznim okolnostima. !Na slici dole= nepoznati o#icir u rukovanju sa vanzemaljcem" (etelica je bila sastavljena od segmenata koji su bili tako savr eno sklopljeni da je povr ina izgledala potpuno ravna, bez spojeva, ra#ova i tome slinom. ,ronaBeno je 5A le eva humanoidnih bia od kojih su neki bili potpuno ugljenisani. ,rema obave tenju koje je sastavio *r. *itlu Eul# ?ronk, za generala Mar ala, ova bia su bili ili patuljci koji su upravljali super modernim tipom letelice za neku od zemaljskih sila, ili su pak bili bia vanzemaljskog porekla. 1pak, u tom trenutku je vanije od toga bilo spreiti raspadanje le eva. *r. ?u se odmah setio svog kolege, *r. ,ola 'erera, sa kojim je saraBivao za vreme rata. /pecijalnost *r 'erera, bilo je osnivanje organske materije C hladnoom. Tako da je odgovarajua ekipa otpremila ova mala tela u cilindrinim posudama sa tenim nitrogenom. < letelicu u pronaBene 0knjige0 napisane neobinim hijerogli#ima nalik na sanskritski. 1sti ovakvi hijerogli#i pronaBeni su i u $ozvelu. ?ili su ispisani

takoBe i na razliitim delovima upravljakog pulta ove udne letelice, iji sistem pokretanja predstavlja pravu misteriju. Nisu postojali ni kablovi niti bilo ta slino. 2ad su u pitanju le evi, *r ,erer je sauvao nekoliko istih za vr enje autopsije. *r *itlu Eol# ?ronk je bio za to zaduen, a njegov izve taj govorio je izmeBu ostalog o sledeem= sva tela su bila iste duine od H: ina !595.A cm". Drte lica bile su nalik na mongoloide, ogromnih glava sa velikim pljosnatim oima, malih noseva i usta. Teina svakog od njih je u proseku iznosila oko 5;.H kg. Eratovi su im bili veoma tanki, torzo uzak, ruke dugake i vitke, dosezajui im gotovo do kolena, ake su inila H prsta, dugaka, tanka i dugih noktiju. ,rsti su bili spojeni meBuprsnom membranom, koja je aci davala izgled nalik na noge plovke. Nisu imali reproduktivnih organa. ?oja koe, bez ijedne dlake, bila je sivkasta. <mesto krvi imali su neku bezbojnu tenost, koja je mirisala na ozon. Nisu imali digestivni trakt, ni creva, ni anus. Nakon ovakvih rezultata mnoga su pitanja ostala da lebde u vazduhu. 2o je napravio ovu udesnu letelicu, ko je stvorio ove minijaturne lanove posade i odakle su poticali3 Moda se odgovor na sva ova pitanja nalazio u 0knjigama0, na nejnim stranicama nalik na pergament ispisan hijerogli#ima. *a li su dvojica strunjaka zaduenih za de i#rovanje, *r Eilijem )ridman i (ambros 2alimakos, ikada u tome uspeli. /ve vezano za ovu tematiku postalo je jedna od najuvenijih tajni Elade /&*Ca, a najvaniji cilj vojnih strunjaka bilo je otkrivanje tajne sistema pokretanja letelice. Gitav ovaj projekat, poznatiji kao 0,rogram letei tanjih0 postao je zavisan od elitne grupe sa poetka prie, MaestikC5:. >va grupa je po svom karakteru bila potpuno apolitina, a u njenoj poetnoj etapi sainjavale su je sledee linosti= *r Eonever ?u , direktorN dr *itlu Eol# ?ronk, *r 8ordon 8rej, (ojd ?erkner, dr *erom 7ansaker, dr *onald Mencel, admiral *ejms )orestal, general 7ojt Eanderberg, general $obert Monta, general Natan Tvining, admiral /idni /auers i admiral $osko 7ilenkouter. /vaki od lanova M%C5: imao je svoju oblast i zadatak, tako da ga niko iz grupe nije mogao zameniti. *oktor ?u , ?ronk, ?erkner i hansejker imali su misiju analiziranja i ispitivanja pronaBenih le eva i aparata pronaBenih u leteliciN /ekretar za odbranu )orestal i generali Enaderberg, Monta i Tvining su bili zadueni za sve vojne spekte programaN admirali /auers i 7ilenkoter su isto kao i doktor 8rej i Mencel vodili brigu o obezbeBenju programa i o dezin#ormisanju. !Na slici levo= jedan od o#icira pored tela vanzemaljca u staklenoj kapsuli." /tatus M%C5:, bio je toliko supertajan, da ak ni agencije za in#ormacije, kao to su D1& ili )?1, nisu znale za njeno postojanje !dok je istovremeno, M%C5: koristila njihove usluge kad joj je to bilo

potrebno". >dlueno je da se javnost ubedi u to kako su svi sluajevi N(>Ca bili u nadlenosti izuavanja &vijacije !</&)" i njenih timova za ispitivanje. svi tehniari ovih timova bili su iskreno ubeBeni da su oni bili jedini koji su se bavili izuavanjem N(>Ca u /&*, na zvaninom nivou. 4naajno bi bilo napomenuti ozbiljan incident koji gotovo da je minirao 0gvozdenu sigurnosnu barijeru0 ovog projekta. %edan od lanova M%C5:, bio je tad nji /ekretar za odbranu, *ejms Einsent )orestal. >n je u potpunosti bio pristalica toga da se tehnolo ka otkria M%C5: iskoriste za unapreBivanje programa odbrane nacije. < tom smislu je bio lini saradnik *r ?u a. MeButim, ponekad ga je obuzimala gria savesti i nedoumica= da li su imali pravo da sakrivaju ove neverovatne injenice od svoga naroda i sveta uop te3 Ei e puta je svoja razmi ljanja i sumnje koje su ga muile rekao pred ostalim lanovima M%C5:, sve dok na kraju za to nije uo i general Mar al. >vaj ga je pozvao na razgovor, ukoriv i ga i grubo ga podsetiv i na zakletvu o apsolutnoj tajnosti. <prkos tome, )orestal je nastavio da propagira svoje pogibeljne ideje meBu lanovima grupe, sve dok nije bio primoran da da ostavku na svom poloaju. 4atim je bio podvrgnut 0psiholo koj obradi0, da bi ga potom smestili na odeljenje za psihijatriju ,omorske bolnice ?etesda u Ea ingtonu. MeButim, ::.maja 56H6. )orestal je 0pao0 sa jednog prozora na 5A spratu, iako je imao uvare na vratima i ostalu strau na spratu nie. /tivens i 'tajman kau da je ovaj 0pad0 veoma sumnjiv i da je uz mnoge propratne detalje gotovo nemogue prihvatiti ga kao samoubistvo. Moda je )orestal bio samo prvi na listi rtava u istoriji M%C5:...